Mehmet Metal Mejhem: Nedeljni metal pregled 6-03-2021

Ove nedelje je izašlo naprosto opsceno mnogo dobrog metala a još je bio i Bandcamp Friday pa je fer reći da sam se pošteno oštetio. Ali kako i poslovica kaže: čovek ponekad mora da se ošteti da bi se opravio. Da vidimo šta smo imali, dakle:

Otvorimo blek metal sekciju današnjeg pregleda prvencem ruskog benda Koldovstvo (a što znači „veštičarenje“, molimlepo) koji se vrlo jasno zove Ни царя, ни бога. Lako nam je da se nađemo u tom sentimentu, a muzika ovde je atmosferični blek metal koji je toliko hermetičan da sam zapanjen smelošću benda. Ovo je producirano veoma mutno, sa očigledno namernim prekrivanjem svega da se čuju maltene samo odjeci – ritam više osećate nego što čujete, vokal deluje kao da neko vrišti tri kuće dalje od vas – ali mada generalno nemam previše simpatija za atmoblek albume koji idu toliko u opskurnost, Koldovstvo uspevaju da me drže zaintrigiranim dobrim temama i obiljem ideja. Nije da ću ovo slušati svaki dan, ali vredi da se posluša:

https://koldovstvo.bandcamp.com/releases

Rumunski Grohot mi je bio nešto simpatičan na svom prvom EP-ju, Creatio ex Nihilo. Ovo je relativno niskobudžetna operacija, ali nije jednočlani bend koji se snima u garaži, već trio sa dosta dobrim pesmama i jednim proživljenim blek metal, jelte, stavom. Pet pesama se ovde kreću između različitih formi blek metala, dajući i različite atmosfere i pristupe materijalu pa je u pitanju jedan sasvim impresivan prvi napor:

https://grohot.bandcamp.com/album/creatio-ex-nihilo

Black Clothes je jednočlani post-blek metal projekat iz Vankuvera koji snime već više od pola decenije i iza sebe ima već tri albuma. Ovogodišnje (prvo?) izdanje je EP Kingdom ov Void (iako na omotu piše, jelte, Kingdom of Void, možda su u štampariji mislili da je napravljena greška?) koji sa svojih šest energičnih, kratkih ali sasvim sadržajnih pesama ostavlja odličan utisak. Ovo jeste svakako producirano onako kako ja ne volim sa vrlo zaravnjenim masteringom, ali je muzički odlično, spajajući emotivni post-blek izraz sa brzom, energičnom metal svirkom. Black Clothes sada zvuči vrlo sazrelo i profi, kombinujući ekstremnu izražajnost jednih, recimo, Anaal Nathrakh sa post-blek strategijama na odličan način,  te se nadam i nekom novom albumu:

https://blackclothes.bandcamp.com/album/kingdom-ov-void

Rusi SPAS-12 sviraju odličan blackened hradcore na svom EP-ju Негатив. Četiri su to pesme dobre atmosfere, dobrih rifova, agresivnih, sirovih vokala i lepih smena tempa – od sporog, mučnog, pa do brzog, rafalnog. Bend svira odlično, odlično je snimljen i uspeva da u sve unese jako mnogo energije a da ipak ne napusti tu blekersku uzdržanost i hladnoću. Sjajno:

https://spas12hardcore.bandcamp.com/album/negative

Norveški SvartSol posle četiri singla izdaje prvi EP (a koji je, nagađate, samo kolekcija tih singlova) i Dyrisk Vrede je meni simpatičan sirov, pankerski, ali vrlo autentičan norveški blek metal. Koga, istina je, ništa ne preporučuje kao nekakvu novu, svežu stvar za 2021. godinu i zvučao bi sasvim kod kuće i u 1991. godini, ali opet, jednostavno je i iz srca:

https://svartsol.bandcamp.com/album/dyrisk-vrede

Norveški jednočlani projekat Mork ima već peti album, a kako ga već izvesno vreme izdaje britanski Peaceville, možete biti sigurni da ovde ima štofa. I Ima. Katedralen je prilično energična, živa ploča koja zvuči kao da ju je pravio „pravi“ bend sa norveškim himničnim pristupom i jednom zlom, old school komponentom u rifovima i temama. Ovde gostuju i članovi Skepticism, Kampfar i Dakthrone pa se može govoriti o pravom blek metal slavlju:

https://peaceville.bandcamp.com/album/katedralen

Mađari Hænesy i sami za sebe kažu da im je zvuk postao još eteričniji za novi album, Garabontzia pa se ciljna grupa može obradovati kontemplativnom post-roku sa blastbitovima. Naravno, Hænesy spadaju u post-blek metal podžanr ali sa ovim albumom se čini da je uspešno napravljen još korak ili dva u odmaku od tipične „blek“ formule a da se ipak zadrže neke značajne komponente. Nije za svakog ali je prilično dobro napravljeno i lepo producirano:

https://haenesy.bandcamp.com/album/garabontzia

O oklendskoj firmi Transylvanian tapes ćemo imati više pisanja nešto niže kad pređemo na death metal ali oni su ove nedelje izbacili i kasetu amerčkog blek metal bend Rotten Funeral koji, iako postoji već dve decenije, još nije snimio (ne)kršten album. No, EP Rotten Funeral je sasvim solidan sa skoro pola sata muzike i solidno napisanim pesmama. Nisam ljubitelj toga kako su ovde bubnjevi miksovani – nema dinamike itd. – ali Rotten Funeral se predstavljaju u vrlo pristojnom svetlu, a daunloud plaćate koliko hoćete:

https://transylvaniantapes.bandcamp.com/album/rotten-funeral

Švicarski Goifer zvulči vrlo apokaliptično na demo snimku Grabschlöfer. Ovo je sve pravio jedan čovek ali demo ostavla utisak zrelosti i zaokruženosti vizije. I zvuka, koji je sirov, abrazivan ali prijatan za uho. Odličan početak za ovaj projekat:

https://goifer.bandcamp.com/album/grabschl-fer-demo-2

Već se zna da nisam neki preteran ljubitelj pompeznog zvuka nalik na Dimmu Borgir ali mislim da italijanski Demonia Mundi zaslužuje preporuku za sovj prvi album, In grembo mater… Bend postoji već skoro četvrt veka i ovoliko čekanje na prvenac znači i da je mnogo materijala u međuvremenu urađeno, odbačeno, sazrevalo. To se definitivno čuje, sa pesmama koje su distinktne i pune raznih aranžmanskih ideja. Bend svira sjajno ali je sam Daemonia, pevač, svakako najupečatljiviji sa raskošnim aranžmanima i velikim ekspresivnim opsegom. Lep album:

https://cultofparthenope.bandcamp.com/album/in-grembo-mater

Šveđani Scitalis na prvom EP-ju, sugestivno nazvanom Awakening imaju po malo od svega. Ili bar od atmosfere, agresije, narodnjaštva… Ovo je stamen, solidan švedski blek metal sa očekivanim nivoima energičnosti, ali i dosta uzdržanim, atmosferičnim pesamama. Solidno, zaista, i dobar „hello world“ momenat:

https://vendetta-records.bandcamp.com/album/awakening

https://scitalis.bandcamp.com/album/awakening

Američki jednočlani Yith na svom trećem albumu, Passage, vrlo uspelo spaja tu hermetičnu, ličnu dimenziju depresivnog blek emtala i energičnu, živu izvedbu. Ovo nije „zvanično“ DSBM i Yith zapravo kombinuje blek metal i doom metal da bi postigao sebi svojstveni koktel emocija i energije a sve to vrlo dobro dolazi do izražaja na ovoj ploči:

https://yithmetal.bandcamp.com/album/passage

Nizozemski Kjeld na svom drugom albumu, Ôfstân zakivaju ko pneumatskim čekićem, pružajući agresivan, energičan blek metal koji zvuči kao da je ispao iz Švedske, sa početka ovog stoleća. Nije ovo samo brzo i žestoko, nego i odlično napisano, sa pesmama koje umiču klopci „sve vreme svom snagom“ pristupa i uspevaju i u muzici koja je ovako agresivna da imaju fine dinamičke varijacije. Bubnjar je posebno atraktivan u tome šta mu sve pada na pamet i kako dobro to realizuje, ali su i gitare vrhunski osmišljene, a bogami i zvuk im je lep i bogat. Izvrstan album:

https://heidenshart.bandcamp.com/album/fst-n

Stoner, doom i ostala sporina! Grčki Ember Sun na albumu On Earth And Heaven svira vrlo stereotipan „žalobnički“ funeral doom metal, sa veoma sporim tempom, nežnim, tužnim harmonijama i jakim gotskim prelivima. Kažem „stereotipan“ ali kapiram da će se ciljnoj grupi jako dopasti. Ember Sun kažu da ovaj album posvećuju samoći i tugi i muzika – kroz šest podužih pesama – svakako podržava ovaj sentiment, idući polako, kreirajući hipnotičko okruženje u kome svi koji su usamljeni mogu da nastave da budu usamljeni ali u posrednoj interakciji sa drugim usamljenim osobama.  Ember Sun nisu inovatori, naprotiv, ovde se čuje dosta, recimo Type O Negative uticaja, između „klasičnije“ funeral doom priče, ali svakako znaju tačno šta žele i to što žele umeju da naprave. Prijatno:

https://embersun.bandcamp.com/album/on-earth-and-heaven

Holy Death su iz Los Anđelesa i, kako ja to obično kažem, čovek bi pomislio da neko ko živi u suncem okupanoj Kaliforniji neće svirati ovako mračnu muziku. Ali, eto: Sacred Blessings je kompilacija do sada izašlih EP-jeva ovog sastava i na njoj je 14 pesama bolnog, sporog, abrazivnog sludge-doom metala, od kojih jedna traje punih dvadeset minuta. Holy Death su vrlo dosledni svojoj viziji pa velikih varijacija u zvuku i formi pesama nema i ako vam se dopadne jedna sva je prilika da će vam se sve ostalo dopasti, uz dobru produkciju i hipnotički gruv koji bend servira. Daunlud se prodaje za onoliko para koliko sami ponudite što je uvek vrlo fer:

https://holydeathdoom.bandcamp.com/album/sacred-blessings

Golgotha iz Španije je premelodična i preteatralna  za moj ukus, sa puno nežnih, nedistorziranih momenata i klin vokala, ali to što sam ja ograničenog ukusa ne znači da oni loše sviraju. Novi EP, Remembering the Past – Writing the Future nudi pest pesama kitnjastog doom zvuka sa gotskim elementima i malčice death elemenata, grandiozno melodičnog i produciranog veoma glasno. Ja na ovo ne mogu, ali vi možda možete:

https://golgotha.bandcamp.com/album/remembering-the-past-writing-the-future

Al zato… Šveđani Kråkslott su fenomenalni na EP-ju The Witchhammer koji, iako ima svega dve pesme, traje domaćinskih devetnaest minuta. Ovo je, nagađate, teški, masni, jebački fazirani stoner-doom metal sa okultnim temama i hipnotičkim rifovima, sav u umiljatom gruvu i jednoj gruboj, sirovoj ali veoma dobro odmerenoj zvučnoj alhemiji gde se gitara i bas-gitara natječu u tome ko će više da se distorzira a vokali su veštičiji i demonski. No, ovo ostavlja samo utisak pravovernosti namere, nikada karikature ili prostog sviranja žanrovskih tropa, Kråkslott zaista zvuče autentično, kao da su sa prvim taktovima Black Sabbath koje su čuli u životu posisali i svu naklonjenost tmini koja ovde izlazi prirodno i manifestuje se u najboljem doomu koji ćete čuti prve nedelje Marta a da čak možete i da je platite apsolutno koliko sami poželite. Ne propustite:

https://krakslott.bandcamp.com/album/the-witchhammer

Apsolutni grčki biser su nam doneli 2 Headed Dogs iz Atine čiji je album The Engine Is On pravo savršenstvo vozačkog, teškog roka. Ovo nije ni sasvim stoner ni sasvim desert rock, ali je svakako njihov najbolji drug, muzika napravljena sa jednakim udelima panka, garaže i metala u svom sastavu, bezobrazna, energična, masna, napravljena da se uz nju pije i pijano dere, bluzirana ali bučna kao sam đavo. Ovo je uobičajeno grčki ulickana produkcija (mada, srećom ne i master koji sasvim ubija dinamiku) i teško da se može pogrešiti sa 2 Headed Dogs:

https://twoheadeddogs1.bandcamp.com/album/the-engine-is-on

Stone Age Mammoth su takođe Grci i njihov novi album, Desert Rider je, kao i prethodni, kolekcija lepih stonerskih instrumentala, baziranih pre svega na fino izbluziranim rifovima, a onda sa dovoljno soliranja da nam pruže sreću i kad nas vrat zaboli od klimanja glavom. Sve je to malčice prljavo i mutno, baš kako treba i nudi stoner-metal ugođaj koji je jeftin i neodoljiv:

https://stoneagemammoth.bandcamp.com/album/desert-rider

Messiahvore su svoj prvi i istoimeni album snimili praktično uživo u studiju, svirajući sve odjednom, samo uz nasnimavanje vokala. To je dalo dosta dobre rezultate, pa njihov energični, teški stoner rok ovde deluje živo i spontano. Bend ima tvrd, masivan zvuk, a svirka se lepo kreće između sporijih, atmosferičnih momenata i ozbiljnijeg čukanja, sa povremeno umešnim podsećanjima na bluz osnove. Dobro snimljeno, dobro odrađeno, i mnogo MNOGO tetovaža na dvoje članova benda koje ih imaju. Preporuke!

https://messiahvore.bandcamp.com/album/messiahvore

Teksašanin Jeff Michaels, čuje se to, veoma voli Hendriksa i Stivija Rej Vona, pa je njegova muzika taj neki veoma heavy, psihodeličan, mastan bluz-rok, sa gitarama koje jecaju, plaču i proizvode razne efekte. Album Not Of This Earth je konceptualna ploča naučnofantastične tematike (autor kaže da mu je trebalo malo eskapizma) i veoma naglašeno stereo-miksovana, sa gomilama ukrasa i efekata koji se dešavaju na vrlo širokom stereo platnu. Michaels ima potrebne veštine da pravi dobar, „KaeSTeovski“ heavy blues a ambicija da sve to izdigne na nešto viši nivo i doda mu psihodeličnu, svemirsku komponentu je, što se mene tiče, sjajna:

https://jmichaels.bandcamp.com/album/not-of-this-earth

Iako ja stalno skičim da ne volim gotski doom metal, valja reći i da, kada bi on sav bio tako dobar kao što su dobri Italijani Abyssian, ja bih ga mnogo više slušao. Drugi album ove ekipe iz Milana je nazvan Godly i odličan je, sa vrlo solidnom količinom „prave“ gotike i post-panka u svom inače vrlo zadovoljavajuće heavy konceptu. Abyssian znaju da naprave pesmu koja je sva u rifčinama i cepačini, ali znaju i da se zagledaju kroz prozor, meditiraju, lako pevuše dubokim glasom i da sve to jedno uz drugo zvuči ne samo korektno već i esencijalno. Predivna ploča:

https://abyssian1.bandcamp.com/album/godly

Nova Stoned Karma je još jedna kolekcija i zove se  Colours Of Karma Collection II, sa deset odličnih psihodeličnih instrumentala za onoliko para koliko biste da date od srca. I dajte, ako već nemate prethodna izdanja ovog benda jer je u pitanju uvek vrlo korektan, jeftino produciran a duševan materijal koji može da se sluša satima bez prestanka:

https://stonedkarma.bandcamp.com/album/colours-of-karma-collection

Gde je Stoned karma, tu su i Stone Rebel. Ova dva francuska instrumentalna psihodelična benda idu ruku pod ruku pa je Stone Rebel sada izbacio novi album, nazvan Space Indigo i ovo je još jedna procesija tihih, prijatnih meditacija na nedistorziranim, mekanim gitarskim žicama, uz nenametljivu ali gruvi pratnju precizne ritam-sekcije. Stone Rebel ne menjaju značajno zvuk od albuma do albuma ali se ovaj makar izdvaja nekim od najdužih pesama koje je bend do sada snimio. Bridge To The Future traje duže od deset minuta a Colorful Aura duže od pola sata. No, sve je to jako prijatno, po običaju negde između  meke uspavanke i prijateljske hipnoze:

https://stonerebel1.bandcamp.com/album/space-indigo

Mađari okupljeni oko Psychedelic Source Records kolektiva su se skupili i džemovali cele noći a rezultati – ili barem njihov najbolji deo – predstavljeni su na albumu Parts of Another All Night Long Session. Ova ekipa, koju ja veoma volim i redovno ovde hvalim, da podsetimo, svira neobavezne ali uglavnom vrlo dobre insturmentalne, psihodelične džemove, ili u vrtu ili na vikendici, ali ne radi se samo o grupi ortaka koja se zarakija, zaroštilja, pa malo i smota, nego o ipak izvanrednim muzičarima koji jako dobro razumeju i, rekao bih, žive, taj psihodelični space rock. Parts of Another All Night Long Session zato donosi masu istovremeno umirujućih i uzbudljivih muzičkih avantura, od kojih neke traju i skoro pola sata. Mnogo muzike, mnogo tripova. Obavezno:

https://psychedelicsourcerecords.bandcamp.com/album/parts-of-another-all-night-long-session

Isti izdavač, slična ekipa, isto date koliko para hoćete: Slight Layers Meet the Red Gem je još jedna kolekcija džemova a koji su za ovu priliku malo i „prošireni“ u smislu da se ovde psihodelični rok susreće i sa fankom i sa dabom. Ne da je sve ovde savršeno pogođeno, naravno, ali osvežava taj odlazak u različite eksperimente pa i ovo svakako preporučujem:

https://psychedelicsourcerecords.bandcamp.com/album/slight-layers-meet-the-red-gem

Torvus iz Merilenda su sjajni na albumu The Innate Disease, valjajući blackened doom koji profitira od svoje jeftine produkcije i sirovog zvuka. Ovo je muzika koja uprkos svim teatralnim asocijacijama koje imam u glavi kad pomislim bilo na black bilo na doom metal, zapravo prijatno iznenađuje jednom neposrednošću, odlučujući se najpre za „radnički“ pristup pesmama, uz puno rifova i žive, znojave svirke. Odličan materijal i srčana izvedba, Torvus su bend koji zvuči stvarnije i ubedljivije nego 90% kolega:

https://torvus.bandcamp.com/album/the-innate-disease

Još jedan grčki biser dobijamo sa novim albumom atinskih Holy Monitor. I prošli album ove ekipe je bio izvrstan, ali sa  Southern Lights je muzika sazrela još nekih 25% i kreće se ležernim korakom opuštene, u sebe sigurne psihodelije koja se oslanja na gruv, melodiju, teksturu i temu u jednakoj meri. Kod Holy Monitor je sjajno koliko njihova muzika ima prostora za sve te svoj elemente, i gitare i orgulje, i ritam sekciju koja zvuči kao da ima i nasmimljen sloj posebnih udaraljki, i hipi-refrene. I ovaj album uspeva da besprekorno spoji tu naivnu „pop“ notu što je bend tegli iz nasleđa psihodelije šezdesetih i sedamdesetih sa savremenijim „težim“ zvukom, dajući nam blagoslov na vinilu koji se može slušati bez prestanka satima:

https://holymonitor.bandcamp.com/album/southern-lights

Francuzi Stoned Therapists zapravo na EP-ju Argonaut zvuče manje „stoned“ nego što sam očekivao. Njihova muzika svakako ima stoner komponentu ali ima i jednu veseliju, poletnu dimenziju art rocka kojim sebe bend taguje na Bandcampu i to pesmama daje lepe individualne identitete, prijatne melodije, jednu prijemčivost i razgovetnost koja mi je osvežila dan. Plus taj gotivni francuski naglasak. Poslušajte:

https://stonedtherapists.bandcamp.com/album/argonaut

Goat Shaman su iz Australije i njihov prvi EP, isto nazvan Goat Shaman – dobro ime para vredi – ima četiri pesme brutalnog, abrazivnog sludge-doom zvuka. Znate već kako to ide, teška spora, a agresivna svirka, vrišteći vokali, nisko naštimovane, snažne gitare, mišićavi rifovi. Sve to spakovano u tvrdu, napucanu produkciju. Nije dakle nepredvidivo, ali Goat Shaman sviraju svoj odabrani stil veoma dobro i ubedljivo:

https://goatshaman.bandcamp.com/album/goat-shaman-ep

Thronehammer su nemačko-britanski doom bend koji je pre dve godine izbacio cenjen debi album pa su ga sada ispratili vrlo ambicioznim Incantation Rites. Da odmah bude jasno da nema kompromisa, prva pesma je duža od 14 minuta a album se završava i komadom dužim od petnaest. Thronehammer su negde između „klasičnog“ dooma i heavy metala jer imaju teške, spore i dugačke pesme ali onda imaju i naglašeno komunikativan, donekle epski nastup u svojim pesmama, uz dosta ljubavi ka melodiji i napevima koji, pošto se ponavljaju jako mnogo puta, dobiju ritualnu dimenziju. Najgora stvar u vezi sa ovim albumom je jako iskomprimovan master, ali ostalo je prilično dobro:

https://thronehammer.bandcamp.com/album/incantation-rites

Transylvania Stud je užasno ime za bend, ali muzika na EP-ju Bad Seed je prilično kul. Još više kad shvatite da su u pitanju obrade Metalike iz njene ne baš najbolje faze (2×4, Bad seed i Ain’t my bitch), ali pretvorene u 100% stoner-desert rock. Kad ih čujemo u ovim verzijama pomislimo da je Metallica zapravo bila na tragu nečeg dobrog ali nikada nije otišle do kraja. Vredi čuti:

https://tstudmusic.bandcamp.com/album/bad-seed

Pestkontroll su iz Štokholma i njihov eponimni album je fina kombinacija pank-roka i metala, sa pesmama koje su šmekerske, pune motorhedovskih rifova i energične svirke, ali i malo melodičnih gitarskih tema, glam rok harmonija, te urlajućeg pevanja. Lepa kombinacija i album kao stvoren za žurke:

https://pestkontroll.bandcamp.com/album/s-t

Britanci Grave Majesty nemaju skupu produkciju na EP-ju Sink Your Teeth In, ali makar mastering nije preglasan i ovo su četiri pesme okultnog hard roka stare škole koji bi profitirao od malo energičnijeg snimka, ali mu je teško naći zamerku u pogledu pesama:

https://gravemajesty.bandcamp.com/album/sink-your-teeth-in

Barbason (barbin sin?) su iz Hojlandrije i njihov demo sa dve pesme nudi dva odlična stoner rok komada sa jakim, polivajućim gitarama i robusnom ritam-sekcijom ali i sa osećajem za melodiju pored gruva. Bend ovo nudi po ceni koju sami lupite i najavljuje skori album a rekao bih da je u pitanju veoma dobra reklama. Poslušajte:

https://barbason.bandcamp.com/releases

Stoner-album koji se očekivao sa posebnom anticipacijom ove nedelje je svakako treća ploča grčkih Acid Mammoth. Caravan je, zadovoljstvo mi je da kažem, najzreliji produkt ove ekipe do sada, pa to što sam za drugi album pričao da je dobar ali suviše naklonjen omažiranju sedamdesetih, ovde više nije toliko u prvom planu. Acid Mammoth, da bude jasno, svakako i dalje stoje čvrsto ušančeni u ’70s zvuku, ali pesme su sada napisane sa jednim autohtonim duhom i imaju svoje, jelte, ja. Pet pesama, ali podugačkih, dosta prirodno odrađene psihodelije između svih tih teških rifova, voleo bih da je zvuk malo dinamičnije masterovan jer je ovo dosta spljeskano, ali opet, Acid Mammoth ovde daju zdrav, zabavan album, a Heavy Psych Sounds mogu da se zadovoljno smeše što su izbacili još jedan moderni stonerski klasik:

https://heavypsychsoundsrecords.bandcamp.com/album/acid-mammoth-caravan

Prašnjav i blatnjav, takav je split EP bendova Bog Wizard i Dust Lord nazvan Four Tales of the Strange. Dust Lord su mračniji i hermetičniji sa zvukom koji je baziran na masivnim rifovima, sporim ritmovima, stonerskoj energiji komprimovanoj do granice samozapaljenja. Vrlo fino, naravno. Bog Wizard su, moguće, još bolji jer su im pesme gruverskije sa nešto više dinamike i dobrim pevanjem. Lepa stonerska proslava za samo četiri dolara:

https://bogwizard.bandcamp.com/album/four-tales-of-the-strange

https://dustlordpartydoom.bandcamp.com/album/four-tales-of-the-strange

Kad se bend zove Cthulhu, prirodno je očekivati black metal, death metal ili barem nekakav death doom, međutim nizozemski kvartet pod ovim imenom svira srednjeprugaški thrash metal. I to, sudeći po debi albumu, Cremator of the Sky, vrlo kvalitetan. Ovo je, naravno, izrazito rifaški album, sa dobrom produkcijom i solidnim ali ne prebrzim tempom, tako da bend uglavnom čuka dinamično i žestoko, ali uz dosta prostora da se kreiraju zanimljive gitarske teme. Gitarista je, čuje se, veoma raspoložen da pokaže kako mu arpeđa prirodno izlaze iz prsitju. Pevač peva visokim tonom, a onda povremeno padne u death registre i sve je to vrlo zabavno i odlično za slušanje. Masivne čestitke za odličan debi:

https://cthulhuthrash.com/album/cremator-of-the-sky

Sjajan thrashcore stiže nam iz nansija u Francuskoj a posredstvom sastava Illegal Corpse čiji singl Toxic Wave ima dve kratke, brze, energične pesme kao ispale iz neke idealne verzije 1989. godine sa trešerskim rifovima, mošerskim srednjim delovima, napaljenim pevačem i odličnom produkcijom. Sve to a sami birate koliko da platite! Thrash nikada neće umreti dok je ovakvih junačina:

https://illegalcorpse.bandcamp.com/album/riding-another-toxic-wave

Detonator iz Sijetla su svoj album Sons of Darkness snimili još 2005. godine, pregovarali da se to izda na vinilu a na kraju se ništa nije desilo pa se sada, više od deceniju i po kasnije, materijal pojavljuje na Bandcampu. I dobro je da se pojavio jer je ovo odlična muzika. Detonator za sebe kažu da su u pitanju četiri klinca-hardkorovca koje su inspirisali Bathory, rani Slayer (uvod No Sabbath in Hell je bestidna krađa iz Black Magic), Sodom, Destruction i Venom da snime metal-album, i ovo je baš ta divljačka, sirova kombinacija metala i panka kakvoj niko ne može da odoli. Termin blackened thrash je danas uobičajen, ali pre 16 godina je ovo naprosto bila muzika iz srca i ona i danas zvuči autentično, moćno, poletno, neodoljivo, sa jakim rifčinama, himničnim vrištanjem i mnogo energije. Sjajno:

https://detonatordarkrock.bandcamp.com/album/sons-of-darkness

Sanktpeterburški Combat Shock su na kaseti Grave Tapes skupili sve svoje dosadašnje demo-snimke i ovo je 14 pesama hardcore thrash čukanja sa jednim autentičnim zvukom i senzibilitetom. Combat Shock su na taman dovoljnom tehničkom nivou da ovo zvuči profi i kvalitetno, a da ima tu spontanu, haotičnu energiju dobrog crossovera, a snimci su producirani veoma dobro i ovo je pravi praznik za moje uši:

https://coldswordproductions.bandcamp.com/album/grave-tapes

Infected Religion je jednočlani projekat iz Indijane i Lucas Korte svoju muziku nazvia nuclear speed-core. A ona tako i zvuči. EP Screaming Into The Void ima šest superbrzih, trešerskih pesama koje su negde na tragu onog što su polovinom osamdesetih radili Nuclear Assault, samo sirovije, blekerskije, i brže. Pesme su uglavnom kratke, ali sadržajne i ovo je najboljih dva dolara koje ćete potrošiti ove nedelje:

https://infectedreligion.bandcamp.com/album/screaming-into-the-void

Kanađani Grotesque Mass imaju odličan EP pod nazivom Ruinous Gallows. Ova ekipa, iako njoš nije izdala album, tokom poslednje godine je napravila dosta snimaka i Ruinous Gallows je svakako demonstracija njihovog kvaliteta. Ovo je grindcore izmešan sa malo death metala za pesme koje su čvrste i nešto duže (do minut i po), sa dovoljno prostora da se malko udahne vazduh i napravi razlika između sporih, mrvećih pasaža i za grindcore uobičajenog rešetanja. Grotesque Mass imaju sazreo, kvalitetan zvuk i sviraju odlično, a tek što je ovo dobro producirano! Bas-gitara je takva da bih je oženio samo da nisam već uhapšen. Vrlo lepo a samo dolar i to kanadski. Maltene oni VAMA plaćaju:

https://grotesquemass.bandcamp.com/album/ruinous-gallows

Voleo sam prethodni EP losanđeleskih Pain Ritual, pa sam i novih šest pesama na EP-ju Unhoused & Unloved preslušao s guštom. Ovo je i dalje eksplozivna grind/ powerviolence kombinacija koja u sebi ima taman toliko metalcore i nu-metal elemenata da zazvuči originalno ali da mi ne ode predaleko od sfere interesovanja. Producirano odlično, odsvirano sjajno, sve to zvuči moćno, moderno i nimalo „komercijalno“ već baš kako treba, opasno i na ivici raspada:

https://painritual13.bandcamp.com/album/unhoused-unloved

Finski sastav Bloated trpa vrlo skandinavski grindcore/ powerviolence na svom prvom EP-ju, „I“. Znate već kako to ide: ekstremno komprimovan i glasan zvuk, moćne gitare, vrištanje, superbrz tempo, zakucavački bubanj, D-beat rifovi i jedna generalna disciplina, sve spakovano u pesme od kojih ni jedna nije duža od 59 sekundi. Ne treba ni reći da sam ja u raju dok ovo slušam. Za sve ljubitelje Nasum, Gadget ili Rotten Sound, ovo je savršenstvo:

https://bloatedgrind.bandcamp.com/album/i

Cammo Shorts su duo iz Virdžinije i već ime im sugeriše da sviraju grindcore. Tako i jeste i Proceed With Extreme Contempt je album vrlo dobro urađenog, prilično kvalitetno produciranog deathgrind zvuka sa pesmama koje dobacuju i do dva i po minuta, ali su uvek brze, nervozne, nabijene negativnom energijom (well, osim kad su spore, nervozne, nabijene negativnom energijom, kao u slučaju Throat Fucked). Energično, gruvi, prijatno:

https://cammoshorts.bandcamp.com/album/proceed-with-extreme-contempt

Gulch su iz Santa Kruza u kaliforniji i njihova strana split EP-ja sa Sunami demonstrira njihov tvrdi, vrišteći metalizirani hardcore koji je meni, bar u ove dve pesme bio sasvim na mestu. Možda ne bih lako izgurao ceo album, ali Gulch su ovde dovoljno raznovrsni i kvalitetni da mi ekstremno glasan zvuk ne smeta:

https://gulch.bandcamp.com/album/gulch-sunami-split

Izraelski Those Who Oppose na svom istoimenom debi albumu svira jako simpatičan thrashcore koji zvuči baš kao da je trenutno kraj osamdesetih godina prošlog veka a ljudi koji ga prave su svu svoju ljubav prema DRI, Suicidal Tendencies, Attitude Adjustment itd. ulili u jedan album pun iskrene emocije i energične svirke. Strogo gledano, naravno da se ovde može naći dosta zamerki (naglasak kojim gitarista Ofir peva na engleskom, nedinamičan zvuk gitare itd.), ali je album neposredan, proživljen i beskrajno šarmantan:

https://thosewhooppose.bandcamp.com/album/those-who-oppose

Kad smo već kod thrashcorea, i Španci Stigma (a koji nisu heavy metal bend iz Madrida istog imena) na svom prvom EP-ju, Muerte Segura sviraju isto to, sa pet pesama, solidno produciranih i napunjenih finim rifovima. Stigma su onaj klasičan gruverski thrashcore koji voli da jedan isti rif provoza kroz nekoliko smena ritma i tempa i sve je to veoma dopadljivo. Ako već ne naročito originalno. Probajte:

https://stigma3.bandcamp.com/album/muerte-segura

Glazgovski Coffin Mulch očigledno veoma vole švedski death metal jer su taj zvuk potpuno skinuli na svom debi EP-ju Septic Funeral. Znate već, užasno teške „cirkular“ gitare, ogroman bas, jaka kompresija, pevanje ko iz groba… I svirka je sasvim u stilu Entombed-Dismember-Grave-Unleashed, pa je ovo ploča koju svakako treba da čujete. Coffin Mulch donose vrlo malo novog swedeath formuli ali su više nego korektni njeni interpretatori, a ponekad je to SASVIM dovoljno:

https://coffinmulch.bandcamp.com/album/septic-funeral

Debi EP ruskog death metal sastava Bitter Loss nazvan je Oblivion in Ceremonial Void i nudi vrlo ubedljiv death metal stare škole i mračne atmosfere. Ovo je odlično produciran, veoma dobro odsviran material sav u disonantnim rifovima, mrvećem zvuku bas-gitare i bubnjeva, sa sugestijom da sve što čujemo dolazi iz nekih najcrnjih htonskih dubina. Ljubitelji Immolation, Incantation i sličnih bendova će ovo bez sumnje obožavati a pošto, pored introa i autroa, ovaj EP ima samo tri pesme, na mestu je reći da je meni Oblivion in Ceremonial Void samo razgoreo glad da čujem još muzike ovog benda. Navalite:

https://bitterloss.bandcamp.com/album/oblivion-in-ceremonial-void

Indonežanski izdavač Maximamusicpro nam je doneo debi album takođe indonežanskih Twin Force Kill, nazvan, er, Cryteria Human Killer i ovo je potpuno klasičan indonežanski brutal death metal, sa karakterističnim zvukom (pogotovo bubnja), jakim oslanjanjem na hromatske, denflovane rifove koji kreiraju gruv (povremeno i slemove), i dubokim, tupim vokalima. Twin Force Kill nisu mnogo napredni u sviranju žanra ali njihov brutalni death metal je svakako pitak, sa pesmama koje imaju pamtljive rifove i pažnjom da se ponudi i mošerski gruv i brzina, i energija a da se ne smara nekakvim poziranjima. Neinovativno, neoriginalno, ali meni simpatično:

https://maximamusicpro.bandcamp.com/album/twin-force-kill-cryteria-human-killer

Od istog izdavača stiže i EP My Bestial Slaughter benda Khudeta koji je takođe iz Indonezije, takođe trese u tipičnom indonežanskom brutal death metal stilu i takođe je jako prijatan, pitak i ugodan za slušanje. Naravno, omot je sačuvajbože i treba da volite ovakvu muziku generalno, ali Khudeta su bend koji postoji duže od dve decenije i bez obzira što do prošle nisu ništa izdali, ovo je veoma dobro:

https://maximamusicpro.bandcamp.com/album/my-bestial-slaughter

Frankfurtski trio Magefa svira dopadljiv death metal na svom drugom EP-ju Exenteration. Kako je sastav ime uzeo iz Hebrejskog jezika gde ova reč označava kugu, ljudski je očekivati ovde malčice cerebralniji program i bend ne razočarava, pružajući odlično napisane pesme koje su nedvosmisleno utemeljene u starijim formulama (recimo, Cannibal Corpse) ali imaju promišljene, složenije aranžmane. Ovo je svakako u neku ruku death metal za intelektualce ali nije „progresivan“ i ovde nema napora da se pobegne od klasičnog menija rifova, ritmova i harmonija, pa je, uz dobru produkciju Exenteration ploča (a koja traje maltene kao normalan album) „pametnog“ brutal death metala koji možete slušati u svakoj prilici:

https://magefa.bandcamp.com/album/exenteration

Kalifornijski Cicada Swarm ima interesantan mišmeš mathcorea, death metala, grindcorea, screamoa i još koječega na EP-ju The Dissection. Ovo je istovremeno i agresivna, i tehnički superiorna muzika, ali i atmosferična ploča koja nema problem da skrene malo i u postrokerske vode između blastbitova i vrištanja. Hermetično ali uzbudljivo, odlično odsvirano i dobro snimljeno, ovo je pravi primer kako se mogu imati i jare i pare:

https://cicadaswarm.bandcamp.com/album/the-dissection

Australijski duo PlagueLord kreira solidan, old school death metal na svom drugom EP-ju The Silent King. Ovo ne imitira niti jedan konkretan bend, ali ima taj neki senzibilitet devedesetih godina sa teškim, mračnim rifovima i aranžmanima koji su jednako posvećeni atmosferi koliko i krljanju. Vrlo pristojna produkcija i bend koji dosta obećava, pogotovo ako volite Bolt Thrower i slične masivne a ne prebrze death metal junake, plus ovo plaćate koliko želite:

https://plaguelord.bandcamp.com/album/the-silent-king

Brazilski Açoite na svom drugom EP-ju, Necro País sviraju pankerski death metal koji ima sve potrebne tehničke i tehnološke kvalitete da  zvuči dovoljno „profi“, ali je pun ideja koje nisu standardne za ovaj žanr. O Diabo Veste Terno je, recimo, vrlo vesela, melodična pesma. Ostalo je energično, snažno i simpatično, mada zvuči kao da se bend ipak i dalje traži, ali svakako se zabavljaju dok to rade:

https://acoite.bandcamp.com/album/necro-pa-s

Da ostanemo na istom kontinentu poslužiće nam ekvadorski brutal death metal heroji Deseret čiji ovogodišnji EP, Efigie, opako krlja. Ovo su dve pesme (plus intro) ubedljivog, autoritativnog brutal death zakucavanja koje nije samo demonstracija dobre tehnike i produkcije (mada ima i jedno i drugo) već muzika napisana s dušom, puna gruva i autentične energije. Moćno:

https://deseret.bandcamp.com/album/efigie

Iz nekog razloga mesto Valpovo kod Slavonske Požege poslednjih meseci izbacuje masu izuzetnog ekstremnog metala. Najnoviji projekat iz ove kuhinje je Exer, još jedan studijski projekat u kome učestvuju ljudi okupljeno oko projekta Ninhursag, s tim što je ovo zapravo više death metal, sa malo black metal elemenata. EP Sadistic Torture potvrđuje da Mario Marković koji sve ovo miksuje i masteruje ima ozbiljno dobro razumevanje kako se ovakva muzika snima da bude opaka, opasna, oštra, a pesme su veoma dobro napisane, sa sjajnom izvedbama i jako moćnim vokalom. Stvarno ne znam zašto ova ekipa nije šire poznatija ali ovo je veoma blisko samom vrhu ekstremnog metala koji se pravi u našem regionu.

https://exerband.bandcamp.com/album/sadistic-torture

Treći album danskih Best se zove Necro Sapiens što je simpatično a ovo je i simpatičan death metal skandinavskog tipa. Nije nešto maštovit i priznajem da zvuči kao da Baest ovde samo sviraju hajlajte žanra umesto da traže neki svoj izraz, ali dobro, možda sam samo ja ustao na levu nogu. Ovo je pristojno producirano i može svakako da posluži kao uvod u death metal za nekog ko nikada nije slušao skandinavsku inačicu istog:

Da bude sasvim jasno, edmontonski Silent Line su meni neslušljivi ali pošto sam dobar čovek bla bla bla… Elem, ovaj bend je izbacio četvrti album za nekih jedanaest godina postojanja i Death and Perspective je sjajan primer njihovog ultra-melodičnog, blago simfonijski naklonjenog death metala. Ovo je svakako dobro odsvirano, sa produkcijom koja je preglasno masterovana za moj ukus, ali sama muzika je previše melodična i teatralna za moj želudac. Naravno, ne tvrdim da je samim tim i loša, samo da ja ne volim ovako prearanžirane melodične teme koje umiru u gomilama ukrasa i jednoj prenaglašenoj epici, no nisam ja sigurno baš jedina osoba na ovom svetu za koju se metal pravi pa… evo, poslušajte:

https://silentlinemetal.bandcamp.com/album/death-and-perspective

I Nijemci Scythe Beast spadaju nominalno u melodični death metal, ali njihov drugi album, Indicted for Misconception uzima malo klasičnih melodeath elemenata, ubacuje u sve malo thrash metala, onda zaziva švedski death zvuk iz poznijih devedesetih i ranih godina ovog stoleća, sa melodičnim momentima koji bi se mogli trasirati unazad do Dark Tranquility i At the Gates i sve to na kraju ispadne jedna vrlo probavljiva mešavina. Scythe Beast ne preteruju sa aranžiranjem, produkcija im je lepo spakovana, zvuk čist i ne preglasan i pesme su lepe, dobro napisane. Meni se ovo izrazito dopada:

https://scythebeast.bandcamp.com/album/indicted-for-misconception

Tri melodeath albuma za redom? Šta se ovo dešava??? Elem, Mind Assault su iz Južnoafričke Republike i njihov drugi album, čak trinaest godina posle debija, zove se The Cult of Conflict i mada je produkcijski i on sav spljeskan i nedinamičan, bend makar svira dobro. Materijal je svakako premelodičan za moj ukus, ali Mind Assault dovoljno često dostižu MOJ ideal melodičnog death metala (a to je „Iron Maiden sa blastbitovima“) da ne budem negativan prema ovoj ploči. Poslušati bez predrasude:

https://mindassault.bandcamp.com/album/the-cult-of-conflict

Neyquam su bend iz Arizone, sa prvom kasetm po imenu Morbid Devourment za kalifornijski Transylvanian tapes i ovo je „čist“ old school death metal kao iz nekog ’90s kataloga, sav u mračnim tonovima, jednostavnim, zaraznim rifovima, dubokim, neljudskim vokalima i lepim smenama na nivou ritma i tempa. Pet pesama, vrlo solidna produkcija, jaka preporuka, pogotovo jer daunloud plaćate koliko poželite:

https://transylvaniantapes.bandcamp.com/album/neyquam-morbid-devourment

https://neyquam.bandcamp.com/album/morbid-devourment

Isti izdavač nudi EP (album?) brazilskog kavernoznog death metal projekta Fossilization koji zaista zvuči kao da dolazi iz nekih praistorijskih vremena kada su dinosaurusi vladali planetom a bare sa katranom bile češće nego one sa vodom. He Whose Name Was Long Forgotten sadrži pet supermračnih, superteških blur-core pesama koje ne hvataju na „pametne“ fore i česte promene ritma, već na atmosferu apsolutne propasti. No, Fossilization veoma dobro sviraju i imaju sluha za komponovanje pa je ovo odlično napisano, a mračan, odjekujući zvuk je idealan za ovu vrstu svirke. Ako volite australijske bendove ovog tipa (Impetuous Ritual, Grave Upheaval..), Brazilici im stoje rame uz rame:

https://transylvaniantapes.bandcamp.com/album/fossilization-he-whose-name-was-long-forgotten

I još jedna kaseta istog izdavača u istoj turi, ovog puta živi snimak losanđeleskog Civerous sa nekih pola sata svirke i mnogo mračnog, agresivnog death metala. Live Promo MMXXI je za nijansu bliže „običnom“ death metalu, sa povremenim tremolo rifovima na gitari ali i Civerous forsiraju mračan, kavernozni zvuk i atmosferu pa se vrlo dobro uklapaju uz prethodna dva izdanja. Uz opasku da su Civerous bez sumnje sazreli za snimanje debi-albuma, ponoviću i da su u slučaju svih izdanja Transylvanian Tapes daunloud verzije dostupne po ceni koju sami odredite i da je to ekstremno ljudski:

https://transylvaniantapes.bandcamp.com/album/civerous-live-promo-mmxxi

Isto važi i za JOŠ JEDNO izdanje iste etikete, a u pitanju je kasetni EP Anthropomancy koji spaja kavernozni death metal zvuk sa malo black metala i grindcorea. Bolesna kombinacija i mnogo ultra-mračne i teške muzike u ovoj kolekciji koja ponavlja neke pesme sa ranijih izdanja ovog kanadskog sastava ali sada sa boljom, značajno adekvatnijom produkcijom. Dajte koliko imate, ovo je ODLIČNO:

https://transylvaniantapes.bandcamp.com/album/graveolence-anthropomancy

Malefic su iz Olbenija u Njujorku i njihov, pretpostavljam prvi album, Altar of Locusts ima omot od koga se čoveku malo smuči, ali i dobru muziku. Bend ovo naziva blackened death metalom ali je u pitanju značano više death nego black format, sa klasičnim rifaškim programom, puno blastbitova i srednjetempaškog mrvljenja duplim bas-bubnjevima, te ponekim slemom. Užasni (čitaj „odični“) vokali, dobra produkcija, vrlo solidan debi:

https://malefic518.bandcamp.com/album/altar-of-locusts

No Beast That Cannot Be Slain je split album dva slična, hermetična projekta. Normakk je jednočlani industrial rad čoveka po imenu Cameron Daniel i ovo je sasvim na tragu mračnijeg industrial metala iz devedesetih, onog boljeg, od Godflesh i Pitchshifter preko Treponem Pal pa do Soulstorm. Mračno, teško, mašinski ledeno. Naaro, takođe jednočkani projekat Aarona Roarka, je sličan ali sa malo izraženije organskom svirkom, pa se ovo pre može nazvati sludge metalom, sa vokalima koji kao da dolaze od ispod zemlje i bez gitare, samo sa užasno distorziranim basom. Nije za svaki dan ali valjano je:

https://sonictransmitterrecords.bandcamp.com/album/no-beast-that-cannot-be-slain

Indonežani Lord Symphony svoj simfonijski power metal kombinuju sa dosta lokalnog folk nasleđa pa je ovogodišnji EP, Bima Suci, pogotovo naslovna pesma, jedna užurbana, malo i natrpana kolekcija epskog, teatralnog metala i tema koje se ne uklapaju tako prirodno sa klasičnim zapadnjačkim idejama o lestvicama i harmoniji. Ostale tri pesme su klasičniji power metal ali su i slabije producirane. No, bend svira veoma dobro i svakako ima šta da se čuje na ovoj ploči.

https://lordsymphony.bandcamp.com/album/bima-suci

A sada: spektakl. Rekao bih da Beograđani Númenor sa četvrtim albumom, Draconian Age mogu da se zavale u fotelju, zapale cigaru (ako puše) i kažu da su napravili svetsku ploču. Njihov tolkinovski blackened power metal je ovde lepo sazreo i ima vrlo jasnu formu, sa raskošno komponovanim i aranžiranim pesmama koje i pored svih ukrasa kojima su nakićene (i produkcijski i svirački) ne gube korak i uvek imaju jasan identitet i centralnu temu. Mene je, naravno, njihova verzija Griegove teme za „Hol planinskog kralja“ odmah dotakla u srce, ali i originalne kompozicije su odlične, sa vrlo solidnom produkcijom i omotom koji je nacrtaš Bob Živković još pre tri i po decenije za tadašnje izdanje Gospodara prstenova. Veoma dobro:

https://numenor-kingdom.bandcamp.com/album/draconian-age

Beloruski Sandglass su možda za nijansu preblizu „groove metal“ tropa da bi bili sasvim po mom ukusu, ali EP No one is untouchable je zapravo prilično zabavan, sa raznolikim pesmama i dosta svežih ideja (na primer gajde kojima počinje The Reckoning). Dobra produkcija, jak zvuk, solidno:

https://sandglassband.bandcamp.com/album/no-one-is-untouchable

Kad ljudi koriste termin „epski hevi metal“, misle na nešto poput ovog što sviraju Atinjani Achelous. Ova ekipa, aktivna već deceniju i sa jednim albumom iza sebe, na novom EP-ju, Northern Winds ima dve nove pesme koje zvuče kao Manowar ukršten sa Saxon i narodnjački nastrojenim Iron Maiden. Jaka su to imena, ali odmah da kažem da su meni Achelous više simpatični nego što su mi sad nešto sjajni. Produkcija im je malčice mrtva, a pesme više forsiraju detalje nego, jelte, „veliku sliku“. No, dobro, to samo ja valjda tražim u svemu neke probleme… EP ima i tri stare, a uživo snimljene pesme i ovde Achelous zvuče ubedljivo i zakucavački, pa svakako isprobajte:

https://achelous.bandcamp.com/album/northern-winds

Za ljubitelje latinoameričkog heavy metala, kompilacija Sed Peligrosa napravljena u Argentini donosi 35 bendova među kojima svakako ima i slabije produciranih, ali nema loših. Ovo je u proseku vrlo kvalitetan materijal, najvećim delom u domenu „pravog“ heavy zvuka sa NWOBHM i power metal naklonima, srčano odsviran, žestok, uglavnom sa pevanjem na španskom i još se prodaje za onoliko para koliko ste spremni da izdvojite. Treba biti lud pa ovo propustiti:

https://sedpeligrosa.bandcamp.com/album/sed-peligrosa

Još lepog latinoameričkog hevi metala dobijamo na četvrtom albumu argentinskih Disidente Inmortal. Ploča se zove Estandarte Metálico i puna je propisnim metal-himni. Mislim, već treća pesma se zove prosto Heavy Metal. To je znak pravovernosti. Bendu mogu da zamerim pomalo neupečatljiv vokal, ali ovo se kompenzuje simpatičnim pevanjem na Španskom, dok je muzika vrlo solidna, sa lepim pesmama i pristojnom produkcijom. Disidente Inmortal vole hevi metal i sviraju ga srčano a to meni uvek donese osmijeh na lice:

https://disidenteinmortal.bandcamp.com/album/estandarte-met-lico-2021

Konačno, tu su i kolumbijski Sörceress čiji drugi album, The Four Centaurs nudi deset pesama urednog, melodičnog heavy metala sa korenima u NWOBHM zvuku. Ovo je producirano jako čisto i album je prijatan, sa svim očekivanim forama i formama koje idu uz takvu muziku (visoko pevanje, karakteristične harmonije i ritmovi) i naprosto – slavi metal sa puno radosti:

https://srceress.bandcamp.com/album/the-four-centaurs-album-2021

https://blacklegionrecs.bandcamp.com/album/the-four-centaurs

Za kraj, slemčina. Prošle nedelje smo imali novi Korpse, a ove novi Abominable Putridity. Može se reći da je ovo proleće odlično za evropski slem. Abominable Putridity su, naravno, ruske legende slamming detah metala, a čije se drugi album, iz 2012. godine, The Anomalies of Artificial Origin naširoko smatra klasikom. No, bend je u međuvremenu prolazio kroz razna iskušenja i snimao samo sporadične pesme, da bi 2020. godine bilo objavljeno da je Alexander Kubiashvili praktično pretvorio bend u svoj solo-projekat, razišavši se sa svim ostalim članovima i snimajući ovaj album sam, samo uz vokale koje je dodao Ángel Ochoa iz Cephalotripsy. To je, naravno, praktično susret na vrhu jer su i Cephalotripsy legende slama, sa albumom Uterovaginal Insertion of Extirpated Anomalies iz 2007. godine koji se smatra jednom od ključnih ploča modernog slema. Svakako, Abominable Putridity ni ranije nisu imali sasvim stabilnu postavu, sa internacionalnim članovima iz poznatih bendova kao što su Katalepsy, Disfiguring the Goddess ili Disgorge koji su prošli kroz bend… Dakle, treći album, Parasitic Metamorphosis Manifestation izlazi za pouzdanog ruskog izdavča Inherited Suffering Records i predstavlja možda najčistiju emanaciju Kubiashvilijevog pogleda na death metal. Je li dobar? Pa, jeste, naravno, ako volite ovakav brend slema. Ovo je, s jedne strane vrlo konzervativno, u smislu da koncepcijski ostaje na istim pozicijama na kojima su Abominable Putridity bili na prošlom albumu, a sa druge vrlo ambiciozno ispisano i izvedeno da se pokaže koliko se u okviru tog koncepta može ići napred. Dakle, ovo je brutalna, izuzetno tehnički nabrušena ploča, sa mnogo brzog tempa, disonantnih rifova, prelazaka u teške slemove, zaokreta pod ručnom, sve sa jakom atmosferom jedne preteće naučne fantastike – uostalom, pogledajte omot. Ono gde se Kubiashvili vidno trudi je da ostavi lični pečat je u tome kako ovo nije samo plesna, prijatna slam ploča, već rad sa dosta izazova i iznenađenja, gde će „prirodne“ strukture često biti minirane namernim skretanjima u stranu. Rezultat je svakako jedna „mehanička“, otuđujuća dimenzija koju ovaj album ima, dajući na momente sugestiju gruva ali ga onda brzo minirajući, šetajući se između ekstremno različitih segmenata velikom brzinom. Nekome će to biti demonstracija autorskog pečata, nekog će nervirati jer album nikako da se zadrži u jednom toku, ali moraćete sami da preslušate da biste znali u koju grupu spadate. Ovo je svakako izuzetno producirano i odsvirano iz sve snage, pa, dobrodošli:

https://inheritedsufferingrecords.bandcamp.com/album/abominable-putridity-parasitic-metamorphosis-manifestation

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s