Mehmet Metal Mejhem: Nedeljni metal pregled 13-03-2021

Ove nedelje sam sve sebi govorio kako i nema mnogo dobrog metala u ponudi, samo da bi se na kraju nakupilo ohoho sjajnih izdanja. Nažalost, nedelju je pre svega obeležila smrt jednog od najvoljenijih likova na metal sceni Švedske, Evrope, pa i sveta. Lars Goran petrov, pevač Entobmed i još mase odličnih death metal bendova koje sam uniformno hvalio u ovim pregledima, još je prošle godine imao dijagnozu teškog kancera žučnog kanala i na kraju je bolesti podlegao. Ovo me je baš pogodilo ne samo zato što sam Petrovljev rad pratio sa zadovoljstvim poslednjih trideset godina nego i jer je čovek moje godište i u mojoj glavi umro je, znate već, daleko premlad. Ispratimo ga uz poznati refren: Dead, deceased but life goes on, I will be the one who won.

Započnimo onda blek metalom kako je i red, a i iz Poljske, jer je i to red. Varmia su bend sa evo već trećim albumom u četiri godine, a na ploči Bal Lada dobijamo njihov osobeni koktel modernog blek metala i folklornih motiva. Kod Varmie se, srećom, ta mešavina folka i metala dešava na jedan zaista originalniji način, sa monumentalnim, teatralno izvedenim pesmama propisnog metala kojima etnički instrumenti samo dodaju na snazi i ubedljivosti. Bal Lada je ploča, dakle, velikog zvuka, uglavnom srednjeg i sporijeg tempa kome narodnjački instrumentarij daje lepu širinu i dubinu. Vrlo simpatično:

https://varmiaband.bandcamp.com/album/bal-lada

Ruski melodični, osećajni blek metal projekat čoveka po imenu Ovfrost, a bend se zove Malist, kompletira svoju trilogiju o „kraškom carstvu“ albumom Karst Relict. Meni se Malist dopao tamo pre dve godine sa svojim debi albumom, a na Karst Relict je stil vrlo konzistentan a produkcija samo još bolja. Ovo je i dalje izrazito „slovenski“ blek metal, dakle, sa dosta narodnjačkih harmonija i melodičnog programa, ali Ovfrost se izdvaja od ostatka čopora vrlo kvalitetnom produkcijom i ubedljivim, energičnim izvođenjem kompozicija. Karst Relict time dostiže fini balans između živosti, energije, ali i melanholije i kontemplacije pa ga preporučujem za više slušanja:

https://malist-northernsilence.bandcamp.com/album/karst-relict

Za još dopadljive ruske blek metalčine, okrećemo se anarhističkom sastavu Безбожник čiji je četvrti album, Радикализация zapravo isto onoliko pank koliko i metal. Ali kako su sirovi blek metal i pank takoreći prirodni saveznici tako je i Радикализация album za mlade, napaljene hardkoraše sa obe strane te fiktivne ograde. Šesnaest pesama (uključujući praktično obaveznu obradu kultnog sastava Гражданская оборона), mnogo jednostavnosti, neposrednosti, iskrenosti i revolucionarnog sentimenta. Teško je ne voleti ih:

https://bezbozhnik.bandcamp.com/album/–5

„The world… must be destroyed“ su prve reči koje začujete na šestom albumu australijskog jednočlanog projekta The Furor. Louis Rando aka Dizazter ovu muziku gura još od početka veka i u pitanju je kvalitetan, tehnički vrlo impresivan, ali i vrlo agresivan blek metal koji podseća na najžešće švedske bendove, ali ima i nezanemarljivu thrash/ death komponentu u tome kako tretira rifove i gitarske teme. Obliteration Matrix je ploča odličnih pesama, visokog tempa, jedne destruktivne ali vrlo disciplinovane energije i dolazi uz moje tople preporuke:

https://thefuror.bandcamp.com/album/obliteration-matrix

Avertia su zanimljiv i pomalo neobičan norveški blek metal bend osnovan 2006. godine ali sa zvukom koji jako mnogo duguje blek metalu ranih devedesetih, pa onda izmešanim sa malo folka, malo Iron Maiden… Treći album, Når Nordavinden Kaster Kniver je izašao pre neki dan i ovo je interesantan koktel propisnog metala i vrlo sigurnih folk-motiva koji su opet odsvirani tim mejdnovskim stilom. Bend ima lep miks ali su u masteringu, očekivano, pobili svu dinamiku, no ovo je raspoložena, vrlo melodična a oštra ploča koju vredi čuti:

https://avertia.bandcamp.com/album/n-r-nordavinden-kaster-kniver

Američki blek metalci Magazu su prošle godine debitovali sa dva EP-ja a treći, pre neki dan izašli, Moons of Old ih prikazuje u odličnoj formi. Ovo je sirov, ali melodičan blek metal koji ima jedan autentični (pomalo „demo“, ali u najboljem smislu) saund i pamtljive teme. Slušajte recimo  And The Victor Shall Hollow His Veins koja je nestašna, vesela a opet preteća i mračna koliko treba. Prijatna, obećavajuća mala ploča:

https://magazu.bandcamp.com/album/moons-of-old

Njujorčani Krallice imaju novi album, Demonic Wealth i ekipa Micka Barra je vrlo raspoložena na ovoj ploči sa tipično avangardnim tumačenjem klasičnih blek metal formula koje ovde dobijaju i dobrodošlu injekciju novih ideja. Već prva pesma ima zavijajuće, vrlo „metalske“ solaže kakve normalno nisu tipične za ovaj bend, a druga je neobičan ambijentalni komad koji ima i ritam i ekstremno pevanje. Krallice vrlo agresivno proširuju svoju zvučnu paletu na ovom albumu i veliki upliv sintisajzera na Demonic Wealth je interesantno novo usmerenje. Poslušajte:

https://krallice.bandcamp.com/album/demonic-wealth

Grishka je tako simpatično ime za blek metal bend. Ova ekipa iz DC-ja, doduše, ne svira „čist“ blek metal, kombinujući black osnovu sa dosta thrash metal elemenata, za pesme koje su dosta slojevite i kompleksne. Bend za sebe kaže da je nastao tokom pandemije, kao proizvod nezaposlenosti i besa. Pošteno i čak malo osvežavajuće. Debi album se zove „I“ i ovo je svakako šarmantna ponuda:

https://grishka.bandcamp.com/album/i

Kao što se zna, u ovim pregledima uglavnom ne predstavljam reizdanja jer nije da nemamo već dovoljno nove muzike da se u njoj utopimo. No, kad je u pitanju posebna prilika, kao što je desetogodišnjica izlaska debi albuma beogradskog blek metal benda Kolac, onda ipak vredi odvojiti uvo za nešto staro. Bastard Son is Dead u ovoj novoj verziji izlazi za japanski Hidden Marly Production i donosi originalnih devet pesama urnebesnog, agresivnog blek metala inspirisanog švedskim uzorima i blasfemičnog u odgovarajućoj meri. Kolac su bili jako dobri na ovom izdanju i to da za ovu verziju gubimo obradu Marduka nije neka tragedija jer je u pitanju jaka, energična, zabavna ploča koja je sasvim izdržala test vremena:

https://hiddenmarlyproduction.bandcamp.com/album/bastard-son-is-dead

Francuski projekat Thagirion je vrlo uverljiv, ma šta uverljiv, UBITAČAN na svom debi albumu, On The Path Of Shattered Bells. U ovih sedam pesama (od kojih je jedna samo intro), Vagus Nox koji je sve ovo napisao demonstrira odlično poznavanje black i death metal formi, pa su rezultujuće kompozicije uzbudljive, energične, moćne. Naravno, njegovi saradnici, jedan na vokalima a jedan na bubnjevima vidno doprinose kvalitetu albuma svojim uverljivim izvedbama pa pričamo o prvom albumu kakav bendovi sebi samo mogu da požele. Produkcijski je ovo, takođe dosta impresivno mada bih voleo dinamičniji mastering, ali u globalu Thagirion su održali lekciju kolegama i podsetili na kvalitet francuske scene. Naprosto ne mogu da odolim muzici koja spaja orkansu energiju i kvalitetan sonbgrajting na načon kako to ovi ljudi rade:

https://thagirionpath.bandcamp.com/releases

Pređimo na stoner i njemu srodne žanrove. Irski Minor Inconvenience su na omot albuma Hubris stavili Ikara koji pada na zemlju jer mu je Sunce, znate već, i to je lepa slika. Mislim, estetski lepo urađena, ne lepa po sadržaju. Takva je, hoću da kažem i muzika, jer je ovo težak, glasan stoner/ hard rok sa tim nekim „alternativnim“ prelivom. Nisu Minor Iconvenience idealni, pevanje je malo previše uzdržano za moj ukus, ali pesme nisu loše napisane, dinamične su i muzika fino kombinuje zarazan gruv i pamtljive teme. Solidna, mada glasna produkcija, sasvim dovoljno za sreću:

https://minorinconvenienceni.bandcamp.com/album/hubris

Death Pesos su bostonski power trio (kako sami sebe opisuju) a koji, sudeći po albumu Live on Pipeline, snimljenom uživo na radiju, tresu vrlo solidan fuzz-rock. Spona sa metalom nije samo u raskošnim količinama distorzije nego i u dobrim, teškim rifčinama a kako bend ima jednako prirodnu sponu sa pankerskom spontanošću, ovo je vrlo zarazan, zabavan rok album:

https://deathpesos.bandcamp.com/album/live-on-pipeline

Ja ne znam šta Bloodshot Buffalo iz Santa Roze u Kaliforniji puše, ali morali bi da razmisle malo o promeni režima. Prvi album mi se veoma dopao pre malo manje od godinu dana kada je izašao, nudeći izdrogiran, psihodeličan stoner rok odličnih rifova i spontane izvedbe ali je zvučao kao da je snimljen negde pod morem. Slično, maltene isto, je i sa novim albumom. Becoming Absence je sjajno odsvirana ploča, spontano i prirodno psihodeličnog teškog roka, sa pametno iskorišćenim efektima i promišljenim pesmama, ali ovo kao da je snimano u garaži, na vokmenu. Skupite pare za taj studio, ljudi, ako boga znate, greota je:

https://bloodshotbuffalo707.bandcamp.com/album/becoming-absence

Rusi Inhale, iz Tomska su vrlo lepljivi, zarazni, moćnim gruvom obdareni na EP-ju Inhale kojim, pretpostavljam započinju svoju diskografsku karijeru. Ovo su četiri pesme psihodeličnog stoner-doom metala, sa puno distorzije, lepim, bluzerskim rifovima i nestašnim solo gitarama koje se ne bacaju previše u maštovitost nego samo podebljavaju osnovne teme i to ovde prilično dobro funkcioniše. Inhale pišu dobre, rekli smo već, zarazne rifove, i imaju glasan, agresivan zvuk ali prilično pametno spakovan u prozračan miks, plus imaju golu ženu sa kozjom maskom na omotu. ŠTA JOŠ UOPŠTE HOĆETE? Da bude besplatno? Pa besplatno je, sami birate cenu:

https://inhaledoom.bandcamp.com/album/inhale

Isto iz Rusije ali iz mesta Murom dolaze Swamplord, čiji drugi album isto donosi lepljiv i zarazan stoner metal, sa nešto manje razuzdanim miksom, zbog čega odmah zvuči disciplinovanije. Swamplord su rifaški bend, pa je onda odlično što pišu vrlo dobre rifove, koji nose pesme bez stajanja i kreiraju prijatan, topao gruv. Da se razumemo, Swamplord na svojoj strani imaju i solidnu ritam-sekciju i odlično pevanje, a umeju i da sviraju tiše, pa je Tombstone vrlo prijatan album:

https://swamplordstoner.bandcamp.com/album/tombstone

Parižani Fatima imaju novi split singl sa bendom Seum i dok su Seum vrlo prljav, ali zarazan sludge-stoner bend sa meljućim bas-gitarama, dobrim gruvom i vrištećim vokalom, Fatima i dalje rade svoj stoner zvuk koji kombinuje ranu Nirvanu sa orijentalnim melodijama. Odlična pesma, ali krš zvuk, tako da sve zvuči tr00 za Fatiminu reputaciju:

https://fatima-doom.bandcamp.com/album/seum-f-tima-split-7

Geremiah su zanimljiv duo iz Portlanda čiji je post-metal na albumu No Pattern Is Real prijatno težak i spor, sa lepim gruvom ali i propisnom melanholičnom atmosferom. Ta kombinacija teških rifova i melodičnih pevanja, sporog ritma koji onda još više uspori, podsećajući na Godflesh iz ranih devedesetih, a meni sve to veoma prija i moram da priznam da me je ovaj bend, koji kao jedan od instrumenata koristi violinčelo, iznenadio inventivnošću i odbijanjem da prosto svira uobičajene post-metal/ post-rock gestove:

https://geremiah.bandcamp.com/album/no-pattern-is-real

Parižani Cerbère opako krljaju na istoimenom debi EP-ju. Njihov odabrani stil je nekakav anarhičniji, psihodeličniji sludge-doom metal sa jakim, distorziranim gitarama, uključujući monstruozan bas, vrištanjem, ali i jednim kompulzivnim ponavljanjem jednostavnih fraza koje agresivnoj muzici daju hipnotički kvalitet. Proleti tu i neki klasičan doom rif, pa i mastan solo, i ovo je veoma solidan prvi rad za trio Cerbère. Da se daje po ceni koju slušalac sam odredi je neoekivani bonus. Poslušajte:

https://cerbere666.bandcamp.com/album/cerb-re

Za ovu nedelju imamo i jedan veoma solidan funeral doom metal album. Radi se o bendu Sepulcros iz Portugalije i njihovom, pretpostaviću prvom albumu Vazio. Funeral doom je, naravno, vrlo kodifikovana muzika, znate da mora da bude spor, žalostan i mračan pa je naizgled teško u ovom žanru napraviti nešto osobeno ili ikako originalno, no Vazio je album koji ove izazove sa radošću prihvata i nudi autentičnu, dobru muziku. Ovo je svakako „mračnija“ verzija funeral doom formule, sa, naravno dosta melanholičnih momenata, ali sa jednim vrlo sirovim, živim zvukom pa i povremenim ispadima brze, energične svirke. Sepulcros pre svega imaju intuiciju kako da napišu pesme koje su ekstremno dramatične a da ne zvuče namešteno teatralno ili odglumljeno. Veoma, veoma dobro:

https://sepulcrosdoom.bandcamp.com/album/vazio-atmospheric-death-doom-metal

Ponavljam za publiku sa jeftinijim kartama: ne volim gothic metal. Ali nisam monstrum, preporučiću dobar gotik album kad na njega naletim. Francuzi Silt, na svom istoimenom EP-ju nisu baš promenili svet i prevrnuli nebo i zemlju ali ovo je ploča simpatičnih tema, poletnih a tužnih pesama i sirovijeg ali prijemčivog zvuka. Ne bih ja ovo sad slušao svakodnevno, ali nije me iritiralo, čak mi je bilo simpatično sa tim svojim iskrenim utapanjem u stripovskoj drami:

https://silt1.bandcamp.com/album/silt

Prošle nedelje sam zaboravio da dokačim novo izdanje izvrsnih londonskih psihodeličara Psychic Lemon, pa evo, ispravljam tu grešku. Studio Jams Volume 3 je, kako mu i ime kaže, kolekcija džemova koje Limuni rade dosta redovno poslednjih godinu dana otkad ne mogu da drže koncerte i njihov tipični, glasni ali prozračni zvuk ovde je odmah prepoznatljiv. Psychic Lemon umeju da sviraju najbolji space rock kada se potrude i mada Studio Jams Volume 3 definitivno više ostavlja utisak džema a ne neke zaokružene, finalizovane celine, on nudi sasvim dovoljno upakovane nirvane za moje potrebe a i plaćate koliko hoćete, pa je sve fer i potpuno adekvatno. Obavezno:

https://psychiclemon.bandcamp.com/album/studio-jams-volume-3

Hrišćanski rok previše retko dobije malo pažnje i ljubavi u ovim pregledima pa evo sada EP-ja On the way to the promise land, prvenca trija iz Las Vegasa, The Word66. Ovo je hard rok/ heavy metal sa dosta starinskih, patiniranih ideja ali sa modernim zvukom, naravno, posvećen Hristu i njegovoj ljubavi i iako ne mogu da kažem da me je nešto oborio s nogu, The Word66 sviraju sasvim korektno i imaju određenog gruva i šmeka. Ne kapiram baš zašto u naslovu pesme i EP-ja nije „promised“ umesto promise, ali Hrist nije bio preterano pedantan i nije zahtevao da znate gramatiku da biste bili spaseni pa nećemo ni mi biti sad tu nešto kao zajedljivi. Ja sam uz ovakvu muziku u principu odrastao pa su mi The Word66 nezaustavljivo simpatični a ako ste voleli ZZ Top, Grand Funk Railroad ili Sweet i slične bendove kad ste bili mali, biće ovo okej i vama. Možda vas ponese i poruka o ljubavi i spasenju, ali čak i bez toga ima ovde šarma:

https://theword66.bandcamp.com/album/on-the-way-to-the-promise-land

Apsolutno najteži doom ove nedelje čućete od teksaških Withered Witch. Njihov EP, Infinite Void ima četiri pesme koje mrve brutalnim ritmom, surovo distorziranom bas-gitarom, moćnim rifovima, mikrofonijom i vrištećim vokalima. Ovo jeste sludge-doom, pogotovo produkcijski, ali Withered Witch uspevaju da između razvaljujućih, abrazivnih elemenata udenu i samo malo tuge i melanholije koje su potrebne da se ovakav pokolj oplemeni. Samo za posvećene:

https://witheredwitch.bandcamp.com/album/infinite-void

Sludge metal majstori Eyehategod su sa A History of Nomadic Behavior objavili tek drugi album u ovom veku. Srećom, dobar je. Aktuelni EHG nije, naravno, onako mučan i neprijateljski nastrojen kako je sve to zvučalo nekad, ali samo zato što ova postava naprosto ne pokušava da imitira stare albume, pa je A History of Nomadic Behavior kolekcija i dalje agresivnih, distorziranih pesma sa bluz-senzibilitetom zakopanim duboko ispod abrazivnih gitara i besnog vokala, ali sve, ipak, zvuči nešto komunikativnije i, uprkos ujednačeno energičnoj svirci, kao da ostavlja malo prostora za disanje i refleksiju. Rezultat je dinamična ploča koja ipak ne luta i tačno zna šta je „pravi“ EHG zvuk pa nas izlaže nelagodi umotanoj u prijateljskiju produkciju i priijemčiviji zvuk, ali nimalo ublaženoj.

Space Smoke su brazilski bend koji, nećete se iznenaditi, svira psihodelični space rock. EP Aurora Dourada je prepun lepog fuzza, razigranog soliranja, spore, teške, hipnotičke muzike koja u čoveku izaziva toplinu i milinu. Šteta da je ovo samo 13 i po minuta, a još veća šteta da izdavač, Fuzzrious, ovo još nije stavio na svoj Bandcamp pa moramo da se smaramo sa Jutjubovim reklamama, ali Space Smoke su vredni svake žrtve. Ako ništa drugo, JuTjub verzija EP-ja ima čitav psihodelični animirani film koji ide uz muziku. Sjajno:

Cactus Flowers je idealno ime za stoner/ desert rock bend a ovaj trio iz Teksasa ima sa čim i da izađe pred narod privučen tim imenom. Najgora stvar koju ću reći za njihov novi EP, Solace, je da gitaristkinja Jessica nije idealno miksovana kad peva (a peva samo ona) te da miks njene vokale čini glasnijim i prominentnijim nego što treba. A što nije neka velika zamerka. Mislim, Solace generalno nije savršeno miksovan ali ovo je odlična muzika, psihodelični, na bluzu bazirani teški rok sa puno gruva i veoma raspoloženim ansamblom koji svemu daje sasvim „živ“ senzibilitet. Proverite Cactus Flowers, vrlo su dobri:

https://cactusflowers.bandcamp.com/album/solace-ep

Ripple Music nas ponovo pogađa direktno u srce još jednim skoro neizdrživo dobrim stoner rok izdanjem. Thunder Horse na albumu Chosen One donose teški rok koji plaća očigledne dugove psihodeličnom hard roku sedamdesetih, ali kako je u pitanju jedna južnjačka postava, tako njihove pesme imaju i malo southern groove elemenata. Sve se to vrlo lepo uklapa, pa su Thunder Horse odličan spoj modernog i klasičnog, provlačeći liniju od sedamdesetih, kroz grunge reviziju devedesetih pa do danas, nudeći hard rok za sve generacije. Album ima i dobar zvuk (sem, pogađate, masteringa) sa moćnim gitarama i odličnim vokalima, rušećim bubnjevima i dobrom separacijom instrumenata u miksu, a što još više podvlači nadahnute, odlično napisane pesme. Sjajno. Ripple Music su mi odavno najbolja etiketa što se tiče ovakve muzike a Todd obećava još jakih izdanja ove godine:

https://ripplemusic.bandcamp.com/album/chosen-one

Apsolutno doom metal slavlje stiže nam na ime novog albuma veličanstvenih Conan. Live at Freak Valley Festival je baš onakav živi album kakav sam priželjkivao, dajući nam Conana u jednom produkcijski neočekivano čistom izdanju, sa teškim ali razgovetnim zvukom, ali i u energičnoj, moćnoj izvedbi materijala. Devet pesama, mrvećeg, moćnog zvuka i predrkane svirke. What’s not to like? Obavezno:

https://conan-conan.bandcamp.com/album/live-at-freak-valley

Jeste li za trešinu? Tóxico su trio mladića iz Ekvadora a koji izgledaju kao da su vremeplovom dopremljeni iz 1983. godine, sa sve teksas-prslucima, redenicima i prišivačima. Njihov prvi EP, Metal tóxico je dopadljiv meni old school thrash metal pesama sa, priznaću, previše čistim zvukom za ovaj stil, ali bend ovo svira pošteno, sa ljubavlju. Nije prvorazredno, pesme deluju dugačko iako je samo jedna duža od četiri minuta, a to je sve zbog pomalo nedinamičnog zvuka svih instrumenata, ali ima štofa:

https://txico.bandcamp.com/album/metal-toxico

Volrahven iz Sakramenta su tri omladinca sa vrlo pristojnim prvim EP-jem energičnog, ali i gruvi thrash/ death metala sa malčice groove elemenata, nazvanim Descent of the Feathered Serpent. Bend svakako još traži definitivni zvuk ali ovde je u ponudi dobra svirka i jedan, ipak, izražen karakter:

https://volrahven.bandcamp.com/album/descent-of-the-feathered-serpent

Volite li Exodus? Trik pitanje, pa ne biste vi ovo čitali da ih bar malo ne volite! U svakom slučaju, Sicilijanci Irate će vam ove nedelje obezbediti fiks staroškolskog Exodusa svojim EP-jem The Walls of Madness. Ovo je zaista tipičan ’80s thrash metal, sa dosta znojave svirke, promena ritma i truda oko aranžmana, kvalitetnim solažama i mnogo mračnih tema. Irate su zapravo veoma dobri i kreiraju taj zarazni a opet opresivni šmek koji ja povezujem sa starim Exodusom, pa ih apsolutno vredi overiti:

https://defenserecords.bandcamp.com/album/the-walls-of-madness

Česi Refore su vrlo dobri na debi albumu Built to Nothing koji je profi odsvirana i producirana kolekcija klasičnih thrashcore pesama kao ispalih negde iz druge polovine osamdesetih. Vidi se da je bend želeo da pokaže šta sve ume jer album ima jedanaest pesama i to sve dosta traje, ali Refore svakako imaju štofa i preporučuju se vrlo dobro svirkom:

https://refore.bandcamp.com/album/built-to-nothing

Ričmondski Enforced su sa drugim albumom, Kill Grid ove nedelje poradovali svakog ljibitelja thrash metala. Ovo je ozbiljna produkcija – izdavač je Century Media, na kraju krajeva – ali album ne zvuči preupeglano i to je odlična vest. Enforced ovde uspevaju da spoje jednostavnost, jednu „uličnu“ komunikativnost thrash metala, i talenat za pisanje dužih kompozicija koje imaju „priču“ i dinamičke oscilacije a da sve to zvuči prirodno i spontano. Odličan zvuk, pravoverno krljački rifovi, izvrstan album:

Tu su i Šveđani The Crown sa novim albumom. Royal Destroyer je, moram priznati, malo „komercijalniji“ i manje prijemčiv za moje uši od prethodnog albuma, Cobra Speed Venom. No, kad je dobar, Royal Destroyer je vrlo dobar i komadi poput Scandinavian Satan i Motordeath su puni dobrog raspoloženja i raspusne zabave. The Crown sviraju već tri decenije i poslednjih godina su očigledno namerni da naplate svu svoju reputaciju, a što je i razumljivo. Royal Destroyer otud donosi za svakog ponešto, pa i za mene, i ako i nije ceo na onom nivou koji bih ja želeo, ovde sam nesumnjivo našao nekoliko lepih momenata:

Nešto više pogođen sam se našao prvim albumom sastava Demiser iz Južne Karoline. Through the Gate Eternal je dopadljiva, energična ploča blackened thrash metala koja ne izmišlja nikakve nove filozofske koncepte nego samo korektno i konkretno krlja napred. Demiser vrlo dobro spajaju Motorhead, Venom, pa i ranu Metallicu u svom zvuku, modernizujući taj spoj onoliko koliko je potrebno – najviše na nivou produkcije – i pružajući izvrstan program tvrde svirke i ubedljivog stava. Album je pritom raznovrstan i pesme imaju identitete, različit ritam, tempo i pristup žanru. Vrlo solidno a i omot je da ga čovek poljubi s jezikom:

https://borisrecords.bandcamp.com/album/through-the-gate-eternal

Naši stari favoriti iz Kolorada, Necropanther su izbacili dosta dugo očekivani EP, In Depths We Sleep i mora se priznati da je njihova muzika vrlo lepo evoluirala, dolazeći iz pozicije žestokog blackened thrasha u kinematičniju, pa i progresivniju formu. Kao i prethodno izdanje, i ovaj EP je konceptualnog tipa sa pričom smeštenom u polovinu devetnaestog stoleća i na morsku pučinu, a zatim, jelte, i pod morem, dok i same kompozicije prate dinamiku pripovedanja, tvoreći jedan muzički iskaz u, recimo, četiri stava. To vrlo lepo funkcioniše posebno sa sazrelim kompozicijskim senzibilitetom i ovaj EP ima dobru energetsku ali i harmonsku krivulju. Poseban je kuriozitet da zbog pandemije članovi Necropanther nisu ni u jednom trenutku snimanja bili u istoj prostoriji, a svakako su gladni da ovaj lepi materijal prosviraju i uživo jednom kad sve ovo kolko-tolko prođe. Obavezno poslušajte:

https://necropanther.bandcamp.com/album/in-depths-we-sleep

„Haotični hardkor“ kao odrednica mora da zvuči nejasno ljudima kojima je svaki hardkor ionako haotičan, ali dobro, lepo je da postoji jer uspešno opisuje bendove poput melnburnskih Vipers. Na istoimenom EP-ju, ova petorka promeni MILION ritmova, skala i harmonija, idući celim putem od rafalne, rastrzane paljbe pa do bolesno sporog sludge gruva. A to samo pričam o prvoj pesmi. Druge dve su malo kraće i jedva da prebacuju 90 sekundi ali i u njima ima dosta jednako ubedljive svirke i dobrih ideja. Odlična je i produkcija pa je ovo, po ceni od „kolko date“, izuzetno lako preporučiti:

https://vipersmelb.bandcamp.com/album/vipers

Kad smo već kod hardkora, Arm’s Reach iz Finiksa u Arizoni su lepa protivteža svim onim „positive hardcore“ bendovima iz osamdesetih. Arm’s Reach svoju muziku opisuju kao ARIZONA NEGATIVE HARDCORE (sve tako velikim slovima, da nam nešto ne promakne) a i album se zove Fuel to My Hate. I super je. Ovo je energičan, ali karakteran hardcore thrash koji mene podseća na, recimo, Cro-Mags i Agnostic Front sa polovine osamdesetih, dakle iz perioda kada su se zaletali ka metalu ali još čuvali pankerske forme i ovo je super odsvirano, sjajno producirano i sa odličnim pevanjem. Ako kažem da ima i malo Poison Idea šmeka, znam da će sve delovati još neodoljivije. Poslušajte:

https://armsreachhc.bandcamp.com/album/fuel-to-my-hate

Enslave su ruski metalcore/ straight edge bend koji na EP-ju Stare into the Abyss trese vrlo pristojno, nudeći za moje uho daleko zreliji, gruverskiji  zvuk od onog što inače pomislim kad neko priča o metalkoru. Ovo svakako ima malo tih „djent“ elemenata, ali ima i lepo napisane glavne gitarske teme i odlično pevanje pa sam sve poslušao sa uživanjem. Sami plaćate koliko želite:

https://wretchedrecordsuk.bandcamp.com/album/wr061-enslave-stare-into-the-abyss

Damages svoju muziku nazivaju Death Punk, što je fer jer njihov EP, No Longer With Us jeste ukorenjen u panku ali ima i elemente ekstremnog metala, prevashodno sa vokalom koji je sirov i ne bi delovao neadekvatno u nekom death metal bendu starije škole. Šest pesama na ovoj ploči su zanimljivo napisane sa dosta ideja koje naprosto ne očekujete da slede jedna iza druge i mada produkcija nije savršena, ima ovo dosta energije i dobrog (lošeg) raspoloženja. Poslednja pesma je obrada Foo Fighters…

https://damagesmd.bandcamp.com/album/no-longer-with-us

Soul Blast iz Katovica sviraju ono što bi se zvalo „mallcore“ muzikom u nekom ciničnijem vremenu, sa malo nu metala, malo hardkora i dosta gruva. Nije to užno moja muzika ali EP Are you fake enough? Poljake predstavlja u prilično dobrom svetlu, sa energijom, svirkom i produkcijom koji jedno drugo podupiru i pružaju ubedljiv muzički program pun gruva i negativne emocije:

https://soulblast.bandcamp.com/album/are-you-fake-enough

Where Waves Rest su brlo bučan i tehnički impresivan metalcore bend iz Bolonje. Ovo je „metalcore“ po starijoj nomenklaturi (ne i najstarijoj, onoj iz osamdesetih, gde je to bio samo drugi izraz za crossover) pa pričamo o ekstremno grčevitoj, žestokoj, brzoj, nervoznoj i vrištavoj muzici na albumu Monuments, Epilogues and Isles. Pretpostavljam da ove ima i „screamo“ elemenata s obzirom na to koliko se pevač kida a bend ume da uvali i poneki melanholički akord u masakr, ali generalno, ovo je vrlo žestoka muzika, producirana preglasno, ali odlična. Pošto ne znam ništa o bendu ne znam ni da li je ovo kompilacija EP-jeva ili pravi album, ali da je dobro, odlično je, a pogotovo jer plaćate koliko sami odredite:

https://wherewavesrest.bandcamp.com/album/monuments-epilogues-and-isles

Brazilski grindcore trio Guro mi je ulepšao dan svojim debi albumom, Anticristo. Guro guraju već nekih sedam godina, sa pregršti demo snimaka i splitova u svom CV-ju, pa je Anticristo sigurna u sebe, stilski zaokružena kolekcija kratkih, superbrzih pesama koje se od grindcore proseka izdvajaju promišljenim aranžiranjem a koje je opet bazirano na inventivnim gitarskim rifovima. Bubanj je brz, rešetajući, pevanje je satansko, ali gitara Gurou daje osoben karakter. Vrlo lepo a košta SAMO JEDAN DOLAR.

https://eronnimousrecords.bandcamp.com/album/anticristo

Active Shooter je nezgodno ime za bend, što se kaže, trigeruje u ljudima reakcije, ali valjda bend to i hoće. U Svakom slučaju grindcore skupina pod ovim imenom je iz Teksasa, gde ionako svi nose oružje a njezin EP Life Stands Still je jako dobar. Ovo je vrlo disciplinovan, kvalitetan američki grindcore/ powerviolence materijal kog izvode ljudi što kapiraju ne samo kako se pišu eksplozivne pesme koje dele isti stilski prostor ali nisu sve iste, koje imaju moćan, težak zvuk i nervozne, polomljene harmonije, nego koji to umeju i da izmiksuju da zvuči zaista kao da ste upali u mešalicu za beton. Deset pesama u oko deset minuta, zaključno sa odličnom obradom Cryptic Slaughter na kraju. Plus sve plaćate koliko poželite. Nema greške:

https://activeshootertx.bandcamp.com/album/life-stands-still

I Indisgust su iz Teksasa a njihov grindcore je malo kompleksniji, sa više harmonskih eksperimenata i ritmičkih diverzija, te nešto dužim pesmama. EP Construction of Indoctrination ima tri kompozicije i vrlo je to solidno spravljeno, sa odličnom produkcijom i tim matematičarskim prristupom muzici koji joj svejedno ne oduzima na eksplozivnosti i energiji, čak i kad bend u trećoj pesmi krene u atmosfere i udari po sintisajzerima. Nešto nas hoće Teksašani ove nedelje…

https://indisgust.bandcamp.com/album/construction-of-indoctrination

Ruski Блёв mi je bio fenomenalan na svom albumu Земля jesenas, pa sam sa mnogo interesovanja kliknuo i na novi singl, Опарыш. I nisam se razočarao. Ovo su još dve robusne pesme blackened grindcorea od kojih je druga obrada (i vrlo je pankerska) a prva je original, instrumental, i traje skoro sedam minuta i ima tu osobenu kombinaciju melanholične emocije i ubistvene žestine. Problem sa ovim izdanjem je što je šest dolara i šezdesetšest centi ipak skupo za dve pesme, ali Блёв ima žešće dobar materijal i jedva čekam naredni album:

https://blackenedvomiting.bandcamp.com/album/–2

Embalming Theatre su švajcarski grindcore bend sa dvadesetak godina rada iza sebe pa je ovogodišnja kompilacija Jane Saw Me 2: Planet Error idealan način da se upoznate sa njihovim opusom ako nikada za njih niste čuli. Embalming Theatre su nominalno goregrind bend, ali tvrde da su im tekstovi pesama uglavnom inspirisani istinitim događajima tako da ovde ima dosta pankerske estetike a manje one kliničke (nisam napisao „klinačke“… a mogao sam) fascinacije gadošću. 45 pesama, uglavnom prijatnih, odlična svirka i solidna produkcija, sve to za razumnih sedam švajcarskih franaka – ko voli ovakvu muziku, neće pogrešiti:

https://embalmingtheatre.bandcamp.com/album/jane-saw-me-2-planet-error

Bugarske komšije Warscum imaju vrlo tvrd, težak, praktično skandinavski zvuk na EP-ju Had Enough? Ovo je, dakle, malo metalizirani a malo, er, D-beatizirani grindcore sa odličnim kvalitetom svirke, dobrim zvukom (mada morate voleti niske DRC vrednosti, naravno jer je master apsurdno jako komprimovan) i energijom koja podiže iz mrtvih. Kad Warscum sviraju blastbitove to zvuči kao stvarno teški mitraljez koji poliva iz sve snage:

https://warscum.bandcamp.com/album/had-enough

Regional Justice Center iz Sijetla je fastcore/ grindcore/ powerviolence kombo sa jakim sociopolitičkim stavom, pa je tako i Crime & Punishment album sa deset pesama zakivačke muzike koja ume da bude i spora i mučna, a onda da bude i najbrža i najbješnja na svetu. U mojim očima, ovakva muzika je uvek i trebalo da bude forma kojom se vrišti na nepravdu i poziva narod na buđenje, pa je njena ekstremna ekspresivnost ali i – za većinu – agresivna nekomunikativnost uvek kreirala divan paradoks. Odlična ploča:

https://regionaljusticecenter.bandcamp.com/album/crime-and-punishment

Pupil Slicer iz Londona su ODVALILI ove nedelje svojim albumom Mirrors. Ovo je možda i matematički napravljeno da bude muzika koja će mojem uhu zazvučati savršeno (minus BRUTALNO prekomprimovan master) sa svojom nadahnutom, možda i pretencioznom ali bend ima i ideje i veštine da pretencioznost preokrene u podvižničku svirku, kombinacijom mathcorea i grindcorea. Hoću reći, ova ekipa KIDA, uspevajući da pesme sklopljene iz desetina elemenata koji nemaju nikakve veze jedni sa drugima, pretvori u nekako ipak logične, slušljive narative. A koji su pritom, naravno, nešto najžešće, najagresivnije što ćete čuti ove nedelje. Pupil Slicer koriste standardni asortiman ideja i trikova, sa disonantnim gitarama i zvukom „pokvarenim“ digitalnim pečevima, ali ovo je odlično podsećanje na to kako to što znate jezik nije dovoljno da postanete i veliki govornik. Naime, Pupil Slicer imaju i dar za komponovanje koji daleko nadilazi mathcore prosek i kada bi Dilinger Escape Plan, Today is the Day i Pig Destroyer imali ćerku, ona bi zvučala ovako. Ne propustiti:

https://pupilslicer.bandcamp.com/album/mirrors

Za donekle sličan ugođaj poslužiće debi album nizozemskih Autarkh. Nastali od avangardnog blek metal benda Dodecahedron, Autarkh su ozbiljna avangarda a to znate već po tome da parafraziraju Allena Ginsburga u prvoj rečenici kojom najavljuju svoj prvi album, Form in Motion. Ovo je zaista agresivno avangardna muzika koja spaja mnogo programiranih matrica (ne samo udaraljki, ali, da, i raznih udaraljki) sa disonantnim gitarama i vrištanjem za jedan opresivan ali opet prilično himničan muzički uzgođaj. Autarkh imaju da prevladaju dosta prepreka do moje ljubavi, prevashodno taj prekomprimovan master koji njihovoj inače višeslojnoj muzici daje premalo prostora da se raširi, ali ovo je generalno ambiciozno napisan album koji vredi preslušati ako vam je „klasičan“ industrial metal suviše predvidiv:

https://autarkh.bandcamp.com/album/form-in-motion

Za old school death metal ćete se ove nedelje javiti u Masačusests čiji najbolji sinovi, i to samo dvojica, Anthropophagous imaju debi album, Death Fugue. Ovo je izvrsno, sa dobrim, jasnim a opet sirovim, energičnim zvukom i pesmama prepunim moćnih rifova. Najbolje od svega je koliko čitav album zvuči organski, sa lepim, tečnim aranžmanima ali i jednim prirodnim kvalitetom u izvedbi gde se čuje da muzičari ovo zaista sviraju i da nije u pitanju mrtvački popeglan „studijski“ rad, bez obzira na to koliko Anthropophagous sve to profi zakucavaju. Kupite, podržite, sjajno je:

https://anthropophagous.bandcamp.com/album/death-fugue

Voljeni portlandski old school deathmetalci Coffin Rot imaju novi singl. Reduced to Visceral Sludge je tipično mračna, ali zapaljiva pesma koja uspeva da spoji sve ono što smo voleli na debi albumu ove skupine pretprošle godine, menjajući tempo bez problema i nudeći čak i simpatične metalske solaže. Na drugoj strani je stari Sepulturin hit, Troops of Doom i mada je pet dolara malo jaka cena za daunloud dve pesme, Coffin Rot me pozitivno rajcaju i jedva čekam sledeći album:

https://coffinrot-maggotstomp.bandcamp.com/album/reduced-to-visceral-sludge

Ni Dowrr iz Los Anđelsa nisu za bacanje mada je njihov prvi EP, Into Decrepitude vrlo mračan i neproziran, no valjda old school death metal treba da ima i tu dimenziju. Četiri pesme, teški rifovi, odjekujuć miks, mrak, ludilo, lavkraftijana, ali odlične pesme:

https://dowrrdeath.bandcamp.com/album/into-decrepitude

Nijemci Dysmorphobic na prvencu World Lockdown sviraju jedan by-numbers death metal/ deathgrind koji neće osvojiti mnogo nagrada za originalnost, ali, a to je uvek važnije, koji je kvalitetno odsviran, sa svim tim opštim mestima žanra koja su odrađena autoritativno i snažno. Ne zaboravimo da je svaki album u nekom žanru nekome PRVI album u tom žanru koji čuje i Dysmorphobic pružaju sasvim ubedljivu partiju sa mnogo hromatskih rifova, blastbitova, gruva i užasnih vokala. Plus, solidan miks.

https://dysmorphobic.bandcamp.com/album/world-lockdown

Horror Pain Gore Death Productions ove nedelje donose jedan split album kao izašao sa bar dvesta metara ispod zemlje. Mausoleum i Anatomia mešaju death metal stare škole i malo dooma za jednu htonsku leguru paklenih rifova, odjekujućeg, nabasovanog, kavernoznog zvuka i demonskih vokala, kreirajući hipnotičku horor-atmosferu kojoj nećete umeti da kažete „ne“. Sjajno:

https://hpgd.bandcamp.com/album/split-album-2

Pravo slavlje old school death metal zvuka stiže nam iz Berlina. Omiljeni death metalci Carnal Tomb svoj EP Festering Presence izdaju zvanično tek 26. Marta ali ovo se već sad može čuti, kupiti pa i daunloudovati na Bandcampu a što vas podstičem da uradite ako volite ovakav zvuk. Carnal Tomb su jako dobri poslednjih nekoliko godina, zvučno prateći trend u tom novom OSDM talasu, ali pišući odlične, nadahnute kompozicije. Festering Presence ima jednu staru pesmu, ponovo snimljenu, ali i jednu sasvim novu – koja ga i otvara – i koja je fenomenalna. Miks je izvrstan i Carnal Tomb ovde generalno zvuče kao da su u životnoj formi. Ovo ljudi od ukusa ne propuštaju:

https://carnaltomb.bandcamp.com/album/festering-presence

Verovatno najbolji label sampler koji sam čuo ove godine dolazi od njemačkog izdavača Kernkraftritter Records. Das Schwein muss Sterben ima dvadeset pesama death metala, thrash metala i raznih mutantskijeh varijanti metala koje se nalaze negde između ove dve, ali bendovi su mahom izvrsni, sa odličnom produkcijom i vrlo profi svirkom. Malo me je i blam da ni za jedan od dvadeset nisam čuo, ali to samo podseća koliko je velika metal scena i kakva se sve tu čudesa mogu naći. Vrlo dobro plus omot blizak mom senzibilitetu:

https://kernkraftritter.bandcamp.com/album/das-schwein-muss-sterben

Forgotten Scream svakako nisu bend baš po mom ukusu sa svojom kombinacijom melodičnog death metala i metalcorea koji ume da zavrne i na nu metal stranu, ali em su ljudi sasvim solidni u ovome što rade em su naši. Hourglass je drugi album zrenjaninske ekipe, četiri godine posle prvenca, i čuje se tu i solidno sazrevanje. Neću da kažem da Changes nije imao već zaokružen zvuk, ali sa Hourglass Forgotten Scream svakako prikazuju napredak i u aranžiranju i u produkciji. Ovo je, u nedostatku boljeg izraza, prijemčivije, možda i malo „komercijalnije“ i svakako treba da ga čujete ako volite Killswitch Engage i  slične bendove. Dakle, nikako po mom ukusu ali masivan respekt za vrlo solidan kvalitet:

https://forgottenscream.bandcamp.com/album/hourglass

I još malo melodičnog death metala, jer što da ne! Stortregn su Švajcarci i njihova muzika na već petom albumu, Impermanence zapravo umešno i prilično nadahnuto spaja melodični death metal sa blek metalom, ali i nekakvim progresivnijim, ili pre „tech“ tendencijama. Dakle, ovo je melodično, ali žestoko, epski ali uz dosta aranžmanskih petljavina i iako je to koktel koji meni sasvim lako može da bude i odbojan, Stortregn uspevaju da to na ovoj ploči uglavnom funkcioniše. I više nego funkcioniše. Na prvo slušanje ovde ima masa sjajnih momenata. Ne znam koliko bih izdržao deset ili više slušanja jer je ovo ipak pretrpano ukrasima i egzibicijama, ali ja sam takav, ogorčen i star čovek, a ovo svakako vredi da se posluša:

https://stortregn.bandcamp.com/album/impermanence

Portugalski King Baal mi se zapravo ne dopadaju preterano, ali moram da ukažem na njihov debi album, Conjurements jer je za mene ovo fascinantna smeša doom metala, simfonijskih i operskih aranžmana i klasičnijeg heavy zvuka u kojoj praktično ništa ne funkcioniše za moje uho: miks je jako klaustrofobičan, bend kombinuje operske vokale i death vokale i sve zvuči nekako čudno disonantno, rifova ima koliko hoćete ali su poubacivani u pesme skoro arbitrarnim rasporedom, aranžmani su natrpani gomilama delova koji nemaju veze jedni sa drugima… Ali da je bend čitav album snimio ovako i da su ovo sasvim očigledno kvalitetni, vešti muzičari na delu, svedoči o tome da samo možda moje uho treba naštimovati da bolje čuje. Poslušajte sami.

https://kingbaal.bandcamp.com/album/conjurements

Long Island Heavy Metal History je projekat kojim se, jelte, pokušava očuvati istorija hevi metala end hardkora na Long ajlendu u Njujorku, pa je LIHMH – Compilation Vol I kompilacija sa dvadeset bendova i vremenskim rasponom od 1988. godine pa sve do 2020. Siguran sam da je na Long ajlendu bilo struje i ljudi i pre 1988. godine, ali dobro, ovo je tek prva u nizu planiranih kompilacija i, pa, odlična je, sa gomilom malo poznatih a neretko pošteno razarajućih bendova koje vredi čuti. Plaćate koliko hoćete i svakako ovom projektu dajte malo pažnje:

https://li-heavymetalhistory.bandcamp.com/album/lihmh-compilation-vol-i

Još jedna kompilacija, ali ovog puta iz Španjolske predstavlja nam scenu na Majorci. Attack Metal Mallorca Compilation je izdanje izdavača Metalway Records i ima 34 benda za koje uglavnom niste čuli ali vredi da poslušate. Stilski je ovo vrlo šareno, od melodičnih power metal grupa pa do brutalnih deathgrindera, ali prosto je nezamislivo da ovde nećete naći nešto po svom ukusu:

https://metalwayrecords.bandcamp.com/album/attack-metal-mallorca-compilation

Grci Warrior Path nisu po mom ukusu. Njihov epski heavy metal/ power metal mi je previše melodičan, previše nakinđuren i teatralan, a bez dovoljno energije da ja to preživim, no ako ste malčice drugačije naštelovani, verujem da The Mad King, drugi album ove ekipe, može da vam donese dosta lepih trenutaka. Bend svira dobro i ima zaokružen, jasan stil a novi pevač, Šveđanin Daniel Heiman svemu daje jednu dodatnu teatralnu notu koja će nekome biti previše nalik na njegov stari bend, Lost Horizon a nekome će, siguran sam, leći. Poslušajte:

https://warriorpath.bandcamp.com/album/the-mad-king

https://stormspell.bandcamp.com/album/the-mad-king

Aaron Spectre već duže od deset godina vrti svoj metalizirani breakcore u projektu drumcorps. Novi EP, Better Days je tipično nervozan i rastrzan, ritmički shizofren i gitarski granitno tvrd ali ma koliko ovo bila muzika koja deluje kao da pati od mentalnih problema, fakat je i da Spectre jako nastoji da sve na kraju ima formu pesme pa dobijamo jedan metalizirani hardcore punk sa „digitalnim“ ekscentričnostima. Voleo sam Aarona dugi niz godina i drago mi je da čovek ne odustaje i radi dobru muziku i danas.

https://drumcorps.bandcamp.com/album/better-days

Beastial Piglord nastavlja sa visokom frekvencijom objavljivanja svojih albuma, pa smo tako ove nedelje dobili Huff. Ovo je još jedna kombinacija industriala, psihodelije, sludge metala itd., ali ovog puta spakovana u nešto kraće pesme. Zvučaće jeftino ako kažem da je ovo „pankerski“ album, ali Piglord svakako u poslednje vreme sofisticira svoj pristup pa je Huff zaista jednostavnija i u neku ruku i prijemčivija ploča. Vredi čuti:

https://beastialpiglord.bandcamp.com/album/huff

Acrylazea iz Ročestera su zanimljiv „avangardni“ metal bend koji spaja različite žanrove i kreira kompleksne, interesantne pesme što sa lakoćom šetaju između blek metala, melodičnog, skoro pop zvuka, operetskih vinjeta… Nisam siguran koliko je ovo zaista „avangardno“ ili je možda više „progresivno“, ali Acrylazea uspevaju da budu zabavni i tehnički impresivni u isto vreme što je na mojoj skali uspešnosti – prilično uspešno. Na albumu A Cavalcade of Cosmic Calamity ima dosta gostiju (uključujući Tima Owensa, koji izgleda ne gostuje samo bendovima koji ga nisu pitali) i ovo je vrlo dobar prvenac benda koji se izrazito trudi:

https://acrylazea.bandcamp.com/album/a-cavalcade-of-cosmic-calamity

Jedan od najboljih albuma ove nedelje je kompilacija EP-jeva nazvana EP01 njujorških Human Impact. Bend je prošle godine izbacio prvi album za Ipecac, pouzdanu izdavačku kuću Mikea Pattona a EP01 mu predstavlja perfketnog parnjaka svojim dobro profilisanim a opet i dosta slobodnim noise-rock/ industrial pristupom. Naravno, ovo je svojevrsna supergrupa koju predvodi Chris Spencer iz Unsane a ostali članovi su iz Cop Shoot Cop, Swans i Xiu Xiu pa se kvalitet ne dovodi u pitanje, no, same pesme su zaista kao da ste mene pitali kako da ih napravite, sa kompulzivnim, industrijskim mlevenjem ritam sekcije, disonantnih gitarama i hipnotičkim vokalima. Nije *striktno* metal ali ne znam ni jednog jedinog metalca od reputacije koji ne bi na ovo odlepio:

https://humanimpact.bandcamp.com/album/ep01

Poljaci Aleph (ima tu i sam znak Alefa posle ove reči ali mi karabasi formatiranje pa sam ga izbacio) su iz Sopota (poljskog, ne našeg) i sviraju, pa, nekakav progresivni rok. Nije ovo BAŠ metal, ali album Kairos ima dovoljno energije, ali i psihodelične ambicije da meni bude zanimljiv i da se pomene u ovonedeljnom pregledu. Aleph pišu interesantne pesme i vuku na Tool i takote bendove što ih volite, pa proverite i ovo:

https://alephtheband.bandcamp.com/album/kairos

Kakvog sam se smeća naslušao prošle nedelje, braćo i sestre, da kad naiđe jedan skroman ali kompetentan singl kao što je prvo izdanje španjolskih Savaged, ja se odmah preporodim. Knights of Metal je ploča sa dve pesme heavy/ speed metal zvuka koji je melodičan, teatralan, brz i prilično derivativan. U naslovnoj pesmi je jedan od glavnih rifova pozajmljen od Metalike i sve to, ali opet, Savaged imaju lep zvuk (mada ne i sjajnu produkciju) i jedan himnični kvalitet koji mnogo toga može da izgura:

https://savaged.bandcamp.com/album/knights-of-metal

Francuzi Electric Shock sviraju vrlo klasičan heavy metal sa početka osamdesetih na svom singlu Night Rider. Ovo je odlično snimljeno – čak i ovde mastering može da bude dinamičniji, ali bend ima lep, prilično zdrav zvuk – a muzika je, onako, radio friendly metal, srednjeg ali pobedničkog tempa, proverenih fora, mačo-ljubavnih tekstova. Ne znam koliko nekom znatno mlađem od mene ovo može da bude po volji, ali meni dođe kao korektno podsećanje na detinjstvo i mladost pa mi prija čak i ako ne izgubim glavu za njim:

Nakon neočekivanog EP-ja koji smo dobili zimus, Cameron Argon nam je doneo i novi album Disfiguring the Goddess a koji nastavlja u vrlo sličnom stilu, mešajući ekstremni, slemerski death metal i muziku jasnije profilisanu kao „programiranu“ i orijentisanu ka gruvu. Ovo nije neprirodna kombinacija, ali Argon je uvek nastojao da njegovi DTG albumi imaju određeni odmak od žanra u kome su nastajali pa je tako i sa Blood Animal. Ovo je naglašeno eksperimentalan pristup ekstremnom metalu i mada ni ovde kao ni na prethodnom EP-ju neće sve delovati kao da baš ide jedno uz drugo na prvo slušanje, na naredna će svi ti lupovi izmešani sa slemovima lepo leći i čudićete se dok uživate kako je Cameron ovako inventivan mladić:

https://disfiguringthegoddess.bandcamp.com/album/blood-animal

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s