Mehmet Metal Mejhem: Nedeljni metal pregled 27-03-2021

Prošle nedelje sam se kao malo vajkao da nema mnogo dobrog metala a ove nedelje sam jedva postigao. Živimo istovremeno i u najboljem i najgorem periodu za sve.

Blek metal! Skoro da mi je žao da napišem koliko prvi album austrijskih Aussichtslos ima dobar omot jer se plašim da to ne odvrati pažnju sa činjenice da je ovde i muzika vrlo dobra. Völlig aussichtslos je ploča oštrog blek metala koji se vozi u onoj modernoj, atmosferičnijoj traci, gde su harmonije važnije od rifčina, ali ovih šest pesama su odlično napisane, sa lepim temama, neumoljivom svirkom i pevačem koji je verovatno dve nedelje posle snimanja morao da nosi obloge na vratu. Siroviji zvuk zapravo fino dopunjava ovu muziku koja je melodična ali ne i vesela, dajući svemu malo patine i uokvirujući prvenac Aussichtslos kao ozbiljnu, tr00 ploču. Odlično:

https://aussichtslos.bandcamp.com/album/v-llig-aussichtslos

Sirovinčina u formi prvog dema nemačkih Misotheismus prijaće svakome ko ne voli upeglan i „produciran“ blek metal. Ove četiri pesme zvuče grubo, sirovo i beskompromisno, ali nisu bazirane na neznanju i naivnosti, pa nije ni čudo da je iza ovog stao Iron Bonehead Productions:

https://ironboneheadproductions.bandcamp.com/album/misotheismus-demo-1

Još sirovine, ovog puta iz Lidsa u Zapadnom Jorkširu a odakle dolazi Vomitorium. Britanski, pogotovo engleski blek metal i ja nemamo neki sjajan odnos, ali Vomitorium zvuče kao pankeri koji su čuli blek metal na radiju i opako se primili, popili šesnes piva i uleteli u garažu da snime EP. K​.​O​.​T​.​M​.​S. je otud prelepo agresivna, sirova, ali spontana i zabavna komadina buke i energije koju je ne moguće ne voleti uprkos svoj njenoj ružnoći. Divno a i sami birate cenu:

https://chamberofemesis.bandcamp.com/album/vom001-k-o-t-m-s

Za JOŠ sirovine, idemo u Kolorado. Separatum je, pretpostavljam jednočlani, ali ko će ga znati, svakako lo-fi sastav čiji prvi album, The Fumigations of Manna u punoj meri komunicira kredo sastava: „No higher thought. No blessed word. Only Death.“ Ovo je, iako dosta sirovo, zapravo vrlo solidno i napisano i odsvirano sa dosta atmosfere koja se fino uklapa sa agresivnom svirkom i tom nihilističkom dispozicijom. Mračno i brutalno, baš kako volimo:

https://separatum.bandcamp.com/album/the-fumigations-of-manna

Defod dolaze iz Velsa i na prvom EP-ju, Cerrig Hynafol čine dosta da opravdaju svoj teglajn „Ritualistic sounds from North Wales, inspired by the landscape and the ancient monuments.“ Ovo je, dakle, prilično atmosferična muzika i mada meni nije na umu prvo atmospheric black metal podžanr kada slušam Defod, veujem da se može reći kako bend spada u tu fiokicu, uz napomenu da je njihova muzika mračnija i zaista malo ritualnija od prosečnog atmoblek albuma. Ovo je manje inspirisano post-rock i shoegaze strategijama i bliže „čistijem“ metalu, uz dosta zanimljivih ideja i kombinacija. Vredi da se čuje a pošto cenu sami određujete, onda i da se pazari ako vam se svidi:

https://defod.bandcamp.com/album/cerrig-hynafol

Da li je ruski jednočlani projekat Sons Of Northern Mist više blek metal ili death metal? Tko zna? Ovo je melodični black-death i veće pitanje kako je moguće da je Роман Егоров mogao da misli da je ONAKAV omot adekvatan za predstavljanje njegovog trećeg albuma, Obscure Divine Abstraction publici. Unatoč omotu, Obscure Divine Abstraction je ploča kvalitetnog zvuka i odličnog instrumentarija. Егоров je, slutim, klasično obrazovan i ima uho za harmoniju i upečatljivu melodiju a  opet je i propisno „metalan“, ne dopuštajući muzičkoj teoriji da kidnapuje album i oslabi njegov moš-faktor. Mnogo melodičnih, folki pasaža i solaža na klavijaturama znače da ovo nije BAŠ moj džem, ali dobro je:

https://sonsofnorthernmist.bandcamp.com/album/obscure-divine-abstraction

Po sličnom ključu, ni drugi album ruskih Skylord nije sniman baš za mene, ali nešto sam dobro raspoložen pa mi je prijala ova melodična, folki blek metal ekstravaganca. Сказы Земли je dobro producirana i lepo odsvirana kolekcija slovenskih komada koji umeju da dobro zaprže ali su sve vreme umotani u sintisajzere i orkestracije pa ako žudite za zvukom stepa, šuma i jezera a volite propisno metaliziranu obradu istog, navalite:

https://skylordmetal.bandcamp.com/album/earthtales

Slovaci Krajiny Hmly na svom drugom albumu, Poza ćierne hory nude vrlo razigran, melodičan ali sirov, folkom inspirisani blek metal. Ovo je lep spoj tvrde, žestoke svirke i melodičnih narodnjačkih tema, sa kvalitetom svirke i produkcije koji su potrebni da to zazvuči autentično i moćno. Lepo:

Njemački duo Sarkrista na svom trećem albumu zaklinje se na ne običnu nego DUBOKU jeres. Sworn to Profound Heresy je, rekao bih, tipično nemački blek metal produkt, mada naravno samo ako nemački blek metal gledate kroz jedno suženo okno, kao ja. U svakom slučaju, ovo  je spoj melodičnosti i jedne sirove, skoro primitivne energije koji se meni dopada. Jeste blago kičasto, ali nije preproducirano i sve zvuči kao da su ga pravili stvarni muzičari a ne mašine. Simpatično:

https://sarkrista.bandcamp.com/album/sworn-to-profound-heresy

Solunci Asakta su emotivni, glasni i prijatni na EP-ju Cold Winter Rain. Ovo je moderan blek metal, sa mnogo melodičnosti i akorda koji nisu uobičajeni metalski „tvrdi“ program, ali Asakta strastvenošću izvedbe prave od ovog materijala izuzetno ubedljivu, prijemčivu muziku. Odlično:

https://asakta.bandcamp.com/album/Cold-Winter-Rain

Australijski blek-metal veterani Nazxul su se pojavili i ove godine sa novim EP-jem, Irkalla i ma koliko ja inače kmečao protiv brickwallovanog masteringa, činjenica da je njihova muzika ovde spljeskana u crticu i da nema skoro nikakve dinamike je očigledno deo plana i koncepta. Irkalla je nezaustavljiv cunami buke, u kojoj ipak ima mesta i za emocije i atmosfere, a Nazxul sa četiri pesme u preko pola sata ubijanja pokazuju zašto su legende:

https://seancerecords.bandcamp.com/album/irkalla

Švicarski Beansidhe su dobri i raspoloženi na svom drugom albumu, Processionaria. Ovo je atmosferični blek metal sa dosta melanholične atmosfere ali i sa svirkom koja je energična i čvrsta, te zvukom koji je zanimljiv, nudeći dobar spoj prozračnosti i žestine. Prijatno:

https://beansidhe.bandcamp.com/album/processionaria

https://vianocturna.bandcamp.com/album/processionaria

Kanađani Oriflamme možda imaju ime koje vas asocira na kozmetiku, ali njihov prvenac, L’Égide Ardente je poštena, žestoka ploča melodičnog ali neukrotivog blek metala. Ima ovde i emocija i melanholije i bend koristi vokal koji nije „normalan“ blekmetalski vrisak, već više nekakav očajnički povik, ali ploča je napravljena u visokoj brzini pesme su dugačke i opojne. Odličan debi:

https://oriflammeqc.bandcamp.com/album/l-gide-ardente-2

Idemo na stoner i doom i odmah na početku direktno u menzu: Clouds Taste Satanic imaju novi album i mada ovde pesme imaju nešto razumnija trajanja (prošli put kada smo pričali o ovim Njujorčanima, bilo je to povodom albuma gde su pesme trajale po dvadeset minuta) i dalje je u pitanju kreativan, maštovit i vrlo prijatan doom-rock i metal. Cloud Covered je kolekcija obrada koje pokrivaju široku teritoriju pristupa doomu i teškom rocku, sa puno sabatovskog u svom DNK (druga pesma na albumu je obrada Behind the Wall of Sleep sa prvog albuma Black Sabbath) ali sa osobenim interpretacijama tih klasičnih osnova. Clouds Taste Satanic se drže svog instrumentalnog pristupa a pesmama ovo daje posebna tumačenja i čitanja, uključujući doom verziju Also Sprach Zarathustra Richarda Straussa, psihodelisane i vrlo otežale Pixies, pa i usporene i omasovljene Bachman-Turner Overdrive. Pri kraju albuma stižu na red i Pink Floyd sa dve pesme koje su prosto molile da dobiju metal obrade i Clouds Taste Satanic ovde ni malo ne razočaravaju. Lepa produkcija, ležerna svirka, fantastičan album. A samo pet dolara:

https://cloudstastesatanic.bandcamp.com/album/cloud-covered-2

Ultramafic iz Kalifornije su trio koji svira instrumentalni psihodelični rok negde između težeg stonera i prozračnijeg post-zvuka. Što uopšte nije loše mesto da se na njemu stvara. Album Caldera je kolekcija jako dugačkih spejs-džemova kojima siroviji zvuk zapravo ne smeta a spontanost u svirci i jedan izraženi „živi“ senzibilitet su jaki plusevi. Ima ovde jako moćnih psihodeličnih pasaža i Ultramafic vrede da se preslušaju:

https://ultramafic.bandcamp.com/album/caldera

Viskonsinski sludge drogeraši Bongzilla ove godine već imaju jedan album, a sada su izbacili i novi singl, Nectar Collector. Daleko je ovo od esencijalnog, ali dve pesme koje se ovde čuju nude lo-fi zvuk i klasične sludge-stoner rifove pa ako volite, klikćite:

https://gungeonrecords.bandcamp.com/album/nectar-collector

King Gizzard & The Lizard Wizard su nam potkraj prošle nedelje doneli i novi živi album, Live In Melbourne ’21. Ako ste slušali skorašnje žive snimke benda, znate da su u opakoj formi pa je i ova ploča izuzetno preporučljiva za sve ljubitelje čudnijeg rokenrola. Izbor pesama je drugačiji nego na recentnom Live in london ’19 a bend ima veoma naglašenu psihodelično-ritualnu dimenziju ovom prilikom. Povrh svega, ovo plaćate koliko sami hoćete, a Gizzardi nude i link da album skinete besplatno ako ste baš sirotilja. Teško da može da bude bolja ponuda:

https://softgrit.bandcamp.com/album/live-in-melbourne-21

The Black Heart Death Cult svoj drugi album, Sonic Mantras stavljaju negde na sredinu između faziranog stoner metala i psihodeličnog rokenrola inspirisanog, između ostalog, i indijskim instrumentarijem. Sitar i generalno indijska muzika su bili dosta prominentni u psihodeliji šezdesetih godina i ovo je dobrodošla rezurekcija takvog zvuka. Sonic Mantras ne deluje na prvi pogled kao izrazito metal ploča sa svojim nežnim vokalima i hipnotičkim prioritetima, ali ima ovde dosta teških gitara i faza za sve ukuse:

https://theblackheartdeathcult.bandcamp.com/album/sonic-mantras

Kanađani Lavagoat nude dve odlične sludge/ stoner pesme na singlu 2 Tales of Terror, krljajući žestoko, obarajući na pod težinom zvuka, urlajući pretećim, promuklim glasom, ali pazeći da se rifovi, gruv i gitarske nojz-egzibicije  uklope na najlepše načine. Veoma dobro:

https://lavagoat.bandcamp.com/album/2-tales-of-terror

Lowtone iz Strazbura su mi bili dobri i na svom prvom singlu, a sada kad su izbacili EP sa četiri pesme, Session Nocturne, dopadaju mi se još više. Nema tu vidnijih odstupanja od pobedničke formule teškog, PRETEŠKOG zvuka, jakog faza i rifova koji su bazirani na bluzu ali otežani i pojednostavljeni da ostane samo srž. Ova sesija snimljena je uživo pa nosi sa sobom i spontanost i nesavršenosti koje idu uz ovakav kontekst i time je još lepša:

https://lowtone420.bandcamp.com/album/session-nocturne

Brutalno mračna, mučna ali neodoljiva muzika stiže na split albumu bendova Frogskin i Taser, nazvanom Settling for Leftovers. Ovi prvi ga otvaraju sa jednom neprekinutom pesmom najcrnjeg sludge-doom zvuka od 14 minuta, masirajući vam lobanju dok ne počnete svet da gledate u slow motionu. Fantastično. Ovi drugi imaju dve pesme, dakle, upola su kraći ali ne i duplo brži. Taser su JOŠ distorziraniji i pakleniji od Frogskin i mada je ovo ploča samo za jake, oni će UŽIVATI:

https://ironcorpse.bandcamp.com/album/split-lp

Ostali mogu da uživaju u novoj Doomed & Stoned kompilaciji. Vredni ljudi iz ove inicijative su se ovog puta uputili u Škotsku pa je Doomed & Stoned in Scotland presek ondašnje scene sa 39 bendova koji, u proseku, zvuče melanholičnije i meditativnije nego što biste očekivali. Škoti su brđani ali i brđani znaju za tugu! Ali tuga na stranu, i ova kompilacija profitira na raznolikosti materijala i još jednom podseća koliko različitih pristupa zna da bude u ovakvoj muzici, ali i služi kao izuzetan materijal za dalja istraživanja. A daje se za cenu koju sami poželite. Esencijalno:

https://doomedandstoned.bandcamp.com/album/doomed-stoned-in-scotland

Moskovljani Black Aspirin (znam, zbunjujuće je što postoji i bend iz Praga sa istim imenom… ko zna šta se događalo u istočnom bloku dok mi nismo gledali…) su izvrsni na debi albumu Awakening. Ovo je žestok, energičan, pa i dosta brz stoner rok koji ima onaj kvalitetni spoj nadrkanog stava i dobrih rifova. Black Aspirin, hoću reći, ovo sviraju kao da je pankčina, ali imaju težinu i moć propisnog metala i biće privlačni širokom spektru slušalaca koji sebe smatraju rokerima. Veoma dobro a plaćate koliko želite:

https://blackaspirin.bandcamp.com/album/awakening

Poljaci Mound su vrlo heavy na svom debi albumu Pharisaism, ali ovo nije „čist“ doom metal već kombinacija doom, sludge i post metal pristupa sa samo malo blek metal elemenata (prevashodno pevanje). Dobro je to iskombinovano i ovo je teška i bučna muzika koja ima prostora i za mirnije, atmosferičnije pasaže a koji opet nisu tek shoegaze pop citati već dobro osmišljene i uklopljene meditativnije porcije muzike. Teško, dugačko, surovo:

https://mound1.bandcamp.com/album/pharisaism

Kijevski Shiva the Destructor na albumu Find the Others imaju nekoliko podugačkih psihodeličnih džemova, snimljenih odlično i sa puno kvalitetnih ideja. Ova muzika nije napravljena na licu mesta, ali je nesumnjivo da je svaka od ovih pesama (koje traju po devet i kusur minuta) nastajala kroz džemovanje i spontanu razmenu ideja, radije nego da se ovaplotila prvo na papiru. Taj prijatan, prirodni zvuk pesama se divno dopunjava odličnim studijskim zvukom i prosto mi je žao da ovog nema na Bandcampu jer je slušanje preko Jutjuba muka (Edit: stigli momci i na Bandcamp u međuvremenu!!!!):

https://robustfellow.bandcamp.com/album/find-the-others

Seven Serpents sa Floride ODVALJUJU na svom prvom albumu, Damned to Existence. Iz naslova se već naslućuje da ovo nije muzika dobrog raspoloženja, ali se treba pripremiti na to koliko je sludge metal ovih momaka bučan i besan. Pritom, s obzirom da je naslov prve pesme očigledna aluzija na igrački serijal Metal Gear Solid, potvrđuje se da nema većeg besa nego kad gikovi besne. Elem, ovo je energičan i na momente disonantan sludge metal koji, srećom, čuva gruv i melodiju tako da iako ne zvuči „komercijalno“, ima dovoljno prijemčivosti da vas uz sebe zadrži i pored veoma naglašene agresivnosti. Vrlo dobro:

https://sevenserpents.bandcamp.com/album/damned-to-existence

Potion su trio iz Sidneja i njihov EP Oath to Flame donosi dve moćne, teške i dramatične doom-sludge pesme. Obe traju skoro po osam minuta i donose spor, mrveći tempo, mikrofoniju, distorziranu basčinu, mučne vokale, ali, a to je i najvažnije, i gruv koji ne narušava mračnu, tužnu atmosferu ali slušaoca nosi napred kao nekakav dobroćudni vihor. Izuzetno:

https://potionband.bandcamp.com/album/oath-to-flame

Francuzi  Salace nisu toliko agresivni ali njihov doom-sludge je svakako mračan i primamljiv. Down Below je ploča tamne atmosfere i agresivnog gruva, prenabudžena u masteringu tako da uši otpadaju, ali dobro napisana i ako ste mladi i snažni, takva da se vrti dosta puta na ripit:

https://salace.bandcamp.com/album/down-below

Ljubitelji grandžerski intoniranog stoner roka mogu da se poraduju albumu Black Dog portugalskih Three of Me. Za moj ukus je ovo svakako suviše „mejnstrim“ ali Three of Me odlično sviraju, imaju dobar zvuk i energiju i ovo je ploča koja bez napora vozi napred svojih ekonomičnih 36 minuta.

https://threeofmeband.bandcamp.com/album/black-dog

Kad smo već tu, Teksašanin Jeff Michaels svira heavy blues rock na svom albumu Tempt The Angels i mada ovo ima samo malo onih uobičajenih idiosinkrazija kakve očekujemo od ploča koje kompletno napišu i izvedu solo-umetnici, radi se o časnom naporu koji je posebno dobar u domenu gitarskog programa. Volite Hendriksa i SRV-a? A ko ih ne voli? Poslušajte:

https://jmichaels.bandcamp.com/album/tempt-the-angels

Finci Planeetta 9 pevaju na Finskom na svom EP-ju Pirun piiska a koji je kolekcija snažnih ali melodičnih i osećajnih doom kompozicija. Planeetta 9 mešaju klasičniji doom, baziran na bluzerskim formama, sa samo malo finskog folklora, na sve dodaju lepu količinu psihodeličnih elemenata kao što su udaraljke i sintisajzeri i gudači i sve to sviraju odmereno za prijatan ugođaj. Lepo:

https://planeetta9.bandcamp.com/album/pirun-piiska

Francuski trio Vinjo je prihvatljiv na svom prvom EP-ju Ninja in the Sky. Moram da priznam da su koncept nindža-stoner-roka i sladak crtež na omotu zapravo uzbudljiviji od muzike koja je, pa, običan stoner rok sa sasvim pristojnim shvatanjem žanra ali bez sad nekih superuzbudljivih pesama. No, prijatno je, tehnički korektno i sami birate cenu ako biste kupovali, pa poslušajte:

https://vinjo.bandcamp.com/releases

Bend se zove Our Earth is a Tomb i zvuči TAČNO onako kako zamišljate. EP Absentia ima tri pesme od kojih je srednja jedan eterični instrumentalni interludij, a druge dve su dugačke, teške, tužne kombinacije doom metala i post metala za taj perfektni koktel pretnje i melanholije koji ponekad tražite od života. Platite koliko želite, uživajte ako vam se sviđa da vam ne bude prijatno:

https://ourearthisatomb.bandcamp.com/album/absentia-ep

Sardinijski Electric Valley Records ima još jedno odlično izdanje sirove stoner psihodelije. Stonus su iz Londona , ali zapravo originalno sa Kipra, pa i njihov EP Séance nosi uobičajene elemente grčkog stoner zvuka koje smo naučili da volimo i slavimo. Ovo je žestoko, tvrdo ali prijemčivo i „rokerski“ u meri koja znači da ga možete puštati i normalnim ljudima a da vas ne gledaju popreko. Nezanemarljiva zamerka odnosi se na daleko preglasan mastering koji malčice kvari užitak ali Stonus su, sa muzičke strane veoma dobri:

https://stonusofficial.bandcamp.com/album/s-ance

https://evrecords.bandcamp.com/album/stonus-s-ance

The Marigold su jedan od pet miliona bendova nazvanih po, jelte, kadifi, ima čak i beogradski eterični pop bend koji se zove Marigold (svojevremeno su me zvali da probamo da se ubace i bubnjevi u njihovu muziku ali kad su čuli moju „kompetentnost“ odustali su pa i dalje rade bez bubnjeva), ali ovi momci su iz Italije, postoje još od prošlog veka i album, Apostate, je kolekcija mračnih, iznurujućih pesama negde na razmeđi stoner rocka i noise rocka u AmRep stilu. Što je fina kombinacija. Apostate je kvalitetan, energičan i atmosferičan album a to da Forbidden Place records i dalje svoja digitalna izdanja daju po ceni koju sami želite je, naravno, trešnja na vrhu tortice:

https://forbiddenplacerecords.bandcamp.com/album/the-marigold-apostate

Italijanski Heavy Psych Sounds Records je, što bi rekli na engleskom, u plamenu. Izbacuju odlična izdanja jedno za drugim pa tako ove nedelje dobijamo drugi album sardinijskih 1782. S obzirom da je ovo trio sa ostrva čuvenog po vokalnim bendovima, čovek bi očekivao bolje pevanje na From the Graveyard. A to je svakako najslabiji element muzike. Enivej, možda je ovde pala malecna protekcija jer su ipak u pitanju zemljaci, ili je naprosto sasvim okej da imamo ovako kilav i falširajući vokal kad je muzika ovako teška i mučna. 1782 nastupaju u tradiciji okultnog doom metala i njihov album je primereno mračan ali seksi, pa kome ne smeta taj, eh, karakteristični vokal, uživaće:

https://heavypsychsoundsrecords.bandcamp.com/album/1782-from-the-graveyard

Da nam ni fantastični Ripple Music ne ostane dužan, ove nedelje su iznacili drugi album projekta Yawning Sons a koji je kolaboracija između Garyja Arcea (Yawning Man) i britanskih psihodeličara Sons of Alpha Centauri. Prvi album ove transatlantske saradnje je izašao još 2009. godine a Sky Island je upravo izleteo i, kao i praktično sve što Ripple Music rade, pričamo o obaveznoj lektiri. Ovo je dubok, hipnotičan psihodelični rok, ali sa izraženim fokusom na pesme, gde Arce peva i uokviruje fantastičnu svirku da ne odleti  svemir. Uz gostovanja nekih jakih imena iz Kyuss, Obsessed, QOTSA itd. ovo je ploča koju morate čuti:

https://ripplemusic.bandcamp.com/album/sky-island

Concrete Ships su, pak, iz Ujedinjenog kraljevstva i njihov „post-psychedelic noise rock composite“ zvuči vrlo lepo na albumu In Observance. Ovde se elegantno spajaju buka, mikrofonija i sirovost noise rocka sa sporijim, težim elementima sludge metala, sve sa ne previše ali vrlo lepe psihodelije koja pesmama dodaje malo prostora i vremena i dinamike. Jako glasan album, ali odlične pesme i bend koji treba upamtiti:

https://concreteships.bandcamp.com/album/in-observance

Apsolutno sjajni su Italijani La Morte Viene Dallo Spazio čiji psihodelični, ali i ritualni spejs-rok dobija odlično ovaploćenje na albumu Trivial Visions. Ovo nije „običan“ space rock kakav rutinski slušamo kod Amerikanaca i Skandinavaca, recimo, već muzika koja klasičnoj formuli  psihodeličnih frikauta, gitarskih efekata, sintisajzera i jeke dodaje i elemente okultnog, ali i ideje utemljene u giallo horror saundtracima. Pevačica (i tereminašica, orguljašica i sintisajzerašica) Melissa Crema je pritom apsolutni pinap pa bend ima i dobrodošlo teatarsku dimenziju (a pored nje je u bendu i još jedna žena, basistkinja Camilla Chessa, čija je svirka apsolutna kičma ove muzike) ali čak i da nemate pojma kako ovi ljudi izgledaju i kakve spotove snimaju. Trivial Visions je sve samo ne trivijalan i jedna od najboljih psihodeličnih ploča koje sam čuo ove godine. Italijani znaju:

https://lamortevienedallospazio.bandcamp.com/album/trivial-visions

Idemo na nešto brže. Njemački thrasheri Dawn Ahead su posle dva EP-ja snimili prvi album, Fallen Anthems i meni se ovo dopada jer, jebiga, volim, brzu muziku. Dawn Ahead su brzi, ali ovo im nikako nije jedini kvalitet i album, pored solidne produkcije, ima da se pohvali i vrlo upečatljivim temama, melodičnim, a tvrdim pevanjem i pre svega songrajtingom koji je originalan i kombinuje klasičan trešerski pristup sa melodičnijim više „heavy metal“ temama. Ovo je fina kombinacija za moje uho, sa pesmama koje imaju više melodije nego prosečan thrash komad ali ne na račun energije i brzine. Dawn Ahead podsećaju da je u thrashu nekada bilo i sasvim prihvatljivo da pevač razume koncept harmonije i da to nije nužno značilo da bend nije tr00 ili da svira power metal. Fin debi (koji je u međuvremenu nestao sa Bandcampa, pa evo onda JuTjub zamene):

Italijani DolomHate očigledno veoma vole Metallicu jer se na njihovom novom albumu, Happy Ending Suicide čuje dosta trikova i karakterističnih fora koje Metallica voli, pogotovo u pevanju Giovannija Svalutoa. Ne da je to greh, naprotiv, Alah zna da nam „stare“ Metalike nikad dosta. No, DolomHate nisu klon niti tribjut bend i njihova muzika, mada ima i tu thrash komponentu, takođe i naginje unazad, ka „normalnijem“ heavy metal zvuku pa je Happy Ending Suicide vrlo prijatna ploča mošerskog krljanja, ali i srazmerno melodičnije a ipak žestoke, sirove muzike. Mid-tempo thrash nije generalno ono kako ja volim da mi posluže thrash ali DolomHate su sjajni:

https://dolomhate.bandcamp.com/album/happy-ending-suicide-3

Španski Corägre je, koliko mogu da kažem, solo projekat izvesnog Tonija Presseguera, sa nešto gostujućih muzičara i mada je album El Serrat De Les Creus, eksplicitno se kaže, snimljen kod kuće, ovo je jedna od najboljih ploča tog nekog, recimo, progresivnog thrash metala koje sam čuo u poslednje vreme. Presseguer ne samo da je mag za miks-pultom (to jest za račuanrom), pa ovo zvuči kao daleko „skuplja“ ploča, rađena od strane „pravog“ benda, nego i piše izvrsne pesme. U njegovom slučaju, to da je on autor, izvođač i vrhovni bog svega na ovom albumu znači da pesme mogu da idu kuda hoće, kada hoće, a njegova izvrsna intuicija znači da materijal zvuči sveže i kreativno, radije nego neusmereno i svaštarski. Nije da na albmu nema pogrešnih koraka, ali kada je dobar, on je ODLIČAN. Ovog čoveka treba da ukrade neki jači izdavač:

https://coragre.bandcamp.com/album/el-serrat-de-les-creus

Južnoameričkog crossovera nikad dosta. Rolamento Atômico dolaze iz Brazila i njihov drugi EP, So Fast, So Good, So Gralha je vrlo tipično formatiran da se dopadne svima koji su se kasnih osamdesetih i ranih devedesetih lomatali na skejtbordima, mlatili glavom i dizali rogove uz žestoke rifove. Nije ovo najoriginalnija niti čak najmaštovitija thrashcore ploča u ovom veku, ali Rolamento Atômico imaju solidnu produkciju i sviraju energično. Manje su ubedljivi kada eksperimentišu, ali kada se ubace u stoprocentni ’80s mod, onda razbijaju. Sami birate cenu.

https://rolamentoatomico.bandcamp.com/album/so-fast-so-good-so-gralha

Ali i kineski thrashcore je ovde dobrodošao. Dying Art Productions iz Pekinga niže imaju još jedno dobro izdanje koje sam preslušao prošle nedelje, a hongkonški 惨惨猪|CHARMCHARMCHU na svom drugom albumu, Last Breath nude vrlo oštar, tehnički impresivan i ubedljiv trešeraj. 惨惨猪|CHARMCHARMCHU se trude da kreiraju vrlo napetu muziku, punu tenzije i tjeskobe, a da sve to ide velikom brzinom i da bude žestoko, i moram da priznam da im polazi za rukom. Last Breath je odlično napisan i odsviran material i mada s obzirom na količinu pesama nisam siguran da li mogu da ga računam u albume, ovo je sigurno EP koji zavređuje vašu punu pažnju:

https://dyingartproductionscn.bandcamp.com/album/last-breath

Novi Gaslarm? Koji bre po redu? (Šalim se, piše da je osamnaesti na samoj Bandcamp stranici.) Andersu Lindbergu je ovo drugi album samo u ovoj godini (i to nakon što je objavio raspad benda pre izesvnog vremena) i ako očekujete nekakva iznenađenja i odstupanja od standardne formule, pa, nema ih. Ovo je i dalje kompetentan one-man-blackened-thrash metal, snimljen u kućnim uslovima i za par kopalja ispred velike većine kućne produkcije. Deset sprinterskih pesama, dosta lepih rifova, ko voli, voleće:

https://gaslarm.bandcamp.com/album/bringer-of-sorrow

Century Media ove nedelje ima dva notabilna izdanja a jedno od njih je prvenac nizozemskih prog-trešera Cryptosis. Bionic Swarm zvuči primereno cheesy-naučnofantastično kao naziv albuma, a i muzika je odličan, kompleksan i raznovrstan a ipak vrlo keči thrash metal. Cryptosis ovde imaju i jare i pare, profitirajući od razgovetnosti i komunikativnosti svoje muzike, koja lako ugrađuje razne progresivne elemente u pesme, a ipak ne bežeći pred žestinom i energijom. Da oće sav moderni trhash metal da bude ovako zanimljiv i ambiciozan, pa Nizozemskoj bi cvetalo:

Izuzetan deaththrash (pa i čist death metal) pružaju Grci Rapture na svom trećem albumu Malevolent Demise Incarnation. Ovo je odlično produciran, žestok, nabadajući zvuk u maniru Sadus, Demolition Hammer, Coroner, pa i starije Sepulture, ali brže, žešće, jače, moćnije. Malevolent Demise Incarnation natrpan je ubitačnim rifčinama i svirkom koja je divljačka, stalno napeta i tehnički impresivna a da se ne gubi u prekomplikovanim aranžmanima i egzibicijama. Prejako:

https://rapturegreece.bandcamp.com/album/malevolent-demise-incarnation

Za ovonedeljnu porciju hardkor panka koji se uklapa u moje definicije metala, okrenimo se split albumu bendova The Voice of God i Nervous Aggression, oba iz Ohaja. The Voice of God su brzi, energični hardkor po uzoru na, recimo, Heresy ili Concrete Sox i njihove četiri pesme su kratke, uglavnom ekonomične i bez mnogo filozofije. Prljavo, brzo, zadovoljavajuće. Nervous Aggression su nešto bliži japanskim formulama fastcore/ grindcore svirke pa je njihovih pet pesama za nijansu melodičnije ali i sa nešto većim rasponom atmosfera, ali bez gubljenja eksplozivnosti. Prijatno:

https://godverment.bandcamp.com/album/split-with-nervous-aggression

https://nervousaggression.bandcamp.com/album/2021-split-2

I Dropping Bombs iz Mičigena su hardkor pank bend sa izrazito metal energijom. Ovo je, recimo, screamo bend sa pevačicom koja ume da peva i melodično i prijatno – pa to na trenutke i čini – ali kad vrišti, pa to je jebanje keve. Muzika je, naravno, energičnog srednjeg tempa sa mnogo besnih gitara i nabadačkog ritma, ali za moj groš, na EP-ju Forever Lasts Another Year pevanje je nesumnjivo glavno jelo:

https://droppingbombshc.bandcamp.com/album/forever-lasts-another-year

Remains of Rage je hardcore bend iz Troja u državi Njujork i njihov album, takođe nazvan Remains of Rage (bend je nastao od prethodne grupe, Driven by Rage), je kolekcija moshcore pesama odsviranih sa dosta srca i umešnosti. Ne volim naročito ovj stil muzike, ali Remains of Rage su mi ove nedelje nešto simpatično legli sa svojim plesnim gruvom, horskim izvikivanjem stihova i metaliziranim rifovima. Sami birate cenu. Kul.

https://remainsofrage.bandcamp.com/album/remains-of-rage

Ako već moram da slušam metalcore – a ne moram, ali eto, kad je čovek zaludan, svašta se desi –  Juliet Ruin su bend koji može da prođe. Novi EP, Dark Water je nešto zbog čega bih u normalnim uslovima promenio kanal, ali zapravo mi je nekako lepo legao ovde, sa odličnim ženskim vokalom na vrh „komercijalne“ ali dobre nu-metalizirane metalcore svirke. Bend se ovim izdanjem vraća svojim „mračnijim“ korenima i ja to ne mogu da ne pozdravim:

https://julietruin.bandcamp.com/album/dark-water-ep

Hajde, brzo, dok sam još raspoložen da pomenem i album londonskih Red Method. For the Sick je metalcore napravljen na temeljima onog što su ljudskoj kulturi u amanet ostavili Slipknot i mada ovi Britanci mestimično pređu u bukvalno imitiranje, verujem da publici koja je žedna „starog“ Slipknot zvuka ovo neće smetati. Bend je kvalitetan, sa dosta znojave svirke (i blastbitova!) i mada sam ja prestar čovek da bih ovo ozbiljno razmatrao, verujem da je povremeno izlaganje muzici ovog tipa lekovito:

https://redmethodofficial.bandcamp.com/album/for-the-sick

Da malo plaknemo uši dobro će nam doći ruski Tarpan čiji blackened death metal hardcore odlično zvuči na živom EP-ju Live in Rostov. Ovo su tri pesme sirove estetike, ali kvalitetne svirke, odrađene pošteno, radnički i sa zapravo solidnim zvukom. Kad vidite sliku ovih mladića poželite da imate ćerku kako biste joj zabranili da ide na njihove koncerte a to mislim u najboljem mogućem smislu:

https://tarpancrust.bandcamp.com/album/live-in-rostov

S.T.F.A.H. je skraćenica od Stay the Fuck At Home i mada je jasno na šta se to odnosi, album Man Was Not Meant To Survive! nije COVID-19-orijentisan projekat. Ovo je hardcore/ thrash/ powerviolence ploča sa sjajnim grindhouse omotom, tematikom progresivne politike širokog spektra, ali i solidnim pesmama koje su uglavnom kraće od minut. Autor, inače iz Nju Orleansa, štaviše kaže da većina striming servisa nije htela da mu hostuje materijal jer su pesme kraće od 30 sekundi. Govna! Sve u svemu, solidno:

https://staythefuckathome.bandcamp.com/album/man-was-not-meant-to-survive

II.Rákóczi Ferenc Zenei Termelőszövetkezet je ime koje ni ne znate kako da izgovorite a demo koji je ovaj sobni/ onlajn projekat snimio zove se još strašnije: Pillanatnyilag jó ötletnek tűnt. U pitanju je epidemijski/ lokdaun projekat članova više mađarskih grindcore bendova i, er, Fejsbuk grupa, koji nominalno spada u cybergrind, dakle, uz programirane bubnjeve i dosta semplova i sintisajzera, ali je zapravo značajno promišljeniji i interesantniji od 99,99 procenata muzike koja se ovako zove i mada se, korektno, prodaje za cenu koju sami smislite jer je divlje eksperimentalan i ne zna tačno kuda je krenuo, nudi dosta zanimljivih momenata. Ako ste ikada voleli Naked City u njihovoj jazz-thrash fazi, proverite kako će vam se ovo dopasti:

https://iirfztsz.bandcamp.com/album/pillanatnyilag-j-tletnek-t-nt-demo

Španski Serrucho su donekle sličan projekat sa čak sedam članova u sržnom bendu ali onda i brdom gostiju na svom već osmom albumu sedamnaest godina, 20 Zetas. Grindcore koji Serrucho sviraju je tehnički napredan, sa pesmama preko dva, tri pa i četiri minuta, ali i sa puno energije i kvalitetne svirke a ovaj album je kompilacija kojom se obeležava davdeset godina postojanja ekipe i sa dvadeset pesama (adekvatno) donosi izuzetan presek odlične karijere. Ne propustiti:

https://serrucho.bandcamp.com/album/serrucho-20-zetas-2021

Poljaci Blast Rites na svom prvom albumu, Beating the Count sviraju vrlo tvrd, metaliziran grindcore koji me podseća na recimo Rotten Sound, ali kada bi ovaj bend imao još više death metal elemenata. Dakle, ovde us pesme nešto duže, aranžmani nešto kompleksniji, ali je muzika i dalje vrlo in your face, vrlo napucan grindcore/ deathgrind dobrih rifova i odličnog stava. Eksplozivno i masivno, meni je ovo i odlično, sa sve Rokijem Marćanom na omotu:

https://blastrites.bandcamp.com/album/beating-the-count

Čuli ste za grindgaze? Ni ja, ali kad malo razmislimo, bilo je samo pitanje trenutka. Projekat Sugar Wounds na albumu Calico Dreams (i, da, i bend i album emaniraju zdravu ljubav prema mačkama, a ako malo zažmirite videćete najmanje jednu i na omotu) pokazuje kako izgleda kada se spoji zaslađeni, sanjivi shoegaze pop sa grindcoreom i, pa, ne znam koliko će se ovo kome dopasti, ali kao „proof of concept“, ovaj album je vrlo solidan. Pesme su podugačke (za grindcore) i imaju tačno pogođen odnos atmosfera i tehnika koje su potrebne da ova mešavina proradi. Treba i reći da ovo nije potpuno samonikla ideja već u dobroj meri produžetak onoga što je na primer Jon Chang radio sa svojim različitim bendovima, te da je sasvim zamislivo da Sugar Wounds sada pokrene lavinu koja izrodi čitav podžanr. Jer, da se razumemo, ovo je vrlo dobro. Apsolutno treba poslušati a ko hoće i da kupi, plaća koliko poželi:

https://sugarwounds.bandcamp.com/album/calico-dreams

Da ostanemo u mačijoj materiji: grindcore sa dalekog istoka je uvek bio dobrodošao u našim krajevima pa bih tako vašoj cenjenoj pažnji preporučio album Evil Cat Bastard sastava ZANKÖU iz Pekinga. Ovo je sjajna kombinacija d-beat panka i blastbitova, odsvirana moćno te producirana odlično a ako vam sve zazvuči malo japanski, primetićete da čak i izdavač kaže da je ovo mešavina japanskog i kineksog hardkora. I, mislim, bez obzira na geografsko, jelte, poreklo, ovo je odlično:

https://dyingartproductionscn.bandcamp.com/album/evil-cat-bastard

Uvek je zadovoljstvo čuti death metal pravljen u nemačkom mestu koje se zove Münster. Ove nedelje pravi ga bend pod imenom Crypts, a njihov debi album, Coven Of The Dead zvuči baš kako očekujete. Ovo je atmosferična ploča oslonjena na old school horor sa grobljima, vostalim leševima, vešticama, pa i sa nuklearnim, jelte, osvetama. Crypts prže vrlo korektno, pružajući muziku bogatu rifovima i energičnom, lepom svirkom, sa sve zvukom koji nije sad nešto skup ali ne odaje utisak veštačke, kompjuterski pravljene muzike. Crypts, naprosto MIRIŠU i to na groblje, mahovinu i trulež, a njihova energija i posvećenost su neupitni. Odličan debi:

https://cryptsdeath.bandcamp.com/album/coven-of-the-dead

Writhing Shadows iz Alabame su svoj prvi demo i prvi EP sakupili na kompilaciji Intestinal Enshrinement i ovo je  dopadljiv death metal koji od primitivnosti pravi vrlinu i fokusira se na teške, valjajuće rifove, gruv i energiju. Ovo se još ne može kupiti ali se može čuti, pa svakako poslušajte i donesite sve korektne odluke:

https://writhingshadows.bandcamp.com/album/intestinal-enshrinement

Grave Lilies iz Kentakija su takođe prljavi (i verovatno i ružni i zli) na EP-ju Death Obsessed ali takav je to death metal: gadan, agresivan, pun bolesnih, izlomljenih rifova i neumoljivog ritma. Dopadljivo, a dostupno po ceni koju sami odredite, vredi da se čuje:

https://gravelilies.bandcamp.com/album/death-obsessed

Split EP kanadskih bendova Ruinous Power​ i ​Iogsothep donosi tri pesme mutnog, prljavog death metala koji je kavernozan, mračan i na granici da izgubi kontrolu. Posebno su Iogosthep besni, ali ni sa Ruinous Power se nije šaliti. Samo za posvećene:

https://covenantrecords.bandcamp.com/album/ruinous-power-iogsothep

Njujorčani Abyzouth solidno krljaju na svom prvom EP-ju, Wrathbringer. Ovo je žestok, brz death metal koji ne žrtvuje toj žestini i brzini detaljnost kompozicija, ali se ni ne gubi u nekakvom prog/ tech preterivanju pa Wrathbringer ide idealnom srednjom linijom stalnog galopa ali i raznovrsnih, kompleksnih aranžmana koji zvuče prirodno logično uz sve svoje zanimljive ideje. Tri pesme i dva lepa intra, solidna produkcija, veoma dobar materijal:

https://abyzouth.bandcamp.com/album/wrathbringer

Omnipotence iz Alberte u Kanadi su bend čija kompilacija The Powers of Suggestion Compilation donosi neki od najboljeg death metala/ deathgrinda ove nedelje. Bend je ekstremno posvećen muzici koja ima vrlo malo sala i ovaploćuje se u ekonomičnim, brzim, žestokim pesmama što nude grindersku eksplozivnost i metalsku disciplinu u tačno potrebnoj meri. Sve je to užasno heavy i uglavnom odlično producirano pa je na slušaocu samo da podmaže vrat i baci se glavačke u šutku. 14 dolara je jaka cena ali ovo je i jako izdanje:

https://omnipotencegrind.bandcamp.com/album/the-powers-of-suggestion-compilation

Ysilik su iz Mineapolisa, prestonice američkog anarhopanka, ali sviraju kombinaciju progresivnijeg death metala i malo nekakvog groove metala. Nije nužno to sve po mom ukusu ali album Eunoia ima dosta dobrih momenata a bez sumnje je kvalitetan u pogledu svirke produkcije, i nakrcan zanimljivim idejama. Poslušajte:

https://ysilik.bandcamp.com/album/eunoia

Meksikanci Reborn počinju svoj prvi album, The Non​-​existent Path instrumentalnim, halucinantnim introm od skoro dva i po minuta, a koji se, prevarno, zove Lullaby. Mislim, ko uz ovo zaspi, najebo je! Jer, kad Reborn krenu da tresu, košmari su zagarantovani. Njihova muzika je divljački, i glasan deaththrash sa mnogo dobrih rifova i jednim onako drusnim, otresitim stavom. Problem koji Reborn eventualno imaju je prevashodno u pomanjkanju kontrole pa im pesme traju duplo duže nego što bi trebalo. Ali nisu rđave. Bend obećava!

https://rebornmx.bandcamp.com/album/the-non-existent-path

Putrescine iz San Dijega za sebe kažu da su antifašisti na svom Bandcampu što je uvek lepo čuti. Takođe kažu da je njihov death metal inspirisan nekim velikanima poput Carcass i Morbid Angel, ali treba reći i da im se prvi EP zvao The One Reborn – očigledna referenca na igru Bloodborne – pa i debi album, The Fading Flame, sasvim jasno ima mnogo referenci na serijal Dark Souls. Ništa neobično, Putrescine nisu ni prvi ni poslednji bend inspirisan Miyazakijevim veličanstvenim igrama, ali ovaj album je jedan od najboljih primera „Dark Souls metala“ koje ćete čuti ove godine. Ili bilo koje. Putrescine su naprosto kvalitetni u tome kako spajaju old school death metal osnovu i jednu progresivniju dimenziju istraživanja atmosfera i harmonija kroz nadahnut gitarski rad. Odlična svirka, puno žestine ali i odmerenosti te omot koji ukusno ali bez rizika da se uleti u kršenje autorskih prava omažira neke drage likove, sve u svemu jako dobar album:

https://reek-of-putrescine.bandcamp.com/album/the-fading-flame

Britanski Celestial Sanctuary uspešno brani boje domovine debi albumom Soul Diminished. Ovo je old school death metal nešto šireg zahvata pa mada se ovde mnogo toga vrti oko velikih, evokativnih rifova i atmosfera, Celestial Sanctuary vole da ubace i druge tehnike i pristupe. No, moram da priznam da mi najviše prijaju kada se bave tim praktično lavkraftovskim  zvukom (kao što je naslovna pesma, recimo) gde tačno pred očima vidite kako nešto pogrešno i ne od ovog svijeta puzi kroz blato. No, Celestial Sanctuary se izrazito trude da ne budu jednotrični poni pa album ima dosta aranžmanskih ideja i ubacivanja tehnika koje strogo uzev ne bi pasovale u OSDM šasiju. Ali to i pomaže da se bend odlepi od čopora i opravda svoj New Wave of British Death Metal barjak. Fino:

https://celestialsanctuary.bandcamp.com/album/soul-diminished

Kad smo već na ostrvu, evo nam i četvrtog albuma Memoriam. To the End je uredno izašao nepune dve godine nakon prethodne ploče koja nam se dosta dopala i ne donosi ništa novo, naravno, ali i ne mora. Ovo je počasni krug za veterane britanskog death metala i kombinacija Benediction/ Bolt Thrower zvuka sa samo malo melodičnijim temama i čistijom produkcijom je sasvim dovoljna da Memoriam bude prijatno, udobno slušalačko iskustvo. Svakako poslušati:

Sanguisugabogg je, složićemo se, idealno ime za death metal bend a ovaj bend dolazi iz Ohaja i ima prvi album koji je izašao za giganta Century Media. Iako to sugeriše nešto „komercijalniji“ pristup metalu, Sanguisugabogg su „komercijalni“ ili „prijemčivi“ samo utoliko što je album Tortured Whole odsviran kompetentno i ima adekvatnu produkciju. Naravno, postoji sasvim legitimna teza da je slamming death metal već sam po sebi prijemčiviji od „normalnog“ death metala na ime svojh zaraznih plesnih momenata i mada Sanguisugabogg nisu čist slem bend, nemoguće je pesme poput Dragged by a Truck izbaciti iz glave kad ih jednom čujete. Inače, lirička tematika je sva takva: Dragged by a Truck, Gored in the Chest, Dick Filet, Urinary Ichor itd. itd. itd.  Sanguisugabogg se drže prljavštine i dna iako im je muzika svakako kompleksnija i tematski šira od proseka, jer je to tr00. Ovde svakako ima odličnih momenata i pesama i mada Sanguisugabogg ne proširuju format ni old school ni slamming death metala na ikakve značajne načine, ovo je sasvim pristojan ako već ne inovativan album:

Bend nazvan po neurološkom oboljenju? Naziv EP-ja koji pominje urinarni trakt? Mora da se radi o slamming death metalu! Elementary, my dear Watson. Dyskinesia iz Ohaja, srećom, nisu sobni projekat mada su za sada, u okvrima prvog EP-ja, Micturating Deposits of Grit Through the Urinary Tract samo studijski, maltene demo projekat. Konsekventno, nije ovo mnogo sazrela i pametna slem muzika, ali sa druge strane, ovaj EP nosi puno one adolescentske slem prljavštine koju neki ljudi mnogo vole u ovom žanru, a da opet nije amaterski, neslušljiv produkt. Pa još šaljivi semplovi Metalike! Tako da, ako se pronalazite, poslušajte:

https://dyskinesiadeathmetal.bandcamp.com/album/micturating-deposits-of-grit-through-the-urinary-tract

Naravno, i bend koji se zove Mutilated Genericity mora biti slem postava, pa makar bio iz Kvebeka. No, bez obzira što i jesu iz Kvebeka, Mutilated Genericity na svojoj strani split EP-ja sa Tout Beurré nude vrlo solidan slem, dobro produciran i prilično zreo, sa više no jednim signalom da su im Devourment uzor na koji se ugledaju. Njihova muzika, naravno, nije lepa, kao što nisu ni teme kojima se pesme bave, ali, za razliku od većine slem bendova, ovo su tekstovi koji se bave „klasičnijim“ horor imaginarijumom ali i sociopolitičkim opservacijama. Vrlo lepo. Kakva je strana Tout Beurré? Meni se ne dopada. Ali ova strana je odlična i nudi se za koliko date:

https://mutilatedgenericity.bandcamp.com/album/split-mutilated-genercity-tout-beurr

https://toutbeurre.bandcamp.com/album/split-with-mutilated-genericity

Nikad se nisam specijalno ložio na Tomahawk, a što i jeste malo off brand s obzirom da dosta volim i Mr. Bungle i Jesus Lizard, no dobro, ne može sve da bude idealno u našim životima. Novi album stiže u već dosta plodnoj sezoni za Mikea Pattona i, ako volite jedan sada već pomalo retro zvuk koji ovaj bend verno oživljava, sa karakterističnom atmosferom, jakim dinamičkim razlikama i uobičajeno raznovrsnim pevanjem, Tonic Immobility je dovoljno dobar da se presluša. Ali ne bih rekao da je mnogo više od toga i ovde imamo jak primer toga da je bend praktično podređen Pattonu i njegovoj glumi i da, na kraju dana, zavisi od nje. A to nije idealno:

https://tomahawkofficial.bandcamp.com/album/tonic-immobility

Adrian Smith (iz, jelte, Iron Maiden) i Ritchie Kotzen (Poison, Mr. Big) snimili su zajednički album. Smith/Kotzen nije esencijalna ploča, ali jeste prijatan „komercijalniji“ metal u kome ima dosta dobrog materijala, pogotovo Smithovih klasičnih solaža. Smith je vazda voleo da se odmakne od Mejdnovog heavy prog zvuka i otisne u „komercijalnije“ ili nešto popičnije vode i u Kotzenu je našao idealnog saradnika da se spoje pamtljivi, pop refreni, solidna bluz osnova i taj progresivniji gitarski rad. Kul:

Finski Byron nastao je pre par godina kao studijski, jednočlani projekat ali je sada dobacio do prvog albuma, The Omega Evangelion, i tu već ima nekoliko muzičara, uključujući pevačicu Johannu Eteläkari, pa je ovo lep, punokrvan rok-sastav. Byron sebe naziva „lavkraftovskim“ bendom i mada su tematski okrenuti mračnijem delu, jelte, imaginacije, muzički, ovo je vrlo melodična, vrlo prijatna muzika koja izbegava da kopira heavy metal stereotipe iz osamdesetih ali i iz sedamdesetih prema kojima se najviše naginje. Nije ovo sasvim sazrela muzika, pevanje Christoffera Frylmarka – blekmetalski, promukli urlik – mi se ne uklapa uz ostatak muzike, ali Byron ima dosta pozitivnih strana i obećava zanimljive stvari:

Sanktpeterburški Electric Crown sviraju mid-tempo heavy metal sa savremenom produkcijom i to za moje uši nije idealna kombinacija. S druge strane, na debi albumu ove mlade ekipe iz nekadašnje ruske prestonice, Prophecy of Doom, ima mnogo elemenata koji su sjajni i čuje se da su ovi klinci odrasli na klasičnim heavy formatima, pa mi slušanje albuma nije bilo neprijatno. Posebno bih pohvalio gitare koje u dobroj meri pokazuju kakve se sve lekcije daju naučiti od Iron Maiden, ali Electric Crown su generalno dobri i zaokruženi kao izvođači. Ono gde su mi malo još nedorađeni su same pesme koje umeju da deluju predugačko, sa produkcijom koja, iako kvalitetna, na kraju ne daje dovoljno energije svirci benda. Naprosto ovde fali možda 10% tog nekog cheesa i ludila koji bi muzici dali završni glanc. Ali je sasvim solidno i vredi čuti:

https://electriccrown.bandcamp.com/album/prophecy-of-doom

Sa dosta pozitivne anticipacije i hajpa očekivani drugi album singapurskih hevi metalaca Witchseeker je upravo stigao i Scene of the Wild je uzbudljiva, energična ploča modernog zvuka ali sa veoma klasičnim pristupom rifovima, temama i harmonijama. Witchseeker nisu rivajvalistički bend, ali njihov pristup heavy metalu je definitivno utemeljen u njegovim prljavim glam i NWOBHM vrhuncima osamdesetih, i dok ovo slušam vidim pred očima neonska svetla, muškarce sa natapiranim frizurama, PVC i ajlajner. Što je fer pošto Witchseeker, sem natapiranih frizura imaju sve drugo nabrojano. Scene of the Wild je kao da ste uzeli Motley Crue, W.A.S.P. i Riot iz njihovih najboljih faza u osamdesetim godinama, slepili ih zajedno i ugurali u savremen studio za snimanje. Albumu donekle mogu da zamerim produkciju koja je dobra ali malčice prezatamnjena, no kvalitet muzike i strast koja ispada iz svake pesme u velikoj meri kompenzuju ovaj „problem. Sheikh Spitfire je pre skoro decenije započeo ovaj bend kao solo-projekat ali sada možemo da pričamo o još jednom behemotu savremene heavy metal scene. Lepo! A izdavač, Dying Victims sada može da kaže da pored Significant Point ima u svom katalogu još jedan apsolutni biser modrnog metala sa dalekog istoka:

https://witchseeker.bandcamp.com/album/scene-of-the-wild

https://dyingvictimsproductions.bandcamp.com/album/witchseeker-scene-of-the-wild

Volite li melodični power metal? A Dragonlance univerzum? Ako je odgovor na oba pitanja „da“, Grci Paladine su bend za vas. Drugi album ove ekipe, Entering the Abyss je koncept-album u svetu Dragonlance fikcije i mada se meni ovo uglavnom ne dopada, ima svu epiku i cheese koji možete da poželite od ovakve kombinacije:

https://paladine.bandcamp.com/album/entering-the-abyss

Više po mom ukusu su Šveđani Grande Royale čiji treći album, Carry On, nosi jedanaest pesama poletnog, raspoloženog rokenrola. Ovo je muzika veoma utemeljena u ’70s predlošcima, najpre na onom prelasku između klasičnijeg bluz-roka u glam rok i pank-rok, ali Grande Royale nemaju partikularni bend koji imitiraju i naprosto sviraju muziku koja im lepo odgovara. Ovo je praktično hit za hitom, album prepun pamtljivih refrena i tema uz koje telo samo kreće da reaguje, sve snimljeno vrlo prijatno i odsvirano u highway rock and roll brzini. Biser!

https://granderoyaleoff.bandcamp.com/album/carry-on

Isto važi i za Amerikance Hound čiji drugi album, I Know My Enemies razbija. Ovo je ’70s hard rok odsviran bez ikakve retro nostalgije, nego kako treba, živo, glasno, autentično, moćno. Hound su još jedan od onih bendova koji uspevaju da ne zvuče ni kao jedan bend iz perioda što ga očigledno uzimaju kao inspiraciju, ali ni da budu puki pačvork tuđih ideja i njihov album je kolekcija žestokih, emotivnih a jednostavnih pesama uz koje se lako maše kosom (ako je imate) i tapka nogom (… ako je imate…), uz gomilu dobrih rifova, karakterno pevanje i energiju kojoj nije potreban moderan arsenal tehnika da bi zvučala savremeno i ispravno. Fantastičan album:

No, da ne bude da nema power metala koji jeste po mom ukusu ove nedelje, dobili smo drugi album njujorškog multiinstrumentaliste po imenu George Tsalikis. Ovaj talentovani Grk je nekada svirao u Gothic Knights a sada ima masu projekata (uključujući dugovečni Zandelle). No, pod svojim imenom je do sada snimio jedan album, The Sacrifice, a sada, pola decenije kasnije stiže sa ekskluzivnim ugovorom za Pure Steel i odličnim albumom Return to Power. Od zmaja na omotu, preko Tsalikisovih multitrekovanih vokala, pa do kompleksnih aranžaman koji ne zaklanjaju pop-diimenziju ove muzike, Return to Power je ploča pravovernog cheesa i proslave epskog hevi metala. Volite Helloween ili Gamma Ray? Pa, ovo ne smete propustiti:

https://puresteelrecords.bandcamp.com/album/return-to-power

Isti izdavač ima ove nedelje i debi album švedskih Ironbourne i istoimena ploča se bazira na klasičnim heavy formulama osamdesetih pa i sedamdesetih. Hoću reći, čuje se ovde dosta Dio zvuka, ali i starije škole – izdavač pominje Saxon i Praying Mantis – sa jakim, četvrtastim rifovima kakve smo voleli na radiju na prelazu sedamdesetih u osamdesete i čvrstom ritam sekcijom, a preko čega ide moćan vokal. Stara škola ne promašuje:

https://puresteelrecords.bandcamp.com/album/ironbourne

Apsolutni death metal pokolj i album nedelje dobijamo na debi albumu internacionalne postave Cambion, a koji je nazvan Conflagrate the Celestial Refugium. Najjače ime u ovoj postavi je Chason Westmoreland, izuzetni bubnjar koji je svirao u masi bendova, između ostalog u Hate Eternal, pa je i ovo što Cambion rade u skladu sa njegovim kapacitetima, veoma brz, eksplozivan brutal death zvuk sa naglaskom na energiji, visokom tempu i non-stop presingu po celom terenu. Naravno, muzika koja svira iz sve snage sve vreme ume da bude dosadna i monotona i svenižnji zna da su meni i ploče Hate Eternal umele da budu pomalo naporne posle izvesnog vremena, ali srećom Cambion ne da grizu nego ujedaju ovde, sa lepom injekcijom zlog blek metal zvuka u brutal death srž, te dobro napisanim, agresivnim pesmama koje nemaju vremena za samranje jer se sve vreme super zabavljaju. Fenomenalno:

https://lavadome.bandcamp.com/album/conflagrate-the-celestial-refugium

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s