Jazz Nedeljom: Bump: the definitive concert

Jazz Nedeljom je zamišljen kao serija vinjeta koje će ići (možda ne?) svake Nedelje, nudeći preporuku u vidu jednog jazz albuma koji sam tog dana slušao. Ovo nema pretenziju da bude ni ultimativni prikaz neke klasične ploče niti otkrivanje nekog budućeg klasika, već zaista samo to, da se kažu reč-dve o albumu koji sam tog dana rado slušao. Ponekada će to biti stare, proverene klasične stvari, ponekada najnovije izdanje koje sam izvalio na Bandcampu, hoću reći, neće biti pravila. Kako i treba. Kako i mora.

Ove prošle nedelje su ljubitelji njujorškog downtown džeza imali razloga za malo slavlje. Mada i ne tako malo, Bump: the definitive concert je album komotno raširen na dva, što bi se reklo, diska (iako – za sada – postoji samo u formi digitalnog daunlouda) i u trajanju od solidna dva sata. I to dva sata fantastično snimljenog i miksovanog njujorškog, menhetnskog, džeza odrađenog u Nemačkoj pre više od dvadeset godina. Nije neko iznenađenje što spiritus movens ovog sastava, bubnjar Bobby Previte ovim snimcima daje tako pompezno ime: ovo je zaista definitivna forma sastava Bump i vrhunski kvalitetno producirana i odsvirana muzika.

Bobby Previte je, slobodno se može reći, legenda njujorške scene. Po vokaciji, inače ekonomista, Previte je tokom studija na Univerzitetu u Bafalu učio i udaraljke pa se po sticanju diplome koja mu je mogla doneti mnogo novca da se bacio u biznis, preselio u Njujork i odmah uhvatio u kolo sa nekim od imena koja su u tom trenuku definisala novi zvuk scene. Bilo je to krajem sedamdesetih i Previte je svirao sa Johnom Zornom, Elliottom Sharpom, Bobbyjem Radcliffom… Polovinom osamdesetih sviraće udaraljke na Waitsovom Rain Dogs zajedno sa nekim drugim velikanima downtown scene (Marc Ribot, Greg Cohen, Bobby Quine) , a dalje će sarađivati sa svakim ko je neko u ovom svetu: Wayne Horvitz, Sonny Sharrock, Jamie Saft, Guy Klucevsek, Ned Rothenberg…

Previte nije samo izuzetan bubnjar sposoban da svira, što se kaže, „sve“, već i vrlo ozbiljan kompozitor i bendlider. Sastav Bump, o kome danas pričamo, iako ispunjen vrlo jakim imenima koja i sama imaju veliki autorski pedigre, u potpunosti je, što se kompozicija tiče, delo njegovih, jelte, ruku.

Bump je nastao kao okupljanje veterana scene, koncipiran godinama kao moguća buduća kolaboracija – Previte je pijanistu Waynea Horvitza među prvima upoznao kada se preselio u Njujork, a ostale muzičare iz Bump će sretati na raznim binama i festivalima tokom godina. Doduše, prvi album koji je nosio Bump u imenu izašao je još 1985. godine – Bump the Rennaisance, prvi Previteov „internacionalno“ izdat album – ali je ovo vođeno kao „Robert Previte Quintet“ i imalo drugačiju postavu od onog što će se kasnije kristalisati u bend po imenu Bump.

Bump je u ovom veku imao i neku vrstu ributa sa sastavom The New Bump u kome su svirali Ellery Eskelin, Brad Jones i Bill Ware, ali Bump: the definitive concert je snimljen 1999. godine u Bremenu, posle dosta žive svirke ali pre dva studijska albuma koje će Bump snimiti u ranim godinama ovog veka. Utoliko, veliko je zadovoljstvo čuti neke kompozicije u svojim ranijim verzijama, a onda čuti i neke stare kompozicije u definitivnim, vrlo rasviranim verzijama.

Ne da se bend ovde ikako traži ili pokušava da definiše svoj zvuk, ako se ijedan permanentan utisak stiče slušajući Bump: the definitive concert, to je da su muzičari vrlo ležerni, vrlo udobno smešteni u svoje uloge i da uživaju u onome što sviraju. Previteove kompozicije su jako dugačke, ali one nisu prekomplikovane – ovde naposletku imamo na bini reprezentaciju izuzetno vrsnih improvizatora i Previteov materijal, iako pun intrigantnih tema i atmosfera, u potpunosti se oslanja na poverenje u muzičare da će individualnim razvojima i radom dati muzici konačnu formu.

Wayne Horvitz je ovde možda najveće ime, čovek sa ogromnim pedigreom i listom projekata koje je predvodio dugačkim kao ruka Nikole Jokića i kada čujete prvu kompoziciju, sedamnaestominutni mešap Open World i Mademoiselle Katherine, sasvim je lako pomisliti kako će ovo pre svega biti njegov šou. Vrlo čist, zvonak ali snažan Horvitzev ton, jaka liričnost ali i energija, sve su ovo elementi koji ga drže u prvom planu tokom prvog komada. Ali Bump naprosto nije bio na brzinu skupljena ekipa u kojoj će se najjači izboriti za najviše minutaže, naprotiv: ovo je bio pravi bend, sa mnogo godina turneja u CV-ju pa je i album vrlo ravnomerno i ravnopravno kreiran da svako od muzičara dobije svoje mesto pod reflektorom – uključujući vrhunskog kontrabasistu Stevea Swallowa – ali i da čvrsta grupna svirka donese veći kvalitet od pukog skupa individualnih improvizacija.

Ovo postaje vrlo vidno već tokom Mademoiselle Katherine koja ukazuje na Previteovu kilometražu u pravljenju filmske muzike i Bump su ovde vrlo atmosferični i kinematični, ali već sledeća, Mingus, je ne samo podsećanje na to koliko je Mingusov pristup grupnoj svirci uticao na Previtea već i rafalno svirani hardbop koji ubacuje ritam-sekciju u petu brzinu dok trombonist Ray Anderson i Previteov omiljeni tenor saksofonista, Marty Ehrlich imaju puno prostora za urnebesne solaže.

Na albumu ima mnogo brze i energične svirke – Art for Now koja otvara drugi disk je, recimo, još jedan vrlo snažan hardbop komad u kome Horvitz uleće u bučne disonance kao da ga je zaposeo duh Cecila Taylora, ali se i izvlači crtanofilmovskim humorom. Naravno, ovako nešto je tipično za downtown jazz, svakako za ljude koji su puno svirali sa Johnom Zornom, ali Bump nikada ne utrčava u radikalni jumpcut pristup karakterističan za Zornove ekstremnije projekte ili za, recimo, muziku Kazutokija Umezua. Ovo je album koji u velikoj meri pazi da sačuva i gruv i harmoniju i zadrži se u okviru Previteovih tema. Nekada će one dobijati vrlo komplikovane razrade (Art for Now je, recimo, dobar primer jer je njena koda upravo ponavljanje teme ispod koje sam lider pravi haos na bubnjevima), ali Bump vrlo retko upadaju u freakout modus svirke i vrlo paze na odnos teme i atmosfere. Ponovo, ovo je tipično za downtown jazz, ta pažnja da se pre svega radi sa formom i da se u okviru nje pronalaze permutacije (i mutacije) koje će imati narativne elemente i jasne istorijske reference – pretpostavljam da pomalo zvuči kao paradoks da muzičari često doživljavani kao pre svega improvizatori zapravo veoma vole citate, referentnost, postmodernistički pristup žanru – ali downtown scena se upravo izdvojila tim lojalnim odnosom ka formi i istoriji, bez pretenzija da kreira nekakve nove žanrove ili autentične izraze koji bi „preuzeli“ jazz baklju od muzičara starije garde.

U svakom slučaju, Not Since je još jedna kompozicija sa vrlo kinematskim elementima i pažljivo razvijanom temom tokom dugačkog vremena – ovde je Swallow potpuno esencijalan u tome kako ga i Horvitz i Previte prate sa gomilom nota, dok kompozicija zapravo visi o njegovim mutacijama trotonskog rifa. Za lirske duše, 102° in the Shade je prava epopeja sa lepim Horvitzovim uvodom i kasnijim gruvom u kome duvači uživaju u fanki atmosferi. Anderson ovde svira sa prigušnikom, pa njegov slajd-trobmon može da pravi ne samo sulude piruete već i da uživa u old school distorziji dok Marty Ehrlich pokazuje fantastičnu kontrolu nad dinamikom. Naravno, i ovo je karakteristično za downtown jazz: jaki dinamički ekstremi i ogromna pažnja posvećena svakom detalju zvuka. U tom smislu i jeste veoma bitno da je u pitanju jedan fantastično snimljen i miksovan album u kome se svaki ton čuje veoma dobro a dinamički raspon mastera je dovoljno veliki (na ovoj konkretnoj pesmi sam izmerio DR11 što je dovoljno da moje uši utonu u blaženstvo maltene bez obzira šta se svira) da sve ima prirodnu boju i intenzitet. Previte je sa ovim albumom zbilja svetu podario definitivne snimke Bumpa iz njegove klasične ere i kako je ovaj čovek i u 69. godini izuzetno aktivan i stalno izbacuje nove albume, sugerišem da ga se prati. Bump: the definitive concert je poskupa zabava – svaki disk se prodaje odvojeno i košta deset dolara – ali pričamo o zaista vrhunskom snimku i mnogo jako dobre muzike:

https://bobbyprevite.bandcamp.com/album/bump-the-definitive-concert-1

https://bobbyprevite.bandcamp.com/album/bump-the-definitive-concert-2

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s