Mehmet Metal Mejhem: Nedeljni metal pregled 14-05-2021

Nije lako, udara kiša sa neba, toplota sa zemlje, snajperi sa zgrada, „Vulin se tresao, bukvalno se tresao od straha, ja sam mrtav hladan bez pancira izašao“. Da slušamo mi metal, sigurnije je:

Za početak, kao i uvek black metal ili, partikularno „epski black/ death metal“ koji svira BOUQ iz Jordana a koji nije sad nešto specijalno originalan, ali Muhannad Bursheh svakako ulaže mnogo rada u svoj projekat pa je i album Monument of Reclamation ploča vrlo prijatnog zvuka i solidnih pesama. Opsednut starim civilizacijama i mitologijom, Bursheh piše duže, složenije pesme koje se bave legendama i mitovima, ali ovo je uglavnom vrlo dobra, tvrda metal svirka koja ima i jak ritam i dobar rif, i upečatljivo, ekspresivno pevanje. Bursheh je onoliko dobar producent koliko i muzičar pa  BOUQ na ovom, drugom albumu zvuči miljama iznad nekakvog proseka za jednočlane blek metal bendove. Impresivno:

https://bouq.bandcamp.com/album/monument-of-reclamation

Zameraju nam da isuviše retko pišemo o hrišćanskim metal bendovima. Budale! Evo, recimo kompilacije Compilation For Eternity brazilskog projekta/ jednočlanog/ višečlanog black/ death/ hrišćanskog/ sociopolitičkog benda pod imenom Azbuk. Inače, to ime nema veze sa azbukom i potiče od Hebrejske reči za oprost. Bend je sa prekidima i u različitim postavama/ sa različitim liričkim dispozicijama radio od 1997. do 2020. godine a ova kompilacija pokazuje različite pristupe i tematike u evoluciji benda. Ništa od ovoga nije sad nešto FANTASTIČNO dobro za moje uši, ali Azbuk ima jednu ličnu, karakternu crtu koja se provlači kroz sve i utoliko su mi ove pesme draže:

https://blackenedlabelrecords.bandcamp.com/album/azbuk-compilation-for-eternity

Francuski sekstet Seth je aktivan već duže od četvrt veka, ali La morsure du Christ je tek šesti njihov album, no ovde se istovremeno čuju i iskustvo i osmogodišnja pauza koja je protekla od prošlog albuma a koja je rezultirala u materijalu prepunom ideja i različitih pogleda na blek metal. U celini, naravno, ovo je vrlo teatralno i kompleksno, ali na jedan prijatan, prijateljski način, sa blago vodviljskim dimenzijama u tom melodičnom, na momente simfoničarskom pristupu. Lepa ploča:

https://innomineseth.bandcamp.com/album/la-morsure-du-christ

Ildfar je solo projekat norveškog muzičara Thomasa Aamodta (aka Favn), osnovan još 1994. godine, ali sa prvim albumom koji je izašao tek ove. Som vinden farer vil, neiznenađujuće, i zvuči kao da je izašao 1994. godine, sa izrazito „second wave“ estetikom i sirovim zvukom koji opet ima tipično norvešku hladnoću i emotivnost. Favn je sklon korišćenju klavijatura da oplemeni sirovi gitarski juriš i to lepo funkcioniše. Svedena forma u kojoj Ildfar radi pomaže da se istakne lična komponenta ove muzike koja je – ta muzika – svakako epska po zahvatu i voli naglašeno emotivne melodije. Fin album povremeno skoro eksperimentalnih produkcijskih zahvata:

https://ildfar-northernsilence.bandcamp.com/

Isti izdavač za Jul sprema split album bendova Sinira i Arctos, A Spire Silent/Dawnless Twilight i ova ploča, već dostupna da se sluša na Bandcampu, nudi sjajan, vrlo upečatljiv blek metal. Sinira iz Teksasa nudi tri pesme pune sjajnih tema i svira brzo, poletno, precizno, sa lepom produkcijom tako da skoro ne primetite da se radi o jednočlanom sastavu. Arctos su kvintet iz Kanade i njihove tri pesme ovde su izvrsno producirane, žestoke, podugačke ali lepo napisane da se energija koju bend ima rasporedi kako treba. Izvrsno izdanje:

https://sinira-northernsilence.bandcamp.com/

https://arctos-northernsilence.bandcamp.com/

Mystic Ethan iz Sao Paola nemaju ni jednog člana koji se zove Ethan u svojoj postavi što je malo razočaranje, ali dobro. Njihov sirovi, old school blek metal, snimljen zapravo vrlo čisto i odsviran disciplinovano je sasvim dovoljan da mi album Misanthropic Symphony of Chaos bude prijatan. Nije ovo uopšte toliko haotično, naprotiv, Mystic Ethan sviraju uredno i ovo je ploča jednostavnih a efektnih pesama dobre produkcije i jakog stava:

https://mysticethan.bandcamp.com/album/misanthropic-symphony-of-chaos

Slithered Heavily like Snakes je prekomplikovano ime za jednočlani blek metal bend iz Lidsa, ali, mora se priznati, i upečatljivo. A što je okej jer je prvi EP ovog projekta solidan. The Grotesque Heaven kombinuje razne modernije pristupe metalu za muziku koja je fundamentalno black metal ali ima i dosta post-metal elemenata, sludge metala, hardcorea. Pesme su napisane tako da imaju nagle preokrete i grčevite gestove a da opet imaju i atmosferu i gruv i mada ovo ne bih nazvao sasvim sazrelim projektom, uz dobru produkciju i solidne izvođačke veštine, Slithered Heavily like Snakes se lepo sluša i svakako ima potencijala:

https://slitheredheavilylikesnakes.bandcamp.com/album/the-grotesque-heaven

Misteriozni black-death-doom sastav Fōr – ne znamo ni ko su ni odakle su – se posle četiri godine tišine vraća debi albumom The Life Feeding Flame i ovo je malo ambiciozno zvati albumom, s obzirom da pričamo o tri pesme koje zajedno traju manje od 24 minuta, ali dobro, to je samo stvar percepcije. Fōr ovde demonstriraju svoju posvećenost izrazito hermetičnom izrazu, sa muzikom koja je više „tvrdi ambijent“ nego niska prepoznatljivih rifova ili tema. Nije da ovde nema harmonija i ritmova, ali sve je potopljeno u kavernozni prostor i naglašeno zatamnjeno tako da slušalac ne može da se uhvati za pojedinalni detalj već da samo pluta u zvuku. Pokazuje se da je 23 minuta i 44 sekunde idealna dužina za ovako zahtevnu muziku a Fōr se udobno pozicioniraju na granici između metala i „čiste“ avangarde ovim izdanjem:

https://nihilisticnoisepropaganda.com/album/the-life-feeding-flame

Italijani Orve za svoj EP Venom and Iron (The Unrestrained Umbrian Effluvium Offensive) kažu da im je prvi iako na Metal Archivesu piše da imaju i jedan pre njega. Misterija koju verovatno nikada nećemo razrešiti… U svakom slučaju, Venom and Iron su četiri pesme (plus još jedna bonus pesma) označene rimskim brojevima i sa dosta teatra u svom glasnom metalu. Orve sebe nazivaju „umbrian black metal bendom“ pa im je i muzika takva, sva iz senke i iz uglova koje ne vidimo. Originalno i prilično kvalitetno:

https://orveband.bandcamp.com/album/venom-and-iron-the-unrestrained-umbrian-effluvium-offensive

Finski Svartheim dao je svom debi albumu vrlo bukvalno ime: Finnish Black Metal, a to su i prve reči koje ćete čuti na njemu. I, muzički, ovo je, neiznenađujuće – finski blek metal, hladan, oštar, jako melodičan ali mračan i sirov, kako se i očekuje. Sve je to možda za nijansu i preočigledno pravljeno po formuli za moj strogi ukus, ali Svartheim neće razočarati slušaoca koji želi da sluša iz srca izašlu, tr00 muziku što je hermetična a istovremeno jako komunikativna:

Njemački Leif sviraju vrlo umiljat i melodičan blek metal na svom lepo i uglancano produciranom prvencu Gateways. Ovo je ploča vrlo prijatnog zvuka i pesama koje se oslanjaju na harmoničnost sa korenima u evropskom baroku, ali producirana čvrsto pa Leif zapravo kombinuju melodični blek metal sa melodičnim death metalom na, usudiću se da kažem, najbolji način. Meni je njihova muzika taman: ni previše kičasta ni previše ozbiljna već baš gde treba da bude sa ljubavlju prema harmoniji ali i sa dosta čvrste svirke:

https://leif93.bandcamp.com/album/gateways

Ne znam ni gde da stavim Kanađane Sigil jer je njihova muzika kombinacija blek metala, post-metala, sludge metala… Nije ni važno, važno je da je novi album, Nether, prilično ubedljiva diskusija o tome kako se svi ovi stilovi mogu smisleno spojiti u izraz koji ima naglašenu tu „post“ dimenziju, pa odmah deluje pametno, ali i koji propisno kida kad do kidanja dođe. Sigil su vrlo maštoviti ali njihove ekscentrične ideje su spojene u odlične pesme koje, naravno, treba izdržati,  ali isplati se. Ovo je avangardno a opet iznenađujuće komunikativno pa i gruvi na momente. Vrlo lepo:

https://sigilcalgary.bandcamp.com/album/nether

Black Yen iz Graca na svom Bandcampu kaže „no ideals, no identity“. Pošteno. Muzika na debi albumu, Satori, mu je u skladu sa ovim budističkim referencama, er, pa, melodični, atmosferični post doom black metal. What? What? Ma nije važno, simpatično je ovo, sa dosta te melanholične „post“ atmosfere ali sa dobrim zvukom, dobrom svirkom i solidno napisanim pesmama. Ima ovde i brzine i sporine, i postrokerštine, solidno sasvim:

https://black-yen.bandcamp.com/album/satori

Blackened hardcore? Ako će da bude brz, i napaljen, dajte! Moskovski Morokh je, srećom, baš to, sa muzikom koja idealno spaja „uličniju“ dimenziju hardkora sa epskijim black metal zvukom. Album All the Darkness Looks Alive je njihov drugi, šest godina posle prvog i donosi vrlo sazrelu muziku punu atmosfere i ambicioznih aranžmana, ali i energije, poštene, znojave svirke, a sve to producirano odlično. Morokh su izvanredni i snažno preporučujem ovaj album svakome sa mrvom ukusa:

https://morokh.bandcamp.com/album/all-the-darkness-looks-alive

Brazilski Worship Him je vrlo pompezan na svom prvom albumu, Carmina Diabolicum Profana. Sve ovde puca od klavijatura i teatra, ali ovaj duo iz Belo Horizontea je zapravo i pored sve pompe i teatralnosti dovoljo sveden i fokusiran da se ne izgubi u simfonijskoj ambiciji i donese nam kolekciju zlih, satanističkih, prijatnih pesama. Produkcija nije IDEALNA, fali tu malo dinamike, bez obzira na svu grandioznost zvuka, ali je funkcionalna, a jedino se možda morate brinuti da li možete da izgurate čak 14 pesama ovakve muzike u jednom sedenju. No, Worship Him su izuzetno solidni:

https://worshiphimbr.bandcamp.com/album/carmina-diabolicum-profana

Kanadski Crépuscule je svakako isuviše „atmosferičan“ za moj partikularni ukus ali njegov drugi album, Le gardien des clefs, izašao čitavu deceniju nakon prvog bez sumnje ima dobrih elemenata koje mogu iz sve snage da pohvalim. Hoću reći, kada ne meditira u melodičnim mijazmatičnim maglama, David Verret pravi vrlo pristojan blek metal koji je disciplinovano odrađen i pun energičnih, napetih pasaža. Dobri rifovi, ukusno korišćenje disonance, odličan vokal, i generalno solidna produkcija (mada sa vrlo malo dinamike u masteru), Crépuscule se sa ovim albumom upisuje u vrh liste ovonedeljnih blek metal izdanja bez mnogo dileme:

https://avecrepusculi.bandcamp.com/album/le-gardien-des-clefs

https://pestproductions.bandcamp.com/album/le-gardien-des-clefs

Ako ste se pomalo umorili od crnine, možda će vam više odgovarati… da proverim… piše brown metal? Belgijski trio Lugubrum osnovan je pre skoro trideset godina i Bruyne Kroon im je četrnaesti album sa kojim se ekipa potvrđuje kao jedan od najčudnijih, najoriginalnijih glasova u modernom ekstremnom metalu sa kreativnom vatrom što je daleko od gašenja. Doduše, to je vatra koja nastaje od paljenja prdeža al kad ste ozebli svaka vatrica dobro dođe… Bruyne Kroon je album koji humor i ekscentrične teme Lugubruma nosi, što se kaže, na reveru, ali ne kompromituje muziku ni na koji način, pružajući nam između šaljivih trombona, skatoloških semplova i više od jednog glasnog prdeža gomilu dobrog, kvalitetnog, maštovitog blek metala. Odlična ploča uz sve svoje bizarnosti:

https://lugubrum.bandcamp.com/album/bruyne-kroon-2021

I španjolski Bamog su tu sa četvrtim albumom, Eve i ovo je još jedan opus odličnog, zrelog i ozbiljno satansko-okultno blek metala. Bamog već izvesno vreme kombinuju blek metal osnovu sa raznim pristupima, pa je i Eve koktel post-metalskih harmonija, psihodeličnih strategija, avangarde ali i poštene blek metal rokačine. Bamog nisu svaštari i njihove pesme su napisane sa puno pažnje da naoko egzotični elementi budu uzajamno podržavajući i daju funkcionalnu celinu a kada povremeno uleti klasična heavy metal linija, čoveka obuzme milina. Sjajno:

https://balmog.bandcamp.com/album/eve

Rumunski Dordeduh ima novi album, devet godina posle prvenca, i Har, kako se ploča zove, je smela, maštovita kombinacija uticaja i ideja koja će ovoj ekipi odcijepljenoj svojevremeno od Negură Bunget garantovati sopstveni identitet i dosta lepe reputacije. Har je utemeljen u blek metalu i ovde i dalje ima blastbitova i urlanja, ali to je samo jedan element kompleksnog pristupa benda u kome brojni folk – ali i gotik rok – elementi znače da pričamo o nečem sa ambicijom da bude prijemčivo značajno širem krugu slušalaca a da se ne izgubi artistička ambicija. Nisu Dordeduh bend po mom ukusu, da bude jasno, ali su kreativni i interesantni dovoljno da prevaziđem taj ukus i poslušam ih iz sve snage:

https://dordeduh.bandcamp.com/album/har

Brady Shady iz Foreshadowing Death ima i solo projekat, Brvdy Shvdy čiji je drugi album, Verbrennt in Hölle upravo dropovao i ovo je dopadljiva (pomalo kućna – bubnjevi su veoma lišeni dinamike, recimo) ploča black metala što se radosno ukršta sa grindcoreom, pankom itd. Autor piše prijatne, energične pank pesme koje profitiraju od agresivnog izođenja i blek metal harmonija i ovo, da se uradi u malčice skupljoj produkciji, bilo bi idealno. A i ovako je sasvim korektno i prijatno queer:

https://brvdyshvdy.bandcamp.com/album/verbrennt-in-h-lle

E, pa, makar nam je stigao i novi Djevel. Već sam opširnije pisao o ovoj norveškoj supergrupi povodom prošlog albuma, pa ovde samo valja ponoviti glavne poente: iskusni muzičari, vrlo proživljen materijal koji nikud ne žuri i donosi led i samoću severnjačkih pustoši, ali i jednu autentičnu radost koja se, jelte, ne može racionalno objasniti ali ćete je i sami osetiti slušajući album, ako ste pravilno baždareni. Djevel naoko bez napora još jednom pokazuju da nije fora ni u tome koliko si brz ili glasan, ni u tome koliko gaziš po pedali za narodnjake, već u tome koliko sve to zaista izlazi iz tebe. Tanker Som Rir Natten je, dakle, album dugačkih, melodičnih pesama odmerenog tempa i dostojanstvene svirke koji MORATE čuti. Šteta što je samo na JuTjubu pa morate da se borite sa reklamama, ali izdržite. Vredi:

Pređimo na sporiji deo ovonedeljne ponude, stoner, doom, psihodeliju, sludge… Švedski trio Taigan trese dopadljiv i prijatan sludge metal na novom EP-ju, Pure Manure koji na omotu prominentno nudi pola lica jednog opasnog divljeg vepra. Atraktivno! Bend je diskografski mirovao pet godina, ali Pure Manure je vrlo efikasna, vitka ponuda sa četiri pesme snažne bluz osnove  i žestoke, glasne svirke, od kojih je samo poslednja duža od tri minuta. Bend ima solidan gruv, razigrane gitare i horske refrene što svemu daje atmosferu proslave i ovo je vrlo prijatno za slušanje:

https://taigan.bandcamp.com/album/pure-manure

Kanađani Bodach mešaju vrlo rifaški, težak doom metal („Heavy riffs are our bread and butter.“) i blek metal na svom prvom EP-ju Contempt for the Moon. Kombinacija ne funkcioniše sve vreme, i ovde mnogo puta imate utisak da su pesme sklopljene od gomile ideja koje nisu nužno u vezi jedna sa drugom, ali bend ima neporeciv entuzijazam i dovoljno dobrh rifova da meni sve to bude makar  zanimljivo.

https://bodach2.bandcamp.com/album/contempt-for-the-moon

Finci Jerico su „dva kosmata hipika koja prave fazirane pesmice“ uglavnom džemujući u studiju i dolazeći spontano do neke finalne forme. Album Trip To Death And Back zaista ima tu jednu garažnu, relaksirano-spontanu atmosferu i zvuk, ali Jerico nisu na njega stavili bilo šta što se zateklo na harddisku, pa je ovo ipak zaokružen, „pravi“ materijal koji nudi psihodelični, fazirani rok za svakog ko uživa u prirodnijem, ili makar garažnijem zvuku i opuštenom tempu:

https://jericofinland.bandcamp.com/album/trip-to-death-and-back

King Gizzard & The Lizard Wizard su nas pošteno razmazili masom svojih recentnih praktično besplatnih živih izdanja pa sada kad se pojavio novi živi album, Live in Milwaukee ’19, a koji košta sedam dolara, čovek se malo trgne i zapita „čekaj, treba li mi ovo?“ I to i nije sasvim razmažena reakcija – poslednijh nekoliko živih albuma ovog fantastičnog benda sadrže snimke iz perioda 2016-2021. i deo materijala se svakako preklapa. No! Poređenjem Live in Milwaukee ’19 sa, recimo, Live In London ’19 koji je iz iste godine, vidimo da je broj pesama koje se ponavljaju na oba izdanja zanemarljiv (naime – dve) i da pričamo o dva sasvim različita koncerta, sa različitim setovima i, možda ključno, različitim zvukom. Naravno, čudni, psihodelični i matematički neobičan spoj metrika, harmonija, tehnika i akcentovanja u muzici ovog benda je i dalje prisutan, ali Live in Milwaukee ’19 je u punoj meri distinktan album, sjajnog zvuka i kao i praktično sve što King Gizzard & The Lizard Wizard prave – nezaobilazan. Kaseta bi trebalo da se pojavi uskoro, ali daunloud možete kupiti UPRAVO SAD i ne budite škrtica, ovo je besmisleno dobro:

https://bluehandedtapes.bandcamp.com/album/live-in-milwaukee-19

Šveđani Den Der Hale (njihovo ime znači dve različite stvari, kažu, u zavisnosti da li ga čitate na Švedskom ili na Danskom) sebe zovu post-psych bendom, što ne znam ni šta znači ali album Harsyra je ploča prelepog, dremljivog psihodeličnog roka i psihodeličnog popa, spojenih u jednu halucinantnu celinu, sa mnogo (neo)folk elemenata. U prevodu, ovo je muzika sa izraženom spontanošću u svirci – gotovo da mogu da se zakunem da je sve snimljeno odjednom – ali i dosta jakom ritualnom komponentom koja prirodno ide uz takav pristup, sirova, ali nežna, prijatna za uho ali vrlo duboka za duh itd. itd. itd. Vinil izlazi u Junu, ali se sve već može slušati. Izvrsno:

https://denderhale.bandcamp.com/album/harsyra

Novi singl omiljenih kanadskih psihodeličara, Lammping, a koji sadrži jednu pesmu, takođe nazvanu Lammping, je najava za drugi album, Flashjacks, koji izlazi na leto i idealan je da izmerite svoje uzbuđenje spram ovog albuma. Da li je ono ogromno ili neopisivo ogromno? Lammping su se svakako dokazali prethodnim izdanjima a ovo je relaksirana, prijatna pesma nežnog, hitoidnog psihodeličnog roka za sve generacije sa izvrsnim zvukom i prijatnim soliranjem:

https://lammping.bandcamp.com/track/lammping

Santa Planta za sebe kažu da su nastali „u dubinma Madrida“ i, evo ja čak i ne mogu, no na prvom, istoimenom EP-ju isporučuju solidan stoner-doom metal tako da nemam tu šta da kritikujem. Santa Planta vole dugačke pesme bez mnogo naglih zaokreta, vrlo hipnotički ustrojene, sa minimalističkom postavom i osloncem na rifove i psihodelične atmosfere. Solidan prvi rad:

https://santaplanta.bandcamp.com/album/santa-planta

Argentinski a danas losanđeleski The Crooked Whispers su prošle godine imali solidan album-prvenac, Satanic Melodies, pa je  i novi singl, Dead Moon Night u našem domaćinstvu dočekan sa mnogo optimizma. I ne bez razloga, The Crooked Whispers ovde donose dve pesme sjajnog, gruverskog, psihodeličnog, satanističkog doom metala koji sa jedanaest minuta samo čoveku razgori glad za još. Izvrsno:

https://regainrecords.bandcamp.com/album/dead-moon-night

Novi Onironaut – nova kolekcija progresivnih, psihodeličnih metal instrumentala za mlado i staro. Nisam potpuno zaljubljen u muziku koju pravi ovaj talentovani Španac, ali ne mogu da kažem da Spacefreak nema dobar gruv, mnogo poštene, znojave svirke, psihdelični pedigre i dobru produkciju. Vredi to čuti:

https://onironautband.bandcamp.com/album/spacefreak

Matt C White je mladi muzičar iz Njujorka ali njegov EP  Creepshow Peepshow: Act I pokazuje njegovo južnije poreklo i familijarnost sa southern groove zvukom. EP je tako lepa, atmosferična i solidno snimljena mešavina stonera, bluza, malo folka, faziranog grandža… White piše vrlo solidne pesme i mada produkcijski ovo nije na nekom izrazito skupom nivou, zvuk je sasvim dobar i Whiteovo maštovito aranžiranje sa korišćenjem različitih efekata i jakog stereo-miksa dolazi do izražaja. Snažna bas-gitara, dobro korišćene klavijatura, pristojno pevanje, mora se priznati da je White sebi isposlovao mnogo kredita ovim izdanjem i kreirao značajno interesovanje za Act 2.

https://mattcwhite.bandcamp.com/album/creepshow-peepshow-act-i

Nizozemski Karmic Seeds na istoimenom albumu nude garažni psihodelični stoner koji zvuči primereno sirovo ali simpatično. Ovo je stoner metal sa vrlo pankerskim pristupom i idealan je za žurke, a to što se bend ovim izdanjem oprašta od preminulog gitariste/ pevača ne znači da je muzika svečana i nežna već prevashodno lična i autentična:

https://karmicseeds.bandcamp.com/album/karmic-seeds

Britanski Oak su možda za nijansu premelodični za moj istančani ukus ali ovo su stvarno nijanse i njihov novi EP, Fin ima sladak intro i dve glasne, televizične pesme teškog a lepljivog stoner roka za ljude koji zapravo žele da čuju dobru produkciju i emocije koje se ne svode samo na depresiju, strah i bes. Dakle, stoner rok za ne-stonersku publiku? Da, tako nekako.

https://oakstoner.bandcamp.com/album/fin

Australijski Apollo80 tri godine posle debi albuma stižu sa novom pločom superteških rifčina i hipnotičkog gruva. Beautiful, Beautiful Desolation je iznenađujuće dobro ime za album koji je sav u mrvećim gitarama i teškim bubnjevima, sa bas gitarom koja pleše klizave piruete oko njih. Apollo80 su jako glasni (u masteringu i preglasni) ali ne sviraju sve vreme svom snagom i njihove pesme imaju određeni dinamički narativ što ih, jasno, čini još efikasnijim alatkama hipnoze. Naravno, u nekim momentima muzika pređe u gotovo čistu apstrakciju (Like Men gone at Sea / Corpse 65 gotovo da nema ritam), ali je posle toga povratak u psihodelični gruv još lepši (konkretno Black of the White. Odličan album i šteta da ga nema na Bandcampu:

Argentinski Limbo ima novi, četvrti album, EL ARTE DEL ENGAÑO, odnosno „umetnost prevare“ i ovo je vrlo lepo snimljen i odsviran stoner rok sa izletima u pank, treš i takote srodne žanrove. Dobar zvuk i dobra svirka u dobroj meri uspevaju da kompenzuju činjenicu da su aranžmani povremeno izrazito nabacani –slušajte prvu pesmu koja jao da je sastavljena od restlova svih ostalih pesama – ali treba i reći da Limbo znaju, kad hoće, i da napišu tečnu, gruvi stonersku himnu. Valja:

Heavy Psych Sounds Records su u plamenu. Hoću reći, izbacuju kultna izdanja jedno za drugim. Doom Sessions Vol. 5 je split odličnih High Reeper i Hippie Death Cult i ovo je pola sata psihodeličnog doom metala premijum kvaliteta. Ova dva benda već imaju reputaciju ali sjajno je kako izdavač ovom serijom splitova daje svojim muzičarima dodatnu promociju a nama još izvrsne muzike. Za ne propustiti:

https://heavypsychsoundsrecords.bandcamp.com/album/doom-sessions-vol-5-high-reeper-hippie-death-cult

Ubrzajmo! Pošten, radnički thrash metal dobijamo na EP-ju Wake Up! čileanske postave Slicer. Ovo su tri pesme žestine i ljutine, bez previše novih perspektiva – sve zvuči kao da je i dalje 1989. godina – ali sa puno dobre svirke i sasvim ambicioznim aranžmanima. Slicer su dobri muzičari i vidi se koliko vole surovu trešagiju, plus imaju jedan autentični ulični etitjud – što je zgodno jer izdaju za Street Metal Blasphemy – i ovaj lepi komad thrasha valja čuti:

https://streetmetalblasphemy.bandcamp.com/album/wake-up

Misfire su iz Čikaga i ovaj trio na debi albumu, Sympathy for the Ignorant svira kvalitetan, vrlo dobro produciran thrash. Ja ovu muziku volim kad je brza, a Misfire sviraju i brzo, ali i vole ulični gruv, te kvalitetne rifove i solaže pa je ovo, onako crowdpleaserski thrash vrlo zrelo napisan, besprekorno odsviran i vrlo profi produciran. Izuzetno solidna ploča za svakog ko voli thrash negde na razmeđi Slayera iz ’90-ih, Testamenta i recimo Pantere. Sve to a još i ovo plaćate koliko hoćete. Pa, razmaziće vas!

https://misfireofficial.bandcamp.com/album/sympathy-for-the-ignorant

Brazilci Arame na albumu Christophobia tresu ljut, distorziran i moćan crustpunk. Ovo je, dakle, sve u d-beat metrici, praktično istog tempa sa prostim, napaljivim pankerskim rifovima i vrištećim vokalima, ali spravljeno tako da zvuči moćno i autentično radije nego generički i amaterski. Jednostavne formule su, jelte, ponekad najteže za realizaciju jer treba umeti, ali Arame umeju. Meni fenomenalno:

https://arame.bandcamp.com/album/christophobia

Da ostanemo u latinoameričkom fazonu pomoći će meksički Deadly Ritual čiji debi album, Horrores De La Mente Humana nudi sirov, agresivan, jednostavan i prijatan deaththrash metal po receptima starih majstora i sa mnogo propisno kanalisane zlovolje. Ovo je sve u rifovima i inerciji, svirano brzo i bez kompromisa ali sa zrelim aranžmanima koji ostavljaju mesta za disanje i moshing. Dobri rifovi, malo sirovija produkcija, ali generalno jedan autentičan kvalitet:

https://deadlyritualmx.bandcamp.com/album/horrores-de-la-mente-humana

Problem sa italijanskim Burning Leather i njihovim istoimenim debi albumom je što je sve na MILIMETAR od toga da bude besprekorno, ali mu fali samo tih par promila energičnosti da me potpuno zadovolji. Hoću reći, bend kaže da je ovo „explosion of old school heavy and thrash metal!“ i pominje i Megadeth i Metaliku i Saxon i Judas Priest i sve je to na mestu, samo ovom fali samo malčice energičnija svirka ili makar pevanje. Meni sve ovo prija, mislim, ko ne voli old school speed metal? Only fucking assholes itakodalje, ali Burning Leatheru fali fatalnih  par džula da budu TAMAN.

https://burningleather1.bandcamp.com/album/burning-leather

Nisam siguran da li je grčki Bloody Chains jednočlani bend ili ima više muzičara, ali debi album, Last Will je vrlo dopadljiva, rifaški bogata i zabavna kolekcija thrash/ death pesama. Ovo je thrash metal u smislu gruverskih, lepih rifova i jedne komunikativnije crte u muzici, ali ima i death metal elemenata, prevashodno na nivou pevanja koje je sirovo i vriskavo. No, bend karakterišu dobro napisane pesme sa poletnim gruvom i mada Bloody Chains ne sviraju zaista brzo – pa se ovo može voditi i kao heavy metal – ovde nema smaranja i album ima puno energije. Zanimljiv debi:

https://bloodychains.bandcamp.com/album/last-will

TerrorDactyl je, naravno, super ime za thrash bend jer, eto, ljudi prstima sviraju gitare pa terorišu… ma, dobro, zaboravite. Ovi momci dolaze iz Denvera i prva pesma na demou Terror Rising zove se Thrash Attack tako da znate da su TR00. Ali jesu, ovo nije najtehničkiji niti najisproduciraniji thrash metal ikad, ali je pošten, znojav, autentičan, ekspresivan i pun lepih rifova, ali i dobrih solaža. Plus, meni se dopada i pevač. Vrlo lepo:

https://terrordactyl-official.bandcamp.com/album/terror-rising-demo

Italijani Krigere Wolf na novom EP-ju, Blazing in a purging fire udaraju jako i brzo. Ovo je žestok, stamen blackened thrash metal sa malo death metal elemenata a što je vrlo zdrava kombinacija, sva utemeljena na odličnim rifovima, jakom tempu, žestini. Krigere Wolf su razgovetni i komunikativni a da im je muzika sve vreme vrlo žestoka pa su mi vrlo prijali. Jednom rečju KIDANJE:

https://krigerewolf.bandcamp.com/album/blazing-in-a-purging-fire

Kompilacija puna zanimljivih metal bendova koju plaćate koliko želite? What’s not to like? Metal Mondays Compilation VOL 1 je delo kanadskog KronikNoise Promotions i donosi masu thrash, heavy, sludge, alternative metal bendova, i poneki bizarni sobni snimak. Kao i uvek ovde ima par apsolutnih bisera, pa poslušajte:

https://kroniknoise.bandcamp.com/album/metal-mondays-compilation-vol-1

Još jedna kompilacija, ovog puta sa cenom od pet dolara, ali i sa vrlo visokim kvalitetom muzike u ponudi stiže nam od američkog izdavača Slaughterhouse Records. SHRIII ima 18 pesama uglavnom ekstremnijeg metala, thrash, black ili doom provinijencije, ni za jedan bend niste čuli a naći ćete barem 5-6 koji će vam se dopasti. Poslušajte obavezno:

https://slaughterhouserex.bandcamp.com/album/shr-iii

I treća kompilacija u nizu stiže od Planet K Records i naslov već pojašnjava šta nudi. AA​.​VV. – Italian Thrash Annihilation ima osamnaest razbijačkih italjanskih treš bendova od kojih se ne zna koji je ljući i brži. Kad slušam ovo ponovo je kao da imam 13 godina ali sa muzikom koja je – neobjašnjivo – znatno bolje producirana od onoga što sam tada mogao da čujem. Izvrsno:

https://planetkrecords.bandcamp.com/album/aa-vv-italian-thrash-annihilation

Odličan thrash metal sa lepim dodatkom crossover začina cepaju Kanađani Solanum na svom drugom albumu, Ruled by the Cruel. Izašlaza HPGD, ovo je ploča sa devet pesama koje ne traju predugo niti prekratko, imaju prostora i za malo gruva, za opaku trešersku rifažu, brzinu i sve je jedna kompaktna celina koja je čak i producirana kao da je nekakav kraj osamdesetih, početak devedesetih sa jakim ali ne nedinamičnim zvukom. Ja naravno padam kao zrela kruška na nešto što je ovako tvrdo a poletno ali kogod da voli Nuclear Assault, DRI, Sacred Reich i slične bendove iz onog vremena, sa Solanum će se dobro udati:

https://hpgd.bandcamp.com/album/ruled-by-the-cruel

A Mutilated Mind je ime jednočlanog grindcore projekta iz Penslivanije koji, za razliku od sličnih preduzeća nije sobna stvar. EP A Mutilated Mind snimljen je u propisnom studiju i mada zvuči sirovo, to je dobra vrsta sirovosti, ona koja kanališe bes, frustraciju i energiju u inspirativan umetnički rad. Pet pesama na ovom snimku imaju jasnu i izgrađenu estetiku i dobar (loš) zvuk. Meni odlično:

https://amutilatedmind.bandcamp.com/album/a-mutilated-mind-ep

Brazilski trio Deuszebul je sjajan na Triunfo da Ignorância. Ove tri pesme, koje čine njihovu stranu split seveninčera sa Cachorro da Duença, donose energičan deathgrind u maniru Unholy Grave i slično, odsvirane odlično, sa veoma dobrim zvukom i puno energije. Treća pesma je, štaviše, obrada Nasuma i zvuči sjajno tako da, navalite:

https://deuszebul.bandcamp.com/album/triunfo-da-ignor-ncia-split-com-cachorro-da-duen-a

Dva teksaška grindcore benda imaju lep split singl sa osam odlično produciranih, sjajno odsviranih komada. Cryptic Void su nešto mračniji u zvuku i mrvicu bliži death metalu, ali sve što oni sviraju – a sviraju mnogo i žestoko – spakovano je u pesme od po minut, odlično aranžirane i pune opakih, pretećih rifova i brzine. Cognizant su, da bude jasno, još brži i nešto tehničkiji, sa brdom disonantnih i egzotičnih akorda, komplikovanih ritmičkih obrazaca i još boljom produkcijom. Izvanredna ploča i podsećanje na to kako grindcore može dobro da zvuči kad ga sviraju dobri, jako uvežbani muzičari:

https://rflrecords.bandcamp.com/album/cryptic-void-cognizant

Nijemci Morbid Mosh Attack su aktuelni album Miscast​/​Unfit snimili tokom pandemije i ovo je osam pesama odličnog grindcore/crusta. Kratke ali supstancijalne pesme, dobar zvuk, profi svirka, i snažno izvođenje puno energije i gneva – sve to čini Miscast​/​Unfit obaveznim štivom, pogotovo po ceni koju sami određujete. Da je više ovako drusnog, otresitog grajnda, pa nama bi svima cvetalo:

https://mmaorbooze.bandcamp.com/album/miscast-unfit

Još grindcorea? Može. HATE FOR HUMANITY/ NAKAY split je split album dva američka benda – Hate for Humanity iz Los Anđelesa i, jelte, Nak’ay iz Indijane ali na Bandcampu trenutno ima samo strana ovih prvih. No, Hate for Humanity su odlični i njihovih 14 pesama (ubačen je i ceo njihov prvi demo) su brze, energične, efikasne, ekonomične. Dobra svirka, odlična produkcija, pazarite. Što kažu ovi ljudi „play fast and die“:

https://hateforhumanity.bandcamp.com/album/hate-for-humanity-nakay-split

Gnargoyle je, očigledno, sjajno ime za old school death metal sastav, a ova dva momka iz Kalifornije imaju i dopadljiv prvi demo, nazvan prosto Demo 2021. Dve, dakle, pesme, primitivne u estetici ali korektno odsvirane i dobro snimljene, sve u prijatnim rifovima, odličnom gruvu i bez mnogo smaranja ili nekakvog pokušaja da se stil u kome bend svira bogznakako unapredi. Ovo je prost, jednostavan OSDM i iako su pesme, pogotovo prva, na nivou skica, on radi tačno šta treba da radi i po ceni od koliko date ispunjava svoju svrhu. Plesno, zabavno, seksi!

https://gnargoyle666.bandcamp.com/album/demo-2021

Hierarchical Punishment sviraju još od 1994. godine ali Psychotic Disorders im je tek drugi album. Bend nije bio diskografski neaktivan sve ove decenije, ali nije se ni, jelte, ubijao od snimanja, pa i ovaj album dolazeći sedam godina posle prvog, zvuči prilično sveže i napaljeno u izvedbi. Sama muzika je prilično old school, spajajući death metal i grindcore formule u deathgrind koji pre osvaja karakterom i stavom, nego sad nekim velikim stilskim inovacijama. Bend svakako voli lepe, mrveće rifove i dobar gruv i Hierarchical Punishment će nas dovoljno često počastiti simpatičnim, upečatljivim momentima da pesme ne zvuče previše slično. Uz solidan zvuk, ovih dvanaest pesama na Psychotic Disorders lepo procure i čovek se posle svega oseća osveženo:

https://hierarchicalpunishment.bandcamp.com/album/psychotic-disorders

Kubanski From the Abyss je prilično aktivan poslednjih godina, izbacujući, evo, već treći album za četiri godine. Chaos Supremacy je vrlo prijatna, elegantna ploča death metala starije škole, koji ume da bude melodičan ali ne na način blizak metalkoru kako je to danas uobičajeno. Ovo je muzika velikih rifova i lepog gruva koju trojica muzičara izvode autoritativno, vodeći slušaoca kroz svoje mračne ali slatke vizije bez žurbe. Pesme poput Death Always Prevails su praktično stvorene da budu hitovi (taj rif, taj melodični refren!), ali ceo album je pun lepih momenata i solidno produciran i apsolutno zavređuje svaku pažnju:

https://fromtheabysscuba.bandcamp.com/album/chaos-supremacy

Norveški jednočlani bend Lysjakt svoj debi album Ethereal Palace započinje pesmom Stranger Aeons koja NIJE obrada Entombeda i to je prvo razočaranje u vezi sa ovim izdanjem. Ali, da budemo fer, i jedino. Marius Ofstad je bezumno talentovan čovek i ovo je sjajno produciran i dobro napisan album koji kombinuje malo alternativnog pristupa metalu, malo progresivističkih aranžmana a malo i dobrog death gruva. Ja nisam najpravija publika za nešto što ima čak i malu količinu te neke modernije, blago „djentaške“ estetike u sebi, ali Ofstad je JAKO dobar i pesme mu uglavnom imaju masu dobrih ideja koje kompenzuju sve što mi se možda na prvu loptu ne dopadne. Projekat vredan svake pažnje:

https://lysjakt.bandcamp.com/album/ethereal-palace

Takođe norveški Nithe na svom prvom demo snimku, Cemetery Fever demo sviraju simpatičan, atmosferičan old school death metal koji se oslanja na lepe, povremeno i prilično trešerske rifova i ležeran gruv i tempo. Ništa revolucionarno, ali za prvi demo ovo je vrlo pristojan materijal koji na svojoj strani ima i soludnu produkciju i, možda najvažnije, autentičnost izraza:

https://nithe1.bandcamp.com/album/cemetery-fever-demo

Hormagaunt su iz Australije i, slično prethodnom bendu, imaju simpatičan demo Demo 2021 old school death metala koji zvuči prijateljski i sazrelo mojim ušima. Četiri pesme, energično ali ne preagresivno, dobro producirano, onako, momački samleveno, sasvim po meri:

https://hormagauntdeath.bandcamp.com/album/demo-2021

Dead and Dripping je jednočlani death metal projekat iz Nju Džersija, a drugi album, Miasmic Eulogies Predicating an Eternal Nocturne donosi zanimljivu varijaciju na sobni metal. Ovo je, iznenađujuće, vrlo dobro producirano i napisano sa očiglednom ljubavlju ka brutal death bendovima stare škole poput Cannibal Corpse. Evan Daniele koji sve ovo piše i svira je maštovit i ovde ima puno zanimljivih momenata. Naravno, s druge strane ima i pomalo sobnog ekscesa, ali sve se drži vrlo solidnog nivoa i, uostalom, bez eksperimentisanja nema ni napretka. Slatko:

https://deadanddripping.bandcamp.com/album/miasmic-eulogies-predicating-an-eternal-nocturne

https://frozenscreamsimprint.com/album/miasmic-eulogies-predicating-an-eternal-nocturne

Kako sam, za ime sveta, propustio novi Altarage??? Što mi niko nije rekao? Izvinjavam se i evo sada brze ispravke sa tri nedelje zakašnjenja. Španci na svom četvrtom albumu, Succumb, nastavljaju sa agresivnim death/ black zvukom koji zvuči kao zid buke ali sa zapravo taman toliko „događanja“ u muzici da ne bude monotona, low effort smaračina. Altarage generalno iz albuma u album uspevaju da pronađu tu dobru meru između otuđujuće, hermetične agresije i „normalnog“ sadržaja da me drže na udici i Succumb nije izuzetak, štaviše mislim da ovde bend uspešno pomera balans malčice više ka „ložačkim“ rifovima da pesme zvuče nešto različitije jedna od druge, a da se ne odriče blur-core osnove. Fino:

https://altarage.bandcamp.com/album/succumb

Ne znam šta izdavač Blood Harvest izvodi sa Bandcampom ali dobro, njihovo novo izdanje možemo čuti i na JuTjubu… Česi Sněť na svom prvom albumu, Mokvání V Okovech sviraju death metal kakav očekujete od ovog izdavača i ovo je dopadljiv album koji ne stiže ni do pola sata muzike sa svojih osam pesama. Sněť, da bude jasno, ne izmišljaju neku preteranu toplu vodu ovde i njihova muzika je svojevrsni spoj elemenata old school death metala na transverzali Autopsy, Cannibal Corpse, Morbid Angel i Immolation i mada, naravno Mokvání V Okovech nikada ne dobacuje do visina svojih uzora, lepo se to sluša. Solidan zvuk, lepi rifovi:

https://bloodharvestrecords.bandcamp.com/album/mokv-n-v-okovech

Londonski Grave Miasma imaju drugi album osam godina posle prvog i Abyss of Wrathful Deities je poča u koju je uloženo dosta truda. Ovo je atmosferičan – možda i blago progresivan – death metal koji uspeva da ima i izrazito brutalnu komponentu ali i da slušaoca hipnotiše različitim, dinamički i harmonski kreativnim pristupima. Dopada mi se maštovitost koju bend ovde demonstrira i mada album ima aranžamanskih promašaja koliko i pogodaka, svakako cenim ambiciju i trud te prijatno dinamičan mastering na ovoj ploči.

https://gravemiasma.bandcamp.com/album/abyss-of-wrathful-deities

https://darkdescentrecords.bandcamp.com/album/abyss-of-wrathful-deities

Finski deathgrinderi Cadaveric Incubator su konačno izbacili svoj drugi album, Nightmare Necropolis i ovo je vrlo dopadljiva ploča puna lepih rifova, dobre atmosfere i, naravno, brze svirke. Cadaveric Incubator razumeju format u kome sviraju veoma dobro i pesme su ekonomično napisane i aranžirane, da budu taman toliko dugačke koliko je neophodno, bez smaranja i prekomplikovanih aranžmana. Plus, produkcijski, ovo zvuči živo i STVARNO, čuje se da ovo sviraju pravi ljudi, na pravim instrumentima i to ušima veoma prija, a uticaji ranih Carcass (po čijoj je pesmi bend dobio ime) svedeni su na pravu meru. Odličan album:

https://cadavericincubator.bandcamp.com/album/nightmare-necropolis

Sluša vam se moćan, zakucavački brutalni death metal ovog vikenda? Imate sreće jer je hipertalentovani Indonežanin Januaryo Hardy izbacio treći album svog brutal/ slam projekta Perverted Dexterity, pod nazivom Alacrity for Contemptuous Dissonance i ovo je čist pokolj. Hardyja ste možda upamtili na ime njegovih odličnih atmosferičnih blek metal radova poput Lament,  ali Perverted Dexterity je, kako mu i ime sugeriše, perverzna i brza muzika koja forsira blastbitove, denflovane, granitno tvrde rifove na hromatskoj kali i sa puno flažoleta i iskrivljenih disonanci, duboke vokale, i  generalno program punokrvnog brutal death metala. Internet je, naravno PUN jednočlanih brutal death/ slam bendova koji kurtzu ne valjaju pa je ovde važno napomenuti da Ryo drži predavanje iz kompozicije, praveći distinktne pesme sa interesantnim temama i promišljenim rifovima, a da sve drži u najbržoj traci i nudi neumoljivu, udaračku muziku. Posebno valja istaći da ovo, za razliku od velikog broja sličnih projekata ima žive bubnjeve (well, „žive“ u smislu da je jedan čovek zaista sedeo za bubnjevima i svirao) i da ih svira ruski majstor Роман Тютин iz Nephilim Grinder i još mase brutal death bendova. I razlika se čuje. Odlično producirano i beskompromisno, a maštovito i pametno, ovo je obavezno slušanje za svakog brutal death/ slam frika:

https://pdexterity.bandcamp.com/album/alacrity-for-contemptuous-dissonance

Italijani Olamot sebe nazivaju slam/ brutal/ deathcore supergrupom, mada ja pojma nemam gde ijedna od ovih osoba svira. Al nije da ja pratim italijansku deathcore scenu nešto pomno, jelte. Enivej, prvi EP ove postave zove se Realms i ovo je, recimo, progresivniji slamcore gde se brza svirka i slemovi mešaju sa orkestarskim i horskim aranžmanima. Simpatično je to iako moram da priznam da mi produkcija ovog izdanja – sva napucana ali beživotna i bez dinamike – umanjuje užitak u slušanju. Pesme su ambiciozne i mada ovo nije napisano tako da bude posebno prijemčivo za moj ukus – previše elemenata, premalo povezivanja među njima – mora se priznati da je u pisanje i aranžiranje otišlo dosta truda. Svakako vredi da se čuje:

https://olamot.bandcamp.com/album/realms

Pa onda malo hevi metala! Summoning The Storm & The Lightning Singles nije album novog materijala ali nije da ste vi čileanski bend Raijin do sada slušali. Ova kolekcija sakuplja, dakle, pesme sa EP-ja Summoning The Storm iz 2019. godine i singlova u rasponu od 2017. do 2019. godine i u pitanju je heavy metal premijum kvaliteta. Raijin sviraju melodično i brzo smeštajući se negde između Iron Maiden, Helloween i raznih (neo) speed metal i (neo) NWOBHM bendova poput Skull Fist ili Tokyo Blade ili Riot City ili Metallian… Pesme su im izvrsne, melodične ali žestoke, epske ali ekonomične i Raijin na najbolji način – za moj ukus – spajaju brzinu i melodičnost, ostajući dosledno cheesy ali se ne daveći u ’80s poziranju. Vrhunska svirka, pristojan – mada ne skup – zvuk, album koji se mora imati:

https://electriceyesrecords.bandcamp.com/album/summoning-the-storm-the-lightning-singles

Moskovski pauer metalci Д. И. В. А. imaju novi EP. ДИВА & Hexen Hammer «Looking back» (EP) ima dve pesme od kojih je jedna onako, klasičan radijski cheesy heavy metal, ali druga je žešća i mošerskija pa mi je lepo legla. Naravno, dobra stvar je da je ta druga zapravo prva i naslovna. Юта Зубковская i dalje peva sa jakim ruskim naglaskom ali to je nekako i dalje supersimpatično:

https://divaband.bandcamp.com/album/hexen-hammer-looking-back-ep

Nijemci Inner Axis na singlu Steelbladed Avenger imaju jednu pesmu melodičnog heavy/ power metala koja je JAKO cheesy a ne preterano originalna, no može to da prođe. Ja više volim kada ovakvi bendovi imaju u sebi nešto mangupski, Inner Axis su suviše upeglani za moj ukus, ali može to da se čuje. E, sad, to što mi je omot bolji od muzike je jer sam ja ipak nezreo:

https://fastball-music.bandcamp.com/album/steelbladed-avenger

Antioch V je, da bude jasno, četvrti a ne peti album Kanađana Antioch, ali dobro. Ovo je himničan, energičan novovalni heavy metal koji ima u sebi trešersku čvrstinu ali je posvećen staroškolskijim harmonijama i temama, pevanju u vrištavom falsetu, šmekerskim rifovima… Dopadljivo je to ali album ima samo pet pesama – što nije problem – ali i užasno nedinamičan master što već jeste. Hevi metal, bar za mene, starog, umornog čoveka, MORA da zvuči živo, energično, džombasto a ne samo upeglano glasno kako Antioch ovde zvuče pa mi to malo kvari sreću. No, pesme su dobre i vredi se malo potruditi:

https://antiochmetal.bandcamp.com/album/antioch-v

Sluša vam se malo melodičnog, kalifornijskog feelgood glam metala? Pa, imate sreće, Sunbomb su konačno izbacili prvi album. Ovaj projekat u kome su glavna imena gitarista Tracii Guns (iz LA Guns) i pevač Michael Sweet iz legendarnih hrišćanskih glam metalaca Stryper je prvi album sasvim logično naslovio Evil and Divine, ukrštajući reputacije svojih lidera, ali i proizvodeći (ne toliko) iznenađujuće dobar heavy metal. Ovo je zapravo značajno žešće od očekivanog, manje klasični glam metal, više propisan heavy fazon, sa živom, znojavom svirkom i dobrim zvukom. Guns piše vrlo solidne pesme, pune lepih harmonija i sa prostorom da ritam sekcija odradi znojav, pošten posao, a Sweet zvuči veoma dobro, puštajući glas da zvoni i zavija kako se i valja. Donji link je plejlista prepuna reklama ali stavljam ga ako svetski moćnici ukinu onaj drugi link na Jutjubu:

Duo Oblivion Throne iz Sjeverne Karoline je svoj demo  Infernal Savage Demo 2021 snimio u prostoriji za vežbanje jednim mikrofonom i dokaz koliko ovi ljudi dobro sviraju je to da sam i pored činjenice da za takve snimke uglavnom nemam živaca, ovo poslušao sa apetitom. Mislim, ovo je solidan snimak sa probe, ali ipak snimak s aprobe, ali Oblivion Throne opako riljaju, svirajući heavy/ speed metal izvrsnog pedigrea. Nisu ove pesme, u ovim formama, možda sasvim konačne, ali su pune dobrih rifova, popaljivih refrena, energije. Vrlo dobro i plaćate koliko hoćete:

https://oblivionthrone.bandcamp.com/album/infernal-savage-demo-2021

Charlie Benante, bubnjar Anthraxa (i SOD) snimio je album džemova sa ortacima, rađenih tokom karantina i lokdauna. Naslov je Silver Linings i ovde ćete pored kolega iz Anthraxa naći i razne poznate likove poput Alexa Skolnicka iz Testamenta, Coreyja Taylora iz Slipknot, Carle Harvey iz Butcher Babes, Raa Diaza iz Suicidal Tendencies… Muzički ovo je jako šareno uz Benantea koji pokazuje svoj dar i za fank i za progresivu i za obrađivanje Iron Maiden, Run DMC, pa bogami i Massive Attack. Naravno da ovo nije ESENCIJALNA ploča ali je vrlo prijatno slušati vrhunske muzičare iz te neke ekstremnije struje kako se dobro provode i kreiraju malo lepe muzike:

Honest Comedy je ime EP-ja benda iz Konektikata koji se – nesrećno – nazvao Infinity Land, a što guglanje čini gotovo nemogućim s obzirom da brat gugl zna samo za album jebenih Biffy Clyro. Elem, Honest Comedy je odlična ploča ekspresivnog, vrlo teškog – emotivnog pre svega – i bučnog noise-metal-rocka sa elementima ekstremnih žanrova poput grindcorea. Zvuči napeto i jeste, Honest Comedy daje četiri paklene pesme za para koliko sami ponudite, pričajući, jelte, životne priče i urlajući iz sveg glasa između nervoznih recitacija i disonantnih rifova. Moćna ploča:

https://theghostisclearrecords.bandcamp.com/album/honest-comedy

Ruski Heavenscape je u odličnoj formi na singlu I Can Not. Prošle godine je ova ekipa iz Sankt Petersburga snimila prvi album a nova ploča sa dve pesme je sjajna demonstracija njihovog „regresivnog metala“ koji je zapravo dinamičan i maštovit post-metal/ blackened sludge sa ambicioznim aranžmanima i lepim zvukom. Iako glasni i žestoki, Heavenscape imaju uho za dinamiku i ove dve pesme sjajno tokom nešto od više minuta masiraju metal gangliju u svakom poštenom građaninu i ostavljaju ga gladnog za još, Platite koliko hoćete, ali poslušajte:

https://heavenscape.bandcamp.com/album/i-can-not

A za kraj: album koji sam kupio iako su za sada dostupne samo tri pesme od osam predviđenih, a koje ću, inšalah, da dobijem prvog juna. Le Cirque De Dieu je debi album francuskog avangardnog sastava Kandi Rüh i pričamo o postmodernističkom „everything and the kitchen sink“ pristupu popularnoj muzici gde se pet taktova svira džez, šest metal, pa onda psihodelični rok dva takta, pank tri takta, i tako ukrug. Ima ljudi koji mrze ovakav pristup muzici jer u njemu vide u najboljem slučaju laboratorijsku vežbu a u najgorem puku sprdnju, a ima i nas sa ukusom koji prepoznajemo da ovakvi bendovi, kao i svi drugi, treba da se cene po kvalitetu kompozicija ma koliko kompozicije naizgled bile „slučajne“. Kandi Rüh ne prave „slučajnu“ muziku – to je, uostalom, sasvim drugi žanr – i njihov jumpcut metod komponovanja je UVEK vođen metaidejom za svaku kompoziciju a što podrazumeva i gruv i energiju i mnogo radosti sa svakim komadom. Ljubitelji Johna Zorna i Naked City, Mikea Pattona i Fantomasa, ljubitelji Zu i Ground Zero će ovde biti na svom terenu, sa sasvim solidnom količinom metala između ostalih žanrova, a Kandi Rüh su SULUDO dobri muzičari i jako duhoviti. Remek faking delo, braćo i sestre:

https://kandiruh.bandcamp.com/album/le-cirque-de-dieu

One comment

  1. […] Svideo mi se proletos prethodni album (EP?) momka po imenu Matt C White a njegov nastavak, Creepshow Peepshow: Act II je još bolji sa idealnim odnosom southern groove rokčine, bluza, panka, psihodelije… Ovo je muzika utemeljena u klasičnom rok izrazu, ali visoko lična i osobena za autora koji je izvodi unoseći mnogo karaktera u svoje kompozicije, aranžmane i samu svirku. Creepshow Peepshow: Act II je napisan vrlo dobro, pun svežih ideja, odlične atmosfere i nadahnutih rešenja u miksu pa, eto, kad neko na nekoj budućoj (post-pandemijskoj, moliću) žurci krene da vas smara kako danas nema dobrog rokenrola i sve što valja odavno je odsvirano, pljusnite mu Matta C Whitea u facu, biće vam zahvalan: […]

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s