Mehmet Metal Mejhem: Nedeljni metal pregled 19-06-2021

Bogami je ova nedelja u metalu vratila u prve redove neka klasična imena. Neka klasičnija od nekih drugih, svakako, ali dobiti u istoj nedelji albume Fear Factory i Helloween jeste nekakav fenomen. Naravno, ni jedan od njih nije album nedelje za mene (mada, možda i očekivano, Helloween trijumfuju u ovom dvoboju), ali lepo je da su tu. A ko voli goregrind i death metal (ali i mađarsku psihodeliju) bogami će se poradovati ovonedeljnom izboru.

Blek metal za početak! Portugalski Decayed sviraju već, čekajte da izračunam… VIŠE od trideset godina pa novi album, Old Ghosts and Primeval Demons ne donosi neka velika iznenađenja ali ovo je vrlo solidan, karakteran blek metal sa old school dispozicijom (sa sve obradom Venoma) i pristojnom, sirovijom ali funkcionalnom produkcijom. Decayed naprosto i dalje zvuče kao ljudi koji u ovo veruju i čije pesme nastaju iz duše, ne samo sklapanjem žanrovskih dosetki u celinu. Interesantan zvuk, dobra atmosfera, odličan album.

https://decayed666.bandcamp.com/album/old-ghosts-and-primeval-demons

Rusi Passéisme svoj blek metal baziraju na dekadenciji, francuskoj poeziji i fin de siècle estetici što je srazmerno originalno i dobra početna pozicija za snimanje debi albuma. Taj debi album, Eminence, pak, nudi sedam pesama majstorski napisanog, melodičnog i energčnog blek metala koji se meni veoma dopao. Passéisme se ne uklapaju u aktuelne trendove u blek metalu i njihova muzika nema u sebi tipično shoegazerske melanholične atmosfere i harmonije, odlučujući se umesto toga za harmonski program bliži srednjevekovnom i renesansnom pristupu. Sve je to odsvirano izvrsno, sa lepim zvukom i ako vas ne odbije relativno monoton vokal i jako iskomprimovan master, uživaćete u izvrsno napisanim pesmama i lavini energije:

https://passeisme.bandcamp.com/album/eminence

Sgurr Mor je još jedan škotski jednočlani atmosferični blek metal bend sa folk elementima. Sad ih već imamo onoliko pa debi album ovog projekta, Through Ancient Woods and Hidden Glens od mene dobija naklon sa simpatijama ali ne i neku oduševljenu reakciju. Ovo je korektno ali ne i naročito inspirisano. No, prijatne melodije i siroviji zvuk uvek mogu da se zavrte:

https://rottenheartproductions.bandcamp.com/album/through-ancient-woods-and-hidden-glens

Litvanski kvartet Magyla na svom debi albumu, Tebūnie Tamsa provlači prilično jeftino ali pristojno produciran, sirov i jednostavan blek metal koji je mene šarmirao svojim prostim, pankerskim rifovima i tim generalno vrlo primalnim, skoro i primitivnim performansom. Hardkor:

https://magyla.bandcamp.com/album/teb-nie-tamsa

Sirovo, surovo i energično, ali sa emocijom – to je opis prvog EP-ja, Lune de Sang kanadskog blek metal duaWulver. Nema ovde preterano inovativnih koncepata, ali praskav a melodičan, neprskan blek metal koji ova dva lika sviraju isijava autentičnost i šarm:

https://wulver.bandcamp.com/album/lune-de-sang

Šveđani This Ending na svom četvrtom albumu, za petnaest godina, Needles of Rust sviraju dobro produciran, robustan blek metal sa dosta death metal elemenata. Ovo je, pak, prevashodno melodična muzika sa dosta atmosfere i da nema blek metal vokala, bila bi skoro pa i bliska nekakvoj melodeath i metalcore publici. Da ne bude zabune, This Ending sviraju žestoko ali i vole popi melodije. Ako volite i vi, poslušajte:

https://thisendingswe.bandcamp.com/album/needles-of-rust

Norvežani Beyond Man na istoimenom debiju imaju pesmu koja se zove isto kao jedna od pesama Bethora iz vremena kada sam ja tamo smetao. Nije to jedini zanimljiv detalj u vezi sa ovim albumom, podsećam. Ovo je generalno sirov, besan i narogušen black/ death metal koji pokušava da vas uplaši istovremeno dok bi da vam se ipak svidi. Aranžmanska svedenost i jednostavnost svirke mi se dopadaju pa ovo može da se preporuči ljudima koji cene neposrednost:

Deathritual je britanski jednočlani blek metal bend i njegov jedini član, Krigsherre, tipično, ima još dva jednočlana projekta sa strane. Ovakvih projekata je PUN internet, ali Through Siege and Attrition, prvi EP za Deathritual me je prijatno iznenadio jednom fokusiranošću i solidnom produkcijom. Ovo je, pre svega, obdareno solidnim rifovima a autor ima i osećaj za atmosferu i aranžmane bez padanja u jamu generičkog atmobleka. Naprotiv, ovo je po atmosferi često bliže death metalu a uz žestoku, energičnu svirku i dobar tempo uspeva da mi zadrži pažnju kroz sve četiri pesme:

https://deathritual.bandcamp.com/album/through-siege-and-attrition

Finski Korgonthurus zvuči strašno pankerski i distorzirano na novom EP-ju, XX. I to mislim u najboljoj mogućoj konotaciji – ovo je sirov, distorziran, razobadan i vrištav blek metal koji zna dva, dajbože tri rifa i satanistički je za sve pare. Do jaja:

https://woodcutrecords.bandcamp.com/album/xx

https://korgonthurus.bandcamp.com/album/xx

A dvočlani američki sastav Gallows me je vrlo pozitivno iznenadio količinom sirove, distorzirane, satanističke energije koja je u ponudi na albumu 66 Black Wings. Ovo je, onako, dementno, preteće i blago uznemirujuće ali je i produkcijski solidno i nije samo sobni projekat nekakvih pijanih ortaka. Nije što su iz Salema u Masačusetsu, ali Gallows stvarno dobro zvuče u svojoj interpretaciji „tradicionalnog blek metala“ i treba ih čuti:

https://gallowsbm.bandcamp.com/album/66-black-wings

Master Hunter zvuči kao aluzija na poznati Capcomov serijal igara o lovu na čudovišta, ali je u pitanju solo projekat slovačkog muzičara Petera koji i inače radi samo solo projekte (od kojih je najpoznatiji, ako se to tako može reći, Toreva). Master Hunter je, na debi albumu, The Finality Of Evil oštar, nemilosrdan i prilično monoton blek metal koji trpa iz sve snage i ne žali. Kad pominjem monotonost to je ovde pozitivan element, sa muzikom koja je hipnotički ponavljajuća i ujednačena u tempu i harmonijama, pa meni Master Hunter sa svojih šest pesama vrtložne distorzije i užasa, te solidnom produkcijom, veoma prija:

https://toreva.bandcamp.com/album/master-hunter-the-finality-of-evil-album-2021

Stoner, doom i ostale spore stvari! Bečki TarLung kažu da su se za svoj treći album, Architect potrudili oko aranžiranja i, zaista, njihov energični, gruverski doom/ sludge metal ovde ima upečatljivu formu  i lepa, pamtljiva harmonska rešenja. Muzika na albumu zvuči bogato i maštovito a da ipak ne gubi jednu spontanu dimenziju koja sugeriše da su pesme nastajale kroz džemovanje i da su blage promene tempa kad se nagazi na distorziju posledicas sviranja ovih pesama uživo i prepoznavanja da tako zvuče bolje. Odličan zvuk, takođe, i TarLung su me žestoko impresionirali ovim albumom moćnih gitara i vrhunskih rifčina.

https://tarlung.bandcamp.com/album/architect

LowMad su belgijski sludge stoner bend sa vrlo opuštenim, pankerskim pristupom zvuku i pesmama koje zvuče jednostavno i intuitivno. Ima ovo pomalo i lo-fi komponentu ali je album LowLand pun dobrih rifova i interesantnih, ama primitivnih rešenja. Lepo:

https://lowmad.bandcamp.com/album/lowland-2

Dopada mi se prvi EP norveškog doom benda Plog, nazvan Mag Mell, jer uspeva da spoji gruverski, psihodelični  stoner rok sa dramatičnim, pomalo i epskim doom metal rifovima i temama. Isprva stvari deluju kao pomalo shizofrena kombinacija sa gitarama koje se DAVE u fuzzu, miksom koji kao da je pred raspadom i pevačicom koja kao da peva u power metal bendu, ali Plog uspevaju da proguraju kroz prepreke, nudeći harmoniju suprotnosti i jedan na kraju impresivan rad, bez obzira na sve svoje manjkavosti u zvuku ili trajanju pesama ili već nečem trećem. Hoću reći, nesavršeno je ovo, ali ima puno duše a i daje se za koliko para date, pa je bez ostatka vredno pažnje a, bogami, ako ste propisno naštimovani, i posvećenog uživanja:

https://plogdoom.bandcamp.com/album/mag-mell

„Slow metal“ je zanimljiva i tačna deskripcija muzike koju pravi ruski jednočlani Moanhand. Ovo nije ni čist sludge metal ni čist stoner ili doom, ali jeste neka njihova lepa kombinacija sa jakim, teškim rifovima, sporim tempom ali i vokalima koji osciluju od melodičnog, anđeoskog pevanja pa do blek metalskog i metalkoraškog vrištanja. Album Present Serpent svakako ima previše „pop“ elemenata za moj ukus, ali kada se svira pošteno i tvrdo, nudi mnogo odličnih momenata. Svakako poslušati ako niste zilotska budala poput mene:

https://moanhand.bandcamp.com/album/present-serpent

Headshrinker iz Denvera su, recimo, interesantni na albumu Callous Indifference kominujući death-doom, sludge i malo avangardnog blackened pristupa za ploču koja je hermetična i ne previše prijateljska ali koja pleni raznovrsnošću i idejama. Treba imati apetit za brojne disonance, naravno, ali Headshrinker nude dosta dobrog materijala na ovoj odlično produciranoj ploči:

https://headshrinker.bandcamp.com/album/callous-indifference

Doomed and Stoned Records su izbacili i treću kolekciju instrumentalnih bendova i Doomed & Stoned: The Instrumentalists (Vol. III) ima nešto manji broj pesmaa nego prve dve (sedamnaest) ali ne i slabiji kvalitet. Ovde su neki provereni majstori poput Orangotango ili Heavy Relic pa po ceni od koliko date i ova kompilacija upada u kategoriju obaveznih:

https://doomedandstoned.bandcamp.com/album/doomed-stoned-the-instrumentalists-vol-iii

Brazilski Weedevil su bili prijatni i prošle godine, pa je i novi EP, The Death is Coming osvojio sve moje simpatije. Ovo je i dalje relativno nežan i pažljiv stoner rock sa odličnom pevačicom i muzikom koja ne ide toliko na mrvljenje koliko na suptilnu emociju UZ mrvljenje. Razlika je u tome da su ove dve pesme definitivno u sporijem, klasičnom doom tempu i to ovde, uz solidan miks, vrlo dobro funkcioniše:

https://weedevil.bandcamp.com/album/the-death-is-coming

Kanađani Seum svoju muziku nazivaju „doom ’n’ bass“ što je duhovito a i sugeriše da u njihovom vrlo gruvi stoner roku nema obične gitare već samo one bas-provinijencije. Ne da se to primećuje ovo je prljava, distorzirana stoner svirka  sa puno rokenrol etitjuda i satanističko-drogeraških referenci.  Album je odličan, mada naravno treba izdržati ujednačeno glasan i sirov zvuk, a završava se i obradom Ramonesa. Pun pogodak:

https://seumtheband.bandcamp.com/album/winterized

Britanski Thūn na istoimenom debi albumu provlači tu neku modernu kombinaciju death-doom i black metal zvuka ali se od kolega izdvaja intreseantnim pristupom pisanju pesama ali i produkcijom koja je  vrlo prijatna za uho, sa ogromnom dinamikom u zvuku ali i disciplinom koja znači da se ta dinamika ne zloupotrebljava. Solidno maštovito i raznovrsno, vrlo vredno slušanja:

https://thundoom.bandcamp.com/album/th-n

Mađari Space Huns su mi još pre par meseci bili vrlo solidni, a novi EP, Interstellar Adventures of the Space Huns donosi još svemirskog džemovanja i nežne psihodelije. Nisam siguran kada se to desilo ali primećujem barem poslednjih godinu dana da najveći deo psihodelije koju slušam dolazi iz Mađarske. Valjda ima nečeg u toj panonskoj depresiji. U svakom slučaju, ovo je vrlo prijatno, mada ne ide nikuda naročito užurbano. Ali zvuk je lep i sve je to okej a i plaćate koliko hoćete:

https://thespacehuns.bandcamp.com/album/interstellar-adventures-of-the-space-huns

Zagrebački A Gram Trip zvuči dosta haotično i pomalo bolesno na EP-ju Not Live Not Dead mešajući vrlo teški, napušeni stoner rok sa nekakvim noise rock elementima. Nije to meni nimalo strano i mada cela sesija zvuči kao da se tu više motala vutra nego što se pazilo kako se svira, ima tu puno, jelte, vatre.

Konačno je izašao i debi album filadelfijskih Heavy Temple i Lupi Amoris je ploča kojom nam je izdavač Magnetic Eye dosta dugo mahao ispred nosa, razgarajući apetit. Je li vredelo čekati i salivirati? Pa, jeste, Heavy Temple su odličan bluzerski stoner-doom sa impresivnom basistkinjom/ pevačicom High Priestess NightHawk (aka Elyse Mitchell) na čelu, a ovih pet pesama su moćno putovanje kroz sabatovske rifove ali i pažljivo osmišljene, psihodelične a opet čvrste, hardrokerske aranžmane. Heavy Temple nam daju neke od najboljih gitarskih tema ove nedelje i jedan odlično produciran a opet živo-zvučeći materijal koji valja slušati i studirati. Sjajno:

https://heavytemple.bandcamp.com/album/lupi-amoris

Švedski Maha Sohona su odlični na albumu Endless Searcher, nudeći nežniji, blago popičniji stoner rok sa dugačkim pesmama i dosta naklona melodiji. Sve to zvuči odlično, sa lepim miksom i vrlo dobrom svirkom koji u sadjestvu proizvode i dovoljno psihodeličnog efekta da ja ovo slušam sa osmehom na licu. Mastering je DALEKO preglasan, ali hajde, izdržite:

https://madeofstonerecordings.bandcamp.com/album/maha-sohona-endless-searcher

https://mahasohona.bandcamp.com/album/endless-searcher

Meksikanci Perro del Desierton na EP-ju Valle de Sodio VoL. 1 sviraju tako opušten i prijatan stoner rok da ovo treba prepisivati duševnim bolesnicima za relaksaciju. Da se razumemo: muzika je heavy, sa snažnim basom, ritmom i gitarama, ali su pesme uz sve svoje bluz-energije i metal-distorzije umirujuće, optimistične, skoro pa blažene, kao da nam govore da će sve na kraju biti u redu a da ako nije još sve u redu onda sigurno još nije kraj. Naravno, nemam pojma šta u stvarnosti pesme govore, ne znam ja više od dve psovke na Španskom, ali ovo je odlično. Drugi deo izlazi u Septembru a do tada poslušajte:

Blago sam zacvileo od sreće kada mi je stigao mejl da je izašao novi Doom Sessions prestižnog italijanskog izdavača Heavy Psych Sounds Records. Ova „epizoda“ u Doom Sessions serijalu nosi broj 666 i dva benda, Dead Witches i Witchthroat Serpent nude po dve pesme EKSTREMNE težine i hipnotičke dubine. Dead Witches su za nijansu bliži bluzu i njihov pakleno teški doom metal se valja napred kroz nezaustavljivi, masivni gruv, dok Witchthroat Serpent ovoj formuli dodaju i laku psihodeličnu komponentu. Nezaobilazno, naravno:

https://heavypsychsoundsrecords.bandcamp.com/album/doom-sessions-vol-666-dead-witches-witchthroat-serpent

Ubrzajmo! Rusi WarKarma odvaljuju vrlo prijatan blackened crustpunk na EP-ju F​.​T​.​P. To su, jelte, tri pesme d-beat forme, sa metaliziranim rifovima i vrištećim vokalima, sve do poslednje koja ima i blastbit da bi se sve završilo u velikom stilu. Odličan zvuk i prijateljska cena od „daj šta daš“ čine ovo vrlo dobrom ponudom:

https://warkarma.bandcamp.com/album/f-t-p

I za Poljake Serotonin Zero bih mogao da kažem da sviraju nekakav blackened hardcore, ali ovo je pritom i JAKO dobro napisano i odsvirano. Serotonin Zero je i naslov prvog albuma ovog varšavskog benda i na njemu je kombinacija D-beat klasike i blek metal eksplozija veoma dobro napravljena, sa muzikom koja je prijemčiva i topla, a opet užasno energična i oštra. Skoro da mi je krivo što bend ovaj album daje po ceni koju sami odredite jer pričamo o MNOGO odlične muzike spakovane u pesme što su skoro listom kraće od dva minuta i poštuju vaše vreme. Izvrsno:

https://serotoninzero.bandcamp.com/album/serotonin-zero

Španski Reaktion na svom trećem albumu, To Expect Nothing nude svež, prijatan radio friendly thrash metal sa nešto groove elemenata. Fino je to i vrlo dobro odsvirano sa dobrom produkcijom i adekvatnim količinama energije. Reaktion su i raznovrsni, baratajući sa impresivnom količinom ideja u ovih deset pesama, pa ovo vredi poslušati, a ako kupujete, plaćate koliko hoćete. Razmazili su nas!

https://reaktionmusic.bandcamp.com/album/to-expect-nothing

Rusi Огненный шторм su vrlo zabavni na svom novom albumu Три Брата koji nudi old school thrash metal/ thrashcore sa rifaškom orijentacijom, prijatnim gruvom i pevanjem na Ruskom. Sve je to pristojno producirano (mada doboš prilično zvoni) i mada je bend blago stilski neodgovoran, radeći, naizgled, šta mu se hoće u svakoj sledećoj pesmi, osećaj uzbuđenja i dinamičnosti je uvek tu. Meni je ovaj album izuzetno prijao.

https://ogneshtorm.bandcamp.com/album/three-brothers

Demonslaught666 je kineski blackened speed metal bend i Speed Alcoholic Evil je njihov prvi EP, sav u oštrim rifovima, nervoznoj brzini i vrištanju. Nije ovo uopšte loše, sa dosta očekivanih gestova i ideja – bend uostalom obrađuje Hellripper i Barbatos – ali i sa pristojnom produkcijom, dosta energije i generalno dobrim stavom. Zadovoljan sam:

https://dyingartproductionscn.bandcamp.com/album/speed-alcoholic-evil

Brazilski trešeri Crashkill su snimili Live Session in 746 Studio i ovo su četiri sirovije pesme besnog, energičnog thrash metala kakav biste očekivali iz Južne Amerike. Prljavo je, ali to mu i daje dosta šarma a mene je i lako zadovoljiti: svirate brzo, imate napalnene refrene i dobre rifove, šta mi više treba?

https://crashkill.bandcamp.com/album/live-session-in-746-studio

Kad smo već u Brazilu, Play Fast, Ride Easy je 4-way split četiri ondašnja thrash/ crossover benda i N.W.77, D.F.C. i Life In Grave svi sviraju brzo i žestoko dok se H.C.G. previše zajebavaju za moj ukus. No, tri od četiri nije loš prosek:

Francuzi Alma sviraju dopadljiv metalizirani hardcore na albumu Time’s Running Out, spajajući čvrstinu i kvalitet boljih moshcore bendova sa nešto više old school pristupom koji forsira i brzinu. Ja sam, jelte, mator čovek i meni je bitno da je ovakva muzika pogodna za propisno ludovanje i šutiranje pa mi Alma sa svojim solidnim tempom i napaljenim pevačem dosta prija. Dobri rifovi, odlična produkcija, sve nekako na tragu starih Cro-Mags, Crumbsuckers i slično, a i plaćate koliko hoćete, vrlo zadovoljan:

https://almahxc.bandcamp.com/album/times-running-out

Španci Extinctcide sviraju dosta kompleksan ali i jako bučan thrash metal na svom prvom albumu, Woods of Fire. Ovo je muzika gde se muzičari očigledno dobro oznoje dok je naprave, ne samo fizički, jelte, nego i intelektualno, a da pritom nije podešena da bude sad nešto najekstremnija moguća, već samo da zaista u svakom trenutku zvuči kao da ljudi daju sve od sebe. Isplati se jer su ovo dobre pesme i srčane izvedbe ali treba izdržati apsolutno preglasan master:

https://extinctcide.bandcamp.com/album/woods-of-fire

Finski Fatal Effect na svom debi albumu Roadkill imaju mnogo topliji zvuk ali i solidno kompleksne aranžmane. Ovo nije generički thrash metal već dosta umešno i karakterno sklopljena mešavina thrash tropa, malo heavy metal elemenata i generalnog razmišljanja izvan kutije. Da ne bude zabune, ovo je i dalje žestoka, mošerska muzika ali sa dosta ideja i truda uloženih u aranžmane, atmosferu i zvuk. Cenim originalnost i karakter koji se ovde čuju mada moram da priznam da je cena od petnaest dolara za daunloud malo satanska:

https://fataleffect.bandcamp.com/album/roadkill

Virdžinijski The Day of The Beast su možda isuviše „komercijalni“ za moj ukus iako sviraju vrlo solidnu kombinaciju black i thrash metala. Ovo nije, kako je uobičajeno, samo jedan produženi juriš napred, već album, njihov drugi, Indisputably Carnivorous, ima kompleksne trešerske aranžmane i dosta progresivnih ideja u harmonijama i ritmovima. Pomenuta komercijalnost valjda dolazi na ime čiste produkcije i velikog umeća sviranja koje bend prikazuje, ali ne treba me shvatati preozbiljno, ovo je dobro i vredno pažnje:

https://thedayofthebeast.bandcamp.com/album/indisputably-carnivorous

Losanđeleski Chain Wolf imaju odličan novi singl Filth & Lust sa dve pesme čukačkog, energičnog i odlično snimljenog panka. Ima ovde dovoljno crossover/ metal šmeka da se Chain Wolf i ovom prilikom ugodno smeste u ovakvav pregled jer, mislim, blastbitovi, na kraju krajeva, ne pripadaju nikome, već, jelte, svima nama. Izvrsno:

https://chainwolf.bandcamp.com/album/filth-lust

Novo izdanje Horror Pain Gore Death Productions je EP Fuck me Before I die sicilijanskog sastava Spasticus a koje zvuči kao da je nastalo, recimo 1985. Godine u svojoj kombinaciji primitivnog i ekstremnog panka i metala. Volite li Siege, Cryptic Slaughter, Repulsion i slične proto-grindcore sastave? Spasticus su to isto, sa solidnom količinom saplitanja i haosa. Prijatno je, to hoću da kažem.

https://hpgd.bandcamp.com/album/fuck-me-before-i-die

Teksašani Spectre of War su svoj prvi EP nazvali KRAJNJE nemaštovito – 2021 – ali muzika je dopadljiv thrashcore sa kvalitetnom svirkom i vrlo solidnom produkcijom. Spectre of War znaju da napišu pesmu u kojoj su solaže fin nadev za pankerske rifove i vrišteće pevanje i to im je jako oružje. Brz tempo, jedan opšti kvalitet u svirci, sami birate cenu, odlično:

https://spectreofwar.bandcamp.com/album/2021

Melodični deathcore ne zvuči kao nešto što bih ja slušao ali mančesterski Portrayal of Ruinn su uspeli da mi prodaju ovaj dubiozan predlog na EP-ju Lifeless Life. Mislim, ovo je em gruvi em melodično, ali nekako ova deca uspevaju da naprave da to bude lepo spakovano, sa dosta tenzije u zvuku i kvalitetnom produkcijom, Meni dobro:

https://portrayalofruinn.bandcamp.com/album/lifeless-life

Nemam pojma je li Vessels Cast From Crippled Hands jedan bend, jedan čovek, više bendova ili šta, ali Discography je kolekcija koja se prodaje za dolar i sadrži petnaest pesama disonantnog i grčevitog grindcore/ powerviolence krljanja koje ne leči bolesti ali može da za trenutak učini da na njih zaboravite. Lepo:

https://waxvesselrecords.bandcamp.com/album/discography-5

Surgical Intervention je ime split EP-ja japanskih Pharmacist sa Egggore i oba benda nam daju da kupimo samo njihovu stranu na Bandcampu. Egggore su prilično običan kućni goregrind, pristojno odsviran i snimljen, bez preteranih padova u dekadenciju ali i bez neke velike inspiracije. No, Pharmacist su druga priča. Njihova strana nudi tri pesme odličnog goregrinda sa sjajnom produkcijom i kvalitetno napisanim pesmama koje podsećaju da ovaj edgelord podžanr ekstremne muzike ne mora da bude isključivo pribežište muzički ne naročito obrazovanih incela. Pharmacist podsećaju na stari Carcass na ove tri pesme, pogotovo na drugoj, i  nude odličan program:

https://egggore.bandcamp.com/album/paranoid-personality-disorder

https://pharmacistgore.bandcamp.com/album/surgical-intervention

Česi Slup takođe sviraju goregrind mada je tematika njihovih pesama više pornografska… Iako nisu na nivou Pharmacista, njihov treći album Perverse Trinity i dalje nudi sasvim solidan goregrind sa vokalima koji su povremeno i duhoviti i pesmama koje gotovo drsko imitiraju Regurgitate i Agathocles na momente – Stink from Jiřice maltene do u notu kopira rif iz Agathoclesove Consuming Endoderme Pus – ali nije da je goregrind ikada bio muzika koja iznad svega vrednuje originalnost. Slup su sasvim solidni i ako vam ne smeta pornografska, na granici mizoginije, tematika, ovo je vrlo prijatno da se čuje:

https://slup.bandcamp.com/album/perverse-trinity

Za goregrind triptih ponudiću vam Cadaverity iz Ujedinjenog kraljevstva čiji prvi EP, Seepage donosi ugodan, prijatno gruvi goregrind sa očiglednim dugovima prema Regurgitate, ali nije da je to neko iznenađenje. Cadaverity ima lepe rifove, dobar (mada tih) zvuk i dovoljno kvaliteta u muziciranju da se ovo sluša sa velikim apetitom. Plaćate koliko poželite. A želećete:

https://cadaverity.bandcamp.com/album/seepage

Brazilski grinderi Agamemnon Project i dalje odlični na split EP-ju sa Noise Machine. Noise Machine su generički, metoo power electronics projekat koji ne zvuči nimalo loše sem potpunog odsustva ličnog pečata, ali Agamemnon Project kidaju sa četiri pesme lo-fi grindcorea kakav je za mene neodoljiv, sa sve ritam mašinom i krš gitarama. Platite šta želite:

https://whocaresrecordsbrazil.bandcamp.com/album/12-21-agamenon-project-x-noise-machine

Barren su neka vrsta belgijske grindcore supergrupe sa članovima koji su svirali u masi važnih bendova, uključujući Agathocles ali i Aborted. Prvi EP benda, And Then There Were None (nakon demoa koji su snimili ranije ove godine) donosi pet pesama tog nekog „chainsaw grind“ zvuka, dakle, sa niskim štimom, HM2 distorzijama na gitarama, vrlo disciplinovanom svirkom, napucanim miksom i pesmama koje podsećaju na poznije faze Nasum i Rotten Sound. Tu, naravno, nema ničega što čoveku može da se ne dopadne i Barren su me sa ovim EP-jem ODUVALI. Ne propustiti:

https://barrenchainsawgrind.bandcamp.com/album/and-then-there-were-none

Pure Death je dobro ime za death metal ali ova ekipa iz Džordžije na demo snimku Weak Minded Fools svira kombinaciju death i thrash metala koja je prilično pankerski orijentisana i uz čist i disonantan vokal vuče na ’80s krosover. Lepa mešavina i mada je demo i pomalo sirov, brze pesme i energija su mu jake strane. Meni odlično a i daje se po niskoj ceni od koliko klijent ponudi:

https://puredeath.bandcamp.com/album/weak-minded-fools-demo

Depraver iz Kalifornije imaju dve pesme odličnog old school death metala na split EP-ju sa Vrenth. Ne znam kakva je strana ovih drugih ali Depraver imaju sjajno napisane pesme sa aranžmanima koji su kompleksni a da zvuče prirodno i spontano. Plus imaju odličnu produkciju i jak stav. Nihilistički stav, svakako, ali jak. Izvrsno:

https://depraver.bandcamp.com/album/depraver-vrenth-split

Sun Eater je jednočlani brutal death metal šrpjekat iz Francuske i, za razliku od većin ovakvih kućnih projekata, na svom drugom EP-ju Desecrate, on zvuči odlično. Ovo je zreo i vrlo dobro napisan brutal death metal bez neke ogromne stilske inovacije ali sa jasnim shvatanjem žanra, tehničkim kvalitetima, dobrim rifovima, po kojim ukusnim slemom i odličnim gostujućim vokalima. Ovo je pritom vrlo pristojno producirano i kako mi se Sun Eater dopadao i prošle godine, tako i sada mogu da ga preporučim bez rezervi:

https://suneaterdeathmetal.bandcamp.com/album/desecrate

Simfonijski ekstremni metal nije nužno moj prioritet u životu, ali projekat Eonian je makar impresivan u tome kako energično i zabavno zvuči većinu vremena. Ova grupa muzičara sa svih strana sveta a koju je okupio Španac Jaume Antuñano na albumu The Nomad nudi energičan i vrlo cheesy metal koji spaja death, black i simfonijske aranžmane kao da pravi saundtrak za nekakav apokaliptični događaj u Diznilendu. S obzirom da je sve rađeno onlajn, ovo je i impresivno producirano. Vredi čuti:

https://eonian.bandcamp.com/album/the-nomad

Novi Haunted (što nije isto što i The Haunted) stiže jedva godinu dana posle prvog i The Legions of Maleficence je još jedna prijatna ploča brzog, nadrkanog death metala koji, kad malo razmislite, ima više blek metalski pristup aranžiranju pesama. Tako da se ovi rifovi (i klavijature) uokviruju na način koji čini da zvuče sveže i interesantno i album je atmosferična i zabavna kolekcija mračnih, pomalo B-movie pesama sa jakim rifovima i jakim tempom. Meni je ovo, i pored ultra jeftine produkcije, sjajno:

https://haunted666.bandcamp.com/album/the-book-of-flames

Čim vidite da bend stavlja „HM2“ kao jedan od tagova na Badncampu, znate kakav death metal je u pitanju. God Maker iz Indonezije na (skoroj) kaseti Rotten Vein (zapaziti da bend ne ume da se odluči je li „vein“ ili „vain“), dakle, cepaju mračan, težak old school death metal koji ne želi da šarmira kreativnošću niti da impresionira tehnikom nego samo da hipnotiše i bije. Nije za svakoga ali za OSDM ekipu, svakako:

https://godmakershit.bandcamp.com/album/rotten-vain

Iako ime benda Grotesque Hysterectomy sugeriše da je u pitanju slamming death metal, pa je takav i omot trećeg albuma, Dødsavantgard, ovi Norvežani zapravo sviraju vrlo elegantan, vitk i zabavan progresivni (!!!) death metal sa elementima grindcorea, thrasha pa i black metala. Hoću da kažem, ovo je PUNO sjajnih rifova, brze, okretne svirke, disonanci, avangardnih gestova i zanimljivih ritmičkih zaokreta, a produkcija je čista, dinamična i topla. Kakav neočekivani preokret! Jake, izuzetno jake preporuke za ovaj izvrsni album:

https://grotesquehysterectomy1.bandcamp.com/album/d-dsavantgard

Teksašani Astayanax na svom drugom albumu nude vrlo ubedljiv brutal death metal. Ovo je u punoj meri progutalo imaginarijum modernog brutal death/ slamming death metal zvuka – album se zove Extreme Antinatalist Design i ima pesme naslovljene Pedosadism ili  Ejaculating Feces – ali je muzika u prvom redu kvalitetna interpretacija modernih brutal/ slam paradigmi. Čime hoću da kažem da, kontraintuitivno, Astayanax ne pokušavaju da budu najekstremniji bend u poslu, niti najbrži, niti sa najdubljim vokalom, niti sa najzvonkijim dobošem. Umesto toga, oni nude promišljene rifove, odličnu svirku i produkciju, pažljivo napisane pesme, razgovetan a moćan saund – jednom rečju: krtinu. Ima ovde i lepih solaža, ČAK! Sve u svemu, odlično i možda čak i idealno za publiku kojoj je slamming death metal suviše detinjast/ pozerski, da čuju da tu ima štofa i da može da se svira „ozbiljno“:

https://pathologicallyexplicit.bandcamp.com/album/astyanax-extreme-antinatalist-design

Ponkad zaista samo želite da poslušate kolekciju old school death metal pesama koje ne komplikuju aranžmane i samo se usredsređuju na dobre rifove i mošerski tempo. Abominy iz Santjaga, novi  bend sa dva singla iza sebe je upravo to ponudio na EP-ju Albor. Reklo bi se da su ljudi u Abominy stariji, sa kilometražom iza sebe pa to objašnjava kvalitet i sigurnost ovog izdanja, sa neumoljivim latinoameričkim ognjem što gori u srži ove muzike ali i pesmama koje su napisane i izvedene vrhunski. Pričamo o muzici koja je, iako se radi o death metalu, prilično komunikativna pa i prijemčiva – prva pesma skoro da se može nazvati melodičnim death metalom, sve ostale imaju u sebi dosta thrasha – a čemu doprinosi i prilično srećan miks. Osam dolara za pet pesama je mišićava cena ali ovo je odlična ploča:

https://abominy.bandcamp.com/album/albor

Rogga Johansson je čovek sa epskim brojem bendova i projekata aktivnih u svakom trenutku pa činjenica da je samo ove godine čovek izdao već devet albuma sa raznim postavama mora da impresionira jer se ne radi o kućnoj radinosti već o „pravoj“ produkciji. Eye of Purgatory je njegov projekat sa kolegama iz Ribspreader i Venom, Inc. i drugi album ovog projekta, The Lighthouse, gura vrlo ugodan koncept i, sa dobrim zvukom i očekivanim nivoom kvalitetnog muziciranja pruža lep program. Koncept je da je ovo švedski death metal propisnog pedigrea: teški rifovi, nizak štim, organski aranžmani, D-beat, srazmerno visok nivo razgovetnosti i melodije, ali u sadejstvu sa dramatičnim gotskim klavijaturama koje svira bubnjar Taylor Nordberg. I stvari funkcionišu sjajno jer Nordbergove dirke oplemenjuju i inače kvalitetan ali „običan“ swedeath program, dajući mu dimenziju pompe i gotske atmosfere koja ovaj album izdvaja od čopora. Poslušajte, vredeće:

https://eyeofpurgatory.bandcamp.com/album/the-lighthouse-death-metal

Kome treba malo progresivnog death metala da mu osveži vikend, tu su Kanađani Param-Nesia da ga poraduju novim EP-jem, Aspect Of Creation. Ovo je tehnički vrlo kvalitetno i vozi se uglavnom u džombastom srednjem tempu sa puno ukrasa i raznih fora, te prilično naglašenim melodijskim programom. Ne nužno baš MOJ zvuk, da se razumemo, ali ni predaleko od njega, sa odličnim muziciranjem i solidnim razumevanjem ideje da pesme ipak treba da budu pesme a ne samo gomila nabacanih a nepovezanih elemenata. Vredi čuti:

https://param-nesia.bandcamp.com/album/aspect-of-creation-digital-download-only

Za mene je, pak, tu novo 20 Buck Spin izdanje, novi EP Witch Vomit pod nazivom  Abhorrent Rapture. Ako uopšte pratite autput ovog izdavača, skoro da bez slušanja znate da će ovo biti mračan, muljav ali izvrstan old school death metal, no Witch Vomit u ovu fomulu ubacuju dovoljno svog osobenog zvuka i pristupa da ne budu puki replikatori. Četiri pesme, prljavština, ali kvalitetno odrađena, nezaobilazno.

https://listen.20buckspin.com/album/abhorrent-rapture

Još old school death metala? Ima! All Consumed su iz Lankašira u Engleskoj i njihov aktuelni album je vrlo lepo producirani treći Rise of the Godless sa deset pesama čukačkog, rifaškog death metala koji se ne zamara visokim konceptima i tim nekim atmosferama nego prži i trese za sve pare. Lepo je povremeno podsetiti se koliko ekstremni metal i pank zapravo imaju zajedničkog a da to nije na ime loše produkcije i skrnavog muziciranja nego na ime fokusiranosti, zaraznosti rifova itd. Odlični su All Consumed:

https://allconsumed.bandcamp.com/album/rise-of-the-godless

Oxblood Forge iz Bostona su čopor matorih ljudi koji svira klasičan, epski heavy metal. Zašto im debi album, Decimator zvuči kao da je sniman u šupi je, dakle, pitanje za islednike, ali da budemo iskreni: meni je ovo daleko bliže srcu od moderne, „digitalne“ i neljudski iskomprimovane produkcije koja je danas neka vrsta standarda. Decimator zvuči, dakle, pomalo lo-fi, ali i iskreno i vidi se da je rađen sa puno ljubavi. Pevač, Ken MacKay se dere kao ludak sve vreme, bubnjar, Erik Fraunfelter u svoje bravure povremeno uvaljuje klepetušu a gitarski i bas-rad su kao ispali iz 1985. godine i sve se to meni veoma dopada. Ostaje samo činjenica da bend piše pesme koje umeju da zazvuče i malo generički, i tu ih samo povremeno inspirisan rif spasava. No, na gomili, ovo je lep paket klasičnog heavy metala koji ne pozira i ne loži se na osvajanje sveta nego na znoj i poštenu, radničku i seljačku svirku. Kako ga ne voleti?

https://oxbloodforge.bandcamp.com/album/decimator

Novosađani Lazar na svom EP-ju Put sviraju tri pesme instrumentalnog, blago proggy heavy metala. Nije da je ovaj žanrovski izbor nešto čemu bih ja poleteo iz mesta, ali Lazar sviraju vrlo dobro, imaju jednu opipljivu kolektivnu energiju – izbegavajući sterilnost koja ume da se potkrade u ovakve snimke – i ovo su tri zanimljivo napisane, atmosferične pesme. Lepo, vrlo vredno da se posluša:

https://lazarnovisad.bandcamp.com/album/put

Supersimpatičan NWOBHM na trećem albumu čileanskih Bolido. Ako se na stranu stavi ime koje na našem jeziku ima neke druge konotacije, ovi momci sviraju baš klasično-zvučeću metalčinu i Against the World je jedan onako proživljen, razuzdan album sa produkcijom koja je živa do mere da zvuči čak i malo neočekivano raspusno (skoro bez ikakve kompresije) i pesmama koje se šetaju od moćnih metal himni pa do žestokog rokanja. Bend, dakle, ne imitira nikoga i ne liči ni na koga na prvu loptu a da opet nosi taj barjak osamdesetih godina uzdignute glave i sa mnogo ponosa. Sjajno:

Izdavač Loma Vista Recordings se sigurno šali kada digitalni daunloud kompilacije Dark Nights: Death Metal Soundtrack hoće da naplati petnaest dolara, ali možda ima ljudi koji toliko vole DC-jeve stripove da će i tu žrtvu podneti. Ovo je, zaista, licenciran saundtrak za prošlogodišnji DC-jev krosover koji je (kao i svi drugi) promenio sve (više detalja imate ovde), a notabilna imena su Mastodon i Chelsea Wolfe, pa onda Rise Against… Na jednoj pesmi gostuje i Dave Lombardo… Iako je ovo spoj moje dve životne pasije – superherojštine i metala – fakat je da je ovaj album odveć mejnstrim za moj ukus – na njemu čak i nema death metala – ali ima kome će se dopasti:

https://darknightsdeathmetalsoundtrack.bandcamp.com/album/dark-nights-death-metal-soundtrack

Pensilvanljani Pharaoh su dosta ubedljivi na svom petom albumu, The Powers That Be, svirajući power metal koji je melodičan i epski, ali se ne uklapa u prosek ovog žanra. Pharaoh se izrazito trude da im aranžmani budu drugačiji, upadajući i na teritoriju progresivnog roka, kreirajući pesme od neuobičajenih elemenata i mešajući sve sa propisnim hevi metal programom. Inspirativno:

https://pharaohmetal.bandcamp.com/album/the-powers-that-be

Dosta dobra nedelja za heavy metal, primećujete i sami, pa je u njoj izašao i debi album filadelfijskih Blazon Rite. Prošlogodišnji EP im je bio solidan a sada je album  Endless Halls of Golden Totem primer kako se može napraviti ploča sa dobrim, toplim i dinamičnim zvukom, sa klasičnim heavy metal senzibilitetom ali bez prenaglašenog imitiranja uzora iz osamdesetih. Blazon Rite imaju solidno epsku amiciju u svojim pesmama, ali se i drže kvalitetne podloge čvrste ritam sekcije i rifova koji su u osnovi svake pesme. Ovo je vrlo preporučljivo svakome ko voli rani NWOBHM i Thin Lizzy.

https://blazonrite.bandcamp.com/album/endless-halls-of-golden-totem

Ova nedelja je videla i povratke nekih veterana a svakako su među njima i Fear Factory koji su se poslednjih nekoliko godina krvavo svađali pa je Burton C. Belle na kraju i napustio bend. Naravno, to nije sprečilo Dina Cazaresa da objavi najavljeni album Aggression Continuum sa sve Belleovim vokalima koje je ovaj snimio još pre četiri godine. „Fear Factory je biznis“ je rečenica koju je Cazares odavno – i presudno – izgovorio i ona nije manje istinita desetak godina kasnije. Enivej, moram da priznam da su Fear Factory početkom devedesetih imali posebno mesto u mom srcu jer su uspeli da spoje različite slojeve publike, ukrštajući death metal, industrial i nascentni nu-metal na svom prvom albumu. Drugi je već bio previše popi za moj osetljivi ukus ali sam se putem njega snažno bondovao sa mojom sadašnjom ženom pa je i to neka vajdica. Naravno, već do trećeg albuma sam izgubio interesovanje za ovaj bend koji je evoulirao u smeru sve većega mass appeala a sve manje prema interesantnim avangardnijim dimenzijama koje su naslućivali sa prvencem. Četvrt veka kasnije, Aggression Continuum mene VEOMA podseća na Demanufacture i to je s jedne strane dobro jer je taj album ipak bio još i pomozi bože ali je nekako i porazno jer bend sada ide unazad a ne unapred. No, bolje ići unazad prema boljem nego prema napred ali ka lošijem, rekao bih, pa je Aggression Continuum ploča bez neke specijalne inspiracije i sa očekivano „plastičnom“ produkcijom, ali koja ima malo te revolucionarne drame što ju je bend sugerisao ranih devedesetih i na ime nje ostvario ozbiljan uticaj na razvoj američkog i svetskog metala. Burton, mislim, ni do danas nije ZAISTA naučio da peva ali se to na ovom albumu ne da čuti i njegove klin deonice su vrlo sigurne i upečatljive. Poslušati…

Svakako je za ljubitelje Helloween velika stvar za ovu godinu da je nova postava benda, sa tri pevača, kao na turneji od pre par godina, snimila šesnaesti album ove nemačke power metal institucije i album nazvan jednostavno Helloween je, pa, prilično dobar? Da se razumemo, meni lično su Helloween uvek bili za nijansu previše cheesy da bih ih predugo slušao, ali fakat je da su kreirali zvuk nemačkog power metala i da su neki od njihovih ranijih albuma praktično etalon kako se to radi. Imati Kiskea i Hansena na istoj ploči sa Derisom (Hansen je snimio i gitaru pa bend ima i tri gitare) je definitivno podstaklo ekipu da se ekstra potrudi oko komponovanja pa je Helloween (album) (konceptualni, dakako) sa monstruoznih 73 minuta trajanja prilično očigledno pozicioniran da bude DOGAĐAJ i kamen-međaš u karijeri benda ali i metalu uopšte. I, mislim, ovo je svakako logična progresija u odnosu na Keeper of the Seven Keys, žestok i epičan power metal koji je ovde ispoliran dodatnom količinom ideja i aranžmanskih zahvata kakve ovakva postava prosto nameće pa su pesme uglavnom na srećnoj sredini između pop-power metala i progresive, uspevajući da se ne zagube u „progresiviranju“ ali i da njime malo kompenzuju jaki cheese koji izlazi iz svih pora. Priznajem da ovo nisam očekivao i da sam i blago impresioniran.

Za kraj, umetnost. Novi album pensilvanijskog dua Orphan Donor je veoma dobar. Naravno, ovo je taj neki „klasičan“ mathcore u kome imamo disonance, asimetrične ritmove i neprirodne aranžmane, puno vrištanja i postmetalske melanholije, ali Orphan Donor na Unraveled demonstriraju vrlo jak talenat za komponovanje, praveći ne samo od individualnih pesama već i od čitavog albuma jedan fascinantan narativ koji, slažem se, nije lako preslušati u jednom sedenju, pogotovo uz vrlo glasan mastering, ali koji ćete želeti da slušate ponovo. Ovo je na kraju dana ipak mathcore/ avangardni post metal kao osnova za kreiranje ambicioznih ali zaokruženih kompozicija radije nego kao demonstracija koliko promena muzičari mogu da memorišu tokom pesme od pet minuta. Vrlo dobro:

https://orphandonor.bandcamp.com/album/unraveled

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s