Mehmet Metal Mejhem: Nedeljni metal pregled 03-07-2021

Toliko zanimljivih izdanja iz oblasti metala ove nedelje, a da ipak nisam stigao da preslušam novi At the Gates za koji kažu da je solidan. To ćemo pokriti sledeće nedelje, a evo sada šta sam izdvojio za proteklu:

Blek metal kao predjelo! Transcending Rites je novi projekat belgijskog metal pregaoca kog znamo po imenu Déhà, a u saradnji sa Brouillard koja takođe ima nekoliko jednočlanih projekata i prvi album ovog rodno mešovitog dvojca, Enthronement of the Third je atmosferičan, hermetičan blek metal sa dugačkim hipnotičkim pesmama. Odlično je to, da ne bude zabune, vrlo spretno kombinujući imanentnu energičnost blek metala sa tom nekom post-blek atmosferom, a da se ne napušta bazični instrumentalni pristup i zvuk. Ako bih išta zamerio albumu to je, pak, upravo zvuk, u tehničkom smislu, jer ovo zvuči kao da je snimano preko telefona i to starog, analognog, putem međugradskog poziva…

https://deha.bandcamp.com/album/enthronement-of-the-third

Odachi iz Sijetla sviraju vrlo ubedljiv post-blek metal na nečemu što ima samo dve pesme (mada se prodaje za sedam dolara) i zove se Salvo. Ne znam šta, kako i gde, ali Odachi ovde pišu odlične pesme i izvode ih sa velikom ubedljivošću, uz produkciju koja nije tipično post-blekerski razmrljana već dopušta muzici da se lepo čuje. Meni odlično:

https://odachiseattle.bandcamp.com/album/salvo

Krajnje dopadljiv jednočlani blek metal projekat Mysticult ima prvi album i ova istoimena ploča nudi iznenađujuće sigurno produciranu i prijatnu muziku. Ovo je svakako moderniji blek metal sa dosta melodije ali Yuri koji sve ovo svira i peva voli i dobar rif i energičan, borbeni rtitam pa Mysticult ostavlja odličan prvi utisak:

https://mysticult.bandcamp.com/album/s-t

Nemački Fiat Nox su prilično zabavni na svom debi albumu The Archive of Nightmares. Ovo je moderan, blago atmosferičan blek metal sa takođe blago simfonijskim naklonom u aranžiranju. No, sve je to dobro napisano i fokusirano na aranžiranje pa su pesme, iako podugačke, vrlo kinematske i album ima interesantan tempo i narativ. Probati:

https://thecrawlingchaosrecords.bandcamp.com/album/fiat-nox-the-archive-of-nightmares

https://lightthetorches.bandcamp.com/album/the-archive-of-nightmares-2

Ruski Voice of Drenai je jednočlani blek metal bend konceptualno uobličen oko romana Legend kojeg je osamdesetih godina izbacio britanski fentezi autor David Gemmell. I album se zove Legend, i ovo je primereno fantazijski tematizovana muzika ali u čisto muzičkom smislu ovo je impresivno napisan, žestok, a melodičan blek metal koji nadilazi svoje kućne osnove i zvuči prilično dobro i ubedljivo. Engleski fentezi ali sa ruskom dušom? Idealna kombinacija:

https://voiceofdrenai.bandcamp.com/album/legend

Nizozemci Standvast na svom novom EP-ju, Allenig sviraju dostojanstven ali sirov i pomalo pankerski/ rokerski blek metal. Ovih sedam pesama u dvadesetak minuta imaju jednostavne ritmove, hipnotičke gitare i sirovo, deračko pevanje. Ponekad su najjednostavnije formule najbolje:

Za zaista pankerski blek metal tu su nam Franczuzi Devilspit kojima se jedna od pesama na EP-ju Fukk Off​.​.​. We Sukk! Zove „Alcoholic Rural Black Punk Metal“. Eto manifesta u pet reči! Ovo je, inače, sasvim dopadljiva ploča, sklopljena od starih pesama, snimljenih ponovo pa sve ima jedan ne baš „skupi“ šmek, ali osećaj da se ipak malo uložilo u zvuk i kvalitet. Naravno, ovakvoj muzici sirovost je prirođena, ali Fukk Off​.​.​. We Sukk! Sasvim lepo zvuči i vredi da se čuje:

https://devilspit.bandcamp.com/album/fukk-off-we-sukk

Sarajevski Krv se posle više od jedne decenije vraćaju četvrtim albumom, Grob i tama i ovo nije krljački blek metal po uzoru na stare albume već istovremeno i promišljeniji i hermetičniji zvuk koji drži metal liniju ali ima meditativniju ambiciju. Nije da mi ne nedostaje žestina koju su Krv imali u pretprošloj deceniji, ai Grob i tama svakako ima mnogo zanimljivih ideja i generalno drži jednu mističnu, mračnu blek metal dimenziju koja bendu lepo stoji:

https://krvpropaganda.bandcamp.com/album/grob-i-tama

Ruski Bizarrekult je stigao do prvog albuma i Vi overlevde je robusna, uverljiva ploča progresivnijeg ali oštrog i stamenog blek metala. Kako i moderni trendovi diktiraju ovo je manje rifaška, više atmosferična ploča ali Bizarrekult pišu prilično dobre pesme i imaju odličnu (preglasnu, naravno) produkciju i album u celini odaje utisak ozbiljnog, zaokruženog projekta:

https://bizarrekult.bandcamp.com/album/vi-overlevde

Italijanski Xanathar je možda isuviše cheesy za moj ukus na svom drugom EP-ju, The Towers (seksi meduzu na omotu da i ne pominjem). Od tri pesme, jedna je samo cheesy sintisajzerski interludij, recimo a sve se vrti oko World of Warcrafta, ali kad se krlja, ovde se krlja i bend proizvodi pristojan, lo-fi melanholičan blek metal koji onda nudi po ceni što je sami birate. Fer:

https://xanathar.bandcamp.com/album/the-towers

Jermenski Valeholm nudi melodičan, ali energičan i generalno lepo produciran blek metal na prvencu Conciliation. Ovo je taman toliko hermetično da ne bude populistički i taman toliko melodično da ne bude prehermetično, sa odličnim temama i vrlo lepo napisanim pesmama. Vrlo ubedljiv debi:

https://valeholm.bandcamp.com/album/conciliation

Brazilski Antimonument zvuči vrlo hermetično ali i prilično old school na svom albumu (EP-ju?) Concealment. Ovo je sirov, pomalo lo-fi black-death metal sa vrlo okultnom atmosferom ali i disonantnim, opasnim rifovima, moguće odsviran od strane samo jednog čoveka. Sve je to vrlo podzemno, ali i vrlo autentično:

https://cianeto.bandcamp.com/album/concealment

Njemački Friisk zvuči prilično ubedljivo na debi albumu …un torügg bleev blot Sand. Ovo je nazivno atmosferični blek metal ali pričamo o žestokoj, oštroj svirci, vrištećem ali artikulisanom vokalu i, naravno, puno melodije. Friisk nisu onako rasplinuti kao dobar deo atmoblek kolega i time su meni odmah draži. Njihova muzika u sebi ima dosta krvi i, jelte, mesa, te žestine da i meni bude prilično zanimljiva:

https://vendetta-records.bandcamp.com/album/un-tor-gg-bleev-blot-sand

https://friisk.bandcamp.com/album/un-tor-gg-bleev-blot-sand

Odličan švedski blek metal na albumu Entropy of Holocene sastava Seer of Gallows o kome ne znam baš ništa. Muzički, ovo  je šestoko i energično ali i na momente melodično, sa dosta sirove, old school energije, ali i kvalitetnom, disciplinovanom svirkom. Seer of Gallows je tačno negde na sredini pa može da zadovolji i atmosferičare i hedbengere, i čiste blek metalce i one koji naginju u death stranu, sa solidnom produkcijom i pošetnom, znojavom svirkom:

https://seerofgallows.bandcamp.com/album/Entropy-of-Holocene

Grci Dark Vision su čekali punih devetnaest godina da snime drugi album, ali je Ianos zato barem vrlo energičan, ekspresivan primerak old school blek metala koji zvuči prilično patinirano i ima u sebi dosta death metal elemenata. Postava koja snima ovaj album ima samo jednog člana koji je bio u bendu i za prvi album pa je i muzika drugačija, energičnija, oštrija, „metalskija“. Svakako prilično lična. Meni prijatna:

https://cultofparthenope.bandcamp.com/album/ianos

Mnogo mi se dopao novi EP brazilskih Despot. Njihov blek metal u sebi ima koliko hoćete death metala, thrash metala, progresive i „tehničkog“ zvuka, ali je sve uvek podređeno dobrim, energičnim pesmama, pa je tako i Death Drive pun kompleksnih aranžmana i impresivne svirke, ali u prvom planu je moćan blek metal iskaz, produciran veoma dobro i konstantno svež i iznenađujući. Ovaj bend u tri pesme strpa više muzike nego, jelte, mnogi bendovi u čitave karijere a Death Drive se i daje po ceni koju sami odredite. Nezaobilazno:

https://despotband.bandcamp.com/album/death-drive

Jesenas mi je prijao prvi album Velšana Black Pyre a sada imamo i novi živi snimak ovog kardifskog benda i Live at UnMute Festival 2021 potvrđuje usviranost i izvođačku zrelost benda. Ovo je naravno, snimak lajvstrima, nema ovde publike i šutke, ali je makar zvuk odličan, uz dinamičnost koja ide uz živu svirku ali i za blek metal često nekarakterističnu čistotu koja ne oduzima na snazi i sirovoj estetici. Bend donosi četiri pesme old school lepote, naplaćuje tačno onoliko koliko ste spremni da date i u tome svemu se zaista može uživati:

https://blackpyre.bandcamp.com/album/live-at-unmute-festival-2021

Finski Deceiver Legion ima odličan debi. Varjoissa je ploča kvalitetnog skandinavskog blek metal zvuka, sa interesantno napisanim pesmama i pažljivim sekvenciranjem albuma. Jedini član ovog benda i autor sve muzike, Wragnr ima i interesantne ideje o produkciji i ovo je istovremeno i kinematska, atmosferična, ali i izrazito rifaška, udaračka ploča. Odlično:

Vrlo dobra kombinacija doom i black metala na kaseti Final Tomb kalifornijskih Ancient Tome. Mislim, odlična je jer je ovo vrlo primitivna, svedena muzika koja dobro kontrastira (doduše retke) brze i (preovlađujuće) spore delove, a koje povezuju superteške gitare i bestijalni, demonski vokal. Veoma mučno ali ko voli uživaće:

https://transylvaniantapes.bandcamp.com/album/ancient-tome-final-tomb

Meni najbolji album u okviru blek metal ponude ove nedelje – i to ne samo zato što je na omotu gola žena – dolazi sa Islanda. Mannveira iz Rejkjavika na prvencu, Vitahríngur ne haju za nekakav old school ili tradicionalni zvuk ali njihov blek metal nove škole nema ni mnogo veze sa danas trendujućim atmosferičnim/ post/ shoegaze formulama. Vitahríngur je mračna i agresivna ploča apokaliptične atmosfere koja ima prostora za melodije i tanane emocije, ali one moraju da se grčevito bore za opstanak sa lavinom moćnog, tamnog zvuka koja sve ispod sebe zakopava i vodi direktno u bezdan očaja. Bend postoji već duže od jedne decenije i vidi se da se dosta radilo na tesanju zvuka ali i pisanju pesama pa su ovo osmominutni i devetominutni komadi koji impresioniraju svojim narativima i suštinskom jednostavnošću izraza. Izvanredno:

https://darkdescentrecords.bandcamp.com/album/vitahr-ngur

Pređimo na srazmerno prijatniji a svakako sporiji zvuk u formi stoner roka, duma, psihodelije… Grizzleroot su engleski stoner rok bend koji voli gruv i melodično, promuklo pevanje, ali voli i meditativnije pasaže u svojoj muzici. Album Fantastic Machine ima dosta bluza u svojoj osnovi i mada nije produciran idealno, ima dovoljno psihodeličnih elemenata i teških rifova da mi bude prijatan:

https://grizzleroot.bandcamp.com/album/fantastic-machine

Rimski Scoville nude 25 minuta čiste rifaške hipnoze na svom EP-ju Podzilla. Ovo je instrumentalni stoner rok kome je gruv sve na svetu ali tu je i dobra produkcija pa i nešto ukusno urađenih solaža. Moja predrasuda ka instrumentalnom stoneru i ovde se uspešno krši o kvalitet svirke, zvuka i pesama italijsnskog benda. Sjajno:

https://scoville420666.bandcamp.com/album/podzilla

Deprivacija iz Viljnusa sviraju depresivni, melanholični sludge-doom metal i novi EP, Šukės // Ramybės njihov slučaj izlaže kroz dve pesme koje traju svaka duže od trinaest minuta. Ima to šarma, pogotovo u tužnim rifovima i prilično pristojnom gruvu a nisam baš siguran da je vokal adekvatan jer pevač zvuči kao da mu je nešto upalo u grlo i pokušava da ga izbaci napolje dok peva… No, nema ga mnogo i ovo je u principu prijatno za slušanje ako vam se sviđa da vam načelno ne bude prijatno:

https://deprivacija.bandcamp.com/album/uk-s-ramyb-s

Za ozbiljan, spor doom metal, eto nam trećeg albuma poljsko-švedskih Suffer Yourself. Ovaj rodno mešoviti kvartet kombinuje funeral doom sporost i atmosferu sa teškim sludge rifovima i album Rip Tide je masivan, veoma spor i uzbudljiv u svoj toj sporosti jer uspeva da kreira dosta drame i varijacije u dinamici i emocijama da drži slušaoca investiranog tokom dugačkih perioda vremena. Mislim, već prva pesma je duža od dvadeset minuta. Ostale dve su znatno kraće, a poslednja je zapravo i više audiomontaža nego muzika, no dodavanje ovih ambijentalnih/ drone elemenata u teški metal – kao i violončela – odlično funkcioniše i pričamo o vrlo zanimljivom albumu:

https://sufferyourself.bandcamp.com/album/rip-tide

Black Sire su iz mitskog mesta Dejton u Ohaju i njihov singl, Unmarked Grave već po prirodi stvari zvuči veličanstveno. Pričamo o gruverskom, pa i kinematskom stoner-desert rocku sa dosta lepih tema, odličnom atmosferom i bez pevanja. Generalno ja, kao, više volim kada ovakvi bendovi imaju strofe, refrene i sve to ali Black Sire zvuče vrlo zaokruženo bez njih pa se nemam rašta žaliti.

https://blacksire.bandcamp.com/album/unmarked-grave-single

Novi Purification stiže tek sedam meseci posle prethodnog, potvrđujući da portlandski doom metalci rade punom parom. The Exterminating Angel, četvrti album ovog benda u dve godine je sjajan i maštovit opus melodičnog, eklektičnog doom metala sa jakim religijskim temama i, ovog puta, sa vrlo solidnom produkcijom. Purification uspevaju da zvuče i retro i moderno i originalno na ovom albumu koji benaporno spaja klasični rok i bliskoistočne teme, psihodeliju i religijski zanos… Sjajno:

https://purificationdoom.bandcamp.com/album/the-exterminating-angel

Torvus iz Merilenda sviraju onako, garažni doom metal koji ima i neočekivano melodične i iskrene delove. Sve je to, na demou Dead Seasons (snimljenom nakon debi albuma benda) vrlo šarmantno, mada prilično lo-fi. Ipak, ko voli da čuje sirovu, interesantnu muziku, pravo iz duše, sa svom naivnošću ali i autentičnošću što to podrazumeva, voleće Torvus:

https://torvus.bandcamp.com/album/dead-seasons

The Black Thunder su robustan, glasan poljski stoner/ metal bend. Into the Darkness We All Fall, njihov drugi album, pun je snažne svirke i solidnog gruva. Bend svira možda i preagresivno da bi bio nazvan stoner rokom ali sa druge strane ovo je vrlo utemeljeno u bluzu i dobrom raspoloženju (uprkos destruktivnim temama sa tekstovima poput „I am/ depressed/ I try to kill myself/ Can’t understand this world“) pa mislim da je namenjeno pre svega takvoj publici. Vrlo energično, vrlo glasno:

https://theblackthunder.bandcamp.com/album/into-the-darkness-we-all-fall

Australijanci Sundowner sebe i svoj album  Guns, Knives And Tyre Irons odlično opisuju rečima „8 songs of filthy sludge, drenched in feedback and volume abuse“. Što se kaže, ne bih tu ja ništa diro: ovo je zaista jedan vrlo gruverski, vrišteći ali prijatan sludge metal sa pažnjom posvećenom tome da muzika bude tečna, pokretna i da publiku ubaci u neprestano njihanje. Zvuk je, razume se, dosta agresivan, ali pesme su lepe i sve se to sluša sa dosta zadovoljstva:

https://sundownersludge.bandcamp.com/album/guns-knives-and-tyre-irons

Izraelski Dakat Doomia na svom EP-ju A Hail from the End sviraju mučan, težak i iznurujući doom-sludge metal koji uspeva da u svom niskom štimu, sporom tempu i životinjskom pevanju kreira taman toliko gruva da se ovo može slušati i „rekreativno“ a ne samo u pripremama za samopovređivanje. Ovih pet pesama, ispostavlja se, imaju jednu organsku formu i izvođenja koja zvuče spontano i živo, pa hiperdistorzirane gitare i napukli vokal odmah zvuče manje neprijateljski. Nije rđavo:

Deathchant iz Los Anđelesa sviraju prijatan, vozački hevi rok, sa uticajima koji se, po rečima samog benda protežu od Thin Lizzy do Melvins. I stvarno, album Waste ima u sebi prijatnu ’70s melodiju i određeni glam-šarm hard roka, ali i distorziranost i estetiku mutnog, spontanog, koju vezujemo za te neke „novije“, andergraund pojave na razmeđi metala, panka, buke i koječega. Album je, a to je najvažnije, pun sjajnih pesama koje ne idu uvek linijom najmanjeg otpora i u svoj bluzerski hard rok ubacuju dosta ideja i iznenađenja. Vrlo prijatno i uzbudljivo:

https://deathchantnoise.com/album/waste

Dogpatch iz Sijetla su trio sa pevačicom koji, sudeći po singlu Slug/ Mushroom pravi vrlo prijatan, organski heavy rock koji je negde između stonera, grandža, panka, hard roka i psihodelije. Ove dve pesme nisu ništa posebno u pogledu ideja i koncepata, snimljene su polugaražno itd. ali bend ih izvedbom izdiže na nivo iskaza. Naravno, dobar deo kredita ide na adresu odlične pevačice koja svemu uspeva da udahne veliku količinu cool vajba da bude zanimljivo tih osam i po minuta što se ova muzika sporo i simpatično valja:

https://dogpatchwa.bandcamp.com/album/slug-mushroom

Danski duo Funeral Chasm ima reč „funeral“ već u imenu pa nema mnogo dilema oko toga šta se svira na debi albumu Omniversal Existence. Ovo je, naravno, spor, svečan funeral doom metal snimljen, rekao bih, u prilično partizanskim uslovima bez obzira što bend uredno potpisuje studio gde je ovo bačeno na harddisk. Ne da je ovo lo-fi ploča ali nizak budžet se svakako podrazumeva, no, Funeral Chasm nadomešćuju raskoš produkcije prilično solidnim rasponom ideja koje znače i da pesme nisu EKSTRAVAGANTNO dugačke, ali da u njima ima dosta dobrih koncepata i raznovrsne atmosfere. Melodični, klin vokali koji kontrastiraju dubokom death grgorenju su pravi heroj ovog albuma:

https://funeralchasm.bandcamp.com/album/omniversal-existence

Novi EP meksičkih stoner rokera 3Demons se zove Upala ali ne znam ima li to veze sa nekim našim jezicima. Štagod da je u pitanju, ovde dobijamo robustan, energičan instrumentalni stoner „workout“ koji bučnošću u distorzijom osvaja dovoljno simpatija da se ne pitate ima li bend zapravo išta sem dobrog gruva. Možda i nema, ali gruv zvuči organski, miks dopušta dosta dinamike i Upala je prijatan materijal da se posluša:

https://3demons.bandcamp.com/album/upala

Nick Oliveri ima novu kolekciju kolaboracija za Heavy Psych Sounds Records. N​.​O. Hits At All Vol​.​7 ima deset odličnih pesama „punk ’n’ rolla“, kako kaže izdavač ali ovo i nije „samo“ pankerski obojen rokenrol. Oliveri je sjajan u svakom kontekstu u kome se zatekne i ovde ima propisnog bluza, hard roka, stonera, desert rocka i svega što možete da zamislite, odsviranog spontano ali kvalitetno. Bez greške:

https://heavypsychsoundsrecords.bandcamp.com/album/nick-oliveri-n-o-hits-at-all-vol-7

Kome još nije dosta Nicka, Mondo Generator je za istog izdavača izbacio novi žvi album, Live at Bronson, snimljen negde pred početka pandemije i pun, ali PUN roka, panka, rokačkog panka i pankerske rokačine, sve kako očekujete, uz gomilu obrada Kyuss i QotSA. Sa Oliverijem zaista retko možete da promašite, pa ovaj živi album sa čak osamnaest pesma nudi mnogo sreće:

https://heavypsychsoundsrecords.bandcamp.com/album/mondo-generator-live-at-bronson

Year of No Light iz Bordoa sviraju već solidnih dvadeset godina i Consolamentum im je peti album, pa se ovde čuje jedna izgrađenost, zaokruženost stila i izvedbe. Album kombinuje doom i post metal sa svim shoegazerskim, atmosferičnim konotacijama koje ovo podrazuzmeva ali na jedan sasvim sazreo, dobro odmeren način. Ovo podrazumeva i prilično glasan mastering, ali kad to stavim na stranu, Consolamentum je vrlo ubedljiva ploča koja, svakako, ima u sebi jednu prenaglašenu, teatralnu emociju, ali kome TO smeta verovatno ne treba da sluša metal:

https://yearofnolight.bandcamp.com/album/consolamentum-2

A sad slavlje! Novi Froglord, sestre i braćo! Bristolski kralj vodozemačkog stoner roka snimio je drugi album, The Mystic Toad i ovo je još jedna odlična kolekcija gruverskog, psihodeličnog, teškog metala koji ne komplikuje i svoj šaljivi koncept svira sa sigurnošću da su dobri rifovi i njišući ritmovi dovoljni i da nekakva dodatna objašnjenja samo mogu da pokvare magiju. The Mystic Toad je kolekcija odlično napisanih (und solidno produciranih) stoner pesama koje se sjajno igraju između napetosti i relaksacije, a tu su i ukusno odabrani semplovi, lepe solaže, te konceptualni tekstovi što se bave invazijom sa Saturna, za paket koji donosi samo užitak. Ne časiti ni časa:

https://froglord.bandcamp.com/album/the-mystic-toad

Idemo u bržu traku. Iako Kanađani The Beckoning sviraju kombinaciju gotike i melodičnog death metala, što nije baš sasvim u skladu sa mojim potrebama, nalazim da je njihov novi EP, Sanctuary zapravo vrlo dopadljiv. Ovo je oštrija i sirovija svirka od inače najčešće preproduciranog, preterano ispoliranog programa koji vezujem za ove žanrove a pesme imaju simpatične teme i smena melodičnih i ekstremnih vokala mi zapravo veoma prija. The Beckoning na ime svog štima i zvuka gitara pomalo zvuče i kao blek metal bend i generalno, na gomili, Sanctuary je prijatna ploča:

https://thebeckoningcanada.bandcamp.com/album/sanctuary

Whoa, Shallow Teeth iz Bafala su ozbiljno dobri na istoimenom debi-EP-ju. Njihov vrištavi, energični posthardcore ima taman toliko death metal i math metal elemenata u sebi da zvuči opako i moćno, a da ne izgubi ništa značajno od te screamo dimenzije koju mladi vole. Disonantno ali seksi i zapaljivo, super producirano. Sve na gomili odlično:

https://shallow-teeth.bandcamp.com/album/shallow-teeth-ep

Oh, već je vreme za novu internacionalnu beatdown dompilaciju u izdanju 164 Beatdown Crew? Nemački beatdwon pregaoci su nam prikupili još 59 bendova sa raznih strana globusa i predstavljaju ih za onoliko para koliko smo spremni da damo na kompilaciji Heavy Tunes Around The World Vol. 4. Kao i uvek, izbor je odličan i čak ja koji mnogo ne marim za beatdown, ovo slušam sa dosta simpatija. Obavezno overiti:

https://164beatdowncrew.bandcamp.com/album/heavy-tunes-around-the-world-vol-4

Novichok iz Njukasla sviraju solidan, sirov thrash metal na EP-ju Empire of Lies. Ovo je dosta jeftino producirano ali bend ima izražen, jelte, etitjud, i rifove koji ne pucaju od originalnosti ali vrše posao. Novichok su žestoki, besni i disciplinovano sviraju svoje grube ali ne primitivne pesme. Meni to sve prija:

https://novichok.bandcamp.com/album/empire-of-lies

A iz Londona stižu Contract Killer sa svojim EP-jem Fat Cat koji je neka vrsta melanža thrash metala i crustpunka što se dobro uklapa u britansku tradiciju slične muzike (Hellbastard, Energetic Krusher, Hellkrusher itd.). I generalno odlično zvuči! Contract Killer sviraju disciplinovano i čvrsto, dakle kvalitetno, ali bez nekakvih velikih komplikacija. Ovo je rifaška, jednostavna i popaljiva muzika koja se nada da ćete se uz nju opijati, šutirati, pijano šutirati i, opciono, udarati flašama o glavu. Obrada Ratos De Porao pred kraj EP-ja, Periferia, je sav manifest koji nam je potreban:

https://contractkiller.bandcamp.com/album/fat-cat-e-p

Zna se da nisam neki ljubitelj groove metala ali Rusi Into The Fray su izrazito dobri na debi albumu nazvanom takođe Into The Fray. Ovo je vrlo gruvi, vrlo energično, vrlo, čak, i staromodno, sa energijom koja priziva rane-srednje devedesete i dosta eksplozivnosti kakvu mnogi bendovi koji sebe svrstavaju u ovaj žanr zapravo nemaju. Into The Fray su negde na srećnoj sredni između Pantere, The Haunted i, šta ja znam, Lamb of God, sa dobrom produkcijom i generalno dovoljno dobrim pesmama da meni donesu osmeh na lice:

https://intothefrayband.bandcamp.com/album/into-the-fray

Transatlantski thrash metal dvojac Scythelord je oduševio novim albumom, Earth Boiling Dystopia. Ovaj Amerikanac i Šveđanin su na svom drugom albumu ponudili izvrsnu produkciju, moćne trešerske rifove i energičan tempo. No, svakako treba primetiti da Scythelord imaju i progresivnu komponentu i da su pesme na ovom izdanju distinktne, maštovite kompozicije sa karakterom i da se album sluša i kao neka vrsta konceptualne ploče. Veoma dobro, u svetloj tradiciji progresivnijeg thrash metala:

https://scythelordofficial.bandcamp.com/album/earth-boiling-dystopia

Kakva surovost na albumu Melodías para el fin del Mundo kolumbijskih Valium Ibahell! Mada, naravno, kada se album zove „melodije za kraj sveta“, legitimno je očekivati i nekakav melanholični ambijentalni post metal, no ovom prilikom dobijamo razjareni crustthrash/ thrashcore koji manjak nekakve klasične muzičke naobrazbe nadomešćuje entuzijazmom i urlanjem. Ovo je sve puno disonantnih rifova i paklenog (povremeno ženskog?) vrištanja kako i dolikuje kraju sveta i mada pesme uglavnom počivaju na vrlo prostim temama, aranžmani iz njih izvlače dosta života a potpuno razularena, demonska izvedba završava ostatak posla. Sjajno:

https://valiumibahell.bandcamp.com/album/melod-as-para-el-fin-del-mundo

Šveđani Atonement na svom prvom izdanju, kaseti Merciless Blasphemy zvuče toliko old school da sam morao da proverim nije li u pitanju neko izdanje iz osamdeseth koje nam se danas vraća magijom interneta. Nije! Atonement su moderni bend čiji black-thrash zaista ima autentičnu ’80s komponentu. Ovo je sirovo komponovano, divljački odsvirano i neodoljivo:

https://atonementsweden.bandcamp.com/album/merciless-blasphemy

Thoughtcrime iz Denvera su odlični  na istoimenom debi-EP-ju mešajući malo melodičnog „alternativnog“ metala sa thrash svirkom. Rezultat je kao da slušate grunge bend koji je otlrio Megadeth, sve spakovano u odlično napisane, dosta kompleksne pesme koje imaju i pamtljive melodije i refrene. Sve to i odlična produkcija. Impresivno:

https://thoughtcrime-official.bandcamp.com/album/thoughtcrime

Nema krastpanka dok ga Šveđani ne zavare. Doduše, često je to i malo premelodično za moj ukus, ali Valdsamt Motstand svoj sirovi hardkor pank mešaju sa malo black metal elemenata pa je kompilacija The Speedball Sessions Vol. 2 puna odlične muzike koja uživa u sirovosti ali zna da iznenadi lepom idejom i promenom atmosfere kada se najmanje nadate. Šesnaest pesama, remasterovan zvuk, vrlo prijatno:

https://valdsamtmotstand.bandcamp.com/album/the-speedball-sessions-vol-2

Oh, novi split EP na kome su Agamenon Project? Dajte. Na ploči koja se (verovatno ne) zove #14_21 drugu stranu zauzima podrumski, jako sirovi hardkor pank bend Pinscher Attack koji zvuči kao teleportovan iz Slovenije 1982. Godine, Prelepo. Agamenon Project su ovde standardno odlični sa vrlo lo-fi zvukom ali i četiri pesme vrlo propisnog old school grindcorea. Divno a i plaćate kolikogod poželite:

https://whocaresrecordsbrazil.bandcamp.com/album/14-21-agamenon-project-x-pinscher-attack

Za još premijum grindcorea tu su naši stari znanci Napalm Ted i ovaj finski sastav i na EP-ju  Cesspool of Human Mind isporučuje brzinu, žestinu i oštrinu. Napalm Ted su razgovetniji i bliži „normalnom“ hardcore punku nego što njihov polušaljivi naziv sugeriše, ali muzika je zapravo ozbiljna, precizna, a živa, dobro aranžirana i pogađa sve potrebne mete, skrećući i prema death metalu koliko je potrebno da stvari ostanu sveže. Odličan materijal od strane benda koji nas je na odličnost već prilično navikao:

https://napalmted.bandcamp.com/album/cesspool-of-human-mind

Knoll iz Tenesija kombinuju grindcore sa drugim ekstremnim metal žanrovima sa dosta uspeha pa je i njihov novi, živi album, Live at Roadburn Redux impresivno odsviran i pun upečatljive atmosfere na razmeđi grindcorea, black metala, raznih „post“ skretanja itd. Ovo je, istovremeno i muzika bazirana na ideji disonance, neprijatnosti, praktično neprijateljstva prema slušaocu pa treba imati svesnu želju da je slušate, ali Knoll svakako uživo zvuče moćno i ovo je vredno truda, a i para mada bend hrišćanski skromno album nudi po ceni koju sami odredite:

https://knollvhs.bandcamp.com/album/live-at-roadburn-redux

THERUINDEATHMETALCULT je ime benda iz Kalifornije koji na kaseti i vinilu naslovljenim Fukking Apokalypse svira ekstremno primitivni, ekstremno old school death/ black metal. Ovo je muzika bez pretenzija na ikakve „više“ elemente, utemeljena u udarcu i rifu, životinjskom vokalu i brutalnom izvođenju. Nema tu, jelte, suptilnosti, ali ima te neke infernalne, bestijalne energije. Ako ste nekada voleli Blasphemy, probajte i THERUINDEATHMETALCULT. Daunloud plaćate koliko želite:

https://thedeathmetalcult.bandcamp.com/album/fukking-apokalypse

Takođe iz Kalifornije su Flesh Pit čiji old school death metal zvuči bliže onome što danas podrazumevamo pod tim terminom. EP Monolith of Flesh ima pet pesama mračnih, jakih rifova i dobrog gruva, sa brzim delovima koji su hipnotički monotoni i jako dubokim, skoro prošaputanim  vokalom. Bend odlično svira i pretvara svoju energičnu muziku u zbilja hipnotički, zamaman program rifova i ritma. Odlično:

https://fleshpitmetal.bandcamp.com/album/monolith-of-flesh

Moskovski Deadman Glory je ono što ja u svojoj glavi čujem kad pomislim na tehnički death metal. Album Voyager je superbrza, melodična mešavina gitara koje sviraju skoro neoklasičarske teme preko ćelavog, mekog basa i suludo brzih programiranih ritmova, sa vokalom odozgo koji je žestok ali vrlo razgovetan. Ovo zvuči kao kućna produkcija ali ekstremno posvećeno i pažljivo rađena pa ako volite muziku koja preteruje i to baš PRETERUJE ali impresionira u tom preterivanju, Voyager je odličan album:

https://deadmanglory.bandcamp.com/album/voyager

Poljski death metalci Existhor su toliko melodični i lirski nastrojeni na prvoj pesmi novog EP-ja, Elegies, da sam pomislio da su skroz napravili tranziciju u melodični blek metal i ka publici koja je nežnija i osećajnija. No, ostale dve pesme su bliže klasičnom death metalu ovog benda i zapravo sve na gomili su vrlo dobre. Existhor imaju dobar gruv i sviraju odlično, zajedno sa dobrom produkcijom pa je ovo lep paket:

https://existhor.bandcamp.com/album/elegies

Takođe Poljaci, Pandemic Outbreak, na svom debi albumu Skulls Beneath the Cross cepaju ozbiljan deaththrash koji ide brzo i ruši sve na svom putu. Ovo nije naročito inovativan pristup muzici, ali Pandemic Outbreak pišu tečne, prijatne pesme i sviraju energično i ubedljivo i ako vam ne zasmeta pomalo monotona atmosfera, ovo je zapravo odličan album žestokog, dobro produciranog poljskog metala:

Voronješki Brontomorph su vrlo simpatični na demou Battle on koji nudi dve pesme gruverskog, vrlo dobro produciranog death metala. Ovo zvuči jako zrelo napisano, prosvirano i iznenađujuće dobro studijski odrađeno (slušajte taj sjajni, pljeskavi bas!) pa se nadam da Brontomorph planiraju album što pre:

https://brontomorph.bandcamp.com/album/battle-on

Cryptid iz Kentakija na istoimenom demo snimku takođe zvuče veoma dobro, nudeći disonantan, nervozan death metal koji u sebi ima samo malo djent/ deathcore elemenata da zvuči moderno ali se u suštini drži propisnog death metal menija. Četiri pesme, dosta odličnih ideja i cena koju sami odredite, pa je ovo veoma vredno pažnje:

https://cryptidky.bandcamp.com/album/cryptid

Vrlo prijatan death metal i na novom albumu nude naši stari znanci, Drawn and Quartered. Ovaj bend iz Sijetla mi je prijao i na svom prethodnom albumu, a novi, Congregation Pestilence donosi još poštenog, udaračkog death metala iz Sijetla. Ovo je već osmi album benda koji je započeo sa radom još polovinom devedesetih i mora se priznati da se ovde čuje da su na delu veterani i profesionalci. No, jednako važno je da Drawn and Quartered uspevaju da izbegnu zvuk rutiniranosti i iako muzika na ovom albumu zvuči kao, jelte, prepoznatljiv, udoban, razgažen death metal, ona istovremeno nema generičku, umornu, spojite-tačkice dimenziju. Pesme su, dakle, energične, glasne, ali i interesantno disonantne, zvuk je grub ali jako iskomprimovan, i sve je istovremeno i konfrontativno ali i prijateljski maštovito, baš kako i treba da bude sa death metalom koji je odavno solidifikovao svoje forme i sada inovira na mikroplanu. Drawn and Quartered sa ovim albumom pokazuju koliko to može da bude uspešno:

https://krucyator.bandcamp.com/album/congregation-pestilence

A za death metal koji ne inovira skoro ni malo ali se odlično oseća u svom posve retro formatu, Stress Angel je dvojac iz Bruklina koji sa debi albumom, Bursting Church ide nazad u zlatne godine old school death metala i donosi nam pesme ali i izvedbe koje zvuče skoro kao da ste našli izgubljene snimke Autopsy ili Death. Nije ovo imitatorska muzika, ima ovde da se čuje i malo blek metala, pa ponekad i malo neočekivanih „avangardnijih“ gestova, no, Stress Angel su pre svega bend oslonjen na old school groove i prljavštinu. Činjenica da iza ovog albuma stoji cenjeni Dying Victims Productions trebalo bi da je dovoljna reklama, no svakako poslušajte sami i uverite se koliko Stress Angel uspešno rezurektuju stari zvuk i čine ga svojim, novim i uzbudljivim:

https://dyingvictimsproductions.bandcamp.com/album/stress-angel-bursting-church

Kad vam se bend zove „kanalizacija“, jasno je da vam se muzika uglavnom NE sastoji od romantičnih balada. Sewer iz, opet, Dejtona u Ohaju su, očigledno, death metal bend i, štaviše, kažu za svoj EP, Death Miasma „true death is back“. Jaka najava, za nešto što je u suštini demo primitivnog old school zvuka, no, Sewer imaju taj lo-fi, old school šarm, jednu razoružavajuću neposrednost i jednostavnost i ne mogu da kažem da mi ovo nije bilo zabavno:

https://sewerdeathmetal.bandcamp.com/album/death-miasma

Bostonski Stone the Oracle, naprotiv, sviraju prilično prijemčiv, pomalo tehnički death metal na EP-ju Extinction Imminent. Ovo je muzika koja se ne gubi u tehnici ali jeste aranžmanski i melodijski ambicioznija od uobičajene death metal ponude a bend generalno ima jedan razgovetniji zvuk i pristup izvedbi koji, iako veran death metal osnovama, možda znači i da su prijemčivi za nekakvu malo drugačiju, recimo metalcoreu bližu publiku. U svakom slučaju, dosta ideja i maštovitosti na ovom odličnom EP-ju, uz odličnu produkciju, pa to sve dobija i moje snažne preporuke.

https://stonetheoracle.bandcamp.com/album/extinction-imminent

Indonežanski Gerogot su u odličnoj formi na svom drugom albumu, Heading to Eternal. U tipično indonežanskom stilu ovo je brutalni death metal/ slamming death metal koji ne ostavlja prostora da se neinicirana publika tu sad nešto kao uključi. Sve je mračno, teško ko tuč, brzo i pakleno, ali i dobro producirano i pesme su pune zaokreta i iznenađenja. Nema ovde puno gruva  ali bend nudi tehnički kvalitetnu svirku i pesme koje ipak imaju atmosfere i dinamiku. Fino:

https://gerogot.bandcamp.com/album/heading-to-eternal

Perversity Denied iz Bogote donose još slamming death metal materijala za gladne mase. Za razliku od nekih bendova koje sam poslušao pa preskočio, njihov split album sa Fatuous Rump, Perpetual Devouring of Splattered Putrid Organs ne gura mizoginiju u prvi plan i ovo je uglavnom do apstrakcije odvratno pričanje o istrebljenju čovečanstva i tuđinskim božanstvima. Muzika je, adekvatno, enegičan, krvoločan slam, ali zapravo zabavan, dinamičan i vrlo solidno produciran. Fatuous Rump nude „sobni“ slem i opsesiju fekalijama, rektumima, raznim membranama u ljudskom telu itd. Ko voli, nije rđavo:

https://perversitydenied.bandcamp.com/album/perpetual-devouring-of-splattered-putrid-organs

Imaju i anglofoni brutal/ slem program za ponuditi. Exhumation su iz Liverpula i iako se njihov EP Sadistic Inhumanity ne ističe ne znam kakvim inovativnim pristupom ovom žanru, pričamo o pet pesama vrlo korektne svirke i dovoljno čukanja i gruva da ja budem zadovoljan. Exhumation nisu bend koji pokušava da bude ekstremniji od svega ostalog na tržištu i fokusiraniji je na dobre rifove, pažljivo aranžiranje i solidnu produkciju. Cenim taj napor:

https://exhumationuk.bandcamp.com/album/sadistic-inhumanity-ep

Tu je i slem iz Belgije. Sadistic Defilement na svom istoimenom albumu pružaju deset pesama prilično generičkog „kućnog“ slema, koji, pak, ima solidnu produkciju za svoju klasu, kao i sasvim pristojne pesme. Hoću reći, ovo je niti inovativno niti sad nešto PRETERANO maštovito, ali isporučuje korektne količine brutalnosti i gruva koje su mi potrebne da se proveselim. Sadistic Defilement dobijaju posebne bodove za to što usred standardnih kežual-mizoginih tema za ovu muziku imaju i pesme poput Rapist Castration koja barem MALO uspostavlja ravnotežu.

https://vivisectmerch.bandcamp.com/album/sadistic-defilement

Još slema? Ima! Iz San Franciska dolaze Snuffed On Sight koji su od prošle godine snimili masu demoa i singlova. Njihov prvi kršteni EP, nazvan isto kao i bend ima četiri pesme gruverskog slema sa svinjskim vokalima i sve to sa dobrim, granitno čvrstim zvukom ali i svirkom koja zvuči kao da ovo proizvode tri čoveka u studiju radije nego duhovi u kompjuteru. Muzika ima i element beatdwon hardcorea ali je uprvom planu zaista brutalni, gruverski slamming death metal, snimljen dobro i pun dobrih rifova. Meni ovo lepo a i možete ga kupiti za koliko poželite:

https://snuffedonsight7k.bandcamp.com/album/snuffed-on-sight

Dharma su budistički death metal bend sa Tajvana i njihov upravo izašli prvi EP, Bhaisajyaguru je sjajna kombinacija energičnog death metala, malo himničnih blek metal elemenata ali i tradicionalnih budističkih napeva. Ovaj spoj funkcioniše sjajno jer govorimo o vrlo dobro produciranom i sjajno odsviranom materijalu koji ima taj neki dah svežine u pogledu harmonija i tema ali i klasičnu, vrlo dobro odrađenu death metal podlogu za mošing i šutiranje. Izvrsno:

https://dharmatw.bandcamp.com/album/bhaisajyaguru

Servant of Sorrow su iz države Njujork a na snimku Demo 2021 mešaju death metal i metalcore na način koji zapravo ne daje u konačnom proizvodu deathcore. Ove tri pesme su zaista više death metal, sa propisnim moš-delovima, radije nego sa deathcore breakdown pauzama dok se metalcore komponenta čuje pre svega u stilu pevanja i povremenim melodičnim ispadima. Zapravo mi se ovo prilično dopalo!

https://servantofsorrow1.bandcamp.com/album/demo-2021

Singapurski deaththrasheri Vrykolakas su svoj treći album doslovno nazvali And Vrykolakas Brings Chaos and Destruction, a što postaje opravdanije kada shvatite da je od prošlog albuma prošla čitava decenija. Ovo je svakako prijatna, energična ploča benda koji ima death metal težinu i hermetičnost ali ipak i razgovetniji, nešto prijemčiviji pristup izvedbama. To da je originalni materijal snimljen još 2010. godine pa bačen u đubre objašnjava i što pesme imaju jedan ne baš starinski ali svakako „klasičniji“ rifaški program. Vrykolakas pišu možda i predugačke pesme za ono što u njima dobijamo, plus veoma glasan mastering ume da bude naporan za uši, ali generalno ovo je vrlo žestoka, vrlo rifaški hipnotična muzika i ne mogu da je ne preporučim:

https://vrykolakas666.bandcamp.com/album/2021-and-vrykolakas-brings-chaos-and-destruction-dark-blasphemies-records

Njujorški Last Legion imaju treći album, Legacy ov the Battle i njihova kombinacija poštenog, radničkog death metala, sa blek metalm i vikinškim temama je vitalna i zanimljiva i na ovom izdanju. Ovde se svira pošteno i znojavo, zvuk je onako, underground a pesme su maštovite, žestoke, sa iznenađujuće zabavnim „tech“ detaljčićima i megadžulima energije koja se projektuje na slušaoca. Last Legion uspevaju da u old school death metal kalup ubace ogromnu količinu osobenog, ličnog izraza i snažno osveže ovaj pod-podžanr, kreirajući snažan i veoma zabavan album u tom procesu:

https://lastlegionband.bandcamp.com/album/legacy-ov-the-battle

Iz old schoola idemo direktno u new school, ili tako nešto: Perilaxe Occlusion iz Kanade sviraju death metal ali su teme njihovih pesama vezane za… kompjutersko renderovanje trodimenzionalne grafike? What the? U svakom slučaju, naslov njihovog drugog dema, Raytraces of Death pominje danas modernu tehniku izračunavanja ponašanja zraka svetlosti u trodimenzionalnim prosotrima, a muzika je teški, snažni death metal baziran na zvuku gitare proterane kroz HM-2 distorziju. I, mislim, nije to toliko new school, uopšte, Perilaxe Occlusion su zapravo bliži tom nekom blur-core zvuku iz pretprošle decenije, mada su im pesme manje kavernozne i razgovetnije od vedeta ovog pod-podžanra i bliže tom nekom „novom“ OSDM modelu. Ali su i odlične, mračne, moćne, misteriozne, podugačke a zanimljive. Bend sebe poredi sa Tomb Mold i to je poštena komparacija koja s pravom treba da privuče publiku. Jedini problem sa ovim demom je što da biste kupili daunloud morate da kupite i kasetu…

https://perilaxeocclusion-gurglinggore.bandcamp.com/album/raytraces-of-death

Jedan od najboljih death metal albuma ne samo ove nedelje već i godine stiže iz Istanbula. Diabolizer na svom debi albumu, Khalkedonian Death kanališu energiju i šmekerske rifove kroz urnebesno brze i dinamične pesme koje su, da se razumemo, negde između Vader i Morbid Angel, ali Diabolizer, iako sviraju unutar vrlo jasno omeđenog stilskog prostora, zvuče autentično i „svoje“. Naravno, ovo je i stil death metala koji ja najvie volim, baziran na moćnim rifovima, brzom tempu, tehnički izbrušenoj ali ne razmetljivoj svirci, sa svom zanatskom izvrsnošću članova benda stavljenom u funkciju dobrih pesama. Khalkedonian Death je odlična ploča uz koju možda samo treba dati upozorenje da je mastering veoma glasan mada miks u ogormnoj meri ovo kompenzuje i kreira zvučnu sliku koja je neočekivano topla i prijatna. Odlična ploča:

https://diabolizer.bandcamp.com/album/khalkedonian-death

I jedini album koji po intenzitetu i moćnosti može da parira istanbulskom buldožeru dolazi nam iz Denvera. Kvartet iz Kolorada, Noctambulist, je na svom drugom albumu, The Barren Form, naprosto pocepao, koristeći death metal kao vatreno oružje kojim se osvaja svet a slušalac tera na predaju sem ako je dovoljno snažan da izdrži konstantne baraže zastrašujuće rafalnih ritmova, urnebesnih gitara i vrhunski bestijalnog pevanja. Ovo je death metal koji se ne zamara mošerskim rifovima i radije samo gazi napred iz sve snage, oslanjajući se u jednoj meri i na atmosferu, slično određenim formama blek metala. Poslednjih meseci smo imali slične albume, recimo od strane Moral Collapse ili, možda sličnije, takođe Denverskih Of Feather and Bone. Noctambulist spajaju sve ono najagresivnije u death i black metalu, svirajući na granici brzine dostupne ljudskom telu, ali i pišući pesme koje nisu samo sve-vreme-svom-snagom već mini-narativi sa varijacijama u dinamici, atmosferi i volumenu. Vrlo, dakle, agresivno ali i izuzetno dobro. Najveći problem? Jako glasan master, naravno, ali ko to izdrži biće nagrađen izvrsnim albumom ekstremnog metala:

https://noctambulist1.bandcamp.com/album/the-barren-form

Kosmic Dragon su novi kalifornijski power metal sastav koji se trudi da po definiciji cheesy dimenziju ove muzike podvuče i okrene na šalu – članovi se slikaju sa plastičnim zračnim pištoljima i mačevima a debi EP, The Galactic Hammer ima i gotovo humoristički intro. No, muzika je zapravo ozbiljna i pričamo o punokrvnom, dobro napisanom heavy metalu melodičnije, ali energične power provinijencije. Odličan debi:

https://kosmicdragon.bandcamp.com/album/the-galactic-hammer

Tu je i novi Nanowar of Steel. Skoro da sam mogao da se zakunem da je ova ekipa iz Rima nedavno izbacila novi album, ali brza provera pokazuje da je to bilo 2018. godine. Valjda je jasno da se nisam naročito uželeo ovog benda, ali nije to neka indikacija da su oni, kao, nešto loši ili da novi album, Italian Folk Metal, ne valja. Naprotiv, Italian Folk Metal isporučuje TAČNO ono što piše na pakovanju, kombinujući violine, gajde, narodnjačke melodije, blage naklone klasičnoj muzici, hedbengersko čukanje, prijateljski formatiran blek metal, i humor, za jednu zabavnu, mada svakako „komercijalnu“ mešavinu. Nanowar of Steel spadaju u ono krilo modernog metala koje svoju popularnost bazira na kooptiranju narodnog melosa ovaploćenog u pamtljivim, veselim poskočicama (radije nego da se traži neki duboku duhovni sadržaj u folkloru) i kombinovanju istih sa korektnim ali tek funkcionalnim tvrdim metal-sviranjem. Italian Folk Metal je u ovom smislu izuzetno napravljeno i ispolirano sočinjenije koje apsolutno garantuje zabavu i veselje na letnjim žurkama, ako već ne nekakav visoki koncept i poseban identitet. Mislim, ne mora metal uvek da ruši sve filozofske granice da bi bio vredan, to hoću da kažem. Ponekada je dovoljno da je zabavan:

https://nanowarofsteel.bandcamp.com/album/italian-folk-metal

Demo (nazvan samo Demo) benda Road Pig iz Nju Džersija počinje najavom Lorda Hummungusa iz Mad Max 2, koja vro korektno postavlja očekivanja za muziku što ćemo je dalje slušati. Ovo je, dakle, nesumnjivo, razvikan, glasan, a i odlično snimljen i odsviran punk’n’roll-metal koji zvuči kao da ste Motorhead izblendirali sa Poison Idea, posolili sa The Dwarves i napunili mu rezervoar visokooktanskim gorivom. Vozački, razbijački, puno sjajnih rifova i refrena, kratko i jasno – zašto ovo već nema vinilnu veriju? Ne propustiti:

https://roadpig.bandcamp.com/album/demo

Psychic Bastard iz Luizijane VEOMA voli stari Godflesh jer demo snimak nazvan 2021 Demo koji nam nudi za cenu što je sami odredimo nije samo inspirisan ranim pločama bimringemske ekipe već je na neki način pokušaj njihove imitacije. Ničeg lošeg u tome nema jer današnji Godflesh svakako zvuči malo drugačije, a Psychic Bastard na ovom demou demonstrira (demo – demonstracija) solidnu tehniku koju samo treba staviti u službu NEŠTO originalnije muzike. Ali meni se ovo dopada:

https://psychicbastard.bandcamp.com/album/2021-demo

Losanđeleski Maniak Cop ostavljaju solidan utisak svojim prvim, istoimenim EP-jem. Ovo je šest pesama klasičnog heavy metala vidno insirisanog NWOBHM formulama a Maniak Cop ne samo što znaju sve fore i trikove već i pišu odlične pesme i njihov materijal zvuči autentično i ubedljivo. Hoću reći, bilo koju od ovih pesama mogli ste čuti na nekoj kompilaciji napravljenoj, recimo 1984. godine i ne bi zvučala nimalo pogrešno (sem preglasnog masteringa, dakako). Bend ima tri gitare i svira ko mator. Izvrsno:

https://maniakcop.bandcamp.com/album/maniak-cop

Solare Sanctum iz Bostona imaju prilično impresivan album svemirskog, progresivnog, melodičnog, epskog heavy metala inspirisanog Klarkovim romanom Grad i zvezde. Ovo je svakko suviše melodično za mene, ali Solare Sanctum su mi prijatni na ime toga da njihove pesme ne pate od progresivističkog komplikovanja i da njihovi aranžmani deluju prirodno i tečno radije nego mehanički sklopljeno da deluju „matematičarski“. Zašto bend album ove kompleksne a prijatne, izvrsno producirane muzike nudi po ceni koju sami odredite, ne znam, ali treba ih zbog toga hvaliti do neba:

https://solaresanctum.bandcamp.com/album/solare-sanctum-2

Rekoh već da su Moskovljani Age of Rage previše kičasti za moj ukus, bla bla bla, ali novi album, svega tri meseca posle prethodnog, Wind Of The Wasteland Part II je svakako zabavan, kičast ali pompezan na jedan drzak, simpatičan način. Age of Rage mešaju više modernijih heavy metal trendova u jednu teatralnu, cheesy predstavu koja ne uspeva da mi ukloni osmeh sa lica:

https://ageofrage.bandcamp.com/album/wind-of-the-wasteland-part-ii

Simpatični Dream Troll iz Lidsa imaju treći album, Realm of the Tormentör i njihov „komercijalniji“ NWOBHM zvuk je ovde u finoj formi. Dream Troll su istesali pisanje pesama, ali i zvuk, pa muzika ovde zvuči kao spremna za juriš na top liste singlova (ali i albuma, jer je ovde kvalitet prilično ujednačen) iz, recimo, 1985. godine. Malo Tygers of Pan Tang, malo Def Leppard, malo možda čak i Whitesnake, Dream Troll isporučuju robu tačno po specifikaciji i album koji se sa zadovoljstvom može slušati ako imate 60 ali i 16 godina:

https://dreamtroll.bandcamp.com/album/realm-of-the-tormentor

Za kraj, hevi metal! Queen of Distortion su bend koji se zaista trudi da skoristi činjenicu da na mikrofonu ima harizmatičnu ženu u liku jedne Christine Krüger pa je ona fokus svih promo fotografija, ali i na stilizovan način i glavni lik na omotu prvog albuma, Checkmate! Što je sve OK, jer je Krügerova vrlodobar heavy metal frontvumen i vokalistkinja koja ne bi položila prijemni za operu niti ostvarila ne znam kakvu karijeru kao soul pevačica, ali za metal je IDEALNA. Ima lepu boju glasa, ima dobar sluh, ima energiju i stav i u tom nekom panteonu nemačkih heavy metal pevačica brzo se nametnula kao solidan izazivač za tron kraljice. Tu je svakako zaslužan i ostatak benda jer je Checkmate! sklopljen od dobro napisanih pesama koje imaju klasičnu heavy osnovu ali i moderniju, oštriju izvedbu pa se sve ovaploćuje u jednom melodičnom himničnim i hedbengerskom formatu koji isporučuje sve što treba za moj groš. Album ima čak trinaest pesama, što je podosta, ali je produciran dovoljno lepo da poprilično trajanje ne zamori uši preko neke prihvatljive granice. Moram da kažem da sam vrlo impresioniran ovim debijem i bendu želim mnogo uspeha:

https://queenofdistortion.bandcamp.com/album/checkmate

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s