Pročitani stripovi: Michel Vaillant: Beyond Control

Pročitao sam i treći album iz aktuelnog serijala Michel Vaillant, sa podnaslovom Beyond Control i moja prva javna reakcija na to je bila da sam se obratio svojoj supruzi i ispunjen nevericom rekao: „Prosto ne mogu da verujem da čitam strip-serijal u kome je u centru priče porodica što ima fabriku automobila.“

Kako smo utvrdili pišući o poslednja dva albuma Michela Vaillanta, radi se o serijalu sa ogromnim pedigreom i poluvekovnom istorijom, praktično o porodičnom biznisu koji je nahranio mnogaja usta, pokazujući da je automobil zaista jedan od ključnih simbola dvadesetog veka – bez obzira na te vaše satelite, lasere, tranzistore, internete, nuklearne elektrane i bombe, da ne pominjem antibiotike – i objekat koji ima tu snagu da iznese vrlo ozbiljan pop-kulturni serijal što se uspešno proširio u nekoliko medija. Naravno, nije Michel Vaillant jedini strip-serijal usredsređen na automobilizam u istoriji stripa, čak ni samo evropskog stripa, naprotiv, sasvim je prirodno da je jedna tako paradigmomenjajuća stvar kao što je automobil ostvarila mitološki status i da se snimilo mnogo filmova i nacrtalo mnogo stripova fokusiranih na sve simbolike koje auto nosi sa sobom, ali Michel Vaillant JESTE serijal jači od bilo kog drugog, sa ne samo apsurdnom dugovečnošću – pogotovo jer kreativna kontrola nad ovim stripovima nikada nije mrdnula iz porodice Graton, gde je sin od oca preuzeo pisanje scenarija za nove albume i trenutno ih radi sa stalnom ekipom saradnika – već i sa ogromnim uticajem na svet izvan stripa, ovaj naš, „realni“.

Pitanje za milijun dolara je naravno, zašto ja to čitam. Niti znam da vozim, niti sam ikada posedovao automobil ili pomislio da bi trebalo da ga posedujem, poslednji put kada sam makar maglovito umeo da navedem ime nasumičnog modela automobila ili makar ime njegovog proizvođača bez gugla i wikpedije bilo je dok sam još bio u trećem razredu osnovne škole i imao interesovanja primerena tom uzrastu… Povrh toga, kako sam već pominjao pišući o prethodnim albumima, Michel Vaillant je gotovo agresivno buržoaska literatura. Ne samo da se strip bavi porodicom koja je ekstremno bela, dobrostojeća i u biznisu je što simbolizuje zapadnjačku industrijsku nadmoć i veliki metaforički penis (dakle, pravljenje automobila) nego se i strip gotovo manifestno postavlja tako da su likovi veoma idealizovane verzije „poslovnih ljudi“ i članova njihovih porodica.

Što, da se razumemo, jeste uvek bila odlika Michela Vaillanta, već sam pominjao i naučne radove koji su analizirali svetonazor i poruke ovog strip-serijala i nije to nešto što u 2021. godini treba da bude iznenađenje. Očigledno je da publika postoji za strip koji je jasno i dosledno pozicioniran na toj nekoj konzervativnoj, vrlo blago desnoj lokaciji u našem deljenom koordinatnom sistemu konfuzije, koji prikazuje idealizovano evropsko (i, u prošlom nastavku i severnoameričko) društvo i ako se ikako dohvati nekakve dijalektike i protivrečnosti, to je doslovno u domenu borbe između proizvođača automobila za udeo na tržištu i premišljanja da li su električna kola budućnost dostojna čoveka ili ne. Što, da ne bude zabune, nisu nezanimljive teme, ali ih strip tretira bez previše uzbuđenja, ne trudeći se da dramatizuje stvari na nekakav vidno „žanrovski“ način.

Zapravo, drama, kada je ima, najpre bude vezana za interpersonalne odnose, za likove unutar porodice Vaillant i tako je i u ovom trećem nastavku, pa je i odgovor na pitanje od pre dva pasusa – zašto, zaboga, JA ovo čitam – verovatno taj da bez obzira na moju, jelte, rafiniranost i visokoizgrađen ukus kada je u pitanju umetnički materijal koji trošim, niko, pa ni ja, ne može da odoli dobroj sapunskoj operi. A ko kaže da može (da joj odoli) – laže.

Elem, treći album o Michelu Vaillantu, Beyond Control, izašao na Engleskom jeziku krajem Maja počinje vrlo dramatičnim tablama reli-vožnje koja nam pokazuje koliko je ova vrsta sportskog automobilizma dinamična i rizična, sugerišući možda čak i da će naši junaci – a za koje ne znamo ni ko su jer celu scenu posmatramo iz njihovih očiju – nastradati zbog preagresivne vožnje. To je dobar početak posredovan disciplinovanim a dinamičnim crtežom, kao poručen da nas uzbudi i pripremi za ono što sledi.

No, naravno, ono što sledi je još porodičnih drama, ali više, zapravo dramica. Ispostavlja se da je velika potencijalna tragedija iz prošle epizode ipak izbegnuta za dlaku, a Michelov sin zapravo i izlazi iz narativa na prvih nekoliko strana i mada je jasno da ga autori odlažu na policu da bi bio spreman za kasnije korišćenje, ovo i sasvim uklanja jedan zanimljiv element priče koji kao da je sugerisan sa prve dve knjige, gde bi odnos oca, koji je as i legenda automobilizma, i sina, koji je talentovan inženjer i dizajner ali želi da sledi svoj put, bio dosledno istraživan. Ništa od toga u ovom tomu, bojim se. Umesto toga, Beyond Control već i naslovnom stranom na kojoj prominentno pozira novinarka Carole ukazuje da će fokus ovog toma biti na potencijalnoj romansi između nje i proslavljenog vozača, te na tenziji što njegov pad u grešnost preljube može da je izazove unutar porodice koja je, da bude jasno, pomalo i nekakav klan.

Sve se to dešava na pozadini reli-trke u kojoj Vaillant učestvuje jer mu još nije vraćena licenca za nadmetanje u ozbiljnijim takmičenjima (nakon haosa koji je proizveo na kraju prvog toma) a porodična firma potrebuje PR vezan za lansiranje novog automobila kome bi pobeda na ovom reliju itekako doprinela. Ne znam, da budem iskren, koliko je u stvarnom životu uobičajeno da vozači Formule 1 ovako lako menjaju takmičenja i voze reli, ali kako je Michel Vaillant strip koji veliki deo svoje reputacije ima upravo na ime izraženog realizma i vernosti stvarnom životu, makar je prikaz svega vezanog za reli vrlo detaljan i uverljiv sa zapravo odlično oslikanim odnosima između vozača i njihovih timova gde se jasno vidi da su ovo sve izuzetno privilegovane osobe koje u ovoj vrsti sporta neguju gotovo viteške manire a svakako iskreno prijateljstvo jedni za druge.

Ključni element zapleta je taj da je Michelu, ponovo zbog dobrog PR-a, kao suvozač dodeljena pomenuta novinarka Carole Ouessant koja iako nikada nije bila u ovoj ulozi, ima sa njim odnos izgrađen na ime snimanja dokumentarnog filma o njegovoj karijeri. Michelova supruga je sada već vidno nanervirana jer su i prethodne epizode umešno i bez preterivanja prikazale da između Carole i Michela polako počinje da ima proverbijalne hemije i da njihova saradnja u situacijama koje su nabijene adrenalinom i tenzijom može još više da ih zbliži.

No za dobrobit firme, sve se nekako ipak prihvati te Michel i Carole posle par dana uhodavanja, lagodno izbiju na samo čelo ove trke i zapravo je najveći deo epizode niz slika sa samog relija – uključujući i trku ali i večeri u hotelima – isprepletan sa laganim razgaranjem erotske vatre između Michela i Carole.

Strip, nažalost, ovde ide izuzetno sporim korakom i zapravo ni ovaj uzbudljivi preljubnički narativ ne izvlači iz likova mnogo više od idealizovanih emanacija zrelosti i poslovnosti. Utisak je da scenaristi Phillipe Graton i Denis Lapière pokušavaju da odu najdalje što mogu u igranju na kartu preljube – tog obaveznog sadržaja svake sapunice koja drži do sebe – a da se zapravo ne upuste u dekonstrukciju idealizovanih fasada likova, pogotovo samog Michela. Kao i u prethodnim epizodama, i ovde poslednjih nekoliko strana uvodi novu dramu koja će, verujem, biti centralna tema naredne epizode, a ona je vezana za striktno biznis-sferu i dalji razvoj porodične firme.

Drugim rečima, i Beyond Control je business-as-usual, još jedna spretno sklopljena epizoda Michela Vaillanta koja nam daje realistički prikaz jednog od aspekata automobilizma i auto-sporta, uz začin u vidu malo „ljudske drame“ i malo koprorativnog mirisa. Sve je to vrlo na mestu i u redu ali se ipak pomalo oseća naglašen napor da se drži status kvo a koji je u suprotnosti sa tonom stripa gde se ljudi tretiraju kao stvarni i gde je za očekivati da ono što viđamo na stranicama svake od epizoda unese ireverzibilne promene u narativ.

Naravno, verovatno je ekstremno naivno s moje strane što priželjkujem da se strip koji ide duže od šezdeset godina ima nekakav vidniji rad na promeni likova i njihovih odnosa, ali to je s druge strane samo svedočanstvo o kvalitetu tog realističkog rada koji autori isporučuju u ovom rebutovanom serijalu. Beyond Control je, iako se priča u njemu relativno minimalni pomeri napred, dobro sklopljen narativ sa intrigantnim i ubedljivim situacijama u kojima se likovi nalaze, te odličnim prikazom reli-trkanja pa stoji da je moje interesovanje da ovo dalje čitam još uvek postojeće. Crtači, Benjamin Benéteau i Marc Bourgne i ovom prilikom blistaju, kako prikazom dinamične vožnje, tako i karakterizacijama. I ovde pričamo, naravno o vrlo idealizovanom prikazu ljudi i njihovog ponašanja, ali to je, na kraju krajeva, nešto što je u osnovi ovog serijala i čega se on, očigledno, neće lako odreći. Kome su bila dobra prva dva toma, sa Beyond Control neće dobiti ništa više ali i ne značajno manje, pa ga može potražiti, u digitalnoj formi, ovde.

One comment

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s