Mehmet Metal Mejhem: Nedeljni metal pregled 10-07-2021

Ove nedelje u metalu nekoliko starih favorita stiže sa pristojnim novim pločama a tu je i nekoliko neočekivanih lepota. Leto je dobro za metal.

Blek metal za otvaranje! Danski Vile Retribution zvuči vrlo sigurno i izgrađeno na novom EP-ju, Silenced. Bend iza sebe ima već dva albuma i jedan EP, pa se ovde radi o iskusnoj black-death ekipi čiji novi EP je vrlo prijatna mešavina mošerskih death metal rifova i melodičnijeg blek metal krljanja. Ovo je prilično „progresivno“ aranžirano sa kompleksnijim temama koje se razvijaju dosta vremena i pažljivo produciranim zvukom. Veoma dobar EP:

https://vileretribution.bandcamp.com/album/silenced

Argentinski Yaggernath svira vrlo sirov garažni blackened punk thrash metal, mešajući izuzetno energičnu, razjarenu izvedbu sa pesmama koje imaju D-beat inerciju kretanja napred, ali i mošerske delove. Zapravo, aranžmani su kompleksniji nego što bi se očekivalo, ali muzika pre svega osvaja energijom. Treba izdržati oštar, sirov garažni  zvuk, ali ovo, EP Rise Of The Black God, je vrlo pristojno:

https://yaggernath.bandcamp.com/album/rise-of-the-black-god

Ruski Orrosta je simpatičan na debi EP-ju Wintermorgen koji nudi tri pesme kućno produciranog, ali dopadljivo melodičnog, pomalo folki, pomalo klasičarskog blek metala. Ako se apstrahuje prilično amaterski zvuk, teme su lepe (Снежная песнь je vrlo prijatan cheesy folk-metal), dopadljivo i ne traju predugo, pa ovo ima potencijala. Plaćate koliko poželite a činjenica da ovde klavir vodi glavnu reč daje svemu jednu otmenost kojoj je teško odoleti:

https://orrosta.bandcamp.com/album/wintermorgen

Novi Marras, nazvan Endtime Sermon je još jedan solidan komad finskog blek metala, sa sve energijom, oštrinom ali i epskim, narodnjačkim temama i atmosferom. Plus crkvom koju guta oganj na omotu. Nije ovo neki moj fazon (sem te crkve) (šali se malo čika Meho), prečesto je u srednjem tempu i srednjim frekvencijama, ali to su sitne zamerke i ovo je bez sumnje dobro i vredno pažnje:

https://marrasblackmetal.bandcamp.com/album/endtime-sermon

Rimljani Under imaju gomilu dobrih pesama na svom trećem albumu, Panzer Commando. Iako se bend nominalno vodi kao sirovi blek metal, ovo uopšte nije sirovo, samo je fokusirano na rifove i energiju, ali pesme su zapravo kompleksno napisane, sa mnogo nestandardnih harmonija za blek metal ali i dosta thraserskog rif-rada. Da je bubanj malo življi (umesto dosta nedinamičnih programiranih udaraljki), ovo bi bio i bolji album, ai i ovako je Panzer Commando jedna vro prijatna kolekcija disonantnog, ali zapaljivog trešerskog, pomalo avangardnog blek metala koju vredi potrošiti, pogotovo po skromnoj ceni za koju se daunloud daje:

https://under666.bandcamp.com/album/panzer-commando

Britanski Ealdfeond svira blek metal inspirisan karipskim nasleđem, komunizmom i skandinavskim blek metal uzorima. Šašava kombinacija ali debi album, The Red Terror vredi da se čuje. Ovo je prilično nestandardno, sa dosta različitih metal uticaja u muzici gde je blek-vokal jedina stvar koja pesme drži u tom nekom žanrovskom prostoru. Da je produkcija bolja, bilo bi i bolje, ali i ovako ima ovde interesantnog materijala da se posluša:

https://ealdfeond.bandcamp.com/album/the-red-terror-3

Iako Cessation iz San Dijega sebe vode kao Funeral Doom sastav, njihov prvi demo, takođe Cessation, upravo izbačen kao kaseta od strane vrednih ljudi iz Transylvanian Recordings je mnogo više black-death metal nego ikakav doom. Ne žalim se, da ne bude zabune, jer ova jedna pesma od dvadeset minuta krlja i to pošteno, sa mnogo energičnih, mošerskih momenata, sve u prijatnoj lo-fi produkciji. Kada bend pređe u funeral doom mod rada i ovo je prijatno i srazmerno melodično. Ovo je ekipa već aktivnih muzičara pa se čuje iskustvo, ali demo je veoma „garažnog“ tipa što mu daje dosta šarma. Daunloud plaćate koliko hoćete:

https://transylvaniantapes.bandcamp.com/album/cessation

Poljaci Goat Tyrant opasno krljaju na novom EP-ju, Towards The Threshold Of Death nudeći vrlo old school zvuk i svirku. Iako je u pitanju blackened thrash metal, po toj nekoj modernoj nomenklaturi, fer je i reći da Goat Tyrant zapravo sviraju blek metal stare škole, pre nego što su neke stvari solidifikovane kao obavezni sadržaj, pa ovaj EP zvuči kao da je ispao iz 1985. godine, samo uz nešto bolju produkciju, ali sa očuvanim tim tr00 zvukom krša, loma i očajničke strasti. Uostalom, bend potpisuje svoj rad rečima „evil and morbid metal of death“. Vrlo lepo:

https://fallentemple.bandcamp.com/album/towards-the-threshold-of-death

Švedski melodični blek metalci Burning Darkness imaju drugi album, Dödens makt i mada muzika nije sasvim po mom ukusu, ne mogu da ne pohvalim dinamičan, topao zvuk i jedan veliki trud oko aranžmana. Burning Darkness su rešili da sazrevanje za njih znači da će pesme biti kompleksnije sa neprebrojnim promenama ritma i dinamike, što, uz i dalje vrlo melodične rifove i teme, kreira uzbudljivu kombinaciju. Meni je to na momente i premelodično i ima previše promena, ali ne mogu da kažem da se ne čuju trud i strastvenost:

https://non-serviam-records.bandcamp.com/album/d-dens-makt

Finski Odious Devotion na svom trećem albumu, Ilmestys donosi skoro udžbenički primer modernog blek metala: album ima samo četiri dugačke pesme, muzika je shoegaze koliko i metal, sve je jako melanholično i producirano da se čuju i nežni pritisci na dirke klavira koliko i distorzirane gitare… No, ovo je i odlično napisano i odsvirano vrlo sigurno pa Odious Devotion mogu da preporučim bez rezervi:

https://odiousdevotion.bandcamp.com/

Nije prošlo ni mesec dana od prethodnog a ruska blek metal mašina Wintaar donosi nam novi. Pain Is Every Memory zvuči, pa, vrlo solidno, pogotovo kad se uzme u obzir da je ovo već peti album jednočlanog projekta ove godine, sa emotivnom izvedbom i prijemčivim temama. Naravno, pesme su možda imalo predugačke za ono što se u njima događa, ali ima sve to jednu dostojanstvenu dimenziju i mada i bilo okej da WV malo uspori i da sledeći album bude sastavljen od same krtine, ovde i dalje ima dovoljno lepih momenata da ja budem zadovoljan:

https://winterblackmetal.bandcamp.com/album/pain-is-every-memory

Ne slušam često atmosferični blek metal ali kad ga slušam to bude nešto dobro kao što je austrijski Necrodes. Prvi EP ovog, naravno jednočlanog, projekta, Isolation ima iznenađujuće dobar, topao zvuk i pesme koje nikuda ne žure ali imaju, pored te melanholične atmosfere, i vrlo solidan gruv. Ovo ne bih ni smatrao blek metalom da se Necrodes ne dere kao demon, a što, priznajem, pomalo i ruši atmosferu i ove pesme bi mi možda bile i bolje kao instrumentali. No, pevanja nema mnogo i ovo je vrlo prijatan, upečatljiv materijal:

https://necrodes.bandcamp.com/album/isolation-3

I Slovenci kamra su atmosferični na svoj način sa dugačkim pesmama i odjekujućim instrumentima, no njihova je atmosfera više preteća a manje melanholična na EP-ju Conversing With Ghosts. Interesantan debi:

https://onismproductions.bandcamp.com/album/conversing-with-ghosts

Dying Kings su relativno nov australijski sirovi blek metal bend sa dva albuma iz 2019. i 2020. godine, ali ovde bubnjeve svira veteran ekstremne muzike, Davros Wroblewski (ex-Rupture) a što je bilo dovoljno da sa pažnjom poslušam novi, živi album Dying Kings live 2019​-​2021. I nisam se razočarao. Ovo su sirovi, jako sirovi snimci ali se kvalitet zvuka zapravo sjajno uklapa sa energičnom, jednostavnom a dobrom svirkom benda koji blek metal vraća korenima ali ima sasvim ambiciozne pesme i aranžmane u maniru, hajde da kažem, ranih Darkthrone. Vredi poslušati:

https://davroswroblewski.bandcamp.com/album/dying-kings-live-2019-2021

Xasthur je bio jedna od ranih vedeta depresivnog blek metala, upečatljiv jednočlani projekat koji je za malo više od deset godina snimio masu sjajnog materijala pre nego što je njegov mastermajnd, Scott Conner rešio da okonča projekat i nastavi da radi akustični folk u projektu Nocturnal Poisoning. No, Xasthur se nedavno vratio i Victims of the Times je, pa, kolekcija mrčanih pesama akustičnog folka. Dakle, ovo NIJE metal ali kako mnogo blek metal muzičara radi primitivističku folk muziku nije zgoreg preslušati ovako dobru ploču da gazda još jednom pokaže mlađariji kako se to zapravo radi:

https://xasthurband.bandcamp.com/album/victims-of-the-times

Novi sing Feminazgul, A Mallacht je veoma ambiciozan i raskošan u aranžiranju i zvuku i ovo je s pravom jedan od najprodavanijih metal daunlouda na Bandcampu ove nedelje. Laura Beach i saradnice ovde spajaju sve što vezujemo za njih – i energičan metal i magijske obrede, i lunarnu simboliku, i lepe, eterične vokale i egzotične instrumente. Singl košta samo dolar i jedanaest centi a celu diskografiju benda trenutno možete kupiti za manje od osam dolara pa ako imate inklinacija ka blek metalu koji je levičarski, antifašistički, transprijatelski itd. ali je istovremeno i VEOMA maštovit, teatralan i poštuje i koristi žanr na najbolji način, pohitajte:

https://feminazgul.bandcamp.com/album/a-mallacht

Ko ipak voli klasičniji blek metal, pa, tu mu je novi EP Mayhema, pod nazivom Atavistic Black Disorder / Kommando a koji je u stvari EP iz dva dela. Prve tri pesme su jedan nov, odličan komad i dve pesme koje su već bile bonus na nekim verzijama izvrsnog albuma Daemon od pre dve godine i kako sam se o ovom albumu izrazio vrlo biranim rečima, tako i ove tri pesme od mene dobijaju jak palac na gore iako se sasvim legitimno može reći da su Mayhem sada našli formulu i da je samo eksploatišu. Ali, mislim, to je dobra formula i pričamo o tri odlične, old school ali ne nostalgične pesme u kojima svirka zvuči živo, energično – miljama udaljena od nekakvog upeglanog studijskog bezdušja – a rifovi i atmosfere su prepoznatljivo „mejhemovski“ i mada ovaj bend danas ne iznenađuje i ne čudi svojim ekscentričnim eksperimentima, ovo je svakako više nego prijatno da se čuje. E, sad, ko želi iznenađenja, pa, ovaj bend sada objavljuje za Century Media pa su druge četiri pesme obrade, er, Dischargea, Dead Kennedys, Ramones i Rudimentary Peni. „Metalci koji obrađuju pankere“ je već, jelte, forma za sebe i gotovo da nema prominentnijeg benda iz ekstremnog krila metala koji nije uradio bar nekoliko panka obrada, i naravno da je sjajno videti da Mayhem 1) imaju dobar ukus i 2) biraju relativno neočekivane pesme od svakog od legendarnih bendova koje rade (mislim, ko je IKADA obradio Hellnation od Dead Kennedys??? A pesma je uvek jebala kevu!). da ne pominjem da Attila odvaljuje kako peva. Za ove obrade Necrobutcher je doveo i Maniaca i Messiaha nazad u bend pa je ovo svakako slavlje na sve strane, a Maniac se izvanredno pokazao kao klon Jelloa Biafre na Hellnation. Ovaj EP, dakle, nije nekakav novi korak napred za Mayhem ali jeste izvrstan korak u stranu i uzimanje vazduha za dalje:

Dosta zanimljiv argentinski blek metal u vidu trećeg albuma benda Genuflexión koji meša krljanje i nešto „mekše“, „sakralne“ delove sa meodičnim pevanjem i sve to pakuje u oštar, prirodan zvuk. Padre de todos los abismos je, očigledno, ploča sa velikim narativom i bend ga uvezuje u podugačke pesme koje imaju i atmosferu ali i povremeno odlične rifove, a koja je kombinacija danas ipak retkost. Vrlo vredno pažnje:

Poljaci Dola na albumu Czasy sviraju jednu avangardnu mešavinu doom metala, dron muzike, možda malo blek metala… Sve je to izuzetno ozbiljno, teatralno, svečano i puno nestandardnih instrumenata (mnogo akustične gitare, tu je i harmonijum, pa i truba) i, ako me imalo znate – meni je to sjajno. Naravno da ja volim muziku koja je ovako ozbiljna i pretenciozna i sva u jednoj mračnoj ali zreloj atmosferi. Nije ovo mnogo metal ali nije i da nije. Vredi čuti:

https://dola.bandcamp.com/album/czasy

Za kraj blek metal sekcije: moćni su ukrajinski Elderblood na svom trećem albumu, Achrony. Ovo počinje nedužnim pevanjem nekakvih ukrajinskih majki koje su krenule u polje da obave poljoprivredne radove, ali se nastavlja ekstremno razbijačkim blek metalom koji nominalno ima simfonijske prerogative ali je miks veoma tvrd i u muzici ima više death metala nego simfonijskog orkestra. Izvanredna, razvaljivačka svirka i autoritativno napisane pesme su zaista poduprte tim dobrim miksom koji svemu daje oštrinu i udar a da opet čuva dovoljno prostora i dinamike u zvuku da album ne zvuči ravno i hladno. Izvanredna ploča na kojoj su simfonijski elementi stručno utkani u gustu teksturu razbješnjelog METALA. Ovako se to radi, rodbino:

https://elderblood.bandcamp.com/album/achrony

Idemo na spore metal forme, stoner, psihodeliju, sludge i naravno doom. Epski doom metal koji sviraju Mourn the Light iz Konektikata nekako nije po mojoj volji, no, bend svakako ima viziju i zvuk na debi albumu Suffer, Then We’re Gone. Mene valjda žulja što je ovo malo prenaglašeno melodično za moj ukus, ali ja sam budala pa svakako treba poslušati kako bend ima heavy zvuk ali lepe, prijatne teme i kako se sve to spaja kroz devet pesama odmerenog hevi metala sa malo doom začina odozgo:

https://mournthelight.bandcamp.com/album/suffer-then-were-gone

Professor Electric su iz Las Vegasa i, barem na novom albumu, Emerging Forth Into The Light, sviraju letalnu kombinaciju bluza, panka, noise rocka i stonera. Album ima jednu oštru, andergraund dimenziju sa nestašnim pesmama koje su istovremeno i opako zarazne i neodgovorne jer se bend više zanima za dobar gruv nego za osvajanje slušaoca melodičnim refrenom. Odlična kolekcija rokenrol pesama, odličan zvuk, odličan album:

https://professorelectric.bandcamp.com/album/emerging-forth-into-the-light

Doomed and Stoned Records su se baš zatrčali da rade ove godine. Nova kompilacija, Doomed & Stoned in Hellas (Vol. II) je nastavak prošlogodišnje prve istraživačke ekspedicije u grčki stoner i doom andergraund i ovde imamo čak 44 nova benda sa ove scene (nakon kupovine sam uzeo da daunloudujem MP3 u 320 kbps i ovo je 633 megabajta metala!!!). Grci generalno kidaju kada je u pitanju stoner rok pa ovde ima i masa vrlo dobro produciranih, robusno zvučećih desert i stoner bendova, ali ima i raznih doom čudesa koja vredi proveriti. Kao i obično, plaćate koliko hoćete i kao i obično ovo ne treba propustiti:

https://doomedandstoned.bandcamp.com/album/doomed-stoned-in-hellas-vol-ii

U mom životu uvek ima mesta za dobre obrade Black Sabbath, a Novozelanđani 3000AD su napravili odličan posao sa Hole in the Sky. Ovo je singl sa jednom pesmom, ali, jelte, KAKVOM pesmom. Odlična izvedba, dobra produkcija, pun pogodak:

https://metalscraprecords.bandcamp.com/album/3000ad-hole-in-the-sky

Meksikanci Satánico Pandemonium valjaju raspali psihodelični doom metal na novom EP-ju, Espectrofilia, svirajući sporo, uz sasvim nesvete količine distorzije i dobre, hipnotičke rifove. Satánico Pandemonium su jedan od onih bendova inspirisanih starim horor filmovima i narkoticima radije nego romantičarskom poezijom i Espectrofilia je više tok svesti nego precizno pisan materijal. Ali zvuči dobro:

https://lsdr.bandcamp.com/album/espectrofilia-ep

Lep je i novi Rat King. Ovo je jedan od dva benda iz SAD sa ovim imenom, ali za razliku od ekipe iz Indijane koja je od stoner-doom zvuka došla do deathgrinda, ekipa iz Sijetla na novom albumu, Omen, piči izvrstan gruverski sludge doom, sa sanjarskim, melodičnim vokalima i ta kombinacija jakih gitarčina, teškog ritma i srazmerno „nežnijeg“ pevanja je pun pogodak. Naravno, pomaže što je sve odlično napisano i što je gruv jako pokretački i moćan te što album ima dobar zvuk. Sjajno:

https://ratkingdoom.bandcamp.com/album/omen

Vroclavski Ethbaal na svom drugom albumu, Repent or end up suffering, polivaju jakim rifovima, zakucavaju teškim ritmom i dosoljavaju surovim, promuklim vokalom. Ime igre je sludge-doom metal i rekao bih da se bend sasvim uklapa u dobro razvijenu poljsku doom/ stoner/ sludge scenu, nudeći jednu zanatsku korektnost i dobru produkciju. Ne čujem na albumu nešto što bi ga izdvojilo iz čopora, ali je sve gruvi i hevi i prija uhu:

https://ethbaal.bandcamp.com/album/repent-or-end-up-suffering

Collapsian iz Arizone na svom drugom albumu, Age of Exigency valjaju glasan, jako distorziran doom sludge zvuk koji uspeva da pored sve buke i urlanja ostavi jedan dostojanstven utisak. Muzika Collapsian je neka vrsta stoičkog podnošenja bola i pronalaženja načina da se on pretoči u nešto pokretno, kinetičko, pa i lepo i ovaj album me je i pored vrlo agresivnog zvuka, impresionirao:

https://collapsian.bandcamp.com/album/age-of-exigency

Heavy Relic iz Britanije nudi na albumu Heavy Electric Sounds, pa, baš ono što očekujete: instrumentalni, psihodelični rok koji je pravljen u kućnim uslovima ali zvuči dosta dobro. Nick Toone koji sve ovo potpisuje je solidan muzičar i ako apstrahujemo tanak i nedinamičan bubanj, njegov performans na gitari, bas-gitari i klavijaturama je uglavnom veoma dobar sa puno svemirskih efekata, psihodeličnih atmosfera i propisnog džemovanja. Vredi čuti:

https://heavyrelic.bandcamp.com/album/heavy-electric-sounds

Tu je i novi Octopus Diver, ne znam ni ja koji već po redu i Dreams Of The Flying Diver ponovo nudi sanjive, instrumentalne džemove, ovog puta sa ipak minimalnim ritmovima koji prate nežne, odjekujuće gitare. Ništa specijalno novo ali prijatno tripozno kao i uvek:

https://octopusdiver.bandcamp.com/album/dreams-of-the-flying-diver

Da ne zadocne ni Stoned karma, objavljena je nova kolekcija, Karma Wizard Collection III i ovo je deset pesama sporog, prijatnog psihodeličnog zvuka uz koji se savršeno može ne raditi ništa. Stoned Karma su konzistentni u onome što pružaju i sa njima nikada nećete pogrešiti:

https://stonedkarma.bandcamp.com/album/karma-wizard-collection-iii

Odličan split album teškog roka/ stonera i čega već ne na izvrsnoj švedskoj etiketi Ozium Records. Are We Ape „Magick Tongue“ / Ridge : „The Hidden Entities​:​The Cayuga Session“ je podugačko ime za album ali ova dva benda nude jako dobar zvuk. Are We Ape su više gruverski desert/ stoner rock dok su The Ridge bliži pank roku ali oba benda imaju revolveraški stav i odličan zvuk. Ozium Records ne greše:

https://oziumrecords.bandcamp.com/album/are-we-ape-magick-tongue-ridge-the-hidden-entities-the-cayuga-session

Francuzi Monas su na istoimenom EP-ju vrlo dostojanstveni sa sporim, meditativnim a heavy, glasnim pesmama koje su negde između stoner roka, progresive pa i malo post rok mirisa, nudeći više melodije nego što je tipično za stoner ali ne gubeći gruv. Lep zvuk i dobre pesme, ovo me je prijatno iznenadilo:

https://monasfr.bandcamp.com/album/monas-2

Finski Takezo omaju odličan novi singl, Goats, snimljen uživo u studiju. Njihov sludge/ doom metal ovde ima jednu prijatnu apokaliptičnu dimenziju sa moćnim, a sirovim zvukom i vrlo strastvenim izvođenjem. Dve pesme od kojih prva traje devet a druga šest i po minuta, vrlo dobro:

https://takezoband.bandcamp.com/album/goats

Nymbus iz Bostona su zanimljiv kvartet koji na albumu The City zvuči prilično osobeno. Ova muzika spaja stoner/ doom težinu sa psihodeličnom ali i jednom iznenađujuće prirodno uklopljenom pop notom koja svemu daje jak lični pečat. Kada metalci u ovakvoj muzici traže spone sa pop muzikom to je najčešće posezanje za readymade shoegaze formulama ali Nymbus imaju više post-pank mirisa u svemu i ovaj album me je baš naterao da obratim pažnju:

https://nymbus.bandcamp.com/album/the-city

Desärtico iz Zaragoze u Španjolskoj takođe imaju zanimljiv album faziranog stoner roka, nazvan prosto VII. Ovo je standardnija stoner muzika, ali i Desärtico uspevaju da svojim pesmama daju ličnu dimenziju, pišući upečatljive, pamtljive teme i aranžirajući kompozicije da zvuče slobodnije, spontanije, malo možda i eskperimentalnije od pukog rada po formuli. Miks je takođe malo „pomeren“ u odnosu na nekakav prosek pa je ovo, uz opasku da plaćate koliko želite, album koji svakako vredi čuti:

https://desartico.bandcamp.com/album/vii

Za neraspoložene među nama, novi projekat kardifskog muzičara Matta Strangisa, nazvan Doubtsower, mogao bi biti prava stvar. Ovo je spor, mračan a povremeno melanholičan doom metal sa dobrom dinamikom, pametnim korišćenjem klavijatura i izvrištanim vokalima, taman na preseku interesovanja emo i malo ekstremnije publike. Asphyxiation of a Seasick Soul, debi album ovog projekta ima pet dugačkih pesama i ko voli, uživaće:

https://doubtsower.bandcamp.com/album/asphyxiation-of-a-seasick-soul

Žensko-muški kombo Psychic Hit iz Oklenda vraćaju psihodelični hard rok/ hevi metal na velika vrata, podsećajući da je Kalifornija uvek imala šta da kaže na ove teme. Njihov debi album, Solutio je prijatno producirana i vrlo lepo odsvirana ploča dobrih rifova, lepog gruva i zanimljivih vokala, sa dahom starinske, ’70s muzike, ali bez nostalgične zagledanosti u bolju prošlost. Vredi probati:

https://psychichit.bandcamp.com/album/solutio-2

Jednočlani argentinski Bwitch na EP-ju Rituals ima taman dovoljno ekscentričnih ideja i karaktera da njegov lo-fi psihodelični, rodno fluidni doom metal bude zanimljiv. Francisco Calvinho se ovde maltene sve vreme drži istog tempa i dinamike ali Bwitch ima svoju (kučkastu) magiju:

https://bwitch.bandcamp.com/album/rituals

Brazilski Desert Druid and the Acid Caravan su se oglasili prvim EP-jem, The VVitch i ovo su četiri pesme jako faziranog, tamnog doom metala koji je ipak pre svega naklonjen gruvu u svojoj eksploraciji starih horor filmova i veštičijih obreda. Desert Druid and the Acid Caravan su prilično jeftin i lo-fi provod, ali zvuče autentično, posvećeno i meni se njihov organski zvuk dopada, a pesme imaju duše:

https://desertdruidandtheacidcaravan.bandcamp.com/album/the-vvitch-3

Rokenrol album nedelje je svakako sedma ploča koju su za italijanski Heavy Psych Sounds Records izbacili losanđeleski majstori The Lords of Altamont. Tune In, Turn On, Electrify! je snimljen u pandemijskim uslovima, sa članovima koji su svoje delove snimali na različitim stranama sveta, ali se to zaista ne čuje. Ovo je živa, energična i atraktivna rok muzika koja od kasnih šezdesetih i ranih sedamdesetih uzima distorziju i psihodeliju i postavlja se na idealnu sredinu između roka, panka, garaže, drogiranja i himne. A ovo su stvarno himne, The Lords of Altamont nisu izgubili ni delić talenta za pravljenje memorabilnih, poletnih pesama koje su oplemenjene prljavim, električnim zvukom i uz koje ćete tapkati nogom, tresti glavom i voziti kola na sopstvenu odgovornost. Obavezna lektira:

https://heavypsychsoundsrecords.bandcamp.com/album/the-lords-of-altamont-tune-in-turn-on-electrify

Ubrzavamo! Mladi speed metalci Black Denim Rage sa Floride demonstriraju svoje kvalitete na živom snimku (iz internet strima, naravno), ThunderFest Live Session. Ovaj bend mi se dopao ranije ove godine mada zamerka da su im pesme predugačke i dalje stoji. Da su ovi čvrsti a melodični komadi skraćeni na tri minuta, čini mi se da bi sve bilo efektnije, no bend uživo svakako zvuči ubedljivo i ovo je prijatan snimak sa cenom od „dajte koliko imate“:

https://blackdenimrage.bandcamp.com/album/thunderfest-live-session

Kalifornijski Rail Rage na svom istoimenom debi albumu nude sirov, ali dosta dobro napisan thrash metal koji i produkcijski i idejno zvuči vrlo ’80s mojim ušima, ali ne u smislu da kopira neki postojeći predložak već da ima to uzbuđenje kombinovanja različitih aspekata ekstremnog metala i panka u dinamičnu, glasnu mešavinu. Bude to vrlo simpatično mada se morate navići na relativno podrumsku produkciju, no, Rail Rage svakako imaju više srca i identiteta od mase imitatorskih neothrash bendova za koje niko nema vremena:

https://railrage.bandcamp.com/album/rail-rage

Whitethrash imju dosta nesrećno ime, ali ovaj kvartet iz Pensilvanije svira vrlo dopadljiv thrash metal/ crossover na albumu Slamm BBQ, njihovom trećem. Ovo je pristojno producirana ploča koja ima maštovite rifove, dobar tempo i jednu naglašenu razgovetnost – produkcija je čista, svaka reč pevanja se razume – i može se zamisliti kako masa na koncertima radosno slemuje uz ove pesme. Deset pesama, pevač koji je mogao doći iz Mucky Pup, odličan zvuk, preporuke!

https://whitethrashofficial.bandcamp.com/album/slamm-bbq

Ima milion bendova sa imenom Backlash, ali najnoviji je iz Čikaga i svira odličan mid-tempo thrash metal sa malo groove elemenata. Album Colossus je jasno utemeljen na klasičnim formulama, po uzoru na Megadeth, Slayer, Metallicu, pa i malo Pantere i ovo je vrlo sigurno napisano i odsvirano, sve sa dosta karaktera itd. Jedina zamerka ide na potpuno nedinamičan zvuk bubnja, ali kako je ovo vrlo disciplinovana muzika, to ne smeta previše. Backlash su kvalitetni i zavređuju pažnju:

https://backlashus.bandcamp.com/album/colossus

Cold Steel je vrlo metalsko ime a ova mlada ekipa sa Floride svira sasvim solidan, opet mid-tempo thrash metal sa malo crossover ambicija na EP-ju  Will of Spiritual Cleansing. Dobri rifovi, odličan gruv, solidna produkcija, sve zvuči kao vrlo dobar early ’90s produkt. Poslušati:

https://coldsteel813.bandcamp.com/album/will-of-spiritual-cleansing

Dosta sam sumnjičav prema bendovima koji pesmama ne daju imena nego samo naređaju rimske brojeve. Ovo je u najvećem broju slučajeva ili znak pretencioznosti ili lenjosti, ali, evo, Swamp Lion iz Sent Luisa makar na stoimenom  EP-ju sviraju pristojnu muziku. Ovo je nekakav thrashcore sa ne naročito skupom produkcijom ali sa dosta energičnom svirkom i besnim pevačem, te osvežavajućim varijacijama u atmosferi i ritmovima tokom kratkih, ekonomičnih, dvoipominutnih pesama. Materijal se nudi po ceni koju sami odredite pa ovo vredi da se makar čuje:

https://swamplion.bandcamp.com/album/swamp-lion-2

Rumunski Grinder, uprkos imenu, ne sviraju grindcore na svom istoimenom albumu. No, Grinder, album, je pristojna smeša thrash i groove metala sa surovim, prijemčivim zvukom, dobrim rifovima, energičnom izvedbom i promuklim vokalom. Da je producirano skuplje, bilo bi spremno da igra u prvoj ligi, ali i ovako je dobro:

https://grinderband.bandcamp.com/album/grinder

Norveški Ghetto Ghouls su sirovi i oštri na svom trećem EP-ju, The Horror of Party Beach a koji spaja vrištav pank i primitivan metal u nečemu što ima trešersku napaljenost ali i pankersku anarhičnost. Nije nesimpatično mada treba izdržati abrazivan zvuk:

https://ghettoghoulscrew.bandcamp.com/album/the-horror-of-party-beach

Mnogo mi se dopao EP Burning Ambitions (2021 Promo) kalifornijskog thrash metal kvarteta Ravage Realm. Ovi mladi momci vele da je njihova, jelte, goruća ambicija da vrate thrash njegovim divljačkim korenima, poput Slayera, Sodoma i Sepulture. Pošteno! Imamo već dovoljno matematički preciznih, mid-tempo trešera i jedna ovakva oluja metala nam je preko potrebna. Burning Ambitions svakako zvuči živo, sirovo i moćno, ali Ravage Realm nisu ljudi koji kriju nekompetentnost iza krinke autentičnosti pa je ovo superiorno napisano, sjajno odsvirano i dobro producirano. Samo je urnebesno žestoko. Četiri pesme za četiri dolara i večnost užitka – sa ovim ne možete pogrešiti:

https://ravagerealm.bandcamp.com/album/burning-ambitions-2021-promo

Ukrajninski Обрій (tj. horizont) je kolaboracija između raznih hardkor i metal muzičara iz Užgoroda i istoimeni album sakuplja svu muziku koju je bend snimio tokom proteklih osam godina. Kako se i može očekivati, ovo je kombinacija prevashodno death i groove metala, ne nužno sasvim po mom ukusu ali zapravo prilično dobro oblikovana, uglavnom solidno snimljena i prijatna za slušanje. Vredi čuti:

https://trismusrecords.bandcamp.com/album/–5

Ne slušam često taj neki moderni metalcore ali dissect iz Singapura su me šarmirali energičnom svirkom i prilično dobro odmerenom disonancom na svom EP-ju Anatomy of Aberration. Ovo je, onako, vrištavo i gruverski, odlično producirano i žestoko a to da su pesme kratke i ekonomične uveliko pomaže. Bend sebi pripisuje i eksperimentalnu komponentu što se očitava u harmonijama, matematičarskim ritmovima ali i interesantnm zvučnim montažama pa ovo svakako ima i raznovrsnost i vredi da se sluša:

https://dissectfrequency.bandcamp.com/album/anatomy-of-aberration

Besan, očajan, lo-fi hardcore thrash iz Irske na singlu The Dead Hands Of The Past kvinteta Drainland. Meni se ovo, naravno, jako dopada jer je brzo i vrlo tr00 a nemasterovan snimak svemu dodaje notu andergraund autentičnosti. Plaćate koliko hoćete:

https://drainland.bandcamp.com/album/the-dead-hands-of-the-past

Prison Sex iz Sijetla imaju nešto skuplju produkciju (ne mnogo) i njihova muzika je glasnija, ali i ovo je jednostavni, svedeni, nabadački hardkorpank, sa malo crust i grind elemenata i meni vrlo prija njegova jednostavnost i tečni aranžmani koji imaju mesta i za gruv i za malo (kvazi) slemova između uobičajenog krljačkog programa. Kratko, slatko, jeftino, savršeno:

https://prisonsex.bandcamp.com/album/prison-sex

Kad se bend zove Scum a izdanje The Grind Sessions, nema mnogo sumnje u to šta će se ovde čuti. No, Teksašani svoj uraganski grindcore kombinuju sa samo malo death metal elemenata za jedan vrlo energičan program pesama koje traju od negde pola pa do dva i po minuta. Za fanove old school grajnda tipa ranih Terorajzer i slično:

https://scum7.bandcamp.com/album/the-grind-sessions

Italijani Dragnet nude takođe odličan grindcore sa ukusom Terorajzera na snimku Nxtmrsn Sessions, sa deset pesama, koljačkom, razbijačkom svirkom, pesmama koje ako dobace do minut, dobro je, dobrim old school rifčinama i generalno odličnim zvukom. Da bi se sasvim utemeljio old school pedigre ekipe, tu su i obrade Discharge (Realities of War), Napalm Death (The Kill) i Repulsion (Stench of Burnign Death) što je siguran put do mog srca. Ne propustiti:

https://dragnetgrind.bandcamp.com/album/nxtmrsn-sessions

Fed Ash iz Sirakuze u Njujorku su mi bili vrlo solidni na svojoj nedavnoj kaseti pa je i novi snimak, Pestilent Breath potvrdio da se radi o solidnoj ekipi. I ovde je na programu disonantna, mučna ali odlično sklopljena salata grindcorea i sludge metala sa malo audio-kolaža/ power electronics elemenata i kako je ovo odlično odsvirano, dobro napisano i pametno sekvencirano, mogu ga preporučiti iz sve snage:

https://fedash.bandcamp.com/album/pestilential-breath-collaboration-w-god-of-gaps

Novi split za brazilski grindcore buldožer Agamenon Project. Ovog puta sa druge strane su DXLXM, a to nisu deca loših muzičara nego još jedan brazilski crust/ grind bend koji je dao snimak sa probe i… pa, ako volite lo—fi pank, ovo je pomozi bože. Agamenon Project su, naravno mnogo bolji i ovo kao i uvek vredi makar zbog ovog vrednog projekta a i plaćate koliko želite:

https://whocaresrecordsbrazil.bandcamp.com/album/15-21-agamenon-project-x-dxlxmx

Mongrels iz Virdžinije su „doomgrind“ kvartet koji opako krlja na EP-ju Heavenly Dregs. Ovo je više blackened hardcore, da se mi razumemo, sa teškim, sporim sludge nabadanjima između brutalnih blastbitova, sa odličnim vokalom i uobičajenim disonancama na gitarama koje kreiraju napete, energične rifove. Sve je to spakovno u pesme koje su sjajno napisane i producirane sa taman koliko treba prostornosti i dinamike da ovo mogu da preporučim kao jedno od najboljih izdanja ove nedelje. A još se daje za koliko hoćete!

https://wearemongrels.bandcamp.com/album/heavenly-dregs

Dishonest Escape su vrlo zanimljiv bend iz Njujorka koji meša svakojake elemente u jednu eksplozivnu kolekciju rifova, vrištanja gruva i čukanja. EP Vivid ima čak osam pesama a u kojima se grindcore i mathcore elementi sudaraju sa mošerskim, sludgerskim momentima pa i malo djentaškog sečenja u vrlo besnoj, vrlo tenzičnoj muzici koja podiže temperaturu sve do opšteg požara. Odlično:

https://dishonestescape.bandcamp.com/album/vivid

Kolumbijski Altars of Rebellion svira već više od dvadeset godina pa to objašnjava što im treći album, Capital Phase of Karma, snimljen deset godina posle drugog, zvuči ovako zrelo. Altars of Rebellion ovde kombinuju energičan, brz, vrlo tehnički death metal sa melodičnijim temama pa i malo simfonijskog prizvuka sa kolekciju pesama koje su žestoke i interesantne i mogle bi da budu bliske i blek metal publici.Oblikovanje albuma oko sedam smrtnih greha je takođe fin koncept i Capital Phase of Karma je uzbudljiva, raznovrsna i tehnički izvrsna kolekcija pesama. Vredi!

https://altarsofrebellion.bandcamp.com/album/capital-phase-of-karma

Španci Barbarian Prophecies sa svojim petim albumom, Horizon, utvrđuju solidne pozicije u progresivnom death metalu što su ih izborili radom tokom prethodne dve decenije. Horizon je melodična, prijatna ploča metala u kome je glavni „death“ element pevanje odlične (sada i basistkinje) Chouse. Muzika je žestoka i glasna, ali sa dosta prijemčivih elemenata u vidu rifova koji vuku na melodeath ili na melodični blek metal, sve to spakovano u progresivne ali ne isforsirano komplikovane aranžmane. Uz lepu produkciju, ovo je vrlo dobro zaokružen paket koji mogu da slušaju i ljudi što ne bi death metal stavili na prvo mesto u svojim preferencama, ali i propisni death metalci. Vrlo dobro:

https://barbarianprophecies.bandcamp.com/album/horizon

Poljski Erupted Evil su me fino protresli svojim novim EP-jem, Teufel. Uz mračan naziv ide i, jelte, mračna muzika, pa je trio za ovu ploču spremio četiri pesme mošerskog, teškog, tamnog death metala koji povremeno pravi izlete u naglašenije melodičnu teritoriju sa virtuoznim solažama. Lepo to osveži jedan generalno old school zvuk koji je prijatno kavernozan i nudi dosta mošerskih rifova a u produkciji koja je prostorna, dinamična, baš kako odgovara samoj muzici. Sva ova lepota, uključujući obradu Mortician na kraju nudi se za samo jedan evro:

https://fallentemple.bandcamp.com/album/teufel

Još tamnog, nevaljalog, podzemnog death metala stiže nam iz Sent Luisa sa EP-jem Bloodspawn sastava Bloodspawn. Ovo je lo-fi, vrlo gruverski i baš onako bolesno kako očekujete od benda koji kaže da je ovo muzika o „getting high as fuck on body parts“ a bubnjar se zove Boner Cancer. No, Bloodspawn i od govana umeju da naprave dobru pitu i ovo lepo roka:

https://bloodspawn.bandcamp.com/album/bloodspawn

Prošle nedelje izašao je novi At the Gates, a koji sam ja tek naknadno poslušao. Ne znam koliko će zvučati iznenađujuće ali ja zapravo nisam neki veliki ljubitelj njihove muzike uz obrazloženje da su At the Gates, kad su dobri, dobri jer imitiraju Dismember a kada nisu dobri, to je jer ne imitiraju Dismember. Ovo je naravno potpuno nefer, ali taj me je izgovor služio skoro tri decenije unazad. Elem, The Nightmare of Being je tek sedmi album ovih vedeta švedskog death metala i, s obzirom da ja od njega nisam imao nikakva specijalna očekivanja – uopšte nije rđav. Ovo je jedna ne preterano ambiciozna ali svakako prijatna kombinacija melodičnog (švedskog) death metala sa progresivnijim elementima, gde je sve uklopljeno da bude tečno, udobno i da se zadovolji i publika koja je vrhunac ovog benda našla sa klasičnim albumom Slaughter of the Soul od pre dve i po decenije, ali i ona publika koja je pokupljena usput, kroz nastupe na raznim festivalima i kasnije ploče. Hoću da kažem, nije ovo specijalno po mom ukusu ali je DOBRO u okviru onog što jeste – ovo je melodični death metal koji ima dovoljno težine i energije za moje potrebe, a dovoljno mašte i raznovrsnosti za potrebe publike kojoj death nije primarno interesovanje. Lindbergovo pevanje je ekspresivno i upečatljivo, produkcija je četvrtasta i glasna ali solidna i kogod imalo voli švedski death metal, ovde će sebi nesumnjivo naći u čemu da uživa.

Slično, ni australijski death metal dvojac Domination Campaign na svom prvencu, Onward to Glory neće nikoga baciti na patos silinom imaginacije, dubinom originalnosti niti širinom vizije, ali ovo je glasan, masivan metal koji koristi vokabular i zvuk death metala da napravi vrlo jednostavne, gruverske pesme koje ne mogu da ne budu barem malo simpatične. Za moje uho ovde nema mnogo nekakve velike supstance, ali Domination Campaign uspevaju da spoje death metal snagu sa groove metal interesovanjem za, jelte, gruv i raspoloženje pa je Onward to Glory neka vrsta death metal albuma za moshcore i groove publiku. Što nije nečasno:

https://dominationcampaign.bandcamp.com/album/onward-to-glory

Prošle nedelje smo imali dosta notabilnog slema, pa evo one nedelje Indonežana Anthropophagus Depravity da nastave niz svojim debi albumom Apocalypto. Ovo je, da bude jasno, tehnički vrlo pristojan, vrlo solidno produciran brutal death/ slamming death metal, a ono gde se bend ne izdvaja iz indonežanskog (visokog, doduše) proseka je u kvalitetu pesama. Nisu one rđave, da bude jasno, Anthropophagus Depravity se samo drže oprobanih formula i daju malo čukanja, malo gruva, malo atmosfere. Tema albuma, vidljiva i iz naslova, je ono što bendu daje određenu osobenost i karakter pa je verovatno fokus na centralnoameričku istoriju i brutalne prakse žrtvovanja ljudi mračnim bozima i ono što je učinilo da ovaj album izađe za kalifornijski Comatose Music a ne za, recimo, indonežanski Brutal Mind. U svakom slučaju, pristojno ako već ne donosi veliku originalnost. Ali tuče:

https://comatosemusic.bandcamp.com/album/apocalypto

Epitomectomy su, po imenu se već vidi, još jedan slamming death metal bend, ovog puta iz Pensilvanije. Pričamo o strogo kućnom prijektu dvojice drugara koji je ipak dovoljno kvalitetan da zavredi barem jedno slušanje EP-ja The Epitome Of Fucked, gde je regrutovao i goste iz Vile Impregnation i Agonal Breathing. Nije ovo neki supernadahnut slem, da bude jasno, ali raznolikost vokala u ponudi, neki dobar rif i pristojna produkcija ga izvlače:

https://epitomectomy.bandcamp.com/album/the-epitome-of-fucked

Nisam siguran u koju fioku bi išao EP (nazvan samo EP) čeških Opice s dřívkama pa neka ga ovde. Česi prave kompleksan a gruvi, recimo, avangardni deathgrind sa ogromnom količinom elektronskih pomagala a da sve nekako zvuči gruvi i prijemčivo, ne isforsirano i sintetički. Šest pesama, plaćate koliko hoćete a razloga za sreću u vidu energične svirke i simpatičnih pank i death tema ima dosta:

https://opicesdrivkama.bandcamp.com/album/ep

Dvočlani Ceres iz… negde u Americi su snimili kasetu Tyrants Rise koju sam na prvo slušanje ignorisao jer mi je bila nekako „demo“ zvuka, ali ovo je, da budemo iskreni, dopadljiv epski/ power metal koji ima četiri sasvim solidne, melodične pesme a ni produkcija, iako zaista pomalo demo kvaliteta, nije rđava. Ogreših se ali evo, ispravljam:

https://ceresheavymetal.bandcamp.com/album/tyrants-rise

Mob Rulz su iz Virdžinije i postoje, navodno, još od osamdesetih a tek sada su se osovili na noge da snimaju album. Dobro, bolje ikad nego ikad, a singl Night Stalker/ Up in Heaven je vrlo solidan komad komercijalnijeg metala iz osamdesetih sa modernom ali ne i prebudženom produkcijom. Da sam ovo čuo 1984. godine, Mob Rulz bi mi sigurno bili na radaru, a i danas mogu da cenim ovaj odmereni, radio-friendly ali ipak vrlo pošteno odrađeni metal u Night Stalker. Druga pesma je zapravo mnogo komercijalnija i u pitanju je melodičnija power balada kakve mi se ni tada ne bi dopale ali bend i ovo piše i izvodi vrlo autentično. Motrićemo na album:

Meksički Doomsday već dve i po decenije sviraju svoj neoklasični metal pa novi album, Leyendas zvuči i pomalo retro. No, ko voli melodičnu muziku sa teatralnim temama i distorziranim gitarma ovde će svakako umeti da nađe svoje zadovoljstvo. Kod ovog albuma najproblematičniji je miks koji pati od pomanjkanja dinamike, ali sve ostalo je dosta dobro i ciljna grupa treba da ga proveri:

https://doomsdaymx.bandcamp.com/album/leyendas

Satan’s Blade iz San Hozea u Kaliforniji na omotu svog singla-ja Cobra Strike imaju nacrtanog baju obrađenog steroidima i tetoviranog američkom zastavom koji se roksa u venu kobrinim otrovnim zubima. Tvrdo. Muzika je, pak, odličan klasični heavy metal/ speed metal sa vrištećim, karakternim pevanjem, odličnim rifovima i nabijenim tempom. Vrlo impresivno a tu su i dve pesme snimljene uživo koje nemaju neki kvalitet zvuka ali bend svira izvrsno. Po ceni od „dajte šta imate“ ovo je apsolutno nezaobilazno za propisnu heavy metal publiku:

https://satansblade.bandcamp.com/album/cobra-strike

E, pa, za kraj… ne dobijamo svake nedelje – pa ni svake godine – nova Godflesh izdanja pa mi je tako New Flesh in Dub Vol 1 ulepšao nedelju. Da bude jasno, ovo je pre svega kompilacija remiksa Godflesh pesama iz najnovije faze benda (originalne pesme su sa Decline & Fall, A World Lit Only by Fire i Post Self) a koji su bili dopstupni na raznim specijalnim izdanjima i prodaje se kao dodatak Long Live the New Flesh boks setu, no, imati sve sakupljeno na gomilu bez sumnje vredi osam dolara koje Justin i Benny za ovo traže, plus tu su i dve neobjavljene pesme iz Post Self faze. Ja sam Justina JAKO voleo kada se hvatao remiksovanja u osamdesetima i ranim devedesetima i mada su kasniji „in Dub“ projekti bili nešto manje uspešni, uvek je bilo osvežavajuće čuti kako izglda njegov drugi, neobavezni, pogled na postojeći materijal. Tako treba slušati i New Flesh in Dub Vol 1, kao kolekciju razbarušenih eksperimenata od kojih neki donose nove transcendencije a neki su samo pomalo ekscentrični ekscesi (Shut me Down sa svojim skrečovanjem, recimo?). „Normalna“ publika svakako dobija mnogo klasičnog Godflesh nabadanja sa teškim ritmovima, meljućim basom i Justinovom ledenom gitarom, ali nada je da će i oni biti intrigirani maštovitošću i avanturističkim duhom koji se ovde vidi i biti inspirisani na dalja istraživanja. Dve nove pesme su za mene već vredne cene karte za ovo jer je Post Self, iako ne među najboljim Godflesh albumima, bio ploča nove slobode i nesputane eksperimentatorske ambicije pa je Your Nature Your Nurture odličan komad koji jako dobro radi sa ritmom i ambijentom a Gateway je „klasičniji“ Godflesh džem sa hipnotičkim gitarama i Justinovim ranjivim vokalima preko nepraštajućeg ritma. Pričamo o bendu koji mi je jedna od najvažnijih stvari u životu i čija izdanja ja kupujem bez ikakvog razmišljanja već decenijama pa je jasno da i nisam objektivan, ali naravno, ovo i nije bez razloga – New Flesh in Dub Vol 1 je odlično podsećanje na transgresivnu, međužanrovsku energiju ovog projekta i fascinantna demonstracija koliko još gladi i želje ima kod ova dva čoveka.

https://godflesh1.bandcamp.com/album/new-flesh-in-dub-vol-1