Mehmet Metal Mejhem: Nedeljni metal pregled 17-07-2021

E, pa, ako su najgore vrućine prošle i sada samo ima da se izborimo sa nečovečnom vlagom i povratkom pandemije onda je valjda sve u redu. Vreme je za metal (mada je to vreme uvek):

Iiiii, blek metal kao i obično za sam početak! Rusi Thanatomass sa prvom pesmom svog novog EP-ja, Black Vitriol & Iron Fire otvaraju portal za pakao i od te tačke nadalje sve postaje još GORE. I još bolje, naravno, ovo je orkanski, destruktivan blek metal za koga bi epitet „sirovi“ bio daleko preblag, ali nikako zato što su Thanatomass ikako nekompetentni za sviranje svojih instrumenata već samo zato što je ovo istinski paklen, satanski urnebesan blek metal stare škole, neodoljivo zaraznih rifova, umešno iskombinovanih speed metal i old school death metal elemenata sa klasičnom blek perverzijom, energije koja deluje anarhično ali spakovanom u dobro urađene pesme. Dok ovo budete čitali, vinil će već biti rasprodat (ja kucam a piše da je ostao samo još jedan komad), a digitalna verzija albuma je za sada nenabavljiva, ali valjda će biti 15. Avgusta kad ovo zvanično izađe. No svakako ovo slušajte na internetu do iznemoglosti jer je URNEBESNO.

https://nomadsnakepit.bandcamp.com/album/black-vitriol-iron-fire

Fantastičan drugi abum i od strane istanbulskih Sarinvomit. Awaken Ye Impious Hordes of Shaitan je vrlo prijatna, vrlo old school ali tehnički vrlo kvalitetna smeša black metala, nešto malo death metala, nešto malo thrash metala, sve to odsvirano što se kaže bestijalno i proiducirano tako da čovek može da ga divljački odvrne a da mu se ne raspadnu zvučnici. To cenim iz sve snage jer je ovo album za ODVRTANJE pošto je pun superiornih rifova i satanske vriske, ali naravno da to ne treba da zamagli istinu da su Sarinvomit  i vrlo raznovrsni i maštoviti u komponovanju, pružajući pun, moćan program tokom celog trajanja. Izvanredno:

https://sarinvomit.bandcamp.com/album/awaken-ye-impious-hordes-of-shaitan

Ja relativno često pominjem da nisam neki zaljubljenik u britanski blek metal ali kompilacija Supporting British Black Metal – Vol 7 koju je ove nedelje izbacio Wulfhere Productions ima među svoje 23 pesme mnogo lepih komada. Ovaj izdavač se izuzetno potrudio oko izbora i ova, poslednja kompilacija u seriji je odlično podsećanje da bez obzira na moja kmečanja u Ujedinjenom kraljevstvu ima mnogo toga dobrog ili zanimljivog da se čuje. Ovaj album je stilski vrlo raznovrstan, pa na njemu ima svega, od old school sirovine do savremenijih, više „emo“ bendova i vredi ga poslušati čista srca & otvorena uma:

https://wulfhereproductions.bandcamp.com/album/supporting-british-black-metal-vol-7

Rusi Gorech vrlo pristojni na svom prvom EP-ju  Suffer In The Cold koji, snimljen zimus ali sad objavljen zvuči kao nešto što bi čovek priželjkivao, s obzirom na, jelte, paklene vrućine protekle nedelje. Enivej, ovo je odlično produciran moderniji i melodičan blek metal sa lepim temama i dobro napisanim pesmama i meni se jako dopao:

https://thegorech.bandcamp.com/album/suffer-in-the-cold

https://slowsnowrecords.bandcamp.com/album/suffer-in-the-cold

Norveški Gandferd je toliko sirov i old school da mi je skoro neprirodno što ga slušam u digitalnoj formi. Album Tyr og Hagl donosi sedam pesama užasno distorziranih gitara i vrištanja, ali i nešto atmosfere. Sve je to vrlo hermetično i neprijateljski nastrojeno spram slušaoca ali pubika kojoj je ovo namenjeno to i voli:

Ukrajinski projekat Lava ima sjajne ideje i šteta je da nema para za malo skuplju produkciju. No, čak ni pomalo „demo“ kvalitet produkcije albuma  Sacrificial Ritual of Primordial Fire ne umanjuje značajno kvalitet albuma koji me je osvojio maštovitošću i kvalitetom svirke, pogotovo pevanja, a POGOTOVO ženskog pevanja koje omplemenjuje pakleno prebijanje od koga se najveći deo albuma sastoji. Vrlo zanimljivo:

https://lavaplaguemetal.bandcamp.com/album/sacrificial-ritual-of-primordial-fire

Rusi Shadowmoor imaju odličan živi EP sa četiri pesme, Life in Dungeon (LIVE 2021) a koji nudi finu kombinaciju između old school black metal pristupa i nekih savremenijih tendencija, jelte, bližih post-blek zvuku. Kad smo već kod zvuka, ovo je vrlo solidno snimljeno a bend zvuči kvalitetno, živahno i raspoloženo za prave studijske podvige. Odlično a naplaćuje se samo dolar:

https://shadowmoor.bandcamp.com/album/life-in-dungeon-live-2021

Takođe Rusi Krahnholm su takođe vrlo dobri na trećem albumu, A Wind in the Cold Night. Ovo je nominalno atmosferični blek metal, sa dugačkim pesmama i, jelte, atmosferama, ali Krahnholm ne piju sa istog shoegaze izvora kao većina bratije u ovom podžanru. Njihova muzika je mračnija, hororičnija i njene su atmosfere time meni prijemčivije. Odlična produkcija i sjajno pevanje na Ruskom su dodatni razlozi da se ovaj album posluša sa apetitom:

https://krahnholm.bandcamp.com/album/a-wind-in-the-cold-night

Brazilski Katabasis pakuje više od pola sata svirke u svega tri pesme na EP-ju Descida ao Abismo Interior Retificando a Amorfa Chama da Dissolução. Koliki naslov! Ovo je, dakle, vrlo ambiciozna muzika sa svake strane i to da izdavač ovaj bend taguje i sa „unorthodox black metal“ je dobra indikacija da se ovde ne koriste standardne formule i readymade rešenja. Naprotiv, bend je drsko imaginativan i zaista ide nekim svojim putem kroz dugačke, složene aranžmane koji uprkos svom baroknom sadržaju ne zaboravljaju da metal treba da CEPA. Odlična ploča:

https://blackheartsrecords.bandcamp.com/album/katabasis-descida-ao-abismo-interior-retificando-a-amorfa-chama-da-dissolu-o

Kad nazovete svoj EP Underground Black Metal to je primer savršene sinergije marketinga i sadržaja, jelte, pogotovo ako taj vaš andergraund blek metal ičemu valja. Iranski Garhelenth zvuči vrlo simpatično, sa pankerskim, jednostavnim ali solidnim blek metal pesmama i pristojnim izvedbama. Ima ovde mesta i za emocije pa, eto, poslušajte:

https://garhelenth.bandcamp.com/album/–6

Kanađani Ulvik zvuče odlično na albumu Cascades, sa svojim atmosferičnim ali i kinematskim blek metalom koji uspeva da iskombinuje melodičnost i oštrinu na meni prijemčiv način. Ova dva momka svoj bend nazivaju audiovizuelnim projektom i ovaj album dobro prikazuje taj njihov multimedijalni potencijal kroz odlično napisane, evokativne pesme:

https://ulvik.bandcamp.com/album/cascades

Mađarski BÁL je nastavio da sazreva pa tako novi album, Tánc još više proširuje format atmosferičnog blek metala uvodeći razne goste, nove instrumente, spoken word delove… Mora se priznati da je ovo prilično maštovito i solidno producirano i da ovaj autor ima da se pohvali pred svetom sada već jednim impresivnim opusom:

https://valentbaal.bandcamp.com/album/t-nc

Švedski Kryptan su nov bend osnovan prethodne godine ali sa odlčno produciranim i epski zvučećim istoimenim EP-jem ove godine. Kryptan, EP, je moderna ploča sa nešto manje akcenta na rifovima a više na atmosferama, no ovo nije atmosferični ili melodični blek metal uprkos prisustvu i jednog i drugog, već poštena satanistička svirka po klasičnom skandinavskom receptu. Vrlo lepo:

https://kryptan.bandcamp.com/album/kryptan

I Ophidian Malice su nov bend, iz Samare u Rusiji, a debi album, Disgusting Ritual je, pa, simpatičan, spajajući taj moderniji blek metal sa dosta atmosfere i oštar, sirov zvuk. Ovo je kombinacia koja za moj račun dosta dobro pali a Ophidian Malice ubace i po koji lep rif ili temu što mi drže pažnju. Album traje četrdeset minuta što je možda i idealno za muziku koja dosta svog šmeka bazira na hipnotičnosti i monotoniji a koja ipak ima i nešto dinamike i, jelte, akcije. Odlična svirka i stav:

https://derschwarzetod.bandcamp.com/album/disgusting-ritual

https://autodafeprod.bandcamp.com/album/disgusting-ritual

Codex Nero je novi poljski blek metal projekat i debi album, The Great Harvest Of Death je, za Poljake već uobičajeno ubedljiva kombinacija teatralne, veličanstvene atmosfere, čvrste, kvalitetne svirke i profi produkcije. Nije ovaj album sad nešto previše po mom ukusu – melodičan je i više u atmosferi nego u rifu i sve to – ali je vrlo dobro sklopljen i, mislim, idealno prilagođen svjoj ciljnoj grupi. Poslušati:

https://liberkhaosproductions.bandcamp.com/album/the-great-harvest-of-death

The Cult of Grinning Martyrs je „pesimistički“ jednočlani blek metal bend iz SAD i mada ja generalno zaobilazim ovakve projekte koji imaju tendenciju da budu isuviše self-indulgentni da bi porodili dobru muziku, EP MMXXI nije rđav. Ove dve pesme su promišljenije napisane i bolje producirane od uobičajene kućne ponude a No one, koji sve to pravi demonstrira dosta talenta i sluha. Plaćate koliko želite:

https://thecultofgrinningmartyrs.bandcamp.com/album/mmxxi

Egipatski black-death šampioni Crescent imaju novi, odlični album nazvan Carving the Fires of Akhet. Ovoje već treća ploča sastava koji sada radi u Nemačkoj i u pitanju je kombinacija tvrde black death svirke i „etničkih“ tema, sa malo ritualnih momenata. Sve to ima jednu simpatičnu kinematsku formu ali muzika je uvek žestoko odsvirana i agresivna u potrebnoj meri da nema govora o nekakvom umiljavanju publici izvan extreme metal geta. Vrlo dobro:

https://listenable-records.bandcamp.com/album/carving-the-fires-of-akhet

Idemo sada na sporiju muziku. Eaters of the Soil su novi bend iz Utrehta sa ambicijom da spoje doom metal i free jazz. Nisu prvi, ali ovo je svakako i u 2021. godini častan pokušaj pa je prvi EP, nazvan isto Eaters of the Soil zanimljiva i za uho prijatna smeša atmosfere, ritma i zvuka koji je po poreklu nemuzičkog tipa ali je uklopljen u muziku. Nije ovo, naravno, ni sasvim zaokružena forma, ali slušanje kako bend tu  formu traži jeste deo iskustva i Eaters of the Soil svakako vredi poslušati na ime imaginativnosti i te pomenute dobre atmosfere. Plus, trombon je instrument STVOREN za doom metal. Daunloud plaćate po želji a fizičko izdanje donosi ugledni Forbidden Place Records:

https://eatersofthesoil.bandcamp.com/album/eaters-of-the-soil-ep

https://forbiddenplacerecords.bandcamp.com/album/eaters-of-the-soil-e-p

Somme su sa Novog Zelanda a njihov živi album, Live @ The Wine Cellar je odlična demonstracija njihovog pristupa drone/ doom metal formulama, sa dugačkim pesmama punim razobručenih gitara, teških ritmova i bolesnog, sporog gruva. Ovo je, po prirodi stvari anarhična ali i hipnotička muzika sa dinamičnim, živim zvukom i vredi je slušati na, što se kaže, ripit:

https://sommenz.bandcamp.com/album/live-the-wine-cellar-3

Omiljeni belgijski pregalac Déhà je za ovu nedelju izašao iz okvira blek metal žanra, gde ga najčešće slušamo, i pripremio jedan spori, melanholični doom metal album. Doomed Youth je priča o njegovoj mladosti, vrlo iskrena, ranjiva i pomalo naivna, isporučena kroz kvalitetnu, gruversku muziku ali i pevanje koje je u tehničkom smislu nesavršeno ali svojom neposrednošću daje albumu zaista jak pečat intimnog i ispovednog. Cenu sami određujete:

https://deha.bandcamp.com/album/doomed-youth

Sporo, hermetično, emotivno, tako se da opisati debi album teheranskih Désespéré. Bend sebi kači depressive black metal etiketu, ali muzika na albumu A Zeal for Quietus u četiri dugačke, spore pesme je svakako jednako bliska funeral doom formulama koliko i DSBM estetici. Monotono je ovo, i, naravno, ako gledate sa baš najgore strane, pretenciozno & patetično, ali opet, metal nije muzika suptilnosti i uzdržavanja pa je A Zeal for Quietus ploča koja isporučuje tačno ono što vam treba ako tražite izolaciju, depresiju, ambis samoće, sve to oblikovano kao zvučni artefakt koji ćete puštati u krug dok se ne izliže:

https://desespere.bandcamp.com/album/a-zeal-for-quietus

Lake of Depression su doom metal duo iz paname čiji je drugi album, Black Oceans, namenjen publici što joj je „normalna“ doom muzika prebrza i preterano poletna. Ovo je, dakle, album na kome „singl verzija“ naslovne pesme traje jedanaest a puna verzija 34 minuta. Imate li snage? Ovde nema pesme kraće od 11 minuta i sve je jednako sporo, monotono i neprijemčivo, ali ako ste naštimovani na pravu frekvenciju, od ovog i nema bolje:

https://lakeofdepression.bandcamp.com/album/black-oceans

Meni se, s druge strane, jako sviđa drugi album jednočlanog doom projekta Voluna, nazvan Atropos. Vrlo talentovana Amerikanka Yianna Bekris koja je ovde sve napisala i odsvirala brojne instrumente što se čuju na ovoj ploči uspeva da u vrlo hardcore doom formulu ubaci dosta maštovitosti, ne odričući se naglašeno sporog tempa, ekstremnih vokala i svega što njenu muziku po definiciji čini prilično hermetičnom. No, treba umeti biti hermetičan a istovremeno imati interesantne, upečatljive kompozicije i ovaj album drži dosta lekcija stereotipnim funeral doom projektima koji često ne uspevaju da se izvuku iz karikature. Na Atropos su pesme, naravno, jako dugačke, ali muzika ima dosta varijacije i tema, melodija i iznenađenja da vam održi pažnju a lep master sa puno dinamike dopušta da se svi instrumenti koje Bekrisova svira dobro čuju. Biser:

https://vouna.bandcamp.com/album/atropos

Budimpeštanski Torn From Earth sviraju prilično stereotipan sludge metal na albumu Self, ali uspeva im da svoj gruv povremeno oplemene ponekim melodičnijim post-metalskim pasažom pa sve to na gomili ne zvuči rđavo. Ovo je svakako odlično producirano i kvalitetno odsvirano i ako generalno volite gruvi sludge metal, nema sumnje da će vam se dopasti:

https://tornfromearth.bandcamp.com/album/self

Wizard Dick delje kao bend nastao nakon što je neki trinaestogodišnjak na internetu naleteo na avanture Blood Ninje, ali u stvari je ovo sasvim pristojan instrumentalni sludge metal. Secret Spells From Silent Sorcerers bi, verujem, profitirao od toga da bend smisli strofe i refrene i sve to, ali gruv je odličan, a kvalitet svirke i produkcije na iznenađujuće visokom nivou tako da… lepo se ovo sluša:

https://wizarddickband.bandcamp.com/album/secret-spells-from-silent-sorcerers

Argentinci Fosil Rock treskaju moderni hard rok koji, mada se ne ubija od originalnosti, ima vrlo lep zvuk, dinamičan, topao master i pregršt pesama koje su gruverske, rifaške, energične i melodične. Album Estado Critico je jedna punokrvna kolekcija pesama teškog roka, sa kvalitetnom svirkom i pesmama koje će zadovoljiti sve, od starijih hard rokera kojima će se sviđati elementi bluza, do mlađe ekipe odrasle na grandžu i raznim derivatima panka što se ovde spajaju sa stonerskim sadržajem. Vrlo prijatno.

https://fosil.bandcamp.com/album/estado-critico

Još modernog hard roka? Može, ovog puta iz komšijske Budimpešte. Muddy Roots za sebe kažu „Some Rock, Some Stoner, Some Shit!“ i to je fer opis jer je ovo gruverska rok muzika sa bluz osnovama, dosta lepe, prijatne distorzije i šmekerskim rokenrol stavom a bez forsiranja nekakvog modernijeg ekstrema u težini ili glasnoći. EP Lighthouse je, dakle, kao da ste tražili savršenu ploču za nekakav bajkerski ivent, gde će ljudi da piju pivo, glasno se smeju, uživaju punim plućima. Iako Muddy Roots nisu specijalno inovativni, njihova muzika ni ne pati od nekakve retro smorenosti i ovo je naprosto dobro podešeno da izaziva dobro raspoloženje i spontani pijani ples. A i daje se po ceni koju sami odredite. Lepo:

https://muddyrootsrock.bandcamp.com/album/lighthouse

Kalifornijskim The Holy Corrupt ime se, očigledno, skraćuje u THC a tako im se zove i album (The Holy Corrupt) pa nije neka misterija kako im muzika zvuči. Ako volite THC (supstancu, ne bend) onda ćete voleti i ovaj bend: sve je sporo, odvaljeno, lo-fi muljavo i prilično simpatično. Ova vrsta doom metala gde se gruv jedva valja napred jer se muzičari jedva drže na nogama nije laka za izvesti a da ne zvuči kao totalni amaterizam. THC (bend, ne supstanca) su taman na pravoj strani, ali za dlaku, pa THC (album, ne bend ili supstanca) sa svojim podugačkim pesmama valja slušati čak i ako niste ljubitelj THC-a (supstance, ne benda ili albuma) ali pomaže ako jeste:

https://theholycorrupt.bandcamp.com/album/the-holy-corrupt

Mađarski šampioni garažnog (zapravo dvorišnog) psihodeličnog roka, psychedelic source records, su pre nekoliko nedelja poslali unaokolo mejlove da će, zahvaljujući našem interesovanju, neka od njihovih izdanja – inače dostupna samo kao daunloudi – dobiti i vinilne verzije, što je sjajno, ali su se onda odmah ućutali i nije bilo novih izdanja. Štekuju se za studio, mislio sam ja pokvareno, ali su me sada demantovali novim albumom, Initial Visions trio-projekta uobičajenih sumnjivaca a pod kombinovanim nazivom Slight Layers, Predictions. U pitanju je i snimak koncertnog nastupa iz ranog Juna i ovo je uobičajeno prijatan teški, ali suptilni psihodelični džem za ljude koji cene formu i u njoj pronalaze mnogo suštine. Ne znam kako teku planovi za vinil, ali ovo je, kao daunloud, i dalje skoro besplatno i nezaobilazno:

https://psychedelicsourcerecords.bandcamp.com/album/initial-visions

Gristmill iz Nju Džersija su debi album naslovili Heavy Everything čisto da ne pomislite da ovde ima IČEGA što nije heavy. Šalu na stranu, pričamo o stoner roku koji jeste heavy ali nije zaboravio da pored teškog zvuka valja osmisliti dobre rifove i oko njih sastaviti prijemčive pesme. Ovo nije najmaštovitija ploča svih vremena, ali jeste vrlo gruvi i pesme su zaista izrasle iz tih finih rifova. Dobar zvuk, težak, debeo bas, gitare koje škripe i stalno su na ivici da se otmu kontrolu, prodoran, urlajući vokal i atmosfera prijatne apokalipse su sve aduti na strani Gristmill. Probajte, ništa vas ne košta a ako vam se svidi, kupujete za onoliko koliko poželite:

https://gristmillnj.bandcamp.com/album/heavy-everything

Initium iz Atlante na istoimenom EP-ju udara snažno i bez milosti sa četiri pesme mučnog ali odlično spravljenog sludge/ post-metala. Ovo je muzika loših emocija i nelagode ali napisana i izvedena odlično, sa dobrom produkcijom i, najvažnije, izraženim karakterom benda. Plaćate koliko hoćete ali platite pošteno jer Initum odvaljuju:

https://initiumatlanta.bandcamp.com/album/initium

Za još paklene brutalnosti, tu su Italijani Opium/Absinth čiji EP  Nullified Thoughts donosi predvidivo mučan ali i hipnotičan, tvrdi, distorziranim basom pokretani sludge metal. Ovo je jako teško i abrazivno ali ima dovoljno gruva i, jelte, ljudskosti u zvuku da ne bude puko iživljavanje. Meni dobro a daje se za onoliko koliko poželite da date:

https://opiumabsinth.bandcamp.com/album/nullified-thoughts

Blunt Horse i Grilth su dva stoner-sludge benda sa ozbiljnim gruvom i tvrdim zvukom. Njihov split album ima pet kvalitetnih pesama punih finih rifova, energije i, jelte, gruva. Oba benda su producirana vrlo pristojno a ne za puno para, sa Blunt Horse koji u kompozicijama i aranžmanima imaju samo malčice progresivnih ambicija, dok su Grilth pre svega tvrdi, drogirani gruveri. Odlično:

https://grilth.bandcamp.com/album/split-with-blunt-horse

https://blunthorse.bandcamp.com/album/split

Argentinci Proyecto Alud sviraju stoner sa sludge tvrdoćom ali i malo progesivnih težnji što je sve, na gomili, dobra kombinacija koja porađa zanimljive, prijemčive pesme. Možda bi zvuk na albumu  Rancho Relaxo mogao da bude malo mekši jer lepi gruv i hipnotičke pesme koje bend pravi zvučale bi još bolje da nije sve ovako jako napucano, no to je sitna zamerka i ovo je kolekcia dobrih kompozicija i zanimljivih izvedbi koja vredi da se posluša:

https://proyectoalud.bandcamp.com/album/Rancho-Relaxo

Ripple Music za ovu nedelju imaju poslasticu u vidu trećeg poglavlja serijala Turned to Stone. TURNED TO STONE Chapter III: Wizzerd vs. Merlin nam donosi dve dugačke kompozicije ova dva benda, puno psihodelične, distorzirane svirke i gruva. Wizzerd su nešto tvrđi, Merlin nešto bluzerskiji, ali i jedni i drugi su fantastični i podsećaju da Ripple Music jednostavno ne greši:

https://ripplemusic.bandcamp.com/album/turned-to-stone-chapter-iii-wizzerd-vs-merlin

Spiral Grave su iz Atlante i sastoje se od članova Lord i Iron Man. Iskustvo se čuje pa je prvi album, Legacy of the Anointed ploča prijatnog doom/ heavy metala koji ceni dobar rif i gruv i nije zainteresovan da se smara nekakvim superteškim i supersporim ambicijama. Ovo su naprosto pristojne rokenrol pesme koje ljudi sviraju sa ubeđenjem, snimljene jeftino i živo. Prija:

https://spiralgrave.bandcamp.com/album/legacy-of-the-anointed

Losanđeleski Solar Haze nudi odličan, vozački stoner rok na EP-ju Solar Age. Ovo je kvalitetno produciran, himničan teški rok sa solidnim mejnstrim potencijalom koji će se dopasti i Motorhed i Blek Sabat publici podjednako a može li se imati veća ambicija u životu? Tri pesme, puno rokenrol sreće:

https://solarhaze.bandcamp.com/album/the-solar-age

Moskovski Maat Lander su psihodelični, spejs rok bend koji sebe poredi, ne bez razloga, sa kultnim Ozric Tentacles. Album Elements: Air je pun razigrane sintisajzerske svirke preko čvrstog, kvalitetnog gruva i u sumi ovo daje odličnu psihodeličnu rokenrol proslavu. Iako je u pitanju studijski snimak, Elements: Air zvuči vrlo živo i spontano, a kako je i najbolje za ovakvu muziku:

https://maatlander.bandcamp.com/album/elements-air

Čileanci A Sad Bada sviraju vrlo nežan, sanjiv post rok izmešan sa teškim doom metalom što se na njihovom drugom albumu, Impure/ Misanthropia, materijalizuje kroz četiri poduže, jako spore i hermetične pesme. Ovo nije muzika za društvo niti za ikakav pokret, ona se sluša nepomično, skoncentrisano i, idealno, na rubu sna. Ali nije loše, uopšte!

https://asadbada.bandcamp.com/album/impure-misanthropia

Pure Mass iz Sidneja su bend tačno po mojoj meri. Ovo je mešavina drone metala i noise rocka, sa ritualnim, hipnotičkim ritmovima, jakim distorzijama koje gitare pretvaraju u izliv magme pre nego u procesiju „rifova“, ali i izraženim, moćnim bas-linijama, sa upečatljivim ženskim vokalom koji svemu daje dozu post-panka ali i izvrsno iskorišćenom trubom koja uokviruje ovu muziku i daje joj notu frenetičnog bez narušavanja obrednog raspoloženja. Fire Sale je debi album ovog sastava i jako dobar primer šta Pure Mass imaju na umu, sa odličnim pesmama koje su negde između ranog Godflesh i God – rekoh već, tačno po mojoj meri – i vrlo dobrom produkcijom. Povrh svega, bend se odriče sve zarade od albuma u, jelte, humanitarne svrhe, tako da, pored činjenice da sami birate cenu za daunloud, stvarno nema razloga da ovo ne overite:

https://puremass.bandcamp.com/album/fire-sale

Prelazimo na brže forme. Vaktal iz Zagreba na svom demo snimku/ EP-ju  Vitriolic Revolt sviraju simpatičan tehnički thrash metal sa puno komplikovanja na svim nivoima ali sa na kraju lepim pesmama i jednim prepoznatljivim karakterom. Tehnički thrash metal nije bio preterano naseljen žanr ni osamdesetih a ni danas nema baš mnogo ovakvih bendova pa Vaktal svakako imaju prostora da traže publiku i zainteresuju ljude svojom ubedljivom svirkom i vrlo solidnim zvukom. Pesme su dobre a to je i najvažnije:

https://vaktal.bandcamp.com/album/vitriolic-revolt

Mladi Poljaci Lucille su ime uzeli po Neganovoj bejzbol palici (kako se ni ne sećam prve sezone The Walking Dead a to je jedina koju sam gledao, ja ovo samo pretpostavljam da je u pitanju bejzbol palica) a njihov odabrani stil metala je thrash. I nisu rđavi. Njihov prvi EP, Too Proud to Beg For Mercy je u vrlo prijatnoj meri old school i moji su strahovi da će ovo imati kakve metalcore elemente – ipak su u pitanju klinci koji su uzeli ime po, eto, bejzbol palici – otklonjen je prvo raspadačkim omotom a onda i odličnom svirkom koja je rifaška, žestoka i dovoljno melodična da pesme imaju svoje karaktere i ne liče jedne na druge u prekomernoj, jelte, meri. Plus, vrlo pristojna produkcija:

Također iz Poljske stižu Black Hosts koji, na EP-ju Onward Into The Abyss treskaju, kako njihov izdavač kaže „unlawful and rioting heavy metal“. Ovo je pržački speed metal koji bih mogao da uporedim sa belgijskim rasturačima Butcher, sa četiri pesme vrištavog, šmekerskog pevanja, brzih ritmova i zujećih rifova. Produkcija je odlična, master prijatno dinamičan a bend može da se pohvali raznovrsnim pesmama koje očigledno dobro poznaju formulu ranih osamdesetih ali je koriste na jedan živ, moderan način. Samo dva evra za daunloud a ovo je IZVRSNO:

https://helldprod.bandcamp.com/album/black-hosts-onward-into-the-abyss

Nisu rđavi ni Deathspell iz Kalifornije čiji istoimeni EP donosi pet pesama blackened thrash metala koji zvuči nervozno i opasno, pun prostih, kompulzivnih rifova, blastbitova, naprženog soliranja, ali i kvalitetne svirke koja svemu daje dobar gruv i kinetičku energiju potrebnu da čovek uživa u šutiranju i mahanju kosom. Ima ovde dosta pank elemenata, naravno, a tako je i najlepše. Gud staf:

https://deathspell66.bandcamp.com/album/deathspell-s-t-ep

Soul Harvest iz Njukasla na istoimenom debi EP-ju čukaju odličan thrash metal, sa malo krosover šmeka, dajući nam tri mesnato producirane pesme, jake rifove, pevača koji kao da je ispao iz pank benda, te dobar gruv. Treća pesma ima i interesantne harmonske eksperimente ali je ovo pre svega tvrda, mošerska muzika. Plaćate koliko želite:

https://soulharvestuk.bandcamp.com/album/soul-harvest

Berlinski thrasheri Space Chaser snimili su treći album i Give Us Life je očekivano odlična ploča klasičnog thrash zvuka koji će oduševiti svakoga ko spava uz Testament ustaje uz Tankard i kliče uz Agent Steel. Space Chaser su uvek imali i melodičniju komponentu u svom zvuku i ona je i ovde prisutna ali je album čvrst i mošerski nastrojen a melodičnost se najpre odnosi na Siegfriedovo sjajno pevanje koje je i samo grubo i „metalsko“ ali prepoznaje koncept melodije. Space Chaser su uvek bili dobar bend a sa Give Us Life se upisuju u višu ligu. Izvrsno:

https://spacechaser.bandcamp.com/album/give-us-life

Mađari Septic Pain imaju užasno ime, ali na EP-ju SEMMI sviraju vrlo solidan, metalizirani moshcore sa odličnom produkcijom i simpatičnim pevanjem na Mađarskom. Ja nisam najveći svetski fan ovakve muzike, ali Septic Pain imaju gomilu dobrih rifova i njihov gruv je dovoljno agresivan i atmosferičan da za mene njihova muzika bude ugodan metal u meri koja mi prija:

https://septicpainarhc.bandcamp.com/album/semmi-2021

Metalizirani moshcore je na jelovniku i kod benda Skinwalker iz Nju Džersija, s tim što je ovo bliže beatdown formulama, dakle dosta sporo, dosta teško, naštimovano jako nisko, disonantno. Last Thoughts, Final Wishes je EP sa pet pesama ovakvog zvuka koji može brzo da postane monoton ali meni, koji i nisam ciljna grupa ovde, nije bio rđav. Nu-core? Nu, zašto da ne…

https://skinwalkernj.bandcamp.com/album/last-thoughts-final-wishes

Ritual Blade iz Masačusetsa su vrlo heavy i energični na novom EP-ju, Hate Overflows. Bend svira neku vrstu uličarskog, metaliziranog hardcorea koji bih mogao da postavim u tradiciju njujorške škole tipa Madball, Agnostic Front i Cro-Mags, sa odličnom produkcijom, kvalitetnim metal rifovima i vrlo izgrađenim, teškim zvukom, tako da, ko to voli, ovo je vrlo kvalitetno a i plaćate po izboru:

https://ritualblade.bandcamp.com/album/hate-overflows

Ako to do sada nije bilo jasno, nisam, što se kaže, neki ljubitelj metalkora i tako to, ali Desire sa Balija su vrlo solidni na snimku Demo 2021. Ovde imamo tri pesme krljačkog metaliziranog, gruverskog hardkora, koji je, da budem iskren, i više metak nego hardkor sa malo Slipknot mirisa i dobrim, visokim tempom (uključujući blastbitove). Desire su i odlično producirani pa ko voli gruv i rifove, Indonežani isporučuju:

https://desirehardcore.bandcamp.com/album/demo-2021

Slumlord su vrlo prljav i bučan sludge-punk sastav iz Pensilvanije sa albumom No Worth koji ima pesme nazvane, recimo Pigfuck ili Kill Your Local Heroin Dealer. Sve jasno? Tako sam i mislio. Užasna distorzija, garažni kvalitet produkcije, neljudsko vrištanje, korektna ploča:

https://slumlord717.bandcamp.com/album/no-worth

Bonestripper iz Ohaja krljaju za sve pare na demou Demo-lition. Mislim, pišem „demo“, ali ovo je profi snimljeno i odsvirano vrhunski sa tim nekim metaliziranim hardcore zvukom sa početka devedesetih i opipljivom energijom. Pišem, takođe „za sve pare“ ali ovo se daje za koliko sami odredite pa je u pitanju zaista prijemčiv paket:

https://bonestripper666.bandcamp.com/album/demo-lition

Twin Tombs su svoj EP sa tri pesme nazvali 2:28 a to je zato jer on toliko traje. Pričamo, naravno, o eksplozivnom powerviolence/ fastcore zvuku iz Mineapolisa a TAJ JE I NAJBOLJI. Ozbiljno, ovo je vrlo prirodno napisano, dobro producirano i ima energiju da pokrene bar troja-četvora kola. A još se i plaća koliko hoćete. IZVRSNO!

https://twintombs.bandcamp.com/album/2-28

Choking Game iz Kalifornije su još jedan powerviolence/ fastcore sastav osim što njihov EP, This Time, It’s Personal, sa čak sedam pesama ima i malo sporijih, meljućih momenata u kojima bas gitara jede sve pred sobom. Fin gruv, a onda kad se krene u krljanje, pevačica Alyssa prži užasnim vrištanjem. Dakle, PRELEPO a i plaćate koliko hoćete:

https://chokingxgame.bandcamp.com/album/this-time-its-personal-ep

Recimo da hjustonski fromjoy sviraju nu-metalizirani sludgecore jer ne znam kako bih inače opisao njihovu muziku baziranu na paklu distorzije, tvrdom gruvu, disonancama i brutalnosti. Album it lingers je kao da su Today is the Day otkrili Korn pod stare dane i ovo je potentnija smeša nego što bi iko očekivao. Vrlo neprijatno na najprijatniji način.

https://fromjoy.bandcamp.com/album/it-lingers

Jednočlani poljski deathgrind projekat Spowiedź Chama svojim low-effort omotom albuma   

Jest zajebiście sugeriše da će ovo biti mnogo gore nego što jeste. A uopšte nije loše. Ovo je pristojan, skoro tipično poljski deathgrind, sa solidnim gruvom, tečnim, prirodnim aranžmanima i sasvim korektnom produkcijom koja i ne zvuči preterano kućno. Jedanaest pesama od kojih je poslednja obrada Agahtocles, valjan, pošten napor i obavezno štivo za svakog grajndera:

https://spowiedzchama.bandcamp.com/album/jest-zajebi-cie

CROOKEDCOP iz Los Anđelesa na istoimenom EP-ju provlači jednostavan i oštar grindcore koji tupost i primitivnost kompenzuje solidnim zvukom i kratkim pesmama. Ponekad je to dovoljnoi CROOKEDCOP garantuju nekoliko minuta zabave savakom ko voli brzo i koncizno:

https://crookedcop.bandcamp.com/album/crookedcop

Throat Breach​/​Egregore 2021 Split je takođe paket paklenog grajndkora sa dva američka benda koji u oba slučaja svoj grind obogaćuju sa malo death atmosfere i napora oko aranžiranja. Takođe, solidan studijski zvuk. Vrlo pristojan paket za svega jedan dolar:

https://egregore33.bandcamp.com/album/throat-breach-egregore-2021-split

Novi Agamenon Project split EP ovog puta je sa bendom Nefärious D​-​saster koji nudi sirovi, živi snimak crustocore nabadanja sa dve pesme o bombardovanju. Ništa novo ili originalno, ali pošteno. Agamenon Project kao i obično ubitačni. Brazilski grindcore stare škole bez greške a produciran bolje nego prošle nedelje. Plaćate koliko želite, a želećete

https://whocaresrecordsbrazil.bandcamp.com/album/16-21-agamenon-project-x-nef-rious-d-saster

Čikaški Truculency zvuči vrlo zanimljivo na novom EP-ju, izašlom pet godina posle trećeg albuma, a naslovljenom The Dome Collector. Ovo je brutalni, tehnički death metal sa puno interesantnih gitarskih ideja i produkcijom koja me je potpuno iznenadila. Način na koji je gitara na vrhu miksa čini da sve zvuči praktično avangardno, sa srazmerno niskim nivoom distorzije (makar za ovu muziku) a koji dopušta dosta  dinamičnije i ekspresivnije svirke nego što je standard. Ispod je, naravno, pokolj. Truculency se sa ovim EP-jem snažno preporučuju kao ekipa koja je spremna za velika dela a ove se četiri pesme daju za vrlo časnu sumu od jednog dolara. Snažna preporuka i jedno od najboljih izdanja ove nedelje:

https://truculency.bandcamp.com/album/the-dome-collector-promo

Hedonist ne kažu odakle su (Amerika, svakako), ali njihov demo Sepulchral Lacerations donosi odličan old school death metal sav u mračnom gruvu i tvrdim mošerskim ritmovima. Ovih šest pesama su odlično snimljene sa teškim, masivnim zvukom po uzoru na švedske, er, uzore, a songrajting je vrlo solidan sa po kojom mračnom melodijom da razbije monolitnost rifčina, dobrim pevanjem itd. Pored neobičnog imena za death metal bend ova ekipa daje jako dobar program koji se, u ovoj digitalnoj formi, da nabaviti po ceni koju kupac određuje. Odlično:

https://hedonist.bandcamp.com/album/sepulchral-lacerations-demo

Kalifornijski Vomit Ritual na svom albumu prvencu Callous – a koji su snimili posle dobrih deceniju i po rada – sviraju vrlo glasan, jednostavan i meni prijemčiv death metal. Ovo nije muzika kompleksnih aranžmana i tehničkih egzibicija već zaista kolekcija dosta ritualnih pesama u kojima se rifovi mnogo ponavljaju pre nego što se pređe na druge rifove koji se takođe mnogo ponavljaju. No, Vomit Ritual ne zvuče nužno nemaštovito ili tehnički skromno već samo proračunato primitivno, pristojno hipnotički i atmosferično. Da ovo ima kavernozniju produkciju to bi se i još više čulo, ali Callous ima brutalno iskomprimovani mastering kakav priliči savremenom brutal death zvuku pa je ovo i donekle originalna kombinacija:

https://pulverised.bandcamp.com/album/callous

Segedinci Molis Sepulcrum su me prijatno iznenadili svojim prvencem, Left For The Worms. Ovo je divljački death metal koji uzima težinu švedskog death zvuka i meša je sa bolesnim prebijanjima nalik na stariji Cannibal Corpse, a što je letalna kombinacija rifova, gruva i krljačine. Bend ima jako napucan, granitno tvrd zvuk, naravno, ali pesme su odlične i ovo se sluša sa velikim zadovoljstvom. Sjajan debi album pun rifčina i energije:

https://molissepulcrum.bandcamp.com/album/left-for-the-worms

https://pulverised.bandcamp.com/album/left-for-the-worms

Kad smo već kod divljačkog death metala tu su i Funeral Vomit iz Kolumbije na split EP-ju sa meksičkim Heretic Ritual, nazvanim Chants Of Morbid Excruciation. Funeral Vomit su vrlo old school i primitivni u najboljem smislu, nudeći demo produkciju i gotovo neprozirnu crninu ali taman dovoljno rifa, ritma i ljudskosti da budu dobri. Kakvi su Heretic Ritual ne znam jer ih nema na Bandcampu.

https://funeralvomit.bandcamp.com/album/chants-of-morbid-excruciation-split-with-heretic-ritual

Slovenci Razvalina na svom debi-EP-ju, Smrt Živečega donose izvrstan old school death metal. Ovo je izdanje tačno po mojoj meri sa early ’90s zvukom i pristupom pesmama, tako da ovde nema melodičnih pasaža, brejkdaunova niti modernog gruva već samo poštenog, radničkog zakucavanja, mošinga, klasičnih rifova i vokala kao ispalih iz pakla. I zvuk je vrlo old school pa Razvalina zaista mogu da kažu da se upisuju u klub OSDM bendova na koje treba i dalje obraćati pažnju. Sjajno:

https://razvalina.bandcamp.com/album/smrt-ive-ega-ep

Royal Infanticide je belgijski slamming death metal bend sa dosta upečatljivim debi albumom, Mortal Throne. Ne znam ništa o ovoj ekipi (pojedincu?), ali album je snimljen i miksovan vrlo profi sa granitno tvrdim, komprimovanim zvukom koji čini da se surovi slemovi čuju baš kako treba i čoveka tera u grčevit ples, makar, jelte, u sebi. Pored toga, vokali su zaista brutalni i dobri a bend lirički ima tematiku bližu fantaziji i epici nego mizoginiji i skatologiji a i to treba ceniti. Ako išta zameram bendu to je da su pesme više skup dobrih rifova nego promišljene kompozicije ali to kod slema i nije takva rektost. Svakako preslušati jer ovde ima MNOGO dobrih rifova:

https://vivisectmerch.bandcamp.com/album/mortal-throne

Unique Leader ima jedno lepo izdanje ove nedelje, a to je četvrti album tehničkih/ gruverskih death metalaca iz Nju Dersija, Cognitive. Iako je  Malevolent Thoughts of a Hastened Extinction nesumnjivo death metal ploča, sa „tech“ elementima, bend je definitivno svoj zvuk prilagodio Unique Leader publici, ubacujući dosta gruva, pa i melodičnijih solaža tako da je ovo sada album koji, iako sasvim paše i matorim death metal slušaocima (kao što sam, er, ja), ima dobar potencijal da bude blizak i publici koja voli deathcore, slamcore i sve to modernije forme. Kako je i standard na Unique Leader, ovo je producirano granitno čvrsto i tehnički impresivno. Poslušati!

https://uniqueleaderrecords.bandcamp.com/album/malevolent-thoughts-of-a-hastened-extinction

Project Starman je jednočlani projekat iz Glazgova a u kome hipertalentovani Stephen Brannigan meša naučnu fantastiku sa melodičnim hevi metalom i sintisajzerima. Generalno, ovo je za nijansu melodičnije i „komercijalnije“ nego što ja volim, ali je odlično, napisano vrlo ambiciozno – u pitanju je eponimni koncept album – i producirano izvrsno. Brannigan nije najveći pevač na svetu ali je solidan, a kombinacija žestoke svirke i strateški iskorišćenih sintisajzera svemu daje i jedan širi, masovniji, jelte, apil. Vrlo interesantno:

https://projectstarman.bandcamp.com/album/project-starman

Nisam očekivao ovakav koktel žanrova kada sam kliknuo na album  Which Witch Wroughts kalifornijskih Post Mortem Superstar…  A možda je trebalo – članovi na slici deluju kao da ih je pravio lično Ziggy Stardust, a bend samog sebe opisuje rečima „eclectic amalgam of blackened- death-doom-thrash, intertwined with smatterings of 70’s progressive post-punk goth and horror soundtrack influence“. I sve je to tačno. Which Witch Wroughts je zaista kao da slušate saundtrak za vrlo bizaran nezavisni film koji istovremeno ima ambicije da bude popularan, gledan i glamurozan, a mada materijal ovde svakako ima leftfield, andergraund senzibilitet, aranžmani i produkcija su na povisokom nivou. Sa svakom narednom pesmom je praktično nemoguće reći šta će vas dočekati ali Post Mortem Superstar ne igraju na puko iznenađenje i ovaj album ima dosta, jelte, supstance. Obavezno poslušati:

https://postmortemsuperstar.bandcamp.com/album/which-witch-wroughts

Melodični power-thrash iz kuhinje berlinskih Thunder & Lightning zvuči dosta dobro na živom albumu Live Over Berlin. Bend nije nužno po nekom mom užem ukusu – mnogo su melodični itd. – ali svirka je ovde čvrsta i disciplinovana a zvuk korektan i atmosfera hevimetal proslave je opipljiva. Vredi čuti:

https://tnlmetal.bandcamp.com/album/live-over-berlin

Hipertalentovana Poljakinja Marta Gabriel, gitaristkinja i pevačica Crystal Viper je prava metal kraljica pa je i sasvim odgovarajuće da je žena sada snimila solo album Metal Queens a koji je kolekcija obrada metal pesama ženskih autora/ izvođača. Iz nekog razloga ovde nema ni jedna pesma meni dragih Girlschool, ali tu su klasici iz kataloga Lee Aaron, Rock Goddess, Chastain, Warlock, a onda i nešto više andergraund pojava kao što su belgijski spid metalci Acid, ili kultni Njujorčani Blacklace. Izbor je, kao što se vidi, pažljivo pravljen, svirka je sjajna, Gabrielova ubija kako peva, spisak pesama je odličan i ako baš moram da išta zamerim, voleo bih da je produkcija samo za nijansu toplija i življa, ali dobro, i ovako pričamo o tribjut albumu kakav se samo poželeti može. Kraljevski zaista:

https://listenable-records.bandcamp.com/album/metal-queens

Høbo na svom drugom albumu, Reality Reflection provajduju još dosta klasičnog, pomalo i starinskog heavy metal zvuka. Nije ovo puka rekonstrukcija nekakvih NWOBHM formula, ali se Høbo svakako njima inspirišu za izraz koji je tvrd ali istovremeno ima toplinu i šmek klasičnih ’80s formula. Nisam u potpunosti zadovoljan, delom zbog produkcije koja je isuviše sterilna i bez dinamike da prenese potrebne koliline energije a onda i jer bend ima zapravo suviše kompleksne aranžmane u kojima se najbolji delovi izgube. Slušajte recimo Fist of Revolution koja zvuči kao da ste spojili u jednu pesmu nekoliko pesama i to od bendova poput Riot, Iron Maiden i White Zombie. No, naravno, mnogo toga ovde je ODLIČNO i Høbo zavređuju pažnju i posvećeno vreme jer pevanje ume da bude MEGA, neki rifovi su VRHUNSKI a solaže KIDAJU:

https://hobometal.bandcamp.com/album/reality-reflection

Sabaton mi ništa ne znače u životu ali novi singl, Kingdom Come ima obradu istoimene pesme Manowar, tako da…

https://sabaton.bandcamp.com/album/kingdom-come

Bendu Memory Driven iz Oklahome se baš osladilo da snimaju kompilacije obrada pa je njihov treći album za ovu godinu druga kolekcija tuđih hitova snimljena kvalitetno i sa mnogo ljubavi. On the Shoulders of Giants 2 počinje Sabatovom Into the Void što je SJAJAN način da me odobrovoljite rano izjutra a odmah se prelazi u odličnu verziju Pristove gej himne Turbo Lover. Iako su Memory Driven u principu doom metal bend, nisu sve, pa čak ni većinski, pesme na ovom albumu iz metal domena i pored Queensryche, Solitude Aeturnus ili WASP mogu se čuti i Echo and the Bunnymen, Peter Gabriel, Devo, The Smiths ili Pink Floyd. Što se kaže, za celu porodicu. Sve je odsvirano i producirano veoma dobro sa dovoljno sopstvenog karaktera da ovo ne bude tezga nego rad iz ljubavi pa, ako volite stariju muziku u kvalitetnim izvedbama, ovo se plaća koliko hoćete:

https://memorydrivenofficial.bandcamp.com/album/on-the-shoulders-of-giants-2

Cauldron Born iz Kentakija na novom albumu, Legacy of Atlantean Kings donose novu porciju uzvitlanog robertehowardovskog power/ heavy metala. Ako dobro razumem, ovo je delom snimljeno 2001. godine a za finalnu verziju albuma dodati su novi vokali i gitara. Kako god, ovo je pošten, pržački konanovski hevi metal koji se loži na melodično, visoko pevanje i energične gitare. Normalni ljudi se upišavaju od smeha dok ovo slušaju a mi uživamo jer rifčine, plus bubnjarska kanonada plus ovakvo pevanje gađaju direktno u centar za SLAST u mozgu:

https://cauldronborn1.bandcamp.com/album/legacy-of-atlantean-kings

Za kraj evo nečeg što nije metal ali jeste metalu blisko. Leila Abdul-Rauf iz Vastum i Amber Asylum (i… drugih bendova) snimila je četvrti solo album i Phantasiai je izvrsna kombinacija ambijentalnih/ dron kompozicija sa blago bliskoistočno intoniranim temama. Ne treba ni da objašnjavam da su dron muzika, ali i sintisajzerska muzika u poslednje vreme, bliski ekstremnom metalu ali Leila ovde nije samo slupala procesiju dungeon synth kompozicija na Kasio sintu iz samoposluge. Muzika ovde je „duboka“ i veličanstvena, odlično producirana i snažna a Leilino pevanje je pogotovo moćan element. Fantastično:

https://cycliclaw.bandcamp.com/album/phantasiai