Mehmet Metal Mejhem: Nedeljni metal pregled 14-08-2021

Protekla nedelja u metalu je bila prilično mirna mada smo i tako u njoj dobili nekoliko vanserijskih izdanja. Novi Anal Stabwound! Nova Sepultura! Povratak Psychedelic Source Records kolektiva! Hoće li čuda ikad prestati? Idemo:

Odmah u crno. Blek Metal! Česi Bohemyst, nastali  od benda Avenger, sebe reklamiraju rečima „czech dark metal commando“. Lepo! Muzika na debi albumu, Čerň a Smrt je prijatan, melodičan a energičan black metal sa malo death metal elemenat a Bohemyst imaju tačno određenu ravnotežu snažne, cheesy epike i energične svirke da ne budu čist vodvilj i da zvuče zrelo i ozbiljno. Vrlo lepo:

https://bohemyst.bandcamp.com/album/er-a-smrt

Debi album madridskih Umbraeternum nudi vrlo primamljiv, pomalo kosmički (antikosmički?) blek metal sastavljen od čestih disonanci ali i evokativnih harmonija i tema, kao stvorenih za nekakav mračni, nezavisni naučnofantastični horor. El Presagio de una gran Tragedia je i lepo producirana ploča sa finim, prostornim miksom koji odlično ide uz pržačke distorzije i napadačku svirku a pesme nude konstantno pamtljive mračne melodije, žestok ritam i odlično, raznovrsno pevanje. Sjajno je kad bend iskoči naizgled niotkuda a bude ovako formitan i karakteran na prvu. Odlično:

https://umbraeternum.bandcamp.com/album/el-presagio-de-una-gran-tragedia-lbum-2021

Skullkraken je odlično ime za bend a ovaj trio iz Nju Brunsvika svira  jeftino produciran ali maštovito napisan blackened death metal sa prljavim distorzijama i puno zanimljivih tema i ritmova. Album Devour je konsekventno sastavljen od pesama koje deluju vrlo autentično, bez očiglednih uzora u drugim bendovima i sa idejama koje iako povremeno mogu da deluju i ekscentrično, uvek zapravo budu smisleno uklopljene u pesme. Pomalo haotična izvedba samo doprinosi šarmu ovog zanimljivog izdanja. Uostalom, kad vidite kako bend izgleda biće vam jasno da ovo nije just another black metal bend iz, jelte, Nju Brunzvika:

https://skullkraken.bandcamp.com/album/devour

Wintaar ima i šesti album ove godine. Insects in the Kingdom of Nature je uobičajeni spoj lo-fi sirovine i melodične, melanholične meditativnosti i mada ovakvih bendova ima koliko vam duša ište u ovom trenutku naše povijesne zbiljnosti, ovaj se zauralski projekat i dalje izdvaja specifičnom kombinacijom autentičnosti i maštovitosti u komponovanju. Insects In The Kingdom Of Nature je sastavljen od dugačkih kompozicija koje zvuče kao da su snimljene uživo u prostoriji za vežbu a to svemu daje posebnu crtu „stvarnosti“:

https://winterblackmetal.bandcamp.com/album/insects-in-the-kingdom-of-nature

Moskovski duo Chthonian Abyss (plus sešn bubnjar) ne da nije rđav na svom drugom EP-ju, In The Streams Of Swollen Rivers, nego poprilično kida. Ovo je drusan slovenski blek metal koji ne smara mnogo meditativnim uvodima i predigrama već odmah piči među rogove i ubrzava od nula do sto unutar prvog odsviranog takta. No, Chthonian Abyss svakako imaju tu komponentu tuge i melanholije koju vezujemo za Ruse i Slovene generalno, samo je uglavnom isporučuju kroz pržačku, čukačku muziku i brz tempo. Bendu jako dobro leži prirodan, dinamičan zvuk koji mi ovaj EP čini neuporedivo prijatnijim za uho od mase kolega brikvolovanih do besmisla. Kaver Mayhema za kraj i odlična ploča:

https://chthonianabyss.bandcamp.com/album/in-the-streams-of-swollen-rivers

El Profanador je argentinski mladić koji se na slikama šeta po šumi go do pojasa, namazan po licu crnom šminkom i sa buktinjom u jednoj a ljudskom lobanjom u drugoj ruci. Hoću reći, ovakve omladine ima MNOGO po Bandcampu i većini njih je muzika sekundarna. No, prvi EP ovog projekta, Pacto Negro, zapravo nudi sasvim pristojan, vrlo korektno odsviran i iznenađujuće zrelo napisan gruvi blek metal sa trešerskim rifovima i blekerskom strastvenošću u izvedbi. Ovo je sirovo, svakako, ali na jedan prijemčiv, ličan način, sa sve promišljenom ako već ne DOBROM produkcijom i setnom klavirskom kodom nakon desetak minuta režanja. Vrlo prijatno iznenađenje:

https://elprofanador666.bandcamp.com/album/pacto-negro

Brazilski projekt Vetus Kran je novi solo projekat muzičara po imenu Holykran a koji radi sa postavama Black War i Iron Woods Prvi album Vetus Kran, nazvan Lost in Time je vrlo lep primer kako se može oživeti zvuk Emperora iz devedesetih godina prošlog veka, notabilno ona epska prebijačina sa Anthemsa, a onda svemu dati osoben preliv. Vetus Kran imaju taj veličanstven zvuk sa miksom koji forsira prostor i dubinu i teme koje su melodične i epske, a da imaju i potreban preliv intime. Kran pritom svira brzo i energično iako su pesme jako dugačke i ovo je baš onakvo moćno putovanje, tajanstvena avantura kakvu je uvek lepo čuti:

Doom, sludge, psihodelija i ostali spori fomati: Strangul iz Ohaja na istoimenom albumu sviraju dopadljiv sludge-doom metal sa melodičnim, strastvenim pevanjem i prilično ubedljivim rifovima koji nose pesme. Ovo je muzika koja iako glasna nije istovremeno i sve svoje pare stavila na intenzitet zvuka i pesme imaju lepe, pomalo i sabatovske rifove, te dobar gruv. Sve to snimljeno je i miksovano vrlo korektno pa su me Strangul prijatno iznenadili.

https://strangul.bandcamp.com/album/strangul

Black Groove za sebe kažu da su „4 piece doom metal band from South East UK“ mada njihov EP Dismembered / Shroom Demon ima u sebi i mnogo apokaliptičnog pank zvuka nalik na Amebix. Što je divna kombinacija i ove dve nestašne, jako distorzirane, prljave ali drage pesme su mi veoma po volji. Bend ima dobar zvuk, jasan stav i sigurnost da sa samo dve pesme napuni više od osamnaest minuta svirke. Vrlo dobro:

Witchfucker nije ime za bend koje bi obećavalo nekakvu sofisticiranost, kao što nije ni ime albuma, Bäd Vibez Önly – Aufarbeitung einer Krise. Moram da priznam da sam očekivao nekakav kućni blek metal projekat i pošteno sam se iznenadio kada se ispostavilo da se radi o psihodleičnom, okultnom doom rocku sa ženskm vokalima, saksofonom i pesmama koje su promišljene, sofisticirane a da čuvaju tu visceralnu srž koja je, očigledno inspirisala bend. Bäd Vibez Önly – Aufarbeitung einer Krise ima čak petnaest pesama a bend sve daje za onoliko para koliko sami ponudite i u pitanju je jedan od najinteresantnijih albuma ove nedelje koji ne valja propustiti da se kasnije ne biste jedili:

https://witchfucker.bandcamp.com/album/b-d-vibez-nly-aufarbeitung-einer-krise

Psychedelic Source Records za svoje najnovije izdanje, Dark and Psycho Sessions kažu „Sometimes while sessioning we are too high, fast or low. Some of these recordings saved from the deepest days of the curfew, some are simple PTSD entities, not happy hippy jamming at all, Only for experienced.“ A što je kao da sam ja bik a oni mi mašu ispred nosa s crveno maramče. Elem, šest komada dubokih psihodeličnih meditacija u uobičajenom maniru, plaća se koliko ko da, ovo je još jedno dragoceno izdanje iz dubina panonske depresije:

https://psychedelicsourcerecords.bandcamp.com/album/dark-and-psycho-sessions

Ako vam se, kao i svakom poštenom čoveku, slušao Stone Rebel ali ste najsvežiji album iz Maja ove godine već izgustirali, pa, imate sreće. Ovaj francuski nežni psihodelični, instrumentalni projekat se vratio sa novim albumom. Prikladno nazvan Saturn’s Return ima deset pesama i preko sat vremena svirke i zvuči sveže, inspirisano, a opet jednako nežno i intimno kao što smo od ovog projekta navikli da očekujemo i zahtevamo. Vrlo lep zvuk i uopšte izuzetno prijatna ploča:

https://stonerebel1.bandcamp.com/album/saturns-return

Solemn Lament je, naravno, doom metal bend i njihov istoimeni debi EP ne razočarava, nudeći spori tempo, snažne a meditativne rifove, melodično, karakterno pevanje i generalno pun program svečane lamentacije. Bend je iz SAD, ali muzika je vrlo očigledno utemeljena na britanskim predlošcima i ta kombinacija funkcioniše izvrsno. Poslušajte:

https://solemnlament.bandcamp.com/album/solemn-lament

Slično, zapravo zvuče i njemački Black Stone Wielder pa je ovo na kraju bila odlična nedelja za taj klasični, tužni doom metal. EP Temple Of The Sun nema IDEALNU produkciju u svoje tri (zapravo dve i po) pesme ali ima mnogo duše pa se to lepo kompenzuje a muzika je iskrena, neposredna, sa upečatljivim, veličanstveno nesrećnim gitarskim temama i naričućim a i dalje prkosnim vokalom. Poslušajte i ovo:

https://blackstonewielderdoom.bandcamp.com/album/temple-of-the-sun-ep

Sludge/ post/ black, piše na svom Bandcampu salcburški auszaat i to je savršen opis muzike na albumu Morast menschlicher Worte. Četiri jako dugačke pesme, očajničko pevanje, rifovi koji su melodičniji i atmosferičniji od „normalnog“ sludge metala, ali ne toliko da se pobegne od atmosfere tjeskobe, povremeni upadi brže svirke ali bez remećenja opšteg utiska težine i mučnine – može to da bude i naporno ali meni je bilo sasvim korektno, sa sve postrokerskim i ambijentalnim pasažima. Ko voli da mu ne bude prijatno nek navali:

https://auszaat.bandcamp.com/album/morast-menschlicher-worte

Pređimo na thrash a onda progresivno ubrzavajmo sve više. Infex iz Kalifornije vrlo naglašavaju da su odrasli uz Bay Area thrash klasičnog ’80s profila ali i uz klasične krosover i hardkor bendove pa njihov treći album, Burning in Exile i pomalo zvuči kao katalog rifova koje su Sacred Reich, Exodus i slična bratija zaboravili da trejdmarkuju, izmešano sa malo nemačkog pedigriranog treša poput Kreatora ili Destruction. Što, mislim, uopšte nije loše. Infex nisu preterano originalni ali su korektni u svirci i pružaju fin hedbengerski program bez previše uzbuđenja ali i bez vidnih popuštanja. Povremeni upadi black i death metal elemenata u pesme samo pokazuju da je ekipa svesna koji je vek ali da zna šta voli. Solidno:

https://infex.bandcamp.com/album/burning-in-exile

Kad smo već kod thrash metala, Čileanci Manslaughter na demou  Asesino & Enfermedad donose tri pesme sirovog, očajničkog treša, sa opasnim ali na momente i pomalo emotivnim rifovima i generalno kvalitetnom svirkom. Ovo je muzika bez poziranja i odmaranja u gruvu, napržena, žestoka i znojava, sa pevačem koji zvuči kao da ispušta svoju plemenitu dušu za mikrofonom. Plus obojica gitarista sviraju izvrsne solaže. Meni je to, jasno, jako lepo:

https://manslaughter3.bandcamp.com/album/asesino-enfermedad

I dok smo i dalje kod thrash metala, Finci Prestige, a koji rade još od 1987. godine, su izbacili svoj četvrti album, Reveal the Ravage. Ovo je prvi album novog materijala koji je kvartet izdao još od 1992. godine i mada je kliše reći da ekipa nastavlja tamo gde je stala, to je ovde sasvim na mestu. Reveal the Ravage je ploča ložačkog thrasha koji veoma zvuči kao da je pisan u prvoj poovini devedesetih, sa nimalo prikrivenim slayerovskim elementima, ali i gruvom koji se uselio u ovu muziku na prelazu decenija. Prestige u svemu tome donose dobre pesme, kvalitetne rifove, ložačke horske refrene i masne solaže, a album je produciran kvalitetno, sa zdravim, zvonkim zvukom. Ako vam nedostaje zvuk Slayera ili Nuclear Assault sa početka devedesetih, Prestige MASOVNO isporučuju:

https://music.youtube.com/playlist?list=OLAK5uy_mGcwzQqEF9-l8Bo86b0rCMRlE1r6–aoA

Sepultura ima novi, živi album, SepulQuarta, a koji je zapravo kolekcija internet strimova rađenih tokom više meseci, jer – pandemija. Naravno, može to da bude dobro a pričamo o bendu sa ipak zastrašujućim katalogom, bez obzira na sve promene u postavi i činjenicu da ovaj album nema neke meni važne pesme poput Troops of Doom, Arise, Dead Embryonic Cells, ili Mass Hypnosis. Da bude slađe, SepulQuarta je snimljena sa masom gostiju tako da gotovo svaka od petnaest pesama ima nekog poput Davea Ellefsona ili Scotta Iana ili Alexa Skolnicka u gostinskoj sobi i naravno da ne treba ja da vas preterano ubeđujem. Vi i sami znate volite li Territory, Cut-Throat, Kaiowas, Ratamahatta ili, dakako, Inner Self koja je – uz Slaves of Pain – najstariji komad što se ovde čuje i još uvek je najbolja Sepulturina pesma. Sve se završava obradom Motorheadove Orgasmatron u kojoj, kad već nemamo Lemmyja, gostuje Phil Campbell pa mi je teško da ovaj album ne preporučim za makar neobavezno prelsušavanje:

https://music.youtube.com/playlist?list=OLAK5uy_k0HTOu5-9HtKM13R5AiGZ_2sAi02s8juY

Argentinci Psicópata Sudamericano sviraju kombinaciju crustpunka i metala na EP-ju  En Brazos de la incertidumbre i ovo je tipično latinoamerički žustro i raspojasano, mada istovremeno napisano pažljivo i odsvirano sa puno discipline. Lepo:

https://psicopatasudamericano.bandcamp.com/album/en-brazos-de-la-incertidumbre

Blackened thrash koji svira Francuz Silvère Catteau pod umetničkim imenom Armageddon (a nije Đorđe Letić!!!) ima na novom albumu, Pyromaniac, iznenađujue čist i umiven zvuk. Ušima naviklim na južnoameričku prljavštinu u ovom podžanru Pyromaniac je skoro pa sumnjiv na prvi ugriz, međutim, ovo je odlična ploča. Armageddon je prvi album snimio pre punih deset godina pa se ovde nakupilo iskustva i ideja i album je, pa, odlično napisan, žustro odsviran i, rekosmo već, kvalitetno produciran. Ovde ima i za nijansicu više black (ali i death) elemenata nego što je standard za blackened thrash, no sve je i dalje vrlo ugodno spakovano u maksimalno napaljujuće rifove i promišljene aranžmane i ploča se sluša sa apetitom sve do finalne kompozicije koja je obrada kultne Zombie Ritual kultnih Death. Obavezno!

https://armageddonmetal.bandcamp.com/album/pyromaniac

Kad smo već tu, odlčno će leći i debi album kopenhagenških Killing, nazvan Face the Madness. Danci su osnovani pre osam godina ali su očigledno vrlo studiozno radili na pripremi prvog LP-ja pa je Face the Madness izuzetno dobro odsvirana i producirana kolakcija thrash metal pesama sa samo blagom „blackened“ koponentom u vokalu. Ovo je generalno odlično napisan, rifaški speed-thrash metal sa ekonomičnim aranžmanima i pesmama koje uprkos tom akcentu na rifovima (a odlični su, slušajte početak Don’t Get Mad, get Evil) ne rabe sve istu strukturu i imaju promišljene varijacije u tempu i gruvu. Lep, prirodan zvuk koji je pritom kvalitetno studijski obrađen je samo trešnja na vrhu, jelte, sladoled-torte pa Killingu moram dati samo najviše ocene. Ako volite thrash metal, Kreatore, Butchere, Exoduse i tako to, volećete i Killing:

https://targetgroup.bandcamp.com/album/face-the-madness

Bone Folder iz Toleda sviraju sirovi D-beat hardcore i EP Death//Destiny ima šest pesama prebijanja bez mnogo filozofije ali sa dosta mikrofonije. Bend svira utegnuto i zvuk zapravo nije loš a pesme imaju i taman toliko originalnih ideja da sve ne zvuči kao da je proizvedeno od strane algoritma koji je Terry Bones napisao u alkoholnom delirijumu. Ako volite ovakvu muziku i teme poput „Vomit“, „Humanity’s Death Wish“ ili „Alcoholocaust“ (a koja nije obrada Sore Throat), Bone Folder su apsolutno za vas:

https://bonefolder666.bandcamp.com/album/death-destiny

Johanesburžani Lockjaw imaju sasvim lepo zaokružen zvuk negde između hardkor panka i treš metala, sa melodičnim ali snažnim pevanjem, naglašenim refrenima i pristojnom produkcijom. EP New World Disorder ima najneoriginalnije ime svih vremena ali je muzika sasvim korektna pa vredi poslušati:

https://lockjaw666.bandcamp.com/album/new-world-disorder

Chokehold Policy je dvočlani thrash/ grind sastav iz Minhena. Prvi EP, Contra Reo me je odmah zarobio superkvalitetnom (mada jako glasnom) produkcijom, ali sam ostao svojevoljno na ime odlično napisanih pesama. Ovo je vrlo sigurna, zrela muzika puna gruva, dobro smišljenih rifova, energičnog a razgovetnog pevanja i Chokehold Policy mogu da računaju i na neku mlađu, metalcore i deathcore publiku a da svejedno prijaju i matoranima poput mene koji vole da čuju dobar thrash rif, ukusno upotrebljenu wah wah pedalu, uduplane vokale… Odlično:

https://chokehold-policy.bandcamp.com/album/contra-reo

Gaslarm ne usporava dotok novih izdanja. Ovaj jednočlani švedski spid metal projekat je ove godine već izbacio četiri albuma a Songs from the Crypt Part 2 je još jedan vrlo snažan komad ubedljivog, ličnog i, iako sirovog, tehnički impresivnog metala koji se ne loži na skupu produkciju i provaljene fore nego dolazi iz srca i hvata na karakter. Anders Lindberg je jako talentovan čovek i njegovo pevanje ovde je esencijalni element muzičkog iskaza, a pesme su odlično napisane. Ne propustiti:

https://gaslarm.bandcamp.com/album/songs-from-the-crypt-part-2

Melting Rot iz mesta Aurora u Ilinoisu su baš onako pravi grindcore sastav, trojka bez bas gitare, sa albumom Bloody Delusions koji ima jednostavne rifove, energične i kratke pesme, i vrlo hrskave distorzije (i malo mizoginih signala na omotu tako da… odmerite koliko vam to smeta). Ovo je tehnički vrlo korektno iako su pesme jednostavne i Melting Rot donose dah Dead Infection ili Regurgitate u ovo vrelo leto, omogućavajući nam da taj dah platimo koliko poželimo:

https://meltingrot.bandcamp.com/album/blood-delusions

S E E T H I N G ne kažu odakle su ali imena članova benda su Hispano provinijencije pa su to sigurno pošteni ljudi. EP Seething ima tri pesme disonantnog, ledenog deathgrind zvuka koji odiše zrelošću, ozbiljnošću i vrlo visokom uvežbanošću. S E E T H I N G uzimaju elemente ekstremne muzike i koriste ih na način razdvojen od često šloki, B-movie imaginarijuma koji se vezuje za nu i mada daleko od toga da su prvi ili jedini, veoma se jako preporučuju ovim kvalitetnim izdanjem koje plaćate po želji:

https://seething.bandcamp.com/album/seething

CxFxOxS su alžirski grindcore projekat i EP Deep Ground je kratka i slatka kolekcija vrlo jednostavnih, ali ukusnih i probavljvih pesama snimljenih, reklo bi se u sasvim kućnim uslovima ali plemenito i pošteno odsviranih. Bend ima stav i srce i ova muzika je meni vrlo bliska a produkcija je sasvim korektna:

https://cxfxoxs.bandcamp.com/album/deep-ground

Njemački death-grinderi Depression rade još od 1989. godine i upravo su izdali dva EP-ja odjednom. Jer, zašto da ne? Iako imaju karijeru dužu od tri decenije, Depression još zvuče primereno sirovo i jednostavno pa je tako i EP Nebeldämmerung sa dve nove pesme i jednom obradom Pungent Stench nekomplikovan i prijazan. Das Geisterhaus sa svoje strane ima jedanaest pesama koje su brže, kraće i sadrže i obradu brazilskih Rot. Sve to meni prija, naravno, jer jednostavni, primitivni deathgrind, sviran sa sigurnošću i razumevanjem čoveku uvek ulepša dan. Depression nemaju najdinamičniji zvuk svih vremena, ali znate šta, nemate ga ni vi:

https://depression1.bandcamp.com/album/nebeld-mmerung

https://depression1.bandcamp.com/album/das-geisterhaus

A Brazilci Humäno sviraju vrlo jednostavan, ali prijatan i karakteran crustgrind na EP-ju Palafitas. Sedam kratkih, ekonomičnih pesama, solidna produkcija, odličan vokal, smena prijatnih D-beatova i blastbitova, dobri rifovi, šta vam više treba?

https://oficialhumano.bandcamp.com/album/palafitas

Imperial Slaughter iz Dalasa bi mogli da osvoje mesto na nekom takmičenju za najdiversifikovaniji grindcore bend, kad bi takvo takmičenje postojalo, na ime svog multirasnog, multirodnog sastava. No, i muzika im je prilično dobra. Album …Vile Slobs izašao za pouzdani HPGD je procesija kratkih, ubitačnih, vrlo organskih i neprskanih grindcore pesama koje spajaju idealne polovine pank i metal muzike u moćnu, glasnu a vrlo komunikativnu celinu. Imperial Slaughter u klasičnom formatu nalaze dosta prostora za originalne, sveže rifove i teme a izvedba im je prvorazredna sa sjajnim vokalima i napadačkim tempom, idealnim za šutku. Sedamnaest pesama, devetnaest minuta, kao i uvek, Horror Pain Gore Death Productions znaju šta rade.

https://hpgd.bandcamp.com/album/vile-slobs

Kanadski duo Shadu-Nar-Mattaru je za poslednje dve godine izbacio pregršt EP-jeva pa je novi, Ghost Parades njihovo već jedanaesto izdanje. No, ploča zvuči vrlo dopadljivo sa debelim, teškim zvukom koji podseća na buzzsaw stil švedskog death metala i kompozicijama koje ovaj death metal kombinuju sa malo blek metal himničnosti i melodije. To na kraju daje njihovoj muzici jedan osoben kvalitet i izdvaja je od čopora identičnih swedish death sastava na internetu. Shadu-Nar-Mattaru pišu solidne pesme i mada vokal pevača Claytona Shavera neće biti za svakoga, meni je i on element karaktera ovog benda koji pleni dobrim rifovima i žustrinom.

https://shadu-nar-mattaru.bandcamp.com/album/ghost-parades

Subnuba iz Toleda je progresivni death metal bend sa zvukom koji meni zvuči kao da spaja energični death metal i šesnaestobitne saundtrake za igre sa konzole Super Nintendo. Zaista, pesma koja najnoviji EP, Veneficus Aeternus otvara, Spiritus Quaesitor je kao nekakva death metal verzija klasičnih Castlevania pesama. I, mislim, da ne bude zabune, meni je to primamljivo. Bend ima nedinamičan, vrlo „kompjuterski“ zvuk ali još uvek sa prave strane slušljivosti a mada je i sama muzika često monomanijački usredsređena na ponavljanje istih fraza, ovo su ipak interesantne i često impresivne kompozicije:

https://subnuba.bandcamp.com/album/veneficus-aeternus

Sirovi, lo-fi zvuk brazilskog death metal benda The Flame neće biti za svakoga ali njihov novi EP, Fiery Advent (sa čak devet kratkih pesama) ima taj spontani, autentični šarm kakav je teško odglumiti. The Flame su jednostavno usredsređeni na viziju koju imaju – a gadna je to vizija – i ne zanima ih razmišljanje o tome ako pesme upodobiti nekoj hipotetičkoj publici, traženje žanrovskih rešenja koja bi im olakšala posao itd. Ovo je naprosto – krljanje, iz sve snage i iz duše, ma koliko crna ona bila:

https://theflameburns.bandcamp.com/album/fiery-advent

Britanci Terrible Claw na svom drugom albumu, Disaster Catalyst nude vrlo pristojan deaththrashzvuk, sa čistom a moćnom produkcijom i pesmama čvrsto postavljenim na zlim, zaraznim rifovima i kvalitetnom gruvu. Radi se o vrlo kvalitetnim muzičarima (a samo su dvojica!) sa dosta iskustva (Paul Harrington je bio deo koncertnih postava Anaal Nathrakh i svirao u Fukpig) pa i ovaj album ne zvuči generički i sklopljen bez strasti već ubedljivo i ubitačno bez obzira što vrlo očigledno svira sam žanr. Meni vrlo prijalo:

https://terribleclawmetal.bandcamp.com/album/disaster-catalyst

Jumalhauta na Finskom znači „grob božji“ pa i istoimeni bend svira, naravno, death metal, sa elementima blek metala i interesovanjem za mitologiju. Album Yhdeksän Sairautta („Devet bolesti“) je interesantno formatiran, sa velikim akcentom na atmosferi i melodičnosti – sintetički hor je čest element aranžmana – te folklornim temama, a da opet sve bude teško i „metalno“ u potrebnoj meri. Jumalhauta su studijski projekat i album imam malčice te preterane čistoće i artificijelnosti u zvuku ali su kompozicije i izvedba više nego dovoljni da se to kompenzuje:

https://jumalhauta.bandcamp.com/album/yhdeks-n-sairautta

Norveški Diskord svoju muziku opisuju kao Dissonant​/​Technical Death Metal što deluje kao tipično nerdovsko insistiranje na detaljima, ali dobro, barem publika zna u šta se upušta. A upušta se, u slučaju trećeg albuma ove ekipe – za dvadeset godina postojanja – u vrlo solidan program kompozicija koje jesu i disonantne i „tehničke“ ali koje su napisane da budu zanimljive i, ma koliko rastrzane i fragmentirane – da imaju svoje narative. Degenerations je kolekcija pesama koje, naravno, mogu da budu i razložene na rifove pa da ti rifovi budu rekombinovani nekim drugim redom (i između samih pesama), no, usredsređeno slušanje svakako pokazuje da Diskord paze na detalje i ovo je bez sumnje impresivno odsviran album sa jako prirodnim, dinamičnim zvukom (retkost kod „tech“ muzike bilo koje vrste) i puno odličnih ideja u svojim kompozicijama. Za, što se kaže sladokusce:

https://diskordband.bandcamp.com/album/degenerations-dissonant-technical-death-metal

Finski Living Inferno na svom prvom EP-ju, A True Believer fino kombinuju atmosferu i melodičnost klasičnog skandinavskog death metala sa samo malo blek metal elemenata za jednu melodičnu, poletnu, prijatnu muzičku avanturu koja se odlikuje i lepom produkcijom, Bend ima karakter i identitet a što jeste bitno s obzirom da sviraju u polju koje je ozbiljno prenapučeno. Vrlo preporučljiv EP:

https://livinginferno.bandcamp.com/album/a-true-believer-ep

Dosta impresivan debi album španskog jednočlanog death metal projekta Dangerous Mutation, nazvan Infinite Horrors. Ovo je, onako, drusan, old school death metal sa elementima deathgrinda, produciran sirovo ali sigurno, sa pesmama koje bi, da budem iskren, mogle da budu i nešto kraće ali su svakako solidne. Ko voli Master i tako te staračine, treba ovo da proba:

https://dangerousmutation.bandcamp.com/album/infinite-horrors

Lasvegasovski Eyes of Perdition sviraju interesantnu kombinaciju old school death thrash metala i slamming death metala. Debi EP Incendiary Truths je solidno produciran i mada ova kombinacija pristupa death metalu jeste pomalo iznenađujuća, ona je i originalna i vredi je poslušati:

https://eyesofperdition.bandcamp.com/album/incendiary-truths

Ne mogu a da ne pohvalim i debi album nemačkog jednočlanog prog/ tech death projekta Arcane Sanctuary. Conrad Meyer je vrlo talentovan čovek i Astraios’ Calling je ploča napisana profesionalno i snimljena vrlo dobro, sa svim onim melodičnim/ skalaškim programom koji očekujete od ove muzike ali sa tech-death energičnošću i surovošću. Album je i napisan i sekvenciran vrlo sigurno i ovo bez sumnje treba čuti ako volite moderni melodičniji, tehnički superiorni death metal:

https://arcanesanctuarymetal.bandcamp.com/album/astraios-calling

Teksaški Flesh Hoarder sviraju, kako i ime sugeriše, slamming death metal i mada je njihova muzika vrlo čvrsto postavljena unutar žanra i ne izdvaja se nikakvim originalnim koncepcijama, drugi album, Relic of Putrescent Filth je naprosto dobro napisana, kvalitetno odsvirana ploča koja isporučuje sve što bi čovek želeo od ovakve muzike. Flesh Hoarder imaju i gruv i prepoznatljive melodije, i čvrstinu, i brzinu koliko je potrebno, pa iako ne pričamo o nekakvoj intelektualnoj reinterpretaciji slama – naprotiv, pa vidite kakav je omot – ovo definitivno nije nekakav sobni projekat osnovnoškolske omladine već zrela i kvalitetna muzika benda koji je očigledne uticaje prethodnika poput Suffocation sa razumevanjem ugradio u svoju muziku i nudi kvalitetan, proživljen i uzbudljiv materijal:

https://fleshhoarder.bandcamp.com/album/relic-of-putrescent-filth

Slem poslastica ove nedelje je novi Anal Stabwound. Hipertalentovani klinac Nikhil Talwalkar je u Januaru izbacio album koji je bio iznenađujuće kvalitetan za nekog njegovih godina a novi EP, Abstraction Bathes in Sunlight je još jedan vrlo solidan paket hermetičnog, pakleno zgusnutog slamming death metala koji demonstrira blaga pomeranja unapred u pogledu sazrevanja samih kompozicija i potvrđuje da se rad o vasnerijski dobrom muzičaru koji ima ispred sebe svetlu budućnost. Tek mu je šesnaest godina, na kraju krajeva. Abstraction Bathes in Sunlightje ploča na kojoj su i produkcija i rifovi impresivni a Talwalkar očigledno razmišlja o aranžmanima sve više i nudi prijatan koktel prebijanja i gruva. Svaka čast:

https://analstabwound.bandcamp.com/album/abstraction-bathes-in-sunlight

Uvek pouzdani Dark Descent Records za ovu nedelju ima EP danskog deathgrind/ goregrind benda Septage sugestivno nazvan Septisk Eradikasyon. Septage u suštini sviraju pržački goregrind ali ga onda dopunjuju ukusnim old school death metal gruvom i to na kraju bude jedna ne instant-prirodna ali svakako uzbudljiva kombinacija. Septage imaju dobar gitarski rad i prilično prirodan, sirov zvuk gde dugački blastbitovi, zahvaljujući dinamičnom masteringu zvuče zanimljivo i ljudski a ne kao da slušate digitalni lup. U svemu ovome klasični goregrind vokali provučeni kroz pitchshifter efekte skoro da su arhaizam ali opet, ima ko i to voli. Lepa ploča i samo bih u pitanje doveo izdržljivu praksu stavljanja fotografija stvarnih leševa na omot. Mislim, nekako, trebalo bi da smo to prerasli…

https://darkdescentrecords.bandcamp.com/album/septisk-eradikasyon

Urgent Support For The Fire-Stricken Areas in Greece je kompilacija metal i metalu prijateljskih bendova sa raznih strana sveta koja se prodaje za svega tri evra i skuplja pare da se pomogne ljudima pogođenim katastrofalnim požarima u Grškoj tako što će se novac predati na korišćenje Helenskom Crvenom krstu. Pa, mislim, u ovih 56 pesama naći ćete nešto što će vam se dopasti (a kvalitet je zapravo povisok i ovo nisu kućni projekti) a i bićete pomalo plemeniti, takođe. Izvolite:

https://wildfiresgreece.bandcamp.com/album/urgent-support-for-the-fire-stricken-areas-in-greece-compilation

Season of Vengeance sa Floride na svom drugom albumu, Praise the Obscene sviraju pristojan heavy metal starije škole ali bez nekakvog preteranog fetišizovanaj prošlosti. Ovo je sirov, žestok, ali melodičan metal kome, da se razumemo, ne bi škodili malo vitkiji aranžmani, ali koji svakako ima šta da ponudi na polju rifova, refrena, pevanja. Vredi čuti:

https://seasonofvengeance.bandcamp.com/album/praise-the-obscene-2

Za ovonedeljnu porciju  simfonijskog metala dobro će poslužiti kanadski Phantom Divine. Ovaj mladi kvartet sa svojim debi albumom, The Cosmic Vision nudi muziku koja je grandiozna, čak, jelte, svemirska, sa mekim i prijatnim ženskim sopranom i produkcijom koja je na taman idealnom mestu između opere i kompjutera. Hoću reći, ovo u normalnim uslovima nije moj zvuk, ali Phantom Divine ne samo da nisu preproducirani i obezživoćeni preko svake mere nego i pesme koje pišu imaju dovoljno šarma da me zadrže uz album. Priznajem da većina rifova zvuči tek uslužno, ali teme i melodije na gitarama i pogotovo u multitrekovanom pevanju odlične pevačice Naomi Weston u ogromnoj meri utiču na moju dobru volju i čine ovaj album prijatnim za konzumaciju:

https://phantomdivine.bandcamp.com/album/the-cosmic-vision

Sečuanski folk-metalci Twilight Blooming su posle MASE singlova iz poslednje četiri godine izbacili debi album, 暮色绽放 Twilight Blooming i ovo je prijatan, razigran i jako melodičan materijal koji sa blek metalom ima veze samo koliko se ovde čuju promukli, odvrištani ženski vokali, dok je sama muzika melodična, puna – uglavnom evropskih – narodnjačkhih motiva i producirana za moj ukus vrlo „plastično“ i bez dinamike ali makar čisto i snažno. Twilight Blooming previše, jelte, naginju kiču za moje kriterijume, ali nije da ja ne mogu da cenim njihove vesele folk-teme, jak tempo i energičnu svirku:

https://twilightbloomingcn.bandcamp.com/album/twilight-blooming

A za kraj… U nedelji u kojoj je bilo dosta odličnog death metala, kralj može biti samo jedan pa nam proslava nedelje dolazi uz drugi album portlandskih Ænigmatum. Ovaj bend sada objavljuje za 20 Buck Spin a znate šta to znači: death black metal za publiku koja je IZUZETNO probirljiva. Deconsecrate je, konsekventno, veoma moćno napisan album, aranžmana koji zvuče organski i prirodno iako su PREPUNI skretanja, tangenti, neočekivano melodičnih pasaža, ritmičkih diverzija. Bend ima izuzetan zvuk sa melodičnim, mekanim basom i gitarama koje iako čvrste i snažne nisu pretvorene u nedinamični granitni zid i sonornim, „akustičnim“ bubnjem koji – kliktavi bas-bubnjevi na stranu – lepo farba sliku timpanima. Uopšte, bend ima, za 20 Buck Spin standarde skoro neverovatno dinamičan mastering koji dopušta da se ovo odvrne baš jako i da se sve ČUJE. A što je korisno jer su ovo guste, vrlo kompleksne pesme u kojima se događa baš mnogo toga, a da istovremeno one imaju apsolutno neodoljiv hedbeng kvalitet i ne zvuče kao nekakve filozofske, zamišljene akustičke poeme. Već kao, jelte, DEATH METAL. Ja već godinama hvalim 20 Buck Spin skoro bez ikakvih rezervi i insistiram da njihova izdanja maltene treba kupovati na neviđeno, ali Ænigmatum su potvrda da sam u pravu i da pensilvanijski izdavač vrlo pažljivo bira svoje projekte. FENOMENALNO:

https://listen.20buckspin.com/album/deconsecrate

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s