Pročitani stripovi: Falcon & Winter Soldier: Cut Off One Head

Marvel je drugom polovinom prošle godine izdavao miniserijal Falcon & Winter Soldier: Cut Off One Head u jasnoj pripremi terena za televizijsku seriju Falcon & Winter Soldier koja je puštena preko Disney+ platforme proletos. Naravno, daleko smo od vremena gde se smatra da strip-serijal zaista može da utiče na hajp i pripremi publiku da bude maksimalno uspaljena za televizijsku produkciju. Danas živimo u vremenu gde neuporedivo mnogo više ljudi gleda filmove i serije nego što čita stripove, pa i izlazak Falcon & Winter Soldier: Cut Off One Head – a gde je kolekcija, o kojoj danas pišemo, izašla u Januaru – zapravo treba videti više kao podsećanje strip-čitalaca na to da ovi likovi postoje i igranja na hajp oko serije kako bi se prodalo malo stripova.

A što, da bude sasvim jasno, nije ni u kom slučaju neplemenita rabota. Pojavljivanje filmova o Dr Strangeu ili Shang Chiju dalo nam je nove tekuće serijale za oba lika koji su u dobroj meri tavorili na marginama do tog trenutka, smatrani za pomalo i prevaziđene, zastarele koncepte, pa je ulazak u ozbiljnu produkciju sa pažljivo odabranim, pedigriranim autorima učinio dosta na njihovoj vidljivosti i, jelte, „brand recognitionu“.

Sa Falconom i Winter Soldierom stvari nisu baš tako grandiozne, jer smo dobili samo miniserijal od pet epizoda a urađen od strane srazmerno manje poznatih autora – makar u domenu američkog mejnstrim stripa – ali ovo je, uostalom, i refleksija pozicije ova dva lika u Marvelovom kinematskom univerzumu, te ekonomske logike koju Dizni ovde primenjuje. I Falcon i Winter Soldier su u filmovima bili decidno „support“ likovi, praktično sajdkikovi za „glavne“ baje, ili, tačnije, za glavnog baju, Kapetana Ameriku i mada su filmovi sasvim časno i korektno uradili dosta i sa njihovom karakterizacijom i ulogom u zapletu (više za Buckyja nego za Sama, svakako), istina je i da oni nikada nisu bili predviđeni da imaju protagonizam i da je pri kraju treće faze, u Infinity War i Endgame filmovima njihovo prisustvo imalo više ukus utvrđivanja trejdmarka nego što je bilo esencijalno za priču.

Činjenica da su ova dva lika dobila TV seriju je, pak, refleksija upravo toga da ih igraju srazmerno jeftiniji glumci, sa dovoljnom prepoznatljivošću u masi da se iz njih može iscediti ako ne hit-film, ono korektan televizijski sadržaj i serija Falcon & Winter Soldier je imala solidnog uspeha proletos.

Što se stripa tiče, Falcon & Winter Soldier: Cut Off One Head je takođe jedna mala, u nekakvom višem smislu marginalna i ne naročito bitna priča, a koja se, opet, čak ni ne šlepuje na obodima nekakvog većeg događaja u Marvelu. Ova low stakes postavka odabrana je upravo jer u ovom slučaju poenta nije na priči već na likovima, i Cut Off One Head je više eksploracija karaktera dvojice iskusnih drugopozivaca i postizanje kvalitetne „buddy“ hemije, nego što je u pitanju važan ili višeslojan narativ. A meni ponekad baš TO prija.

Falcon & Winter Soldier: Cut Off One Head je napisao irski dramaturg i prozni autor Derek Landy, poznat na ime upešnog književnog fentezi-detektivskog serijala Skullduggery Pleasant namenjenog mlađoj publici. Kao što je često slučaj sa proznim autorima koje Marvel dovodi da pišu stripove, Landy donosi jednu izgrađenu literarnost i kvalitet što se očitava u dinamici i tonu dijaloga, ali on istovremeno i zna kada da „zaćuti“ i pusti crtača da radi svoj posao. Federico Vicentini, Italijan sa pedigreom izgrađenim u Bonelliju – između ostalog na Dylanu Dogu – se ovde potvrđuje kao vrlo prilagođen dinamičnoj superherojskoj priči prepunoj akcije i, uostalom, on je već uskakao na masu Marvelovih serijala kao crtač za po jednu ili dve epizode pa je ovde pričanje čitave priče od pet nastavaka, uz odličan kolor koji isporučuje Mat Milla i uobičajeno dobar letering Joea Caramagne, pružilo priliku da uživamo u njegovom radu. Vicentini ovde u velikoj meri crta akciju jer je strip pun tuče i atraktivne borbe, ali kako smo rekli da Falcon & Winter Soldier: Cut Off One Head nije u prvom redu nekakva kompleksna priča, već da je naglasak na radu sa likovima, Vicentini je dobro odabran i utoliko što njegovi likovi deluju ekspresivno, ponekad na granici karikature ali retko prelaze u parodiju ili grotesku. Vicentini je, rekao bih, vrlo dobro prilagođen aktuelnom Marvelovom tonu a pogotovo tonu stripa koji stalno osciluje između ozbiljnijeg političkog trilera sa visokim body countom i pomalo frivolne komedije.

Falcon – aka Sam Wilson – je, kažu upućeni, prvi američki superheroj iz afroameričke zajednice, makar u mejnstrim stripovima,  i još jednom treba stisnuti vrtuelnu desnicu Stanu Leeju koji ga je kreirao zajedno sa Geneom Colanom, za to što se otrgao porivu da iskoristi „očigledne“ motive kakve biste očekivali da budu vezani za afroameričkog superheroja 1969. godine. Kasniji likovi poput Lukea Cagea ili prvog Prowlera (koji je debitovao samo dva meseca posle Falcona u Spajdermenu) su nosili na sebi krst represije i neravnopravnog tretmana afroameričke manjine u SAD, ali Falcon je bio otmeni visokotehnološki superheroj sa veličanstvenim mehaničkim krilima i telepatskom vezom sa pticama, te preteča kasnijih sličnih likova kao što je bio desetak godina kasnije kreirani Black Lightning.

Naravno, Falcon je uveden kao sporedni lik u Kapetanu Americi ali je sa decenijama ostvario solidan protagonizam, pa i delio naslov magazina sa Kapetanom, da bi kasnije, tokom vakta Nicka Spencera na ovom magazinu, i postao Kapetan Amerika – motiv koji smo kasnije videli i u filmu.

Sa svoje strane Winter Soldier je zanimljiva varijacija na klasični lik Buckyja, klinačkog sajdkika Kapetana Amerike iz stripova što su izlazili četrdesetih godina prošlog veka, koji je sa Kapetanom prošao brojna ratišta Evrope i, tvrdilo se, poginuo u slavnom incidentu za koji se dugo mislilo da je odneo život i samog Kapetana. Bucky Barnes je decenijama bio deo poslovice da u stripovima niko ne ostaje mrtav, sem Buckyja, Jasona Todda i strica Bena, ali ga je Ed Brubaker „oživeo“ za svoj serijal Kapetan Amerika sa početka ovog stoleća, dajući mu mračnu post-WW2 prošlost kao amnezijskog specijalnog ubice za Sovjetski savez i uzbudljiv narativ iskupljenja gde će sam Bucky posle smrti Kapetana Amerike nakon prvog Građanskog rata među superherojima i sam postati „zvanični“ novi Kapetan Amerika.

Ima tu svakakve simbolike, a Buckyju se posle još svašta dešavalo, mada je nakon Brubakerovog izlaska iz Marvela on uglavnom ražalovan na status drugopozivca i lika koji popunjava prostor u krosoverima. No, Landyjev miniserijal veoma jako igra na kartu toga da su oba protagonista bila „zvanični“ Kapetan Amerika u različitim momentima i istražuje šta je „stvarna“ simbolika Kapetana Amerike.

Za potrebe zapleta, Bucky se ponovo bavi wetworks asasinacijama, ali ovog puta u službi supertajne američke službe koja prati aktivnosti terorista na američkoj teritoriji i problem rešava pre nego što izraste u, jelte, PRAVI problem. Našem heroju ovo nije sasvim pravo ali on prihvata da je ovo posao koji je radio većinu svog odraslog života i nalazi utjehu u tome da ga barem sada obavlja za „dobre momke“. Naravno, niko ne ostaje dovoljno dobar kada mu se ispred nosa mahne sa dovoljno novca ili moći pa Bucky ubrzo, zajedno sa Samom biva upleten u borbu za prevlast u neonacističkoj, terorističkoj organizaciji Hydra čiji je lider, Baron Zemo, ubijen pre par sezona u Punisheru koji je pisao Matt Rosenberg.

Rosenberg je Zemoa pisao sa izvesnim parodičnim prelivom, pokazujući ga više kao frustriranog menadžera što ima posla sa nekompetentnim i nedovoljno motivisanim zaposlenima, pa je on, naravno oživljen za ovu priliku, i u Falcon & Winter Soldier: Cut Off One Head prikazan kao donekle i simpatični zločinac koji sa sobom nosi izvesni šarm old school negativaca sa bizarnim kostimima i teatralnim nastupima. Landy formatira centralni sukob između frakcija u Hydri praktično kao sukob između „starih“ negativaca koji su tokom decenija provedenih u popkulturnim varijacijama izgubili svoju (naci) ideološku oštricu i njihova pretnja po američki status kvo je apstraktna, i novog soja koji je suštinski amoralan i nema nikakav problem da preleti iz ušuškanog američkog establišmenta u brutalni terorizam koji čak i nema stvarnu ideološku komponentu i samo je gladan moći. Zemo i sam, ubeđujući u jednoj sceni Buckyja i Sama da mu pomognu da porazi svog rivala doslovno kaže da je njegov plan da se povuče u anonimnost i godinama priprema grandiozni plan za dominaciju a što će pozitivcima dati puno vremena da ga pronađu i osujeti, nasuprot njegovoj rivalki koja dela brzo, i bez mnogo planiranja, sejući nesistematičan teror i destrukciju.

Landyjeve metafore se proširuju i na drugoj strani, uvođenjem lika po imenu Natural. Ovaj dvadesetogodišnjak, izrastao u porodici obožavalaca Kapetana Amerike i sam je opsednut Kapetanom koga on vidi prevashodno kao simbol snage što se usmerava na svakoga ko preti Americi. Natural je fantastičan borac prsa u prsa i u jednoj od uvodnih scena uspeva da svojeručno porazi Buckyja i Sama koji ne znaju šta ih je snašlo, ali je i klinački nerd koji im sve vreme govori da od detinjstva ima njihove postere na zidu i potpuno odlepljuje kad oni u borbi primenjuju poteze koje do sada nije video. Natural je vrlo očigledan sažetak dela moderne nerd-populacije, inteligentan i strastven konzument popularne kulture sa, čak, izraženom kreativnom crtom i jakom artikulisanošću u komunikaciji, ali koji je sasvim propustio te neke dublje poruke unutar produkata popularne kulture i uhvatio se za simboliku snage i moći a koja ga je dalje odvela putem alt rajt/ neonacističkih konspiratologa i regrutnih videa. Natural misli da je Hydra danas zapravo kul i hip organizacija likova koji – to doslovno kaže – gledaju iste Jutjubere kao i on i čija je agenda da razgrnu nakupljenu birokratiju koja slabi Ameriku, ne bi li joj pomogli da ponovo bude snažna i u stanju da sebe zaštiti.

Landy je Irac ali njegovo sažimanje trutherske/ trampovske konspiratologije i alt rajt retorike je sasvim na mestu i mada su ovo dosta neposredne, ne odveć suptilne metafore, strip svakako spasava to da su dijalozi pisani životno i sočno, kao i da je narativ teran gotovo neprekidnim scenama akcije. Bucky i Sam imaju dobru buddy dinamiku sa Buckyjem koji je blago depresivan i stalno na ivici da upadne u sociopatski ambis gde će ubijanje postati smisao za sebe, te Samom koji igra ulogu etičkog korektora. Postavljeni naspram Naturala koji deluje kao nezaustavljivi talas nove generacije što stiže da zbriše zastarele, romantične superherojske koncepcije i postavi stvari crno-belo, akcentujući snagu i moć kao ključne dimenzije Kapetana Amerike, njih dvojica u finalu uspevaju da izguraju ne samo tuču u kojoj na kraju pobeđuju na ime iskustva i zrelosti, već i didaktički momenat koji jeste „ideološki“ ali deluje sasvim prirodno s obzirom da ga iznose dvojica prijatelja i sajdkikova Kapetana Amerike.

Landy i Vicentini zapravo prema finalu stripa unapređuju i pripovedanje i završnica ima nekoliko odlično izvedenih preokreta koji sjajno koriste akcionu inerciju ali i komičnu energiju stripa za kraj koji ništa VELIKO ne rešava ali daje uredni pančlajn na priču za koju se nadam da neće biti poslednja ovog tipa za ova dva junaka.

Vincentinijev crtež je, još jednom da naglasim, energičan i siguran. Njegovo pripovedanje je ekonomično ako već ne spektakularno inventivno, a činjenica da je strip prepun scena borbi daje mu priliku da demonstrira maštovitost. U drugoj epizodi Sam i Bucky prolaze kroz čitav voz – od osam vagona – prepun Hydra operativaca i ovo je tabla za tablom neprekidne tuče. Vicentini ovde blista uspevajući da uglavnom čistoj akciji da dinamiku i atraktivnost koji je spasavaju od monotonije. Naravno, kao predstavnik stare čitalačke garde ja bih voleo da je ova akcija više „režirana“, po uzoru na klasične superherojske i martial arts stripove, ali Vicentini svakako pruža solidan program, dajući stripu kinetičku energiju koja neretko nedostaje nekim modernim radovima oslonjenim na nekakav viši koncept.

Sve u svemu Falcon & Winter Soldier: Cut Off One Head je pristojan „mali“ strip o dvojici sajdkikova koji ovde podsećaju da imaju sasvim dovoljno „mesa“ da budu protagonisti ali i međusobne hemije da poželimo još stripova sa njima dvojicom u glavnim ulogama. Nadajmo se da i Marvel to vidi pa dok ne dođe na red nekakav budući miniserijal ili, što da ne, tekući serijal, kolekciju ovih pet epizoda možete naći ovde.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s