Mehmet Metal Mejhem: Nedeljni metal pregled 11-09-2021

Ili je ove nedelje metalna ponuda bila ekstraordinarno skromna ili sam ja bio mrzovoljniji nego inače. No, nije da nije bilo šta da se čuje:

I, naravno, krećemo od blek metala, i to sa severa Evrope, kako je i red. Iako je Hladomrak tehnički iz Švedske, mastermajnd iza ovog projekta, Евгений Игоревич Шкенёв aka Evgenerator, aka Furious je Letonac. Tako da treći album benda, Archaic Sacrifice ima fini odnos skandinavske žestine i slovenske osećajnosti. Ovo je jako dobro producirano, sa moćnim, ubitačnim zvukom i svirkom koja je „tehnička“ a da ne zvuči beživotno mehanički. Ovo je još impresivnije s obzirom da je Евгений odsvirao sve instrumente i samo vokale poverio Tommyju Åbergu iz Cemeteriusa. I onako kako su vokali izvrsni, tako je i muzika besna a suptilna i nijansirana. Hladomrak uspeva da zvuči jako agresivno a da ima dinamiku i da ne ide svom snagom sve vreme uz pesme koje u blek metal matricu ubacuju samo malo death elemenata da to zamiriše. I odlično je:

https://non-serviam-records.bandcamp.com/album/archaic-sacrifice

Mehenet iz Nju orleansa je vrlo zanimljiv na svom drugom albumu, Ng’ambu gde se satanizam i okultne teme sa lokalnim, južnjačkim mirisom mešaju sa muzikom koja klasični, zli blek metal vodi u smerovima koje možda niste očekivali. Mehenet su sjajni jer njihovo razmišljanje izvan zadatih granica ne rezultira nekakvim agresivnim eklekticizmom već im pesme sasvim organski probijaju kalupe i zvuče originalno i samouvereno. Odlično napisana, odlično producirana ploča  vrhunski originalnog blek metala iz Luizijane. Ne propustiti:

https://stygianblackhand.bandcamp.com/album/ngambu

Indonežani Navalum imaju simpatičan prvi demo kojim se, jelte, predstavljaju javnosti. Na materijalu, takođe naslovljenom Navalum ova postava nudi četiri pesme lo-fi blek metala koji ima sve što treba: melodiju, energiju, karakter. Ovo nije ispoziran, „žanrovski“ blek metal nego muzika što dolazi, čuje se to, iz srca i tako je i svirana, srčano i pošteno.

https://navalum.bandcamp.com/album/navalum

Simpatičan debi EP i od strane Unholy Strength iz Feniksa u Arizoni. Ovo je melodičan ali trešerski energičan blek metal koji uspeva da izmeša dosta sirov kvalitet produkcije sa idejama koje deluju kao daleko iznad budžeta i nivoa iskustva benda a da to na kraju deluje makar simpatično ambiciozno a ne samo svaštarski. Tomes of Heavens Apocalypse je vrlo solidan i obećavajući početak za ovaj bend:

https://unholystrength.bandcamp.com/album/-

Portlandski Hexalter na EP-ju  Perishing in Muted Reality odvaljuje vrlo energičan black death metal koji ima praktično grajndersku oštrinu sa pesmama koje su jako brze i surove, spakovane u minut-dva, ali i sa  izvrsnom svirkom pa i dobrim zvukom. Sve što tražim od ekstremnog metala u jednom ekonomičnom paketu:

https://hexalter.bandcamp.com/album/perishing-in-muted-reality

Švedski Hersir sviraju vrlo tipičan švedski blek metal na demo snimku The Old Domains of a Wicked Wraith. No, ovo je dobro, sa odličnim zvukom, odličnom svirkom i dobrim, pamtljivim pesmama. Hersir idealno mešaju epsku atmosferu i energičnu izvedbu za pesme koje slave stare ratove, ruševine negdašnjih slavnih kraljevstava, bla bla bla. Hoću da kažem, nije da bend ima neki originalan pristup blek metalu ali unutar tradicije kojoj pripadaju – odlični su:

https://hersir.bandcamp.com/album/the-old-domains-of-a-wicked-wraith-demo-2021

Brazilski trio Vulthum na svom debi albumu, Shadowvoid zvuči vrlo iskusno a što nije neko čudo kad se vidi da su članovi svirali i još sviraju u mnogo drugih bendova i projekata. Ovo je stoga vrlo zaokruženo u estetskom smislu, nudeći old school black metal na tragu 2nd wave senzibiliteta sa dosta sirovosti u zvuku i prednosti koja se daje jednostavnim a efektnim kompozicijama punim mračne, sugestivne atmosfere i zlih rifova. Produkcija je, dakle, adekvatno „andergraund“, sa dosta dinamike u masteru (mada je gitara očekivano nedinamična i više služi kao zid zvuka nego što vodi kolo) a bend svira vrlo korektno, pa ko voli ovakav blek metal ima čemu da se poraduje:

Njujorčani Funeral Dancer sviraju vrlo zanimljivu kombinaciju blek metala, panka, pa i malo hevi metala na istoimenom demo snimku (drugom u karijeri benda). Ovo je muzika koja zvuči sirovo i neposredno, snimljena verovatno sva odjednom u nekom jeftinom studiju, ali odlično miksovana i stilski zapravo suptilna i sa mnogo dobrih ideja kako kreirati black metal i blackened rock’n’roll koji nije samo kopija Tribulation, dati mu osobenu oštricu i ekstremnije elemente a da sve zvuči logično. Samo dolar a puno radosti na ovom izdanju:

https://funeraldancer.bandcamp.com/album/funeral-dancer

Da li nas je finski Goatskullt ikada razočarao? Ne verujem da jeste. Novi EP, Tevras KIDA, nudeći napržen, prelepo distorziran i hrskav blek metal koji svoju sirovost i brzinu pakuje u odlične pesme ali i u dobru produkciju, pokazujući kako zapravo treba raditi blek metal koji počiva na toj ideji da je u početku bio pank ali da nije nikakva greota ukrstiti ga sa melodičnijim i maštovitim metla temama. Ovo je fenomenalno odsvirano, vrlo karakterno i svaka pesma ima svoju temu i karakter. Izvanredno:

https://goatskullt.bandcamp.com/album/tevras

Stoner! Kosmonaut iz Ohaja, naši stari znanci, imaju novi album, jedva četiri meseca posle prethodnog, koji je i sam došao jedva pola godine pre prethodnog. Surova hiperprodukcija, ali Even Horizon je solidna stoner ploča, kao i sve pre nje, koja donekle nedinamični zvuk (posebno u domenu bubnjeva) nadomešćuje solidnim trudom oko pesama. Svaki komad ovde ima neku distinktnu crtu i ovo nisu prosti bluz džemovi sa jačim distorzijama pa Kosmonaut i dalje opravdava pažnju koju mu poklanjamo, a i ovo izdanje se daje  po ceni koju sami određujete:

https://kosmonautofficial.bandcamp.com/album/event-horizon

Kalifornijski Zodiac Rippers su na taman idealnom mestu između psihodelije, teškog roka i acid punka da zvuče autentično i interesantno. Njihov EP, Tales From the Old Spell donosi nam pet pesama snažnih rifova, jako dobrog gruva i moćne psihodelije a sve odsvirano ekonomično, spontano, sa prirodnim zvukom koji možete odvrtati jako glasno. Odlična ploča:

https://zodiacrippers.bandcamp.com/album/tales-from-the-old-spell

Poljski Smoke Rites su vrlo cool na svom prvom (pretpostavljam prvom) EP-ju, The Rite Of The Smoke, a što je dobro jer bi bilo greota protraćiti omot sa ženom maskiranom u divokozu i stidno skrivenom iza lista kanabisa na nekakav slab materijal. Smoke Rites voze odličan stonerski gruv sa idealnim udelima težine i psihodelije te SJAJNOM pevačicom koja totalno otima pažnju kad god se oglasi. No, bend pazi da ne stavi sve pare na nju i ovo su hipnotičke, odlično napisane i odsvirane pesme sa briljantnim poigravanjima harmonijom, tempom i atmosferom ali tako da sve zvuči prirodno. Maksymina Kuzianik na mikrofonu dominira iz sve snage ali ovo je bend dobar u svakom segmentu. Sjajno.

https://smokerites.bandcamp.com/album/the-rite-of-the-smoke-2

Čikaški The Waterfall King je zanimljiv, atmosferični teškometlani projekat smešten negde između doom metala, industrial metala i, recimo, djenta, ali sa dovoljno lo-fi zvukom da to ne deluje pretenciozno i kao da ima koncepta u višku. Debi album, Vol. 1 ima možda previše djentovskog udaranja po jednoj noti od sorte koja meni ne znači mnogo, ali The Waterfall King svakako gledaju da iz svoje formule izvuku što više mogu pa su pesme primereno maštovite u okviru granica koje su ljudi sebi zadali. Ovo podrazumeva i vrlo solidno melodično pevanje i The Waterfall King je svakako bend koji treba probati. Makar jednom:

https://thewaterfallking.bandcamp.com/album/vol-1

Grci Black Stone Machine imaju odličan novi EP, One With the Horde koji podseća na vitlanost grčkog stoner/ desert rock zvuka. Ovo je odlično napisano, odsvirano i snimljeno i moja jedina zamerka ide na falševe u pevanju, ali hajde, jesmo li metalci ili nismo?

Pređimo sad na thrash, punk, hardcore, grindcore itd. Francuzi BlackBeast nisu isto što i finski Black Beast. Ovaj sastav svira izvrstan blackened thrash metal i prvi EP, BlackBeast ima četiri surove ali napaljujuće pesme odlično napisanog i superiorno izvedenog thrasha koji ima lepu količinu sirovosti i paklene energije, i čak i ne mora da svira sve vreme svom brzinom da bi bio razbijački. Sjajno:

https://blackbeast.bandcamp.com/album/blackbeast

Sedam dolara je mnogo za dve pesme ali minimalističko izdanje Lado A Lado B (Strana A Strana B, jelte) brazilskih trešera Escaras je makar jako dobro Ovo su tri minuta (i dve sekunde) odličnog, besnog thrashcorea sa zujećim rifovima i razjarenim pevačem. Poslušati:

https://escarascrossover.bandcamp.com/album/lado-a-lado-b

Švedsko-indonežanski thrash projekat Nattmaran ima debi album, The Lurking Evil i ovo je nesuptilni, grubi, glasni i divljački thrash metal sa velikom dozom old school neraspoloženja i agresivnosti u svom izazu. Nattmaran su jako distorzirani i pišu jednostavne pesme koje baštine stare melodije i stare teme (Necromancy bukvalno zvuči kao pesma koju ste čuli u nekom prolazu 1985. godine sa svojim klasičnim rifovima i vrištavim pevanjem) i to, iako ga treba izdržati, prija. Za odabranu publiku, ovo je pravo slavlje klasičnog metala:

https://nattmaranmetal.bandcamp.com/album/the-lurking-evil-2

Nizozemski Tempest na istoimenom debi albumu nudi glasan, agresivan thrash metal sa malo thrashcore začina i mada ovo nisu PRETERANO inovativne ili čak maštovite pesme, Tempest na svojoj strani imaju dobar zvuk, srčanu izvedbu i etitjud. Nije to rđavo:

https://tempestthrash.bandcamp.com/album/tempest

Glazgovski Dominicide nisu nužno bend baš za mene, jer njihova kombinacija melodične progresive, thrash i groove metala nije nešto za čim bih se okrenuo na ulici, ali novi EP, The Architecture Of Oppression me je, moram priznati zaveo izvanrednom svirkom, ambicioznim aranžmanima i visokim tempom kojim se ova kompleksna ali zarazna muzika kreće. Impresivno!

https://dominicide.bandcamp.com/album/the-architecture-of-oppression

Sleep Torture iz Severne Karoline na EP-ju  Hellscape Mandate Sessions donose tri superiorno neprijatne pesme abrazivnog, bolesnog metala koji se smešta negde na sredinu između sludge i grindcore frakcija. Ovo je velikim delom sporo, sirovo i brutalno, disonantno i odvrištano bez milosti ali pesme su dobro napisane (i odgovarajuće kratke) da sve to bude jedan fini umetnički artefakt a ne samo vežba iz nanošenja bola. Plaćate koliko želite:

https://sleeptorture.bandcamp.com/album/hellscape-mandate-sessions

Resent su iz Kanbere i njihov istoimeni EP isporučuje užasno teskobni, ali ipak i prijemčivi powerviolence zvuk koji smenjuje spore, teške, mučne sludge momente sa eksplozijama blastbitova. Vrištanje je konstanta. Srećom ni jedna pesma ne prelazi dva minuta jer od ovoga, znate već… Plaćate koliko hoćete.

https://resent.bandcamp.com/album/resent

Zealot R.I.P. su već bili dobri na prvom EP-ju pre dve godine pa je ova iskusna ekipa još bolja na novom EP-ju, The Extinction of You. Kako i očekujete od muzičara iz Pig Destroyer, Combatwoundedveteran i Battery, ovo je gruverski ali i agresivan hardkor-metal, kao neka pankerskija verzija Pig Destroyer, sa mnogo discipline, sirove emocije i energije. Valjana ponuda:

https://threeoneg.bandcamp.com/album/the-extinction-of-you

Death metal! Treći album kanadskih death metalaca Deformatory je dosta klasična, ne preterano inovativna, ali jako sigurana u sebe i zabavna ploča brutalnog, brzog death metala koji nema „tech“ pretenzija iako je tehnički superioran i ume da ubaci lepe detalje i ukrase sa ukusom i bez preterivanja. Inversion of the Unseen Horizon ima devet pesama i ovo je uglavnom jako dinamično, brzo, sa rifovima koji su nervozni, zujeći i podstiču na urgenciju, čestim promenama ritma i slično a što je meni sve po ukusu. Kad se na to doda i naučnofantastično-religiozna koncepcija albuma, ovo ispada maltene pravljeno za mene. Uživao sam:

https://deformatory.bandcamp.com/album/inversion-of-the-unseen-horizon

Tregorgones su black-death trio iz Francuske i njihov EP, La Mort, ma muse ima vrlo svež, zdrav zvuk i pristup žanru. Ovo je gruverski, pa i melodičan black-death metal koji zapravo ne zvuči kao većina današnjeg melodičnog death ili blek metala, odlučujući se više za old school rifaški, mošerski pristup ali sa rifovima koji su melodičniji i sa pevanjem na izuzetno sočnom Francuskom. Uz solidan miks, ovo je vrlo lepa kombinacija i ove tri pesme bend predstavljaju u sjajnom svetlu. Nadam se da je La Mort, ma muse samo početak jednog lepog druženja među nama a EP možete kupiti po ceni koju sami odredite:

https://tregorgones.bandcamp.com/album/la-mort-ma-muse-ep

Kalifornijski Idiopathic ima demo From Origins Unknown i ovo je „death metal for the fiends“, mračan, hermetičan death zvuk sa old school senzibilitetom i ignorisanjem iakkvih primisli o praćenju trendova. Ovo je svakako korektno u zanatskom smislu i mada nema velike ambicije da smisli nešto novo, mislim da je vrlo solidno za publiku kojoj je namenjeno. A i naplaćuje se koliko date:

https://idiopathicorigins.bandcamp.com/album/from-origins-unknown-demo

Šveđani Envig na svom drugom albumu, Gutwound donose klasičan švedski death metal zvuk, sa superteškim, nisko naštimovanim gitarama, d-beat ritmovima i jednom organskom, prirodnom svirkom. Švedski death metal ume da osvoji tom svojom prirodnošću a koja ne podrazumeva niske tehničke kvalitete i Gutwound je baš ovakva ploča odlične svirke, odlične produkcije, ekspresivna i melodična a veoma heavy i moćna. Nema ovde previše inovacije ali je album vrlo prijemčiv:

https://envig.bandcamp.com/album/gutwound

Nisam očekivao da prvi EP benda Mutilation Barbecue – nazvan isto kao i bend – bude išta više od nekakve sobne zajebancije dece koja su možda tek u prvim mesecima puberteta, ali ispostavilo se da ova trojka iz Klivlenda svira ODLIČAN death metal sa savršenom produkcijom i pesmama koje, iako se, naravno, bave gnusnim temama, zapravo zvuče zrelo pa i kompleksno. Ovo je svakako death metal „niže“ tematike, znate već, kanibalizam, nekrofilija, taj neki program, ali je muzika sofisticirana u svojoj estetskoj primitivnosti sa mnogo očiglednog truda uloženog u aranžiranje rifova i izvedbu da svaka pesma dobije svoj karakter. Impresivno!

https://mutilationbarbecue.bandcamp.com/album/mutilation-barbecue-2

Horror Pain Gore Death Productions su izbacili drugi album filadelfijskog Seeds Of Perdition i ovo je, u blagom skretanju sa stilske putanje izdavača (uglavnom obeležene grindcoreom, deathgrindom i sirovim death metalom), uredan i na momente i melodičan deaththrash. Suffering Of The Dead prema tome ne daje očekivanu injekciju toksične energije i prljavštine ali je u pitanju prijatan, lepo produciran album rifaškog death zvuka:

https://hpgd.bandcamp.com/album/suffering-of-the-dead

Dark Descent Records imaju odličnu godinu, pa smo dobili i treći album londonskih Lvcifyre. The Broken Seal je kolekcija brutalnih old school pesama koje mešaju svoj hermetični death metal sa samo malo blek metal oštrine za primamljivu, nesvetu smešu haosa i blasfemije. Lvcifyre uspevaju da ovo ima tu atmosferu neprozirnosti i animoziteta a da se sve prilično lepo čuje te da pesme imaju fine, pamtljive rifove, dok u izvedbi sve pršti od energije. Vrlo lepo:

https://darkdescentrecords.bandcamp.com/album/the-broken-seal

Beretta iz Sijetla rade u okvirima sleaze metal podžanra, mada je njihov zvuk na EP-ju Night Work iznenađujuće agresivan i sirov. Ovo je zapravo prilično neobična pa i malo dezorijentišuća kombinacija, ali to materijalu daje i element uzbudljivosti. Bend inače gleda da piše propisne noćne himne i ima prilično stila, pa vredi poslušati ove tri pesme:

https://rockberetta.bandcamp.com/album/night-work

Za kraj, death metal publika ove nedelje je svakako imala lepu priliku da se poraduje novom, desetom u karijeri albumu belgijskih horor-ljubitelja Aborted. Aborted su svoje mesto na svetskoj sceni obezbedili odavno, ostajući dosledni kombinaciji opsesije VHS-era hororom i kvalitetne, tehnički superiorne svirke. Sa godinama su im pesme postajale sve kompleksnije pa je prethodni album, Terrorvision iz 2018. godine imao maltene progresivističke aranžmane. Maniacult, novi album, za nijansu smiruje kompleksnost aranžmana i forsira moderni death metal zvuk koji su Aborted u dobroj meri i oblikovali kroz svoju karijeru. Maniacult je, ne brinite, i dalje vrlo pažljivo pisana ploča pesama koje su i dalje tehnički jako impresivne sa individualnim članovima koji imaju priliku da pokažu majstorstvo ali sa, presudno, zvukom benda koji je prepoznatljiv i dosledan. A ovo je čak uprkos masi gostiju (prevashodno na vokalima) koje ovde imamo. Sven je i dalje snažno prisustvo na mikrofonu a Maniacult je još jedan vrlo kvalitetan album sada već veteranske belgijske ekipe, produciran uobičajeno tvrdo, sa vrlo malo dinamike u zvuku, ali nedvosmisleno odličan:

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s