Pročitani stripovi: Old Head

Pročitao sam pre par nedelja izašli grafički roman Old Head koji je za Image Comics, posle uspešne kikstarter kampanje, napisao i nacrtao talentovani Kyle Starks, crtač nekih epizoda strip serijala Rick and Morty i, kako kaže jedna od njegovih biografija, scenarista Oni Pressovog miniserijala Dead of Winter u kome pas, bivša televizijska zvezda, ubija zombije u postapokaliptičnom mizanscenu nastalom na osnovu uspešne istoimene igre na tabli. Kyle Starks je do sada imao i jednu nominaciju za Ajznera, kao autor popularnog grafičkog romana koji je omažirao i parodirao akcione filmove osamdesetih godina, Sexcastle. I ovo je izdao Image Comics a više od pola decenije kasnije, Starks je završio svoj novi grafički roman i utisak je da je ponovo pronađen udoban balans žanrova ali i odnos između nekoliko pristupa materijalu.

Old Head je naime još jedan veoma ugodan spoj komedije, parodije, akcije i, u ovom slučaju horora. Starks ima vrlo karakteran crtački stil, sa urednim ali dinamičnim lejautom i energičnim pripovedanjem. Njegovi likovi, iako veoma karikirani – kako i očekujete od nekoga ko zarađuje za hljeb radeći Rick and Morty – imaju dosta karaktera ali i uverljive humanosti a što je značajno za strip koji se bazira na osetljivom spoju preterane, do parodije zaoštrene akcije, intenzivno (ali ne podsmešljivo)parodiranog  horora i jedne slice of life naturalističnosti koja u čitaocu treba da izazove empatiju pa čak i malo melanholije pre nego što ga Starks baci na tobogansku vožnju u kojoj lete glave i ispada se kroz prozore.

Old Head je žargonski izraz koji označava osobu koja je toliko stara (u određenom okruženju, poslovnom i slično) da je malo sumnjivo što je i dalje tu, a što je odgovarajući termin s obzirom na to ko je glavni negativac ove priče. Gledaću da izbegnem spojlere jer je jedan od elemenata šarma Old Head upravo to postepeno otkrivanje da stvari nisu baš onakve kako izgledaju na početku, ali nije da već naslovna strana stripa ne sugeriše veoma snažno u kakav će se ovo narativ izmetnuti.

No, Old Head nas u svoj zaplet uvodi krećući od Kulina Bana i dajući nam naizgled nepotrebno detaljnu biografiju glavnog junaka, bivšeg profesionalnog košarkaša po imenu Nash Gliven. Nash je, u vreme kada čitalac pristigne u radnju stripa već penzionisani basketaš od preko pedeset godina, sa istorijatom igranja u srednjoškolskim, zatim koledž timovima, a na kraju i skoro dve decenije profesionalnog igranja, kome su saigrači dali nadimak Old Head upravo jer je uspeo da se zadrži u timu daleko preko nečeg što je izgledalo kao prirodni rok njegovog trajanja. Nash, naime, nije bio neki veliki košarkaš, naprotiv, u jednoj emotivnoj sceni dijaloga sa dvanaestogodišnjom ćerkom, Nash objašnjava da se oseća kao da je protraćio najveći deo svog života – da je sve vreme čekao taj jedan trenutak u kome će se „probiti“ ili uraditi nešto po čemu će ga istorija pamtiti, ali da to nikada nije došlo. Ćerka mu kaže da je ipak imao sasvim solidnu karijeru profesionalnog igrača a on na to uzvraća da je najveći deo nje proveo sedeći na klupi za rezerve, da nije bio dobar ni u šutu ni u skokovima, da je njegovo najveće dostignuće da je u jednoj sezoni bio sedmi najbolji odbrambeni igrač…

Iako deluje kao da je Nash sa tim pomiren i da je, kao, sada zreo čovek koji je u stanju da priča o svom životu bez padanja u emotivne bezdane, zapravo nije baš tako. Naprotiv, recimo, kada on ćerki objasni da mu je nadimak tokom najboljih igračkih godina bio „The Knife“, odnosno „nož“, jer je bio u stanju da proseče svoj put kroz ma kakvu odbranu da je protivnički tim postavio, ona ga – sa svom iskrenom nedužnošću dvanaestogodišnjakinje – pita da li je to zapravo tačno jer je ona čula da su ga tako zvali pošto mu je šut bio očajan, u smislu da nož ne može da puca. Verovatno ovo bolje zvuči na Engleskom nego na Srpskom, ali poenta je da Nash ni pod stare dane zaista ne može da nađe stvaran mir i svoje mesto u životu – ćerku u stripu on vodi u bakinu provincijsku kuću da je proda, iako nije njegov vikend, jer je, naravno, odavno razveden i, mada je sada zreo i odrastao čovek, on i dalje povremeno upada u tuče i generalno se ponaša nezrelo. Otud i razvod i nelagoda povodom karijere za koju ne oseća da je ikada bila ono što je trebalo da bude, a smrt majke, jednog vrlo čvrstog, utemeljujućeg prisustva u njegovom životu – oca nikada nije upoznao jer je ovaj umro dok je Nash još bio fetus – je neka vrsta poslednjeg udarca za Nasha koji oseća da sada više nema nikakvu orijentaciju u ovom koordinatnom sistemu, jeste, konfuzije. Makar je ćerka duhovito i zrelo stvorenje za svoje godine.

Strip dobija blago komedijaški ton kada se Nash nađe sa pravnim zastupnikom vlasnika velelepnog gotskog zamka na brdu iznad majčinog imanja a koji je već godinama pokušavao da od pokojne žene kupi ovaj komad zemlje i kuću na njemu. Majka je, iz samo njoj znanih razloga decenijama odbijala dobru cenu i Nash i sam kaže da nema pojma ni zašto je tako i da je ona bila dosta „privatna“ žena koja sa sinom nije delila mnogo toga. Ipak, ona ga je podigla i od njega napravila makar muškarca koji ume da se bori čak i kada su svi izgledi protiv njega.

Ispostavlja se da je kupovina imanja za misterioznog vlasnika zamka (napominjem, gotskog) na brdu nekakav big deal i Nash je i pozvan da sa njegovom ekipom proslavi potpisivanje kupoprodajnog ugovora, a pokaže se da se ta ekipa sastoji od mase dudebro likova koji se svi trude da govore kul žargonom i budu najbolji ortaci sa superminornom košarkaškom zvezdom iz vremena kada su oni još bili klinci.

Ovo nije klasična postavka za vampirski horor, ali Kyle Starks uspeva da mu stvari idealno „prorade“. U pogovoru za strip Starks objašnjava da je rad na romanu trajao dugo, pogotovo što nije prvo napravljen konačni scenario nego su stvari osmišljavane u hodu a što je zahtevalo i vraćanje i preradu već gotovih tabli, no rezultat je da Old Head ima tu improvizatorsku energiju kojoj Starks teži i da su promene težišta u narativu, pa i promene samog žanra koje se događaju zapravo dobro pogođene. Tako, iako strip nikako nema uredno pripovedanje niti izbalansirane elemente, to mu zapravo daje više karaktera. Naš glavni junak koji se do kraja pretvara u akcionog heroja što mora da porazi zastrašujuću vampirsku pretnju uspeva da bude pravi izbor za ovu priču baš zato što do tog momenta znamo mnogo o njegovoj prošlosti, o njegovoj psihologiji i emocijama. Starks pravi opširne flešbekove kada mu je potrebno da čitaocu da informaciju što će pravilno kontekstualizovati akciju koju gledamo u sadašnjem vremenu, ali njegovo pripovedanje je veoma ekonomično i dinamično i ovo naprosto ne smeta.

Uopšte, Starksove table su jako funkcionalne, sa izvrsno odmerenim tempom odvijanja radnje, pravilno odabranim mestima na kojima će se raditi naglasci (spleš table ispunjene akcijom ili hororom), ali onda i dobro odmerenim momentima dekompresije gde dobijamo kompozicije više panela koje nam daju i karakter i psihološku napetost, pa na kraju i odlično fokusiranu akciju. Finale stripa u kome glavni junak praktično nalazi svoj „onaj trenutak“ u životu po kome ga niko neće pamtiti, ali je on konačno postao svestan da je ljudsko biće sa velikom, stvarnom vrednošću, je elegantni odjek jednog od flešbekova sa početka, momenta iz Nashove igračke karijere u kome je bio na milimetar od slave i onda je ispustio jer je pokušavao nemoguće.

Old Head je kolorisao Chris Schweizer, crtač i kolorist tri puta nominovan za Ajznera pa je ovo grafički roman koji ima lep balans između Starksovog jednostavnog, karikaturalnog stila crtanja i kolora koji je sveden, do mere da Old Head na momente doživljavate kao crno-beli strip, a da kolori ipak dodaju presudne elemente atmosfere. Ovo je ugodna i topla komedija koja ima tačno onoliku količinu realnosti u sebi da vas pogodi malo ispod pojasa i natera da razmišljate o nekim svojim životnim prekretnicama i moguće propuštenim šansama, a onda i tačno onoliko urnebesne, savršeno nacrtane horor-akcije da bude zabavna. Starksov humor je dobronameran i prijatan čak i kada je zapravo prilično „edgy“ i Old Head je, na gomili jedan zaista uspeo, prijatan strip koji mogu da preporučim svakome. Comixology stranica je ovde.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s