Mehmet Metal Mejhem: Nedeljni metal pregled 18-09-2021

U nedelji u kojoj su se Carcass vratili sa novim albumom, osam godina posle onog koji je trebalo da im bude poslednji, ja sam pronašao sebi mnogo druge lepe zabave. Mada ni Carass nije loše ispao ako ćemo da budemo fer. Danas nam se u živote vraća i Kesić pa su svi razlozi za slavlje tu. Idemo.

Blek metal! Novozelandski Pervertor imaju treći album i Putrid Dominion je pun zabavnih rifova i veselog vrištanja u jednoj euforičnoj, skoro pa pozitivnoj verziji blek metala. Pervertor imaju taj pankerski pristup žanru i sirov a zdrav zvuk, dajući blek metalu energični, grajnderski šut u dupe i mada album svakako rizikuje da bude i malo monoton na ime neprekidnog testerisanja i stalno identičnog vrištanja, to je ta grajnderska svedenost koja čini i veliki deo njegvog šarma. Vrlo solidno.

https://pervertor.bandcamp.com/album/putird-dominion

Sviđa vam se ideja da slušate tehnički napredni, maštovito napisani i odsvirani black death metal, sa mnogo atmosferičnih rifova i promena ritma, ali ne možete da svarite te vrištave, iritantne vokale? Apokryphus iz Santjaga vas razumeju pa je njihov novi EP, Apokryphus VII, snimljen još 2019. godine ali tek sada objavljen, sav u instrumentalima. I ovo je dobro kad se čovek navikne na ideju da neće biti strofa, refrena i tako tih stvari, već da je na programu samo valjanje atmosferičnih, disonantnih, šmekerskih rifova i neumoljiv ritam. Plaćate koliko želite:

https://apokryphus.bandcamp.com/album/apokryphus-vii

Rusi Anneliese Michel imaju sjajan novi EP, Погребённый в глуши, pokazujući da je njihova kombinacija blek metala, hardkora i nekakvih post-strategija i dalje više nego vitalna pa i zabavna. Naravno, ovih šest pesama imaju svu silu različitih žanrovskih ideja i pristupa pa materijal pored toga što je uniformno interesantan i dinamičan, prikazuje širinu interesovanja benda a da opet sve ima stilsku zaokruženost. Izvrstan primer benda koji se ne uklapa u blek metal stereotipe, ni ruske, ali ni internacionalne.

https://anneliesemichel666.bandcamp.com/album/–2

Novi Funeral Winds se zove Gruzelementen i vredni Nizozemac Maurits Jansen aka Hellchrist Xul ovde nastavlja da čuka surovi, zli, satanistički blek metal. Za projekat započet još u ranim devedesetima, Funeral Winds se impresivno dobro drži old school matrice i ovo je album čija sirovost nije patvorena već zvuči ubedljivo, kao suštinski element iskaza ove muzike. No, pesme su, srećom, prilično dobre i mogu da iznesu taj pristup.

https://funeralwinds.bandcamp.com/album/gruzelementen

Česi Stíny Plamenů vraćaju se sa novim, devetim albumom i, u sladu sa pedigreom benda koji svira preko dvadeset godina, ovo je besan, razjaren, brz i ukusan blek metal kao sa kraja devedesetih, uz konstantne blastbitove, testerišuće gitare, krvoločne vokale ali i povremeno vrlo prijatne melodije. Moji ljudi, hoću da kažem. Ako vam nedostaju albumi kao što je Mardukov Nightwing i pitate se kuda je nestao sav onaj stvarno agresivni a otmeni blek metal, ovo je za vas:

https://stinyplamenu.bandcamp.com/album/jedin-poskvrn-n-p-tok

Fustilarian je portugalski projekat jednog čoveka čiji debi, All This Promiscuous Decadence pruža fin, sirov i atmosferičan blek metal koji lepo spaja neposrednost i prljavštinu stare škole sa novovalnim idejama o melodičnosti i atmosferi. Zvuk albuma je agresivan, sirov a svirka sigurna i kvalitetna i Fustilarian pre svega zvuči autentično i uverljivo. Proveriti:

https://fustilarian.bandcamp.com/album/all-this-promiscuous-decadence

The Mosaic Window iz Los Anđelesa je zanimljiv projekat čiji melodični blek metal ima dosta originalnu formu. Bend sebi pripisuje i progresivističke tendencije i ovo je takođe fer jer je (mini)album, Hollow, pun zanimljivo iskomponovanog materijala koji i pored raznih harmonskih i aranžmanskih ambicija održava kvalitetnu black metal liniju sve vreme. Pevanje je HIPER-emotivno i na njega se možda treba malo i navikavati kao i na neke elemente produkcije, ali Hollow osvaja lepim, melanholičnim a zanosnim gitarskim temama i kvalitetno napisanim pesmama.

https://themosaicwindow.bandcamp.com/album/hollow

Ne trošim baš mnogo simfonijski blek metal ali Journey Into Darkness je projekat koji postoji već četvrt veka i sa trećim albumom, Infinite Universe Infinite Death dostiže neku vrstu konačne forme.     Brett Clarin koji je sve ovo napisao i odsvirao je na ovom albumu pokazao da može da se spoji taj grandiozni, simfonijski zvuk i osećaj sa jednom dovoljno ličnom i neposrednom izvedbom da to ne zvuči artificijelno i teatralno više nego što zvuči iskreno i strastveno. Lepa ploča:

https://journeyintodarkness.bandcamp.com/album/infinite-universe-infinite-death

Na drugoj strani spektra su Atinjani Lunar Spells sa svojim jako oštrim, sirovim zvukom ali i muzikom koja uprkos toj sirovosti ima vremena i za melodiju, iskrenu, sipmatičnu emociju. Smeštanje blago melanholičnih tema u lo-fi pakao tankih distorzija teturajućeg bubnja se ispostavlja kao sjajan potez jer album, Where Silence Whispers time dobija na autentičnosti i šarmu. Meni se dopada:

https://lunarspells-northernsilence.bandcamp.com/

Sa treće strane su Australijanci Skoptsy koji na demo snimku nazvanom samo Demo sviraju blackened punk koji je prilično disciplinovan i lepo spaja svoje metal i pank prirode u jedan dosledan zvuk i senzibilitet. Materijal se prodaje po ceni koju sami odredite, a vredi ga čuti ako vam duša ište nešto jednostavno, agresivno i snažno:

https://skoptsy.bandcamp.com/album/demo

Italijani Skialykon sviraju za mene idealnu verziju atmosferičnog blek metala, mešajući melodiju i atmosferu sa sirovošću zvuka i izvedbe tako da se dobije i taj hipnotički, atmoblek kvalitet, ali i da se održi meni neophodna „organska“ dimenzija muzike. Drugi album ovog sastava iz Kalabrije, Aura Kósmos I: Madre Notte je maštovit, energičan i mada svakako povremeno upadne u klasičnu atmoblek muljavinu, dovoljno se drži standardne blek metal formule da meni bude odličan:

https://skialykon.bandcamp.com/album/aura-k-smos-i-madre-notte

Pređimo na stoner, doom, sludge, hard rock itd. Denverski Jacket of Spiders svira vrlo atmosferičan, prilično otmen spori, teški rok, a koji spaja elemente doom metala, post rocka pa i malo shoegazea u jednu finu, pitku smešu na EP-ju  Hymns of the Huntsman. Ovaj moderni zvuk nije nužno nešto prema čemu bih ja odmah pohitao, ali Jacket of Spiders pišu odlične pesme koje čoveka zavedu i uvuku u svoje misterije pa moram da ovaj EP preporučim iz sve snage:

https://jacketofspiders.bandcamp.com/album/hymns-of-the-huntsman

Wormwood Star je, pretpostaviću jednočlani, projekat iz Kolambusa u Ohaju a koji na EP-ju In the Garden of Great Pan sakuplja pesme pisane od 2014. godine, pa snimljene u, koliko se može reći, kućnom studiju. Ne deluje kao nešto što bi se preporučivalo iz sve snage, ali ovo je okultni/ heavy rock sa zapravo dosta šarma. Sirovost zvuka i jednostavnost pesama su prednosti za muziku koja osvaja neposrednošću i rokerskim šmekom koji nije patvoren niti glumljen i dobri rifovi, stamen ritam i upečatljiv vokal su sve aduti ovog projekta. Plaćate koliko hoćete:

https://thewormwoodstar.bandcamp.com/album/in-the-garden-of-great-pan-ep

Sonolith je odlično ime za stoner rok bend a ni sam bend koji se iza njega krije nije rđav. Poznato je da ja generalno, kao ne volim instrumentalni stoner, ali EP Voidscapes je pristojan jer nudi duboki gruv i umiljatu psihodeliju, sa zvukom koji je težak ali ne i naporan za uho. Sonolith pišu solidne pesme u granicama koje su odabrali i ovo je prijemčivo izdanje:

https://sonolith.bandcamp.com/album/voidscapes

Brazilci Black noia na svom albumu Blacknoia (suptilne razlike!) sviraju, pa, recimo, distorzirani, nabasovani psihodelični rok koji nije klasičan stoner. Ovo je ritmički razigranije, pa i kompleksnije, sa gruvom koji ima više slojeva, pogotovo udaraljki, ali sa ubistvenim distorziranim basom i masnom, psihodeličnom gitarom. Black noia fino kombinuju klasičan bluzerski psihodelični rok sa „džunglaškom“ estetikom i mada je album možda više eksperiment sa formom nego nekakav konačni iskaz, vredi ga poslušati. Sad, zašto oni misle da daunloud treba naplaćivcati čak 17 američkih dolara – ne znam, ali ova kombinacija garaže, panka, stonera i tribalizma jeste dopadljiva :

https://blacknoianoia.bandcamp.com/album/blacknoia

Farfisa iz Mančestera na svom EP-ju Gänger donosi sjajni, psihodelični, jako fazirani, besprekorni stonerski gruv. Bez obzira što bend insistira da je ovo susret istoka i zapada i da je sitar važan instrument u njihovoj postavi, ništa u ove četiri pesme nije ni na koji način novo za ovu muziku, ali Farfisa naprosto zvuče STVARNO, bilo na početku Honey Badger sa brzim ritmom i razigranim wah-wah soliranjem, bilo u generalno nadrogiranom pevanju tokom cele ploče, bilo u nabrijanom, skoro grandžerskom gruvu u Limitator. Bend je sirov, ali sofisticiran, vrlo odmerenog zvuka a pun energije i šmeka, sa pesmama koje ne možete da ne provrtite po nekoliko puta kada ih jednom čujete. Ovo je, bend kaže, treći EP od četiri predviđena pa bolje uhvatite priključak dok još nije kasno:

https://farfisaband.bandcamp.com/album/g-nger

The Craton su iz Berna u Švicarskoj i njihov EP sa dve pesme, Magma Ocean nije sad nešto revolucionarno inovativan materijal ali pruža dve pesme mučnog, bolesnog sludge-doom metala koji je idealno intoniran i formatiran ako ste za tako nešto raspoloženi. Dakle, sporo, teško, abrazivno, a snimljeno dobro i ni jedna pesma ne prelazi neke razumne granice po pitanju trajanja. Meni je to vrlo lepo leglo a cenu ćete sami odrediti ako poželite da kupite:

https://thecraton.bandcamp.com/album/magma-ocean

Seum su „doom ’n’ bass“ trio iz Montreala, dakle, ekipa bez gitare koja trpa gruverski sludge doom metal i boli je kurac. Live from the Seum​-​Cave, uživo snimljeni album (praktično, kvalitetno snimljena proba) je dobra demonstracija ovog pristupa sa svim njegovim prednostima i manjkavostima. Hoću reći, zvučno, ovo je monotono i tu nema bekstva, ali pesme povremeno postižu gruversku transcendenciju koja mi prija (uključujući alikvotno pevanje pevača Gasparda). Album se daje po ceni od daj-šta-daš što je fer. Poslušajte:

https://seumtheband.bandcamp.com/album/live-from-the-seum-cave

Velšani Dope Smoker imaju novi EP, sa dve pesme ali koji zapravo nije na prodaju i samo je najava za istoimeni album koji stiže narednog meseca. Devil’s Bridge je kao zvučna rekonstrukcija samog katrana iz, jelte, kanabisa, lepljiv, težak, aromatičan i opojan. Uzeti ime po albumu jednog od najvećih stoner rok bendova ikad je smela odluka, ali Velšani se već nekoliko godina upiru da se dokažu kao dostojni. Čini se da jesu:

https://teschiodischi.bandcamp.com/album/devils-bridge

https://evrecords.bandcamp.com/album/dope-smoker-devils-bridge

Zašto prokleti Svart Records nema novi album Sonnyja Vincenta, Snake Pit Therapy na svom Bandcampu je pitanje za neku međunarodnu komisiju. Njujorška legenda rokenrola na ovom albumu svira uglavnom pank rok, da se razumemo, ali sve je to rok i sa Sonnyjevim pedigreom i kilometražom ovo je kolekcija moćnih, energičnih, ali i emotivnih i ličnih pesama koje će biti bliske svakome ko voli propisnu gitarsku muziku. Sonnyja sam gledao samo jednom uživo, pre nekih petnaest (ili više?) godina a on je već tada bio hodajuće božanstvo. Da će u 2021. godini imati ovako moćan album, nisam se nadao ni u najluđim snima. Izvrsno!!!!!!

S obzirom da debi album američkog trija Kadabra, nazvan Ultra počinje pesmom koja vrlo jako omažira Black Sabbath i da je ovu ploču izdao Heavy Psych Sounds Records, skoro da ništa više ne treba ni reći. Mislim, ako već ne kupujete izdanja ovog izdavča na neviđeno, a mogli biste. Kadabra je još jedan siguran pogodak u moru pogodaka, nafaziran, gruverski, moćan stoner rok sa lepim, organskim zvukom i psihodelijom koja se kreira hic et nunc, usred svirke, a ne nekakvom naknadnom studijskom magijom. Moćno, hipnotički a istovremeno jako seksi – za ne propustiti.

https://heavypsychsoundsrecords.bandcamp.com/album/kadabra-ultra

A s obzirom da se prva pesma na EP-ju The Pit of Suffering Teksašana Forebode zove Metal Slug, jasno je da JA ovome moram dati oba palca na gore. No,  nisu Forebode samo gejmeri od ukusa nego im je i muzika ultra-heavy stoner-doom-sludge sa vrištećim vokalom, onako, šmekerski spakovana u pesme koje su masivne i konfrontativne a zapravo umiljate i gruverske. Četiri TEŠKA komada na ovom EP-ju i mnogo uživanja. The Pit of Pleasure ako mene pitate:

https://forebodetx.bandcamp.com/album/the-pit-of-suffering

Poljaci Tankograd na svom drugom albumu, Klęska sviraju izmučeni, psihodelični doom metal sa ratnom tematikom i zanimljivim skretanjima u black metal vode. Naravno da „blackened doom“ nike nikakva inovacija ali ovaj bend stvari radi na jedan prirodan, organski način, kreirajući hipnotičku atmosferu i mada su im pesme svakako hermetične i ne naročito prijateljske za strance, kada se jednom prepustite osobenoj logici ovog sastava koji, očigledno, priča o sovjetskoj vojsci u Drugom svetskom ratu, ume to da bude lepo:

https://tankograd.bandcamp.com/album/kl-ska

Segedinci Boru sviraju vrlo mračan, pomalo „blackened“ sludge metal, sa puno disonantnih rifova, preteće atmosfere i vrištanja. EP Kyth Wylag Felleyn (ummm, ovo ne zvuči kao Mađarski?) ima pet mučnih, podužih pesama koje samo povremeno puste koji zrak svetlosti kroz postmetalsku harmoničnost, tek da se ponadate da spasa ima pre nego što vas Boru samelju težinom i agresivnom svirkom. No, ovo je materijal oko koga se bend dosta potrudio, sa dosta atmosfere i dinamike u aranžiranju pesama ali i sekvenciranju samog izdanja i vredi poslušati:

https://boru.bandcamp.com/album/kyth-wylag-felleyn

Slični ali manje mračni i nešto melodičniji su Druma iz Hamburga na EP-ju Dawning. Ovaj kvintet kaže za sebe da svira „nešto kao post-metal“ i to je fer, ovo je spora, teška ali i dosta melodična, svakako emotivna muzika sa sve klavirima i jakim dinamičkim varijacijama u pesmama. Pesama ima četiri, podugačke su i ako volite ovakav zvuk, možda se pronađete u Druminoj veličanstvenoj melanholiji:

https://drumametal.bandcamp.com/album/dawning

Bence Ambrus je upravo izbacio novu kolekciju gitarskih meditacija u vrtu za Psychedelic Source Records. Gardenside Ambient Sessions II je mnogo više od lenjog prebiranja po žicama i neki momenti, (recimo Steps) su ful avangarda sa jednim gotovo akademskim kontrastiranjem akustičkih eksperimenata i zvuka ptica u pozadini. A opet, ovde ima i dovoljno prelepog folk-blues programa da svi budu zadovoljni. Izvrstan gitarista, lep čovek i još jedno must have izdanje sjajnog mađarskog kolektiva. A plaćate koliko želite!

https://psychedelicsourcerecords.bandcamp.com/album/gardenside-ambient-sessions-ii

Danci Bogwife imaju drugi album, A Passage Divine, snimljen već godinu dana posle prvog i reklo bi se da sa svega 36 minuta ovo svedoči o tome da su malo požurili. To se odnosi i na sam, jelte, kvalitet muzike gde pesme prilično liče jedna na drugu držeći se identičnog (sporog) tempa i atmosfere. No, ako vam to sve ne smeta, A Passage Divine je sasvim korektna ploča doom metala koji lamentira ali ne smara, vozeći se polako i dostojanstveno, na lepom fazu i pristojnoj prpdukciji.

Ubrzajmo prema thrashu, panku, grindcoreu i death metalu. Black Mass su iz Bostona i sviraju patiniran, pomalo starinski ali odličan thrash metal. Ovo je navijačka, satanistička muzika sa vrištavim vokalima i ložačkim rifovima iz ranih osamdesetih, te brzometnim solažama kakve je Kirk Hammet znao da vozi na prvom albumu Metalike. Feast at the Forbidden Tree je treći album ovog benda i sav je u tom moćnom pank+Motorhed+Venom stilu kakav je poslednjih par sezona popularan (videti pod Hellripper, naravno) ali koga nikako da se zasitimo. Sjajno:

https://blackmassband.bandcamp.com/album/feast-at-the-forbidden-tree

CroMagnum iz Montreala sedam godina nakon prvog EP-ja snimaju novi. Ali Born Free je vrlo simpatičan materijal. Ako se na stranu stave neki detalji koji me malo žuljaju – supernedinamičan bubanj, povremeno naporno pevanje – ovo je melodičan i srčan heavy/ thrash metal sa lepim pesmama, poletnim temama, dobrim tempom i puno zanimljivih ideja koje osvežavaju formulu. CroMagnum su očigledno bend koji treba pratiti ma koliko sporo da rade:

https://cromagnum1.bandcamp.com/album/born-free

Novi Gaslarm? Naravno. Anders Lindberg nema nameru da uspori sad kad mu dobro ide pa je  Twisted Lullabies već šesti album ovog solo projekta u ovoj godini. No i pored takve hiperprodukcije, moram da priznam da ovaj projekat i dalje uglavnom isporučuje prijemčiv i šarmantan metal sa svakim izdanjem. RiffLord naprost ume da napiše dobre rifove oko kojih izrastu solidne, jednostavne ali kvalitetne thrash pesme,a njegovo pevanje iako ne tehnički sjajno svemu daje dovoljno karaktera. Plus ovde dobijamo i obradu kultne himne Born to be Alive francuskog disko-pevača Patricka Hernandeza. Šta vam JOŠ treba:

https://gaslarm.bandcamp.com/album/twisted-lullabies

Pank? Pank vam treba? Nema problema. Lead Coffin iz Sevilje imaju album La constante macabra i ovo je old school crustcore, kao nastao oko polovine osamdesetih kada niko nije koristio termine poput old school ili crustcore. Iako Lead Coffin svakako pomalo liče i na kultne španske bendove onog vremena, meni je ovo bliže italijanskoj školi pa ako volite EU’s Arse i Indigesti, La constante macabra je pravo slavlje vrištanja i cepačine:

https://leadcoffin1.bandcamp.com/album/la-constante-macabra

Još panka? Može. Vice Squad nastavljaju da obrađuju Motorhead u akustičnoj izvedbi (pošto im to već tako dobro ide) pa novi EP, Road Crew donosi još gomilu usnih harmonika, slajd gitara, drombulja i četiri legendarne pesme, uključujući Motorhead (koja je, jelte, tehnički, originalno Hawkwind pesma) ali i Iron Fist koja nije baš stvarno akustična ali je UBISTVENA:

https://vicesquad.bandcamp.com/album/road-crew-ep

Dead Soul Symphony su iz Viskonsina i prže prijemčiv deaththrash metal na (mini)albumu Mind Plague. Ovo je vrlo rifaška, vrlo mošerska svirka sa za mene lepim i zanimljivim gitarskim rešenjima koja osvežavaju rif-rad ali i sa aranžmanima koji imaju dinamiku i dobro formatiranu naraciju. I produkcija ovog materijala je vrlo dobra sa snažnim, glasnim gitarama, zvonkim basom i dobro definisanim bubnjevima. Generalno sam vrlo prijatno iznenađen:

https://deadsoulsymphony.bandcamp.com/album/mind-plague

Manic su iz San Dijega i njihov debi album, Injection of Self donosi jedan prijatno old school miris thrash metala iz neke druge polovine osamdesetih, sa disciplinovanom, rifaškom svirkom i specifičnim pristupom socijalnom komentaru. Manic su prilično ambiciozni na ovoj ploči pa imaju čak dvanaest pesama a koje su pisane da budu distinktne, svaka sa svojim temama i osećajem, a da opet budu deo jednog jasno formiranog opusa. Prilično je to uspešno i mada imam malo primedbi na neka od produkcijskih rešenja (bubanj je partikularno premalo dinamičan), ovo se lepo posluša:

https://manicthrash.bandcamp.com/album/injection-of-self

Goregrind publika ove nedelje dočekala je split album japanskih Pharmacist i američkih Fluids, duhovito nazvan Feeling Young. Ovo je ozbiljno, vinilno izdanje (koje zapravo izlazi naredne nedelje za poljski Left Hand Patches) a kako i dolikuje jednom od cenjenijih bendova na sceni ovih poslednjih godinu dana. Mislim, naravno, na Pharmacist. Fluids je više, jelte, „kućni“ pojekat sa muljavijom muzikom i manje razgovetnim zvukom i mada je ovo pravi bend a ne samo neki napaljeni tinejdžer sa kompjuterom, njihova strana donosi tek korektni cybergrind koji mogu da čujem i da se ne uvredim ali me ne inspiriše preterano. No, Pharmacist pokazuju da čista produkcija, melodije i trešerski rifovi nisu preprka da se svira dobar goregrind i njihove četiri pesme su solidan, prijatan ekstremni metal koji taman u nedelji kada smo dobili novi Carcass podseća zašto je ova muzika bila uzbudljiva kada se formatirala kao podžanr.

https://pharmacistgore.bandcamp.com/album/feeling-young-split-with-fluids

https://fluids666.bandcamp.com/album/feeling-young-split-with-pharmacist

https://lefthandpatches.bandcamp.com/album/pharmacist-fluids-split-lp

Filadelfijski Scorpion Mouth svira odličan old school power violence na EP-ju Human Husk. Old school ovde ne znači „tehnički siromašan“, i ovo je autoritativno napisan i izveden materijal koji meša teške, moćne rifove sa eksplozijama blastbitova i izražajnim, energičnim pevanjem. I zvuk je odličan, sa hrskavim gitarama, sjajnom bas-gitarom i prirodnim bubnjem. Pravo uživanje.

https://scorpionmouth.bandcamp.com/album/human-husk

Ali Italijani Misery for a Living su me uhvatili potpuno nespremnog. Njihov album, Life Is But The Shipwreck Of Our Plans je kolekcija fenomenalnih thrashcore/ thrashgrind komada, napisanih sjajno, izvedenih fantastično i snimljenih drsko kvalitetno. Ovo je briljantna ekstrapolacija klasičnog italijanskog hardkora odsvirana sa velikom sigurnošću i ispucana prema slušaocu velikom brzinom. A tek taj zvuk gitare! Fenomenalno!

https://italianextremeunderground.bandcamp.com/album/i-e-u-019-misery-for-a-living-life-is-but-the-shipwreck-of-our-plans

https://miseryforaliving.bandcamp.com/album/life-is-but-the-shipwreck-of-our-plans

Finski Mutant Blast za sebe kažu da sviraju death’n’roll, a debi EP, Detonation pruža, dakle, to, plus rokerski thrash metal, sve sa niskim štimom i debelom death produkcijom. Kako god, ova ekipa iskusnih muzičara (uglavnom iz benda Chaos Creation) pruža siguran program sa pesmama koje će biti bliske i publici što voli skandinavski death metal (Grave Insanity je, recimo, vrlo „švedska“ pesma) ali i onoj koja voli da čuje šta se peva. Solidan debi:

https://mutantblastband.bandcamp.com/album/detonation

MUK iz Pensilvanije na svom EP-ju Starve or Kill donosi tri pesme sirovog, sporog, mučnog a opet neobično zaraznog i gruverskog, recimo, doom death metala. Ovo je sigurno snimljeno kod kuće ali autor taj aranžman pretvara u prednost, dajući svojim nisko naštimovanim gitarama zanimljivo programirane, povremeno skoro pa i fanki bubnjeve. Plaćate koliko hoćete za ovaj ispad inspiracije i karaktera:

https://mukofficial.bandcamp.com/album/starve-or-kill

Nemci Infected Chaos tresu vrlo jednostavan ali prijemčiv death metal na svom trećem albumu. Dead Aesthetics ima jedanaest pesma old school čukanja, mraka i prijatne grindhouse atmosfere, ali su pesme napisane odlično, a zvuk je zapravo vrlo zanimljiv. Odličan materijal za mračne žurke:

https://infectedchaos.bandcamp.com/album/dead-aesthetics

Terror Sound je ime jednočlanog kopenhagenškog death metal projekta koji već više od pola decenije vodi izvesni Simon Sicko. Warrior or Victim je četvrti album projekta ali dolazi tri godine nakon prethodnog pa pričamo o prilično sazrelom i kvalitetnom materijalu. Ovo je zapravo i inače zreliji brutal death metal bez klinačkih opsesija detaljima kakvi nisu strani ovakvim projektima. Simon je siguran u kreiranju kompozicija koje nisu prekompleksne ali imaju lep gruv, dovoljno solidne rifove i promišljene aranžmane i album je pritom i pristojno produciran. Devetnaest pesama je DALEKO previše ali su one generalno prilično dobre i ako volite, recimo Dying Fetus, Terror Sound bi mogao da vam bude simpatičan:

https://terrorsound.bandcamp.com/album/warrior-or-victim

Ruski death metalci Trigger su svoj četvrti album nazvali Back to the Roots i to je korektno jer je ovo vrlo naglašeno old school svirka po uzoru na rane devedesete, sa doduše modernim zvukom. Kombinacija funkcioniše, svakako, i mada Trigger ne pokazuju neku veliku inspiraciju u kreiranju pesama koje bi se odmakle dalje od najosnovnijih OSDM templejta, izvedba je korektna a ploča prijatna:

https://triggerband.bandcamp.com/album/back-to-the-roots

Kanadski Chasmdweller ima treći album, Flesh Crusade, ni pola godine posle poslednjeg EP-ja koji se meni prilično dopao. Flesh Crusade se, konsekventno takođe umiljato glasa, nudeći još kavernoznog, odjekujućeg ali dobro napisanog, odlično odsviranog i produciranog old school death zvuka. Bend pokazuje i svoju tehničkiju, možda i progresivniju stranu sa aranžmanima koji su postali prilično kompleksni. Ovde ima i blagog zanošenja prema slem rifovima, a kruna rada je svakako pesma Death Colossus koja traje duže od dvadeset minuta i spaja sva interesovanja benda u jednu monumentalnu kompoziciju. Odlično:

https://chasmdweller.bandcamp.com/album/flesh-crusade

Novi Skull? Fino. Jeremy Giles je za svoj dvanaesti album, Drinking Blood Under the Moonlight potpalio melodičnost i sada je ovaj srednjetempaški, gruverski death metal još i himničan i prijaće i blek metal i simfo-death publici. Skull svejedno nije izgubio svoju neposrednost i sirovost pa je sve na svom mestu:

https://skullmetalbandnz.bandcamp.com/album/drinking-blood-under-the-moonlight

Dvočlani brajtonski Body Asphyxiation Science ničim ne dokazuje da dolazi iz grada koji je omiljeno letovalište, LGBTIQetc. prestonica Ujedinjenog kraljevstva i gejmerska meka. Hoću reći, prvi demo ovog sastava, Space Adaptation Syndrome, donosi kvalitetan, sazreo brutalni death metal koji kombinuje kvalitetnu tehniku i „svemirske“, psihodelične ideje za smešu koja meni izuzetno prija. Odlično napisano, odsvirano, pa i producirano, ovo apsolutno vredi slušati, kupti i dalje pratiti:

https://bodyasphyxiationscience.bandcamp.com/album/space-adaptation-syndrome

Filadelfijski trio Existentia se vrlo solidno preporučuje svojim prvim EP-jem, Calculating Failure. Bend svira u tehničkom krilu brutal death metala sa dosta truda oko rifova i aranžmana. Ovo je dakle, istovremeno i vrlo agresivno, brzo i kompleksno aranžirano, ali i producirano jako razgovetno, sa dosta melodičnih momenata u rif-radu i puno ukrasa bilo u brzoj svirci bilo tokom šmekerskih moš-delova. Maštovitost svakako pomaže kada svirate muziku koju karakteriše jaka konfontativnost i neprozirnost a jako čist zvuk sa preciznim digitalnim editovanjem sigurno služi i da se ovom materijalu privuče i neka šira publika sklonija metalcore ili deahtcore stilovima. Existentia su me prijatno iznenadili i rekao bih da su sasvim sazreli za propisnog izdavača i to u rangu Unique Leader.

https://existentia-stumpgrinderrecords.bandcamp.com/album/calculating-failure

Čileanski veterani death-thrash metala, Criminal, imaju deveti album, Sacrificio i njegov najveći problem je što ne donosi praktično ništa novo. Ovo je kao da ste deep learning neuralnoj mreži puštali južnoamerički deaththrash pet godina, koliko je prošlo od poslednjeg albuma Criminal, i ona je izbacila Sacrificio sve se tapšući po plećima kako je odradila dobar posao. E, sad, sve ovo sad zvuči cinično i ogorčeno, ali Sacrificio je vrlo sigurno odrađena ploča kojoj nedostatak ikakve inovacije ne smeta da bude zabavna i gruverska pa ako niste neki fetišista NOVOG i AVANGARDNOG, sasvim je okej da u ovome nesputano uživate i šutirate se iz sve snage. Criminal sjajno sviraju u ovoj postavi, imaju odličan zvuk i zvuče autentično.

https://criminalband.bandcamp.com/album/sacrificio

Iako sam Carcass prestao da slušam pre četvrt stoleća i samo fakultativno pratim njihov rad otkada to više nema veze sa sirovim grindcoreom sa početka karijere, moram da priznam da Torn Arteries, novi album kultnog britanskog sastava zvuči dosta dobro. Daleko od toga da je ovo povratak nekakvim korenima tenzije, abrazivnosti i ozbiljne patologije, ovo je i dalje mešavina hard roka i ekstremnijeg metala sa dobrom produkcijom i solidnim songrajtingom, nego su Carcass nekako umešno spojili te neke za njih osobene teme i harmonije sa klasičnim heavy metal forama . Neću ja ovo nešto mnogo slušati ali mi nije ni uvredljivo, hoću da kažem, a stari asovi se trude da pokažu stečeno znanje i mudrost čak i kroz ambiciozne komade kao što je skoro deset minuta dugačka Flesh Ripping Sonic Torment Limited. Bukvalno sam jutros razmišljao koliko volim stari Carcassov demo, Flesh Ripping Sonic Torment (na kom su još imali pevača) a oni su mu ovde posvetili pesmu! Koja doduše nije ceo demo sabijen u deset minuta, nego potpuno novi materijal, ali dobro, trude se. Mislim da ljudi koji vole Carcass od devedeetih pa na dalje ovde mogu da nađu dosta razloga za zadovoljstvo:

https://carcass.bandcamp.com/album/torn-arteries

Južnoafričke slamcore vedete Vulvodynia imaju peti album za koji njihov izdavač, Unique Leader kaže da će „definisati njihovu karijeru“. Možda hoće, možda neće, ali ovo je solidan materijal. Iako ne volim taj deathcore prizvuk koji ovaj bend drži u centru svoje muzike, već na prošlom albumu, Mob Justice, našao sam ponešto da mi se svidi pa je tako i sa Praenuntius Infiniti koji ima dosta svežih i zanimljivih ideja. Forsiranje jednotonskih brejkova je i dalje nešto preko čega mentalno preskrolujem kada slušam ovakve bendove, ali Durbanci ovde imaju puno pokušaja da osobenim melodijskim programom osveže klasično deathcore cepanje, a album ima i po koji zaista solidan gruv. Vulvodynia i dalje svoje pesme često sastavljaju „po osećaju“, radije nego komponujući ih sa pažnjom i metodičnim planom, ali je album bez sumnje čvršći i zreliji od Mob Justice a inovativni elementi (slušajte harmonske diverzije u Praenuntius Ascends) su dovoljno česti da mi zadrže pažnju. Kul.

https://uniqueleaderrecords.bandcamp.com/album/praenuntius-infiniti

Beastial Piglord ima novi album i Deluxe Edition, kako se zove, je vrlo siguran spoj metala i, recimo Residentsa. Eksperimentalnost muzike ovog stvaraoca iz Severne Karoline je tokom poslednjih godinu i po dana evoluirala u smeru vrlo dobro osmišljenih kompozicija koji imaju pravi odnos formalnog istraživanja i vizije o tome šta se svakom želi reći pa je  Deluxe Edition pun i atmosfere i iznenađenja i vrlo propisne svirke. Dobra produkcija, plaćate koliko hoćete – šta vam JOŠ treba?

https://beastialpiglord.bandcamp.com/album/deluxe-edition

Dave Fox, gitarista benda Seventh Son, pripadnika originalnog NWOBHM talasa sa početka osamdesetih, snimio je EP Unwanted Guest pod istim imenom (dakle Unwanted Guest) i ovo je prijatan spoj old school senzibiliteta ali i modernijih ideja i savremene, čiste produkcije. Fox voli lepe melodije i optimističke teme i ovaj materijal je definitivno namenjen izazivanju dobrog raspoloženja, ali muzika nije banalna i producirana vrlo čisto i moderno ima dosta potencijala da osvoji simpatije raznih generacija.

https://unwantedguest.bandcamp.com/album/unwanted-guest-ep

Kalifornijski Ancient Empire izbacuje i šesti album za poslednjih sedam godina. Pričamo o zaista ozbiljnoj radnij etici gde je samo prethodna godina, iz razumljivih razloga, elegantno preskočena. Rezultat je da je aktuelni album, Priest of Stygia možda i dodatnno inspirisan i ako volite kombinaciju modernijeg dž-dž zvuka sa klasičnim heavy stilom, ovo bi moglo biti po vašem ukusu. Nisu Ancient Empire sad neki moj omiljeni bend ali njihova muzika je bez sumnje prijatna i pogodiće u pravu žicu pravog slušaoca:

https://ancientempire.bandcamp.com/album/priest-of-stygia

Portugalski Nagasaki Sunrise su svoj debi album objavili baš na jedanaesti Septembar. Slučajnost? Ja ne bih rekao! Elem, Distalgia je prijatan, tvrd komad trešerskog, pankerskog heavy metala, sa visokim tempom ali melodičnošću i sirovišću koje više zvuče kao NWOBHM nego kao klasičan thrash. Moram priznati da mi pankerski stil kojim ovi ljudi praše (naziv albuma je, očigledno aluzija na Discharge i generalno D-beat punk), uz mnogo melodičnih metal-tema izrazito prija i ovo je jedan od najboljih debi albuma koje sam čuo u poslednje vreme.

https://nagasakisunrise.bandcamp.com/album/distalgia

Blazon Stone imaju novi album. Ove Šveđane sam prošli put pominjao pre malo manje od godinu dana kada su napravili rimejk svog dosta cenjenog prvog albuma, a Damnation, upravo izašao, je njihov sedmi (uključujući taj rimejk) za poslednjih osam godina. To je priličan tempo za bend koji svira „na foru“ pa iako meni njihova muzika nije nužno 100% po meri, moram da primetim da Damnation ostavlja solidan utisak i da se ne radi o algoritamski pravljenim pesmama. Algoritam bi ovde svakako bio „power metal gusarske tematike“ i Blazon Stone ne komplikuju. Ovo je muzika dobrog raspoloženja, solidnog tempa i simpatičnih tema. Pesme nisu naročito „produbljene“ ali su aranžmani funkcionalni i uostalom, ovo nije album koji treba da iznenađuje ili da pred slušaoca stavlja izazove već da ga zabavi i oraspoloži. Mislim da Blazon Stone imaju tog potencijala i dalje:

https://blazonstone.bandcamp.com/album/damnation

Japanski Japanese Folk Metal kolektiv zaspravo radi sličnu stvar ali njihov singl酒 / Sake mi je bio simpatičniji od celog albuma Blazon Stone. To je valjda ta moja pozitivna diskriminacija na delu… Elem, ovo je superzabavan „ditty“, sa sve harmonikom i kafanskom atmosferom, ali i sa umešnim spojem istočnoazijskih harmonija sa keltskim osnovama. Odlično!

https://japanesefolkmetal.bandcamp.com/album/sake

Za kraj i kao album nedelje… Kada u istoj nedelji dobijemo nove albume na Heavy Psych Sounds Records i Ripple Music, znamo da nas neko odozgo ipak voli. Ripple Music imaju toliko moćan lajnap izdanja da sam se ja na kraju pretplatio na njih na Bandcampu jer pet dolara mesečno donose MNOGO sreće. Najnoviji komad sreće je debi album trija Holy Death Trio koji se zove, prosto, Introducing… i predstavlja klasičan hevi metal po receptima starih majstora. Ovo je moćan, prljav i neodoljivo šmekerski spoj ’70s formula, puno bluza, puno fuzza, puno wah-waha, pesama koje su, kako i firma naglašava, kao susret Hendriksa i Sabata, ali bez forsiranja retro dimenzije muzike. Holy Death Trio naprosto prirodno prave pesme od klasičnih elemenata (na primer, kada gitara solira, nema ritam-gitare u pratnji jer je to tradicionalni način!) i one iz njih izlaze bez ikakve izveštačenosti. Za nekog ko je, kao ja, jelte, odrastao na Sabatima, AC/DC i gomili drugog hard roka i hevi metala sedamdesetih, pre nego što su stilizacije u osamdesetima iskristalisale nove podžanrove, ovo je kao da ste iskopali moje detinjstvo i dali mu vudu tretman, ali u najboljem mogućem smislu. Izvrsno!!!!!!

https://ripplemusic.bandcamp.com/album/introducing

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s