Mehmet Metal Mejhem: Nedeljni metal pregled 25-09-2021

Ova nedelja je donela iznenađujuće mnogo odličnog klasičnog heavy metala, pa onda i dobre death metal, stoner i black metal ploče. Plus novi Rivers of Nihil. Finska i Francuska ove nedelje ubedljivo vode po pitanju kvaliteta, ali i Belgija se istakla, i nije preterano reći da su nas razmazili. Poslušajmo:

Blek metal! Ili, makar u ovom slučaju black-death. Prvi album finskog sastava Huoripukki je stilska vežba iz divljaštva i primitivnosti. Ali, mislim, sasvim prijatna. Ovo je prebijanje na smrt tupim predmetom kroz osam žestokih, mučnih pesama punih prostih, primitivnih ritmova i sirovih rifova, te zverskog pevanja. Ovde nema mnogo blek metal grandioznosti već samo sirovine i smrti. Ikuinen Kamppailu je, dakle, vrlo pristojan debi kakav svaki pošten metalac treba da čuje:

https://fallentemple.bandcamp.com/album/ikuinen-kamppailu

Forgotten in Solitary je jednočlani australijski blek metal projekat kog je njegov, jelte, osnivač, osnovao tokom dugačkih nedelja lokdauna kako bi „sačuvao mentalno zdravlje“. Radna terapija je svakako korisna, ali Forgotten in Solitary je napravio i vrlo solidan istoimeni EP nabadačkog metala. Ovo je pet pesama žestine, energije, besa, ali umešno uteranih u pesme koje imaju interesantne, pamtljive momente i nepraštajuću agresivnost. Solidno producirano, takođe, i mada se nudi po ceni koju sami odredite, ovo je za par koplja iznad prosečnog kućnog blek metal projekta na internetu. Vredi!

https://forgotteninsolitary.bandcamp.com/album/forgotten-in-solitary

Novi album Kanađana Primordial Serpent zove se Under the Sign of the Bloodmoon i pruža sirovu, old school zabavu ljubiteljima mračnnjaštva, okultizma i igara japanskog studija FromSoftware. Sirovost zvuka i sklonost jednostavnim, pankerskim rifovima ne treba da zavaraju, Primordial Serpent nisu sasvim nesofisticirani u komponovanju i ovde ima dosta prostora i za zavodljive, mračne melodije a album, očigledno inspirisan igrom Bloodborne, nudi kolekciju dobrih pesama i solidnu zabavu:

https://primordialserpent.bandcamp.com/album/under-the-sign-of-the-bloodmoon

Kad smo već kod divljine i sirovine, Oath Okrana iz Brisela imaju istoimeni debi EP i, pa, da, to je to. Ovo je blek metal vožen na prostim, primitivnim rifovima i varvarski energičnoj svirci, sa aranžmanima koji su prepuni opsesivnog ponavljanja surovih gestova ali i taman dovoljno varijacije i svežih ideja da se sve to fino spakuje. Lepo!

https://oathokrana.bandcamp.com/album/oath-okrana

Još sirovine? Ima! Portorikanci Argyle imaju drugi album, Nuestra Herencia i ovo je fina old school nabadačina ukrštena sa malo modernijih, melodičnijih i atmosferičnijih elemenata. Opet, Argyle se drže jednostavnosti i mada su im pesme dobro napisane i perfektno izvedene one odišu jednom spontanom, svakako paklenom energijom. Muljavo producirano ali vrlo dobro:

https://argyleprbm.bandcamp.com/album/nuestra-herencia

FInski jednočlani Malignament sa svojim prvim albumom, Hypocrisis Absolution donosi što se kaže brendirani finski blek metal. Ovo je moderna a opet tradicionalno intonirana muzika sa herojskim, epskim a opet divljačkim prizvukom i kvalitetnom, energičnom svirkom. Joni Ojala koji sve ovo svira i piše ima još nekoliko solo-projekata no Malignament deluje jako zrelo i zaokruženo i sa njim bi svakako mogao da razmišlja i o ozbiljnoj karijeri. Ovo je i tehnički impresivno i karakterno i dovoljno old school a dovoljno moderno da se nalazi na preseku mnogih profila publike. Veoma dobro:

https://primitivereaction.bandcamp.com/album/hypocrisis-absolution

https://malignament.bandcamp.com/album/hypocrisis-absolution

Nešto je ova nedelja prepuna finskih izdanja. Solacide su, recimo, stigli do svog drugog albuma, naslovljenog Fall from Eternity, a koji dolazi pet godina nakon prvenca. Ovo svakako ima više težine ako se kaže da bend radi još od 2004. godine a još više ako se podseti da je pod drugim imenom radio još od 1994. godine. Toliko iskustvo se više nego čuje na ovoj ploči i Fall from Eternity je sjajan primer progresivnog blek metala koji se ne gubi u svojim progresivističkim ambicijama već idealno balansira oštru, agresivnu blek metal šasiju i te out-of-the-box ideje sa zanimljivim harmonijama i aranžmanima koji su raskošni a opet ne isforsirano komplikovani. Uopšte, Solacide imaju jasnu sliku o tome šta svaka od pesama treba da bude u kontekstu albuma i one su iskomponovane da budu osobene, karakterne i da budu delić duže priče. Uz odličnu produkciju i korektno trajanje albuma od svega četrdesetak minuta moram Solacideu da odam priznanje za jednu od najboljih ploča koje sam čuo ove nedelje.

Francuski jednočlani sastav Ars Moriendi nisam do sada slušao iako Bastien Mailhot aka Arsonist radi pod ovim imenom već dvadesetak godina. Le silence déraisonnable du ciel je šesti album ovog projekta i u pitanju je progresivni, vrlo teatralni blek metal kakav samo Francuzi umeju da zakuvaju, sav u monumentalnim kompozicijama od po jedanaest i petnaest minuta koje uspevaju da spoje epsku kinematičnost i pošten, znojav, udarački blek metal. Iako producirana jako tvrdo ova ploča je prilično uživanje za uho na ime svoje vrlo sigurno vođene teatralnosti i eklektičnosti koja je uvek deo višeg plana i nije puko svaštarenje:

https://archaic-sound.bandcamp.com/album/le-silence-d-raisonnable-du-ciel

Kad smo već kod Francuza, Al Jannal su vrlo interesantan projekat koji se tematski bavi „preislamskom Arabijom“ i kombinuje razne uticaje u svojoj muzici, uključujući bliskoistočnu tradiciju. Novi EP, Migbova je, konsekventno pun svežih ideja i vrlo strastvene svirke. Ovo je ozbiljno pravljen materijal, sa gomilom muzičara koji se smenjuju od pesme do pesme i muzikom koja uspeva da ima jasan identitet iako se ne drži nekih klasičnih blek metal matrica, čak i kada se napravi korekcija za francusku maštovitost. Odlično:

https://unfra-prod-fr.bandcamp.com/album/migbova

Aorlhac su takođe iz Francuske i njihov melodični ali oštri blek metal sa srednjevekovnim temama je u finoj kondiciji na četvrtom albumu Pierres brûlées. Aorlhac bi nominalno bili premelodični za moj ukus ali bend svira vrlo živo i izbegava onu atmosferičnu ispasiranost koja uhodi mnoge kolege, a slatke starinske melodije i generalno jak tempo svirke uspevaju da od albuma naprave prvorazredno uzbudljiv događaj:

https://ladlo.bandcamp.com/album/pierres-br-l-es

Još Francuza? Zašto da ne, kažete vi, sada već opasno napaljeni, a pogotovo kada se radi o novom albumu razbijačkog sastava Vortex of End čiji je prvenac pre nekih četrnaest godina nosio taj genijalni naslov In Satan and Plutonium We Trust. Ovogodišnji, četvrti album naprosto ne može da se takmiči sa OVAKVIM imenom, ali ni Abhorrent Fervor nije loše ime, a muzika je izvrsna. Vortex of End uspevaju da spoje okultističke elemente u zvuku, mračne melodije i ritualnu atmosferu sa zverskim krljanjem, i sve ovo u nisci vrlo dobro napisanih, dramatičnih kompozicija koje imaju idealan omjer black metal preterivanja i death metal discipline. Glasan, težak album, ali pravo uživanje. Izlazi tek osmog Oktobra ali vredi ga slušati i ovako na JuTjubu do tada:

https://vortexofend.bandcamp.com/album/abhorrent-fervor

https://osmoseproductions.bandcamp.com/album/abhorrent-fervor

Furiozan početak, ali danas trčimo maraton a ne sprint, braćo i sestre. Zato pređimo na stoner, doom, psihodeliju… Stari švedski sastav The Awesome Machine priprema kompilaciju God Damn Rare za sjajni švedski Ozium Records. Izdavač kaže da ovo izlazi na proleće ali se na Bandcampu već može slušati (edit: videti kraj prikaza), ako već ne i kupiti, ceo album i uživati u finom heavy rocku. The Awesome Machine imaju taj stil između ekstremnijeg stonera i prijemčivijeg, više mejnstrim rok zvuka a izbor pesama za ovaj album je odličan i može se preporučiti širokom spektru publike (Edit: pesme su u međuvremenu uklonjene sa stranice i verovatno će biti reinstalirane kada se približi datum izlaska fizičkog izdanja. Držite ovo na radaru, odlično je):

https://oziumrecords.bandcamp.com/album/god-damn-rare

Goatfather dolaze iz Liona i sviraju, pa, očigledno, kamiondžijski stoner rok. Mislim, album se zove Monster Truck i onda sve redom, dobijamo prljav, na bluzu postavljeni teški rok sa jakim gruvom i dobrim rifovima. Goatfather se ne ubijaju od truda da probiju granice žanra ali imaju zreo, prosviran stil i kvalitetne pesme sa zvukom koji je napucan i glasan i teško je ne obratiti pažnju na njih. Za hard rokere i metalce koji vole pivo i džidžu, te francuski naglasak u pevanju na Engleskom:

https://goatfather.bandcamp.com/album/monster-truck

Finski Burial Choir sa svojim drugim albumom, The Eucharist of Martyrs donose četiri dugačke pesme sporog, teškog, elegičnog funeral doom metala za probranu klijentelu. Ovo je solidno producirano i dobro napisano a Burial Choir mi se dopadaju jer uspevaju da muziku ne drže u presporoj, predramatičnoj formi kakva je često fabričko podešavanje za funeral doom bendove, pa izbegavaju dobar deo karikaturalnog senzibiliteta što se neretko ušunja u ovakvu muziku. Dakle, svečano, tužno i moćno:

https://fallentemple.bandcamp.com/album/the-eucharist-of-martyrs

Dead Mammals su snimli album No More… i ovo je kolekcija obrada vrlo raznovrsnih bendova: Stooges, Joy Division, The Sonics, Black Sabbath, Nirvana itd. pa apsolutno urgiram da pohrlite i poslušate njihove uglavnom vrlo lepe verzije nekih sjajnih rok pesama. Obe firme koje ovo distribuiraju na Bandcampu, kao i sam bend daju vam da album daundloudujete po bilo kojoj ceni a samo čuti ovako jaku verziju Search Destroy u 2021. godini je bilo vredno ustajanja iz kreveta jutros:

https://forbiddenplacerecords.bandcamp.com/album/dead-mammals-no-more

https://trepanationrecordings.bandcamp.com/album/no-more

https://deadmammals.bandcamp.com/album/no-more-2

Neorite iz omiljenog nemačkog grada Münster najavljuju novi album EP-jem Kassandra. Ovo je negdfe između sludge metala i dooma, sa malo modernog thrasha ubačenog u treću brzinu, producirano vrlo dobro i odsvirano jako sigurno. Neorite imaju dve kvalitetne pesme ovde (kažu da ima i reća ako kupite CD) a za njima obradu Symptom of the Universe koja mi je jedna od najomiljenijih Black Sabbath pesama pa, eto, ne propustite da poslušate:

https://neorite.bandcamp.com/album/kassandra

Novi Pilot Voyager je uvek razlog za radost, a pogotovo kada čujete da se sjajni mađarski psihodelični kolektiv malo mrdnuo iz uobičajenog ruralnog okruženja blizu Balatona i snimio album – u drugom ruralnom okruženju, ovog puta u ukrajinskim Karpatima. Roadtrip To Fantazery ima četiri dugačka, kvalitetna psihodelična džema kako nas je bend već i navikao a kvalitet snimka je izvrstan za Psychedelic Source Records prosek pa ovo, po ceni od koliko date, ne mogu a da ne preporučim iz sve snage. Sjajnost kao takva:

https://psychedelicsourcerecords.bandcamp.com/album/roadtrip-to-fantazery

Vrlo slično Psychedelic Source Records ekipi i StarBath sviraju spontane, psihodeličlne svemirske džemove, samo ovaj kvartet dolazi iz Masačusetsa. StarBath Jams donosi šest dugačkih, spontanih i dubokih psihodeličnih komada čija sirovost je svakako deo njihovog šarma. Kao i u Psychedelic Source Records slučaju, i ovo kupujete za koliko hoćete ako hoćete, pa poslušajte, ima se tu šta čuti:

https://starbath.bandcamp.com/album/starbath-jams

Amber Platypus su instrumentalni trio iz Odese u Ukrajini koji za sebe kaže da svira mešavinu muzičkih žanrova. No, slušanje albuma  Bad trip – still a trip pojašnjava taj iskaz i pokazuje da je ovo uglavnom teška, spora muzika koju možete zvati i psihodeličnim stonerom i sludge metalom i kako vam volja, ona je sklopljena od finih elemenata i lepo producirana. Amber Platypus imaju onu boljku mnogih instrumentalnih metal bendova, tu da su im pesme često sklopljene od milion delova koji ne moraju nužno da idu ovim redosledom, niti čak da budu u istoj kompoziciji, ali barem ti delovi zvuče okej:

https://amberplatypus.bandcamp.com/album/bad-trip-still-a-trip

Teksašani Duel imaju novi album, In Carne Persona i ovo je, pa, odlično, a što potvrđuje i to da će naredne nedelje album izaći i za Heavy Psych Sounds Records. Duel sviraju old school metal/ stoner rock/ hard rock, dakle muziku napravljenu da ima i melodiju i temu i težinu i gruv, što se kaže all inclusive, i na ovom albumu su kompozicije odlične, svaka sa svojim posebnim mirisom, a bend ima raskošne a opet ne pretrpane aranžmane sa odličnim dinamičkim varijacijama i korišćenjem multitrekovanih vokala za lepe harmonske momente. Devet pesama odličnog metala za sve generacije, sjajno!

https://duel3.bandcamp.com/album/in-carne-persona

https://heavypsychsoundsrecords.bandcamp.com/album/duel-in-carne-persona

Heavy Psych Sounds Records su izdali i sjajan EP švedskih Solarius, naslovljen Universal Trial a koji je snimljen još 2006. godine, ali do sada skriven od očiju i ušiju javnosti. Zašto je bilo tako, ne znam jer je ovo prvoklasni psihodelični hard rok/ stoner, sa starinskim šmekom u zvuku, moćnom svirkom i odličnom produkcijom (100% analognom, sa snimkom na traku). Solarius zvuče kao klonirana deca cveća iz sedamdesetih koja su otkrila da ih pojačala i struja lože isto koliko i daire i bongo bubnjevi i ovo je skoro savršeni psihodelični teški rok iz dvadesetprvog veka koji bi i u dvadesetom veku igrao u najvišoj ligi. Apsolutno fenomenalno. Nikako ne propustiti:

https://heavypsychsoundsrecords.bandcamp.com/album/solarius-universal-trial

Skepticism su izdali novi album, Companion i mada je ovo malko previše melodično za moj ukus, nema sumnje da klasični finski doom metalci zvuče ubedljivo i u formi. Uostalom, bend je napravio samo šest albuma za skoro tri decenije postojanja pa ima rezona da je u pitanju nepotrošen sastav što objavljuje ploče tek kada zaista ima šta da kaže. Sporo, veličanstveno, elegantno:

https://skepticism.bandcamp.com/album/companion

Meksikanci La Maquinaria del Sueño imaju album Rituales De Los Alucinados i kako i naslov obećava ovo su, jelte, halucinantni rituali. Ali ovo je, da ne bude zabune i odličan heavy rock, čija psihodelija ne isključuje žestoku, dinamičnu svirku. La Maquinaria del Sueño imaju izvesnu dozu sirovosti i u zvuku i u izvedbama, ali kvalitetne ideje, zapravo agresivna maštovitost i izrazita prirodnost i spontanost u svirci svakako pretežu na pravu stranu pa je ovo album koji ne treba propustiti, POGOTOVO jer se daunloud prodaje po ceni koju sami odredite.

https://satanmonolithicrecords.bandcamp.com/album/rituales-de-los-alucinados

Vašingtonski Greenwater nemaju tako osoben i spontan zvuk, ali ništa zato. Njihov prvi EP, isto nazvan Greenwater je odličan komad teškog, moćnog stoner zvuka kome ne smeta ni da ide malčice brže, pa ova dva momka ubacuju i malo thrasherskih trikova u snažni stoner gruv. Sve je to odlično snimljeno i Greenwater je glasna, lepa ploča muzike koja fino spaja intuitivnost i cerebralnost. Vrlo preporučljivo, naročito po ceni koju sami određujete za daunloud:

https://greenwater253.bandcamp.com/album/greenwater-ep

War Against the Sun su prilično brutalan sludge-doom metal sastav iz Finske, ali dobra je vest da ta njihova brutalnost na EP-ju Hell Is Real ne dolazi bez pristojne doze osećaja za gruv i kompoziciju. Naravno, ovo je vrlo „telesna“ muzika, sva u jakom grču i ritualizovanom oslobađanju napetosti, ali War Against the Sun uspevaju da ne preteraju sa tim, jelte, grčom i oslobađanjem napetosti pa ove četiri pesme zvuče živo, spontano, ali disciplinovano i zaokruženo. Lepa muzika za ljude koji ne vole lepu muziku i izdanje teškog, moćnog zvuka koje se daje po bilo kojoj ceni, samo da ga uzmu:

https://waragainstthesun.bandcamp.com/album/hell-is-real-ep

Thrash,  hardcore punk, grind, powerviolence! Nemački trešeri GumoManiacs izdali su živi album, Live Tales of Terror snimljen prošlog Juna, na promotivnom koncertu za prošlogodišnji Morbid Tales of Terror. Ovo vrlo profi izdanje (ako kupite CD, dobijate i bonus DVD sa video snimkom celog koncerta) ima trinaest odlično produciranih pesama a Daniel Gumo Reiss i njegova ekipa sviraju ubitačno, isporučujući prvorazredni nemački thrash metal po receptima starih majstora. Odlična ponuda:

https://gumomaniacs.bandcamp.com/album/live-tales-of-terror

Scarecrow su neka vrsta reprezentacije klasičnog Bay Area thrash metala sa članovima Exhumed, Death Angel, Expulsion, Machine Head, Exodus itd. itd. itd. Iako rade od 2006. godine, Scarecrow su do sada snimili samo jedan split album sa Landmine Marathon 2008. godine, ali ove sezone se beleži i izlazak novog EP-ja, Raise the Death’s Head, za Relapse i ovo je šarmantan, vrlo old school proizvod sa nepogrešivo Bay Area mirisom. Tri pesme na EP-ju prolaze mnogo brzina i melodija tokom svojih četvrt i kusur sata trajanja, i ovo je disciplinovan ali vitalan zalivski thrash metal koji će se dopasti svakome ko je ikada voleo Exodus ili Testament.

https://bewareofthescarecrow.bandcamp.com/album/raise-the-deaths-head

Big Bastards iz Santjaga na istoimenom EP-ju tresu čvrst, energičan thrash metal/ thrashcore. Po ceni koju sami odredite dobijate pet kratkih, ekonomičnih pesama nabadačkog ritma, dobrih, sitno seckanih rifova i besnog pevanja na španskom, sve producirano  vrlo pristojno (a sirovo) i sa jakim stavom. Big Bastards uprkos imenu nisu neki veliki bastardi i njihova svirka je zapravo suptilna i disciplinovana. Vrlo lepo:

https://bigbastards.bandcamp.com/album/big-bastards

Burning Hand su dvojac iz Konektikata koji u suštini svira pank, ali toliko teškog zvuka i toliko bučno i energično da je ovo u jednakoj meri i noise rock i metal. EP Burning Hand koji plaćate po ceni koju sami odredite, karakterišu kratke ali promišljene pesme, energična izvedba i jako masivne gitare. Meni odlično:

https://burninghandct.bandcamp.com/album/burning-hand

Wraith iz Indijane sviraju blackened speed metal/ punk, i kad slušate njihov treći album, Undo the Chains čujete sve od motorhedovskih rifova do disciplinovanog thrash metal starije škole, sa zlim rifovima i nemelodičnim, demonskim pevanjem. Hoću reći, ovo kao da je pravljeno za mene ma kako se klasifikovalo. Album ima dvanaest pesama i mada možda nisu sve da se uz njih oženite, generalna atmosfera zla i nestašluka na albumu, ali i kvalitetna svirka su jaki aduti da se ovo sluša i kupuje:

https://motorpunkrecords.bandcamp.com/album/wraith-undo-the-chains

https://wraith-us.bandcamp.com/album/undo-the-chains

Skoro deset godina nakon šestog albuma, nemački power-thrasheri Paradox izbacuju novi album, Heresy II: End of a Legend. Za sastav koji cepa još od 1981. godine (doduše prvo pod imenom Overkill pa posle Maniac), Paradox zvuče vrlo živo i napaljeno, nudeći prljav, žestok a opet melodičan i epski metal koji je meni veoma po meri, izbegavajući veliku količinu tipično nemačkih cheese klopki i vozeći se u brzoj traci sa puno autoriteta:

A iz bratske Grčke dolaze .Krushya., brutalan thrash metal sastav koji ovoj muzici ubrizgava taman toliko grindcore i death metal DNK da se ona džilita kao mladi pastuv kome su prvi put stavili sedlo. Album .Dogma. je žestok, nervozan, pre svega brz, odlično odsviran i fino produciran tako da čoveka usmeri u pravcu najbližeg mošpita i drži ga tamo dok ovaj ima snage. Odlično:

https://krushya.bandcamp.com/album/dogma

Hexella iz Teksasa imaju demo sa dve pesme, Blood Ejaculate Chaos i, mislim, sa takvim nazivom i onakvim omotom znate šta da očekujete. Ovo je pankerski ali prilično tehnički solidan blek metalski grindcore-thrash koji uživa u svojoj ružnoći ali nije nešarmantan:

https://hexella.bandcamp.com/album/blood-ejaculate-chaos

Agamenon Project su ove nedelje u finoj formi i njihov split EP sa brazilskim pank bendom Signo 13 donosi četiri kulturna  grindcore komada koji su lo fi u idealnom smislu i daju nam dozu jeftine zabave. Signo 13 su krš pank. Plaćate koliko želite!

https://whocaresrecordsbrazil.bandcamp.com/album/26-21-agamenon-project-x-signo-13

Kalifornijski Choking Game vam daje tri pesme na materijalu 20925 split za pare koje sami odredite i ovo su tri solidne, besne i bučne pesme powerviolence/ grind usmerenja sa dovoljno melodije i (razorne) emocije da ne bude u pitanju samo ređanje rifova. Sa kim je ovo split? Sa još tri benda koje me mrzi da jurim po Bandcampu, ali materijal koji daju Choking Game, što sam ih i ranije hvalio, je vrlo pristojan.

https://chokingxgame.bandcamp.com/album/20925-split

Baš sam sinoć razmišljao kako mi se sluša neki novi grindcore rad napravljen u skandinavskom stilu – znate već, dobra produkcija, ultradisciplinovana svirka, jako težak zvuk – a jutros u rotaciju uleteše doduše britanski Razoreater. EP Purgatory je RAZARAČKI spajajući već pomenute karakteristike skandinavskog grajndkora sa malo Pig Destroyer ludila i, pa, ovo je SAVRŠENSTVO. Brzo, ubitačno, moćno, neodoljivo. Ne propustiti ni po koju cenu:

https://razoreater.bandcamp.com/album/purgatory

Sremskomitrovački deathgrinderi Dishate su već ove godine imali jedan EP ali sada imaju i novi – Catch 44 i ovo je žestok, vrlo solidno napisan i žustro odsviran materijal. I produkcija je sasvim na mestu, sa „andegraund“ zvukom koji je sirov taman koliko treba, bez upadanja u muljavinu i nerazgovetnost. Dishate nisu specijalno originalna ekipa, ali to ionako nije naročito često u ovoj muzici i pričamo o pesmama koje osvajaju kvalitetnim rifovima, dobrom izvedbom i generalnom žestinom. Meni ovo vrlodobro sa sve obradam Entombed i Bombardera:

https://dishate.bandcamp.com/album/catch-44

TRAPCORE SAMPLER VOLUME 2 je kompilacija kalifornijskog izdavača Possessed Promotions koja, kako joj i ime kaže, sakuplja na jednom mestu gomilu bendova i projekata koji kombinuju trap i metalizirani hardcore. Ne baš muzika koju bih ja intuitivno nešto sad tu mnogo želeo u svom životu, ali moram da poriznam da me je ovih dvadesetpet pesama prilično zabavilo, sa nabadačkim trap ritmovima, energičnim gitarama i besnim repovanjem. Ima tu naravno i ovoga i onoga pa i pesama koje se dadu preskočiti na naredna slušanja ali kompilacija se daje po ceni koju sami odredite i pruža fin pregled jednog dela scene koji buja poslednjih godina pa je svakako ne treba ignorisati:

https://possessedpromotions.bandcamp.com/album/trapcore-sampler-volume-2

Death metal! Ukrajinci Orbstruct sviraju vrlo generički death metal i moram da kažem da me je njihov drugi album, Deimos Falling pomalo iznenadio time što zvuči kao nešto što sam već čuo, preslušao, naučio. No, možda je u pitanju samo moja užasna dispozicija starog, umornog čoveka. Tehnički, ovo je vrlo solidan death metal sa finim gruvom i pesmama koje, iako nimalo originalne, imaju sve što im je potrebno da budu umiljate svakome ko voli propisan death. Kada sam se naterao na ponovljena slušanja, ploča mi je prijala jer bez obzira na tu vernost žanrovskim tropima u njoj ima i krvi i mesa:

https://orbstructofficial.bandcamp.com/album/deimos-falling

Kanadski melodični death metalci Hallows Die su svoj album, drugi po redu, Masks, tempirali za pred Halloween, pretpostavljam, a što je lukava strategija. No, ne oslanjaju se oni samo na dobar tajming, Masks je vrlo solidno napisana i snimljena ploča (mastering je radio Dan Swanö) sa čak jedanaest pesama koje spajaju melodičnost izraza i kompleksnost aranžmana. Hallows Die uspevaju da budu na finom secištu između prijemčivosti i ozbiljnog rada na pesmama da mi se izdvoje iz melodeath mase koju uglavnom ignorišem, pa Masks mogu da preporučim za slušanje sa apetitom:

https://hallowsdie.bandcamp.com/album/masks

Moskovljani Anotherside prže jako surov blackened death metal i imaju, konačno, prvi album. Ili barem minialbum. Odors Of Sepulchral ima pet pesama vrlo dobre svirke i kompozicija koje odišu jakim old school mirisom, da ne kažem odorom. Anotherside zvuče kao bend iz ranih devedesetih sa atmosferom brutalnosti, divljačkom izvedbom, oslanjanjem na jak rif i urlanje i mada je njihova muzika dosta hermetična, ona svakako ima prijatan gruv koji čoveka ponese:

https://anotherside.bandcamp.com/album/odors-of-sepulchral

Postoje dva američka benda po imenu Ootheca, jedan je jednočlani projekat iz države Njujork, drugi je duo iz Jute. What are the odds? Danas pričamo o ovom drugom i njihovom prvom demu, Excretions of Lore a koji, kako se i iz imena može naslutiti, mračan, muljav i vrlo prijatan black-death metal sa finim spojem hermetične atmosfere i kidanja u svirci. Rifovi su ovde prosti, ritmovi jednostavni, pevanje je samo urlanje, ali atmosfera je sjajna i umešno korišćenje „ambijentalnih“ interludija svemu daje jednu dobrodošlu kinematsku crtu. Samo dolar:

https://oothecaslc.bandcamp.com/album/excretions-of-lore

Indonežani Bloodfed OBOŽAVAJU zvuk Bossove HM-2 distorzije pa je njihov prvi demo, Demo MMXXI sav okupan tim debelim, moćnim gitarskim valovima koji podsećaju na beton što je naučio da svira pa ne zna da stane. Naravno, muzika je generalno u švedskom death metal stilu što je za Indonežane atipično ali Bloodfed sve to vrlo lepo provlače. Ako volite klasičan Dismember i Entombed, ovo je obavezno štivo:

https://bloodfed.bandcamp.com/album/demo-mmxxi

I italijanski Dark Redeemer zvuči izrazito švedski na prvom albumu, Into the Deep Black. Ovo je sasvim u redu jer Dark Redeemer uspevaju da zvuk baziran na ranom Entombedu prošire sasvim prirodnim giallo horror elementima i da imaju prominentne klavijature u postavi, što lepo osvežava surovu tuču koja je na jelovniku. Vrlo upečatljiv debi:

Rusi Whip imaju prvi demo, nazvan, korektno, First Lash i ovo su tri pesme mračnog, atmosferičnog brutal death metala koji koketira za bestijalnim black metalom. Zvuči jezivo pa i jeste, sa podugačkim kompozicijama i produkciom koja je korektna ali prilično hermetična, te ovu muziku svakako ne preporučujem nekoj generalnoj publici već ljubiteljima mračnog, htonskog i neprijatnog. Njima će ovo leći iz sve snage, pogotovo po ceni koju sami odrede:

https://whipovdeath.bandcamp.com/album/the-first-lash-demo

Evil Evolved je jedan od projekata prolifičnog Austina Chappella, sa saradnikom po imenu Alex Brumm i prvi (?) minialbum ovog projekta, The Symphony of Woe donosi vrlo pitak, skoro mi dođe da kažem „komercijalan“ death metal. Ne da je ova muzika mnogo melodična ili prijemčiva ali je za death metal standarde razgovetna i bez obzira na sve te blastbitove i urlanje, ima razumljive, hitoidne aranžmane, odličnu atmosferu i produkciju koja je bliskija normalnom slušaocu nego što je prosek. Kada bi Hate Eternal želeli da budu na, što se kaže, televiziji, zvučali bi ovako…

https://inzenmusic.bandcamp.com/album/the-symphony-of-woe

Wretched Idol iz Indijane takođe zvuče srazmerno razgovetno i prijemčivo na debi EP-ju Inferno. Ovo su tri pesme čvrstog ali i prilično prijateljskog death metala koji iako ne koketira sa deathcore i metalcore formulama, mislim, može da bude zanimljiv toj publici na ime svoje jednostavnosti i direktnosti. I, dobro, vokala.

https://wretchedidol.bandcamp.com/album/inferno

Gored Embrace* iz Čikaga na Demou 2021 sviraju surov, agresivan death metal koji odiše mirisom stare škole. Ove tri pesme su negde između ulične, primitivne estetike brutal death metala ranih devedesetih i samo za nijansu modernijih slam formula, sa programskom primitivnošću i tupom odlučnošću da se slušalac umlati u bezobličnu pulpu. No, Gored Embrace su u tome što rade dobri i mada su ovo podugačke i prilično hermetične pesme, producirane su vrlo dobro, odsvirane perfektno i ovaj materijal apsolutno ima svoju publiku:

*kakvo ime!!!!

https://goredembrace.bandcamp.com/album/demo-2021

Britanci Cognizance mi nisu bili rđavi na prethodnom albumu, mada sam gunđao oko prekomplikovanih aranžmana, plastičnog zvuka i previše deathcore koketiranja za moj ukus. Ali to je valjda taj moderni tech death zvuk. U svakom slučaju, novi album, Upheaval mi se prilično dopada. Bend je zreliji, aranžmani prošišćeniji i ovo je tech death metal koji sada impresionira pre svega zanimljivim pesmama a kojima je „tehnička“ svirka samo preduslov. Cognizance ovde imaju jako mnogo zanimljivih ideja i mada je produkcija i dalje malo beživotna za moj ukus, ovo je ploča koju ću sa zadovoljstvom slušati više puta da je proučim:

https://cognizance.bandcamp.com/album/upheaval

Američko-ruski slam projekat COVIDECTOMY je snimio i prvi album. Već sam pisao o prethodnim radovima ovog projekta i valjda je jasno da je većina bendova koji imaju „COVID u imenu“ nevredna ni sekunda pažnje, no, COVIDECTOMY su pristojan mada ne sad nešto izuzetan slaming death metal sastav koji na prvom albumu – i dalje za Inherited Suffering Records – a koji se zove Populate. Indoctrinate. Dominate. isporučuje vrlo komprimovani, granitno tvrdi ali kulturno ispisani slem. Nema ovde velike ambicije za proširenje granica žanra, ali ko voli ultrabrutalnu, tvrdu muziku  sa povremeno kul srednjetempaškim i sporim, mrvećim rifovima, imaće šta da posluša:

https://inheritedsufferingrecords.bandcamp.com/album/covidectomy-populate-indoctrinate-dominate

Rivers of Nihil su bend koji je vrlo popularan među izvesnim krugovima na, jelte, internetu, gde ima ljudi koje cenim. No, njihova izdanja do sada nisu bogznašta učinila za mene pa sam se ponadao da će pohvaljeni četvrti album, The Work, na kome se bend žustrije otrže od formule tehničkog death metala i deathcore strategija biti ploča za mene. Neće. The Work je svakako impresivan rad, sa ozbiljnim istraživanjem međužanrovskog prostora i puno mašte, te, jelte, RADA na spajanju raspoloženja, emocija i muzičkih pristupa, ali to sve uglavnom meni zvuči kao muzika za lift. Ili, hajde, kafić. Mislim, ne idem u kafiće, ali ako postoji muzika za metal kafe koji želi da ima i normalnu klijentelu što studira književnost i ide na festivale autorskog filma, The Work je ploča koju vrte na tamošnjoj MP3 listi. Zvučim odvratno, znam, pa ću vas svakako ohrabriti da ovo poslušate sami jer ja ovde čujem mnogo interesantnih momenata i samo nikako da oni kliknu sa MOJIM interesovanjima. Plus ta plastična, prekompresovana produkcija mi baš ne prija. Ali, kad se sve to stavi na stranu, ovo je intenzivno dobar album ambiciozne, avangardnije metal provinijencije:

https://riversofnihil.bandcamp.com/album/the-work

Poljski rodno mešoviti duo Vephar ima vrlo prijatan prvi EP, Human Beasts. Najveća kritika koju mogu da uputim ovom poštenom komadu brutalnog, starinskog death metala je da su bubnjevi producirani vrlo nedinamično a što ume malčice da bode uši s obzirom na ogromnu količinu blastbitova u aranžmanima. Sve ostalo? Odlično je. Bartłomiej Góral piše vrlo dobre pesme koje ne preteruju sa komplikovanjem u aranžmanima a opet imaju potrebnu količinu „narativa“ i drame ali pre svega velikih, zlih rifova. Pevačica Amira Gaafar isporučuje dubok, grlen vokal klasične tehnike i nepraštajuće surovosti, bez nekih vratolomija, samo ispaljujući stih za stihom guturalnog napalma. Vrlo dobro odsvirano, solidno producirano, vrlo preporučuljivo:

https://vepharmetal.bandcamp.com/album/human-beasts

Horror Pain Gore Death Productions za ovu nedelju imaju kompilaciju prvorazrednog death metala pod naslovom Death Metal Power From Beyond. Inspirisana klasičnim kolekcijama poput Death… Is Just The Beginning i slično, ova ploča okuplja krem andergraunda i ovde nema modernijih, uslovno rečeno „komercijalnijih“ death metal sastava naših dana. A opet, pedigre firme znači i da ovde nema amaterizma i sobnih pokušaja pa je upitanju vrlo prijemčiva gomila dobrih pesama, mračnih tema, velikih rifova i demonskih vokala. Ako su vam baš potreban poznatija imena, kompilacija sadrži i underground vedete kao što su Ribspreader ili Cadaveric Incubator, tako da, ne oklevajte već reagujte:

https://hpgd.bandcamp.com/album/death-metal-power-from-beyond

Danci Crocell su umesto da snime novi album, snimili dva EP-ja sa po četiri pesme: Funeral Bliss i Baptized in Bullets i ovo je bizarna ideja ali je muzika SJAJNA.Crocell sviraju  vrlo lepo spojen death metal skandinavskog tipa sa melodičnijim, pa i blago blekmetalskim strategijama, sve sa dovoljno d-beat punk ukrasa da i mi matori budemo zadovojni. Crocell pišu pesme kompleksnije nego što njihov snažni, razgovetni zvuk i himnični senzibilitet sugerišu ali ih na kraju ne pretrpavaju elementima i ovo je višeslojan ali kompaktan materijal sa kvalitetom aranžmana koji uveliko opravdava ubacivanje svih tih ideja u blender. Vrlo impresivno i vredno svake pažnje:

https://crocelldk.bandcamp.com/album/funeral-bliss

https://crocelldk.bandcamp.com/album/baptized-in-bullets

Poslednja sekcija, tradicionalno je posvećena tradicionalnom heavy zvuku i njegovim bliskim derivatima. Švedski hevi metal duo Wanton Attack upravo je izbacio istoimeni debi album i ovo je, barem po duhu, vrlo prijatna ploča. Dvojica članova Wanton Attack imaju dosta iskustva sa mnoštvom drugih projekata i ovde se čuje taj kvalitet svirke koji priželjkujete od debi albuma, sa svim tim suptilnim forama na basu, mnogo ideja na gitari, sa živim, ubedljivim bubnjem. Dve stvari treba ipak uvažiti. Prva je pevanje koje je, što kažu u Americi, svuda po mapi i možda će vas iritirati a možda će vam biti i kul. Bend se dosta oslanja na Mercyful Fate u svom svetonazoru pa tu nek ide i to osobeno pevanje. Drugo je što su pesme, pa, pisane više kao niska ideja nego kao precizno aranžirane kompozicije. Ne da Wanton Attack zvuče nezrelo ili diletantski ali ovde ne treba očekivati „klasično“ aranžiranje i pesme deluju kao ne baš tok svesti ali svakako kao nešto sklapano intuitivno radije nego po pravilima. Možda će vam to baš biti kul u vezi sa ovim albumom. Poslušajte:

https://wantonattack.bandcamp.com/album/wanton-attack-2

Rock’n’roll Summer Camp Vol​.​2 je kompilacija bendova koji sviraju sve od sirovog sludge metala (Tulpa) preko panka (Boogie Hammer) i Dooma (Throne) do istripovane bučne pank-psihodelije (Dead in a Club), i svi su zapravo prilično dobri tako da urgiram da se ovo posluša, a pogotovo da se čuje kako Tytus, iz Trsta obrađuju Divlje Jagode. Tako je! Motori! Idemo!

https://tytusband.bandcamp.com/album/rocknroll-summer-camp-vol-2

Doro Pesch proslavlja tridesetpetogodišnjicu Warlockovog poslednjeg albuma Triumph and Agony živim albumom, Triumph And Agony Live. Doro se sa decenijama izgradila u ozbiljan brend i mada nikada nije postala VELIKA pevačica, svakako se potvrdila kao važna metal ikona a ovaj snimak potvrđuje da je u određenoj meri izgradila i tehniku pa Triumph And Agony Live ima dosta ubedljivih pevačkih momenata, između onih drugih, jelte. Generalno, već znate da li je ovo za vas pa vas ne bih dalje zadržavao, Doro ima harizmu i pronosi baklju klasičnog kraut metala sa ponosom i elegancijom:

Teksašani Ryghär sviraju, dakle, „izvrsni varvarski epski hevi metal“, kako ide proglas uz njihov prvi album, Thurmecia Eternal i ovo zapravo nije PRETERANO varvarski iako se da reći da u zvuku ove postave ima i pomalo Manowar nestašluka. Ovo je svakako bend koji se ne stidi da zvuči osobeno uz vokale na koje se valja navići, neobičan miks i obilatu upotrebu klavijatura, te kompozicije koje se šetaju između okultnog roka i popičnijeg metala. Zanimljiva ponuda, svakako, ako već ne uspešna u svakom svom elementu ali lepo je čuti bend koji se trudi da bude drugačiji:

https://ryghar.bandcamp.com/album/thurmecia-eternal

Švedski jednočlani heavy metal projekat Mace’n’Chain ima prvi demo, Upon the Anvil Formed i ovo je pristojan, adekvatno sirov ali i dovoljno sofisticiran zvuk baziran na NWOBHM zvuku, sa melodičnim pevanjem ali i trešerskim gitarama. David Nilsson koji je sve ovo napisao ima osećaj za epski-metal-sa-skromnim-budžetom a gostujući gitaristi prže vrlo solidne solaže. Konačno, demo se završava obradom Kreatorove Pleasure to Kill pa je sve na svom mestu. Nilsson kaže da je prvi album skoro gotov pa ovaj projekat vredi držati na radaru:

https://macenchain.bandcamp.com/album/upon-the-anvil-formed

Kada Pure Steel Records u jednoj nedelji izbace tri albuma to je slavlje za ljubitelje klasičnog heavy zvuka. Nemačko-američki  Sceptor na svom drugom albumu, Rise to the Light cepaju pošten, znojav metal na razmeđi između ’80s klasike i proto-thrash formula. Ovo je melodično, staromodno, za nijansu prečisto producirano (ali doslovno samo za nijansu) i meni vrlo prijatno, a i vama će biti ako volite Running Wild, rani Helloween i slično:

https://puresteelrecords.bandcamp.com/album/rise-to-the-light

Za njima slede klivlendski HELLANDBACK čiji prvi album, A Thousand Years, vozi u jednoj napaljenijoh traci spajajući inovativni heavy zvuk po uzoru na Metal Church sa rokerskijim thrash zvukom koji izdavač poredi sa Overkill i Flotsam and Jetsam. Meni to sve ima smisla a bend ima pevača koji svakih par stihova odleće u falseto registre i, mislim, nije li to već, uz dobru, mesnatu produkciju i masne solaže dovoljno?

https://puresteelrecords.bandcamp.com/album/a-thousand-years

Konačno, treće izdanje je drugi album belgijskih Rebel’s End nazvan Sing to the Devil. Rebel’s End su nešto bliži hard roku i ovo je onaj klasičniji heavy metal, pa i malo sleaze metal zvuk koji ipak ide brzo i energično i nije ni na koji način usporen maštanjima o Top 40 singlovima i radijskom ekspoužru kakve su imali kolege osamdesetih. Otud je Sing To The Devil rokerska i žestoka ploča šmekerskih, himničnih refrena i znojave svirke. Belgija nam je, kad se malo razmisli, tokom istorije dala nekoliko izuzetno klasičnih metal bendova (Killer, Aborted…) i Rebel’s End dostojno nastavljaju tradiciju. Odlična svirka, dobra produkcija, milina:

https://puresteelrecords.bandcamp.com/album/sing-to-the-devil

Španski hevimetalci Löanshark su spojili svoja tri do sada izašla singla i EP-ja u album The Gangland Tapes i ovo je bio idealan saundtrak za kraj moje radne nedelje. Pričamo o pedigriranom heavy/ NWOBHM zvuku koji kao da je izašao iz ranih osamdesetih, neprirodnom hirurgijom spojen iz stvaralaštva Saxon, Killer, Krokus i, recimo Tygers of Pan Tang u njihovim najžešćim momentima. Sve u ovom bendu valja: krvoločni, masni rifovi, pevač koji zvuči kao zver u ljudskom obliku, moćan tempo, sirova a odlično odmerena produkcija – Löanshark su prosto autentični i ovde nema pozeraja ili ikakvih komercijalnih, jelte, konsideracija. Plej it laud iz sve snage:

A za kraj još vrhunskog hevi metala iz… Francuske. Tentation postoje nešto manje od decenije i Le berceau des dieux im je prvi album. I ubija. Ovo je, da se razumemo, album koji se završava pesmom čiji je naslov Heavy Metal i bio sam spreman da se iz dubine duše podsmevam bendu što se usuđuje da stavi ove dve reči u naslov ako im se muzika ispostavi kao kilava ili naprosto generička, ali Tentation su pokazali da imaju s čim da izađu pred žiri. Le berceau des dieux je dakle, vrlo lepa ploča klasičnog heavy metala, melodična, sa pevanjem na Francuskom, a snažna, glasna, šmekerska. Pesma koja album otvara, L’exode, sa svojim bržim srednjim tempom i himničnim refrenima je već odlična a kada posle nje bend ubaci u višu brzinu i krene da krlja to je da čovek zatvori oči i samo zastenje od miline. Naravno da su Tentation staromodni i sve to, ali oni svojom sjajnom svirkom i odličnim songrajtingom čine da staro bude novo i da žestoki metal zvuči kao idealna pop muzika i obrnuto. Album prvenac kakav bendovi samo sanjaju:

https://tentationfrance.bandcamp.com/album/le-berceau-des-dieux

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s