Mehmet Metal Mejhem: Nedeljni metal pregled 16-10-2021

Ova nedelja je uspela da bude bez nekih velikih i važnih izdanja što se mene tiče (mada su Twelve Foot Ninja izdali novi album ali to nije, jelte, moja furka itd.), a da se opet naupi solidna količina muzike koju vredi provrteti i kupiti. Zaronimo odmah u metalnu bujicu jer tamo ćemo naći biserje. I to od metala!

Premijum blek metal za predjelo! Atinjani Svartulven imaju prvi album i kako vam naslov, Ruins of Desolation, Transcendence for the Other Side, sugeriše ovo je mračni, okultni blek metal sa ambicijom da vas osvoji teatralnošću i širinom. I, mislim, odlično je. Nemam pojma ko su članovi ovog benda ali utisak je da je u pitanju iskusna ekipa jer je muzika ovde spakovana u dugačke, izvrsno napisane kompozicije koje ostavljaju izvanredan utisak ekonomičnim, promišljenim aranžiranjem ali i veoma dobrom produkcijom. Svartulven uspevaju da budu epski monumentalni a da ne smaraju sa izanđalim trikovima, već da su im pesme bazirane na energičnoj svirci i smeni izvrsnih ideja a zvuk im je organski, prijatan i dinamičan. Veoma dobar debi album benda koji još jednom podseća na istorijsku superiornost grčke blek metal scene:

https://svartulven.bandcamp.com/album/ruins-of-desolation-transcendence-for-the-other-side

A ako vam je ovo razgorjelo glad za grčkim blek metalom, a kome ne bi, obradovaće vas vest da Necromantia ima novi album. Ovaj projekat radi od kasnih osamdesetih i predstavlja jednu od institucija tamošnje scene. Pre par godina je najavljeno da će bend prestati sa radom ali, evo,     Γιώργος Ζαχαρόπουλος, sada jedini preostali originalni član je našao nove saradnike (vrlo pedigrirane muzičare koji su svirali u Rotting Christ, Ravencult i još dvadesetak bendova) i pred nama je novi opus. To the Depths We Descend… je zapravo tek peti album Necromantie ali je lep. Ovo je epski, dostojanstven, dekadentan, kako i sam Zaharopulos kaže, „aristokratski“, svakako teatralan blek metal sa lepom produkcijom, melodičnim, uzvišenim pesmama o, jelte, dubinama i đavolu, paklu i bezdanima… Necromantia ima finu komponenntu old school zvuka na svom albumu, izmešanu sa svim tim praktično simfonijskim aranžmanima i ovo se jako lepo sluša:

https://necromantiaofficial.bandcamp.com/album/to-the-depths-we-descend

Kasek-Nos je zanimljiv američki blek metal projekat aktivan od ove godine koji, doduše, ima sve odlike kućne radinosti, ali se trudi da od ove postavke izvuče ono najbolje. Novi EP, Death eternity in a Bed of Thorns  ima tri odlično napisane i maštovite pesme koje umešno mešaju metal, pank i rok elemente sa raznih strana spektra popularne muzike za intrigantan i zabavan finalni produkt. Čak ni miks uopšte nije loš sa posebno lepim zvukom gitara koje nisu preterano distorzirane i dopuštaju da se lepo čuju sve te dobre stvari koje im muzičari rade. Impresivno:

https://kasek-nos.bandcamp.com/album/death-eternity-in-a-bed-of-thorns

Siguran sam da ime prvog albuma bavarskog benda Guldan, Überfahrt znači nešto pametnije, ali meni, koji ne znam Nemački, u glavi je samo da to mora da znači „prdež nad prdežima“. Strašno, mator čovek a tako… Elem, Uberprdež je dopadljiv, sirovi, vrlo svedeni blek metal album koji treskaju dva namazana mladića što vole da se slikaju u prirodi. Iako ovde ima „emocija“, Guldan se uspešno drže dovoljno lo-fi dela blek metal spektra, kako u zvuku, tako i u jednostavnoj svirci, da njihova kombinacija prostih pesama i bazične, korektne izvedbe deluje mojim ušima pankerski šarmantno a ne kao distorzirana pop muzika. Fino.

https://guldan.bandcamp.com/album/berfahrt

Finski duo Earthly Form mi je mnogo lepo legao ove nedelje. Njihov drugi EP, Screaming winds je ispunjen brzom, sirovom i energičnom svirkom, sa rifovima koji imaju taman koliko je potrebno skandinavske melanholije i hladnoće, te produkcijom koja je blago „kućna“ ali adekvatna. Nema ovde previše filozofije, Earthly Form naprosto čukaju brzo i ubedljivo sve vreme i mada će nekome smetati nedinamičan zvuk udaraljki, pesme su lepo napisane i ima to sve dovoljno hipnotičke energije da zadovolji čoveka:

https://earthlyform.bandcamp.com/album/screaming-winds

Šveđani Avdagata sa svojim prvim EP-jem, Damnatio Cursus pogađaju „slatku tačku“ u mom srcu i ušnom sistemu. Ovo je melodičan, gizdav i razuzdan black-death metal koji ide brzo, udara jako i ima vrlo heavy, vrlo snažan zvuk, a da opet u prvi plan dođu melodije i prijatne, epske teme. Naravno, mastering forsira glasnoću i kompresiju ali makar je to ovde donekle u skladu sa muzikom koja ima death metalsku disciplinu i tvrdoću a blekmetalsku epičnost i liričnost. Fina ploča:

https://avdagata.bandcamp.com/album/damnatio-cursus

Kad vidim da se pojavilo novo izdanje ruskog Блёв u meni se sudare dve emocije. Prva je oduševljenje jer blackened grindcore ovog ruskog projekta do sada me nije izneverio. Druga je strah jer nivo kompresije koji odlikuje njegove snimke doslovno je štetan po moje uši. Novi album, Без перемен, kako mu i ime sugeriše, ne donosi nikakve promene. Ovo je i dalje superioran jednočlani (?) blackened grind, sa sjajnim rifovima, dobro napisanim pesmama i nivoom agresije ali i emotivnosti kakav treba znati spakovati u pesme od kojih neke traju i po preko pet minuta. A Блёв ZNA. Zvuk je, pa, da, očekivano, NEIZDRŽIVO glasan. Ja razumem da neko hoće da mu muzika zvuči glasno ali ovo je album koji maltene ne mogu da preslušam u jednom cugu jer me uši doslovno bole. No, može to i iz više pokušaja a vredi onoliko. Блёв kida:

https://blackenedvomiting.bandcamp.com/album/–3

Kvebečki Ulfhednar ne svira blek metal ali ih stavljam u ovaj deo ovonedeljnog pregleda jer mi se čini da ono što oni rade najpre interesuje blek publiku. Naime, debi EP ovog kanadskog sastava Wolves ov Vinland ima šest pesama epskog, znojavog i zabavnog vikinškog metala sa sve naglašenom melodičnošću (uključujući na momente tipične „mornarske“ vokale i pesme o pivu), ali sa zvukom i izvedbom koji su žestoki i abrazivni u dovoljnoj meri da meni ovo upada u „ekstremniji“ deo metal spektra. Ulfhednar vole to što rade i ozbiljno se trude oko aranžmana a pošto imaju uho za himničnu melodiju svakako ih treba overiti:

https://ulfhednar2.bandcamp.com/album/wolves-ov-vinland

Italijani Orgrel sviraju vrlo dobro shvaćen 2nd Wave blek metal koji bih, da ne znam da je ovogodišnja berba, bez problema doživeo kao nešto iz devedesetih godina. Što je meni prijalo i Red Dragon’s Invocation je ploča koju mogu da preporučim bez zazora. Dobro je napisana, ima lep, prirodan zvuk i bend zvuči zaokruženo i zrelo, kombinujući žestinu i ipak izvesni emotivni raspon, i ako vam ne smeta što je stilski ovo zaista prilično starinski zvuk, uskačite bez oklevanja:

https://orgrel.bandcamp.com/album/red-dragons-invocation

Kad smo već u Italiji, iz Venecije dolazi vrlo sirovi projekat Arcano Pensiero a koji na EP-ju Alla ricerca del proprio essere i pored te sirovosti zvuka i disonance, zapravo pokazuje zavidne muzičarske ali i kompozitorske kvlaitete. Ovo je napeta, energična muzika koja je blek metal sa jednom urbanom, nervoznom dimenzijom i s obzirom na cenu od „dajte koliko mislite“ ovo je izdanje koje ne treba propustiti:

https://arcanopensiero.bandcamp.com/album/alla-ricerca-del-proprio-essere

Njemački Dødsdrift na drugom albumu gađaju manje-više istu metu kao i na prvom. Sve što sam rekao i tada, mogu da ponovim: ovo nije previše po mom ukusu ali je kvalitetno i pošteno i ko voli melodično, epski a dobro odsvirano i energično, valjaće mu. Zvuk je, doduše toliko iskomprimovan da je to na granici parodije, ali dobro neko voli da mu je sve napucano…

https://vendetta-records.bandcamp.com/album/dnis

https://dodsdrift.bandcamp.com/album/dnis

Iako je EP Sorrowing jednočlanog projekta Sorrowing iz Filadelfije jako predvidiv pa i pomalo generički atmosferični blek metal, meni se na kraju dopala hipnotičnost i doslednost onog što je Brandon Baun napravio. Ovo je solidna kućna produkcija i pristojan kvalitet svirke a monotonost i dinamička ujednačenost muzike zaista imaju jednu umirujuću, zavodljivu dimenziju. Pritom, čovek na momente ode dovoljno daleko u pravcu psihodeličnog roka da meni i to bude lepo. Plaćate koliko želite:

https://sorrowing.bandcamp.com/album/sorrowing

Ne znam ko stoji iza kanadskog projekta Iluzja i njegovog debi EP-ja, ali ko god da je, opasno cepa. Ovo je blek metal sviran u sasvim tradicionalnom maniru ali sa kvalitetom pesama koji solidno odskače od proseka, odličnim zvukom i vrlo organskom a disciplinovanom svirkom. Iluzja je i melodična, a naslovi pesama sugerišu i određeni optimizam ali na izdanju preovladava strastvena, radosno destruktivna atmosfera a EP se čak prvih par dana nije ni naplaćivao. A sada je jedan mizerni kanadski dolar! Jako, jako dobro:

https://iluzja.bandcamp.com/album/self-titled-ep

Isto Kanađani, Crystal Coffin, osveževajuće, tematski su okrenuti spekulativnoj fantastici ili, konkretno na drugom albumu, Stairway Eternal, elektrani u Černobilju i fiktivnim scenarijima koji u sebi imaju mnogo sipmatične mašte. A i muzika je vrlo solidna. Svakako, ovo je moderni blek metal koji sasvim bez stida izlazi iz kalupa i naginje „post“ strategijama, ali Crystal Coffin se ne iživljavaju sa aranžmanima i dužinom pesama i ovo je prijatno svedeni a opet efektni naučnofantastični blek metal nove generacije koji me ispunjava poverenjem da će i kad mi odemo sa ove planete, sve biti kako treba:

https://crystalcoffin.bandcamp.com/album/the-starway-eternal

Idemo sad na stoner, sludge, doom metal, psihodeliju… Ako imate mnogo vremena, ali i strpljenja, The Wright Valley Trio imaju novi album. Ovaj bend iz Visbandena skoro da redefiniše sporost jer njihov doom/ sludge ide zbilja glacijalnim tempom. Na novom, četvrtom albumu, Der Weg (tj. Put) prva kompozicija je samo uvodni dron – koji traje duže od četrdeset minuta. Ostale dve pesme su svaka po skoro pola sata ekstremno sporog, repeitivnog, ali u suštini prijatnog, teškog doom zvuka sa jakom distorzijom, lepim rifovima i smislenim razvijanjima teme. Treći deo zapravo ima i u izvesnom smislu postrokerski vajb, sa dosta emotivnijom izvedbom i harmonijama koje su setne i prijatne. Meni se ovo dopada, i bend svira odlično sa profi, kvalitetnom produkcijom, ali svakako treba biti naštimovan na njihovu frekvenciju:

https://wrightvalley.bandcamp.com/album/der-weg

Look Like Gelfling su iz Birmingema – britanskog – što je već preporuka samo za sebe kada svirate sporu, tešku muziku. Njihov EP .​.​.​from the cave nudi vrlo simpatičan spoj gruverskog sludge metala i postrokerskih atmosfera, sa propisnim količinama surovosti i emocije i samo ga kolje prilično garažni kvalitet snimka. Što generalno ne bi ni smetalo, ali vokali ne zvuče kako treba i valjalo bi im malo studijskog peglanja. No, Look Like Gelfling obećavaju i vredi ih imati na radaru:

https://looklikegelfling.bandcamp.com/album/from-the-cave

Nemam ideju ko su i šta su londonski Moth ali oni kažu da su album The Moth Prophecies snimili pre gotovo trideset godina a tek ga sada objavljuju, i to po ceni koju sami odredite i pričaju da je u pitanju „dragulj“ hard roka i… Pa, skoro da su 100% u pravu. The Moth Prophecies je izvrsno napisana ploča zrelog, višeslojnog hard ’n’ heavy zvuka sa puno dobrih ideja, odličnim gruvom i razbijačkom pevačicom. Ovo je i muzika koja ni pre trideset godina ni danas ne zvuči ni napadno žanrovski ni trendi već neposredno i „rokerski“ u opštem smislu. Pre trideset godina je grandž bio najvrelija alotropska modifikacija „teže“ gitarske muzike ali Moth nemaju očigledne veze sa ovim žanrom mada će se dopasti i publici koja voli grandž kao i bilo kome ko voli žestok, energičan teški rok.

https://moth7.bandcamp.com/album/the-moth-prophecies-2

Shadowcastor je jedan momak iz Raleja u Severnoj karolini a čiji EP, Devil Shit, uprkos imenu, nije ni blizu sranja. Ovo jeste relativno lo-fi, snimljeno kod kuće, ali je zapravo vrlo solidan hard rok garažnih kvaliteta i ima gruva i štofa sa pesmama poput Campfire Vampire ili Cocaine Werewolf. Autor kaže da ova muzika nikada nije trebalo da ugleda svetlo dana ali dobro je da jeste a još bolje bi bilo da se snimi u pravom studiju sa pravim producentom itd. Mada je i ovako okej:

https://shadowcastor.bandcamp.com/album/devil-shit-2

Njemački Redscale svira vrlo prijemčiv, lep, pa i pomalo „komercijalan“ stoner rok/ hard rok na albumu The Old Colossus. Ovo je vrlo kvalitetan materijal sa lepim, himničnim pesmama i odličnom produkcijom i, u nekom drugom vremenu, Redscale bi bili bend namenjen stadionima i milijunima vrištećih fanova.

https://redscale-berlin.bandcamp.com/album/the-old-colossus

Psylocybia je jednočlani poljski projekat koji kombinuje doom metal, gothic metal, možda malo blek metal uticaja, malo industriala, možda malo i nu-metala (!!) itd. za jedan u principu za moj ukus premelodičan ali svakako ličan, ekspresivan i dobro napisan materijal. Album Utopian Chimera Rising je njegovo delo od pisanja, preko svirke do miksa i masteringa i ovo je impresivno sklopljena ploča koja će se dopasti mlađima od mene mnogo više nego prastarom i raspalom meni:

https://psylocybia.bandcamp.com/album/utopian-chimera-rising

Bogami je odličan segedinski Rothadás. Prvi album ovog dua iskusnih muzičara, Kopár hant​.​.​. az alvilág felé donosi nam prefinjeni death-doom metal čija se prefinjenost sastoji u odličnom zvuku i pesmama koje zvuče jednostavno, intuitivno, prirodno. Bend uspešno stresa sa sebe većinu žanrovskog balasta i usredsređuje se na proizvodnju efektne, neposredne muzike koja šamara teškim rifovima i ide sporim, ali ne izveštačeno presporim ritmom. Vrlo lepo osveženje u jedno kišno popodne…

https://rothadasdeathdoom.bandcamp.com/album/kop-r-hant-az-alvil-g-fel

Da ostanemo u Mađarskoj, imamo i ove nedelje jedno izdanje Psychedelic Source Records. No, ovo je izdanje različito od njihove uobičajene ponude džemova poznate ekipe. Come and See je pravi bend, sastavljen od dva Amerikanca i jednog Rusa koji žive u Budimpešti a ranije su svirali pod imenom Chinese Rolex. Kažu da nisu više želeli da se drže čvrstih struktura i da su želeli da prigrle „kolaps“ pa otud promena imena ali i usmerenja svirke. No, da ne bude zabune, album, Volume I. (sa sve tačkom na kraju) je ZNATNO strukturiraniji i bliži „normalnoj“ muzici od uobičajene PSR ponude. Ali je i odličan. Ovo je gruvi, strastveni psihodelični rok sa sve pevanjem, tekstovima i promišljenim aranžmanima, produciran vrlo lepo a po zvuku i senzibilitetu blizak Psychedelic Source Records vrednostima u dovoljnoj meri. Vrlo lepo osveženje a i prodaje se, kao i sva ostala izdanja ovog izdavača, za koliko date. Ne propustiti:

https://psychedelicsourcerecords.bandcamp.com/album/volume-i

Wax Brain iz Zapadne Virdžnije cepaju glasan, pa na momente i brz stoner rok koji je više u „volimo provod“ nego u „volimo apokalipsu“ raspoloženju većinu vremena, ali pritom ne zvuči ni isprazno hedonistički, nego nekako dostojanstveno i… supstancijalno. Čak i pesma Sativa na njihovom debi albumu, Hive Mind, koja je pankerski komad za šutiranje o, jelte, drogiranju, ima jednu zdravu, pozitivnu energiju. Pristojno producirana ploča, i odlična svirka ovog snažnog kvarteta.

https://waxbrain.bandcamp.com/album/hive-mind

Shadows Taller Than Souls je ime koje se dosta očigledno poziva na Cepeline, ali ovaj bend iz Milvokija je bliži, jelte, Blek Sabatu po zvuku. Kolekcija Rough Stuff ima četiri pesme koje su demo snimci iz 2019. godine i ovo je lep, faziran, psihodeličan stoner rok sa tim nekim „alternativnim“ prelivom, gde se ne forsira težina koliko lep gruv i hipnotičke melodije. Pretpostavljam da bend nije baš mnogo aktivan ali ovo je lepo i plaća se koliko sami kažete:

https://stts.bandcamp.com/album/rough-stuff

Zagrepčani Torpedo18 zvuče vrlo retro na svom EP-ju  To Hell And Back koji mene vraća u rane osamdesete i uživanje u muzici na razmeđi ritma ’n’ bluza i metala. Dakle, ovo je hard rok, ili stoner rok ako više volite, sa dosta bluzerskih elemenata i zvukom koji je prijatan, hrskav i razumno dinamičan. Bend zvuči dosta staromodno, naravno, ali ko voli ovu vrstu muzike ima čemu da se poraduje:

https://torpedo18.bandcamp.com/album/to-hell-and-back

Nešto sasvim drugačije donosi finski kombo Stain čiji EP, Only Black sa tri pesme isporučuje skoro pola sata masivnog, mrvećeg sludge metala koji ide sporo ali ubedljivo valja svoje velike, zarazne rifove. Dobar zvuk, mada vrlo glasan i uprkos svoj toj buci, hipnotična, moćna svirka:

https://stainsludge.bandcamp.com/album/only-black

Izraelski NŪR na svom drugom EP-ju, Negative Transfer, nudi bolan, abrazivan sludge metal. Nema ovde mnogo originalnosti, novih ideja, svežeg zvuka itd. ali NŪR su ubedljivi u onome što rade i kako to obično kažemo, za one kojima se sviđa da im ne bude prijatno, Negative Transfer nudi tri kvalitetne, dramatične pesme koje imaju i gruv i bol.

https://suiciderecordsswe.bandcamp.com/album/negative-transfer

Berlinski Sheev su snimili prvi album, Mind Conductor i ovo je prijatan i raznovrstan progresivni stoner/ sludge metal. Bend nije zainteresovan da slušaoca spoji sa patosom težinom i agresijom, ili barem ne SAMO za to, pa su pesme dinamične i međusobno prilično različite, sa puno melodičnih elemenata ali ne nauštrb gruva. Bude to dobra, lepo producirana muzika na kraju, sa potencijalom i za krosover u srazmerno mejnstrim vode. Lepo.

https://sheev.bandcamp.com/album/mind-conductor

Zato su finski Craneium sve samo ne progresivni. Ne da je njihova muzika regresivna, nije, zapravo je maštovita i fino napisana ali njihov treći album, Unknown Heights je pre svega album gruva. Mada je to sve varljivo i brzo se čuje da su Craneium jednako melodični i dinamični kao i Sheev, samo da je u njihovoj muzici gruv osnova i da kompozicija izrastaju oko njega umesto da se smišlja kako da se doda u pesme koje imaju složenije aranžmane. I ovaj album ima taj mejnstrim krosover potencijal a da ne izdaje stonerski hardkor tako da, lepo, poslušajte:

https://craneiumband.bandcamp.com/album/unknown-heights

Smadr su danski trio negde na rameđi garažnog roka i stoner roka i nekako su se namestili na baš dobro mesto. Album Wolpertinger zvuči odlično i pun je lepih rifova, te stamenog, poletnog ritma, gde pomalo ekscentrično pevanje ne da ne smeta nego svemu daje i malo karaktera. Smadr su baš, ono, bend za koncert na kome ste se zatekli slučajno i koji vas pesmu po pesmu do kraja potpuno oduva:

https://smadr.bandcamp.com/album/wolpertinger

Buzzürd iz Teksasa sviraju prijatan, jako fazirani stoner/ hard rok na EP-ju The Offering sa četiri pesme gde ima ponešto za svakoga. Recimo, prva pesma, naslovna, je brži, energičniji komad sa skoro radijskim potencialom dok je druga, Swamp Wraith bliža mračnim, atmosferičnim doom formulama. Treća je okultni doom itd. Lep, topao zvuk i solidna svirka, lep EP:

https://buzzurd.bandcamp.com/album/the-offering

Dosta dugo smo čekali da prestižni sardinijski izdavač Electric Valley Records izda album takođe sardinijskog psihodeličnog sastava Loose Sutures ali A Gash With Sharp Teeth And Other Tales je konačno pred nama i ovo je očekivano dementna, lepo distorzirana, gruverska ploča grindhouse psihodelije i drogiranog faz roka. Kako i omot obećava, ovo je kinematična, raznovrsna, pa i prilično seksi kolekcija narko-himni sa lepom, prljavom produkcijom i odličnim stavom. Vredelo je čekati:

https://evrecords.bandcamp.com/album/loose-sutures-a-gash-with-sharp-teeth-and-other-tales

https://loosesutures.bandcamp.com/album/loose-sutures-a-gash-with-sharp-teeth-and-other-tales

A Ripple Music se ne zaustavljaju ove jeseni pa smo ove nedelje dobili novi album teksaških High Desert Queen. Ovo je, za ovog izdavača već tipično kvalitetno produciran i zreo rok-zvuk čiji desert rock ima i solidan potencijal da bude simpatičan i publici koja sebe genralno ne vidi kao ciljnu grupu za stoner i slične podzemne, i drogeraške, žanrove. No, ovde ne manjka gruva i kvalitetnih rifova:

https://ripplemusic.bandcamp.com/album/secrets-of-the-black-moon

Melvins su snimili više nego dvoiposatni album akustičarske muzike. Stvarno? Stvarno. Five Legged Dog je izbor iz karijere benda koja sada pokriva skoro četiri decenije, pa još sve dopunjeno obradama Stonesa, Alicea Coopera, Redd Kross… Već znate da li ovo želite ili ne a Mike Patton koji je izdavač je odredio sasvim korektnu cenu od 14 dolara za daunloud:

https://melvinsofficial.bandcamp.com/album/five-legged-dog

Diode iz Britanske Kolumbije su, pak, sjajni na albumu  Radiant Blue Crash koji je kolekcija poletnih, energičnih hard rock/ acid rock pesama, odlično snimljena, napisana i izvedena. Svi u bendu pevaju pa je Radiant Blue Crash primereno harmoničan album, na kome distorzirane, nestašne gitare što prskaju feedback na sve strane, sparinguju sa orguljama, a ritam sekcija zakucava snažno a osećajno. Ovo je devet pesama čiste rokenrol proslave i potpuno mi je nejasno zašto Diode ovo daju po ceni koju sami odredite ali da vredi i para i vremena – vredi. Ne propustiti:

https://diodeband.bandcamp.com/album/radiant-blue-crash

Prelazimo na najbrži deo današnje ponude, thrash, hardcore, grindcore i death metal. Kanađani Korrosive sebe korektno opisuju kao „Extremely caustic thrash with blasts“ i živi album, Live at the Rockpile isporučuje baš to. Mnogo zlih rifova, vrištavog vokala, energične, disciplinovane svirke, generalno dobrog provoda. Album je snimljen i miskovan vrlo pristojno a kvalitet koji Korrosive isijavaju sa svakom pesmom je neupitan. Beng jor hed tu dis.

https://korrosivemetal.bandcamp.com/album/live-at-the-rockpile

Sa imenom kao što je Critical Terror ova ekipa iz Kolumbije ne može da svira ništa drugo nego thrash metal i tako i jeste. Renace El Terror je EP sa tri prilično kompleksno aranžirane ali nabadačke, žestoke thrash metal pesme, sa čistom, solidnom produkcijom (mada… bubanj, znate već, mnogo je dinamički ravan) i puno truda oko gitara. Vrlo solidno a plaćate koliko hoćete:

https://criticalterror.bandcamp.com/album/renace-el-terror

A sa imenom kao što je Dungeon Crawl, mladi kalifornijski sastav ne može da svira ništa drugo do nerdovski thrash metal, zar ne? Debi album se, još pritom, zove Roll for Your Life i ovo je svakako ploča za ljude koji vole thrash metal barem koliko i pen and paper RPG-ove. Sreća pa ni muzika nije loša mada i kod Dungeon Crawla ta nedinamičnost bubnjeva malo kvari lepotu, ali ovo su solidne, trešerske pesme, sa lepim rifovima i pevačem koji ima dosta karaktera a kako je muzika mahom brza, pogodna za bezumno šutiranje, od mene može da dobije samo blagoslov i palac na gore:

https://dungeoncrawlofficial.bandcamp.com/album/roll-for-your-life

I Brain Bomb iz Njemačke već imenom telefoniraju da će svirati thrash metal/ thrashcore i tako i jeste. EP Brain Bomb ima dve besne, lepo producirane i solidno odsvirane pesme niskog štima, grubog vokala i disciplinovano odsviranih trešerskih rifova koji čoveka nose iz šutke u šutku. Meni ne treba ništa više u životu da budem srećan a Brain Bomb još i ovu lepotu daju po ceni koju sami odredite:

https://brainbomb.bandcamp.com/album/brain-bomb-thrash

Argentinci Frantic sviraju jednostavan, ali častan i neposredan thrash metal na svom prvom albumu, Martillazo. Nema ovde nekih neviđenih fora, pa čak ni ikakve modernije interpretacije žanrovskih matrica, Frantic jednostavno vole dobar rif, brz tempo i imaju pevača koji može da nabode dve note (skoro!) ali ume da izvuče pristojan falset kad treba. Korektno, nostalgično, lepo:

Australijski Tumour svoju Bandcamp stranicu taguju i sa „diablo 2“ i sa „ibuprofen“ što je… zanimljivo. No, EP North Wstern Death je mešavina thrash metala, black metala, death metala, d-beata i možda malo gruverskih elemenata, kvalitetno odsviran, težak i masivan i daje se za koliko sami ponudite. Vredi:

https://tumour.bandcamp.com/album/north-western-death

Kad smo već kod Australije, jedan od najvećih bendova sa kojima sam imao čast da delim binu, Hard-Ons ima novi album. Ekipa koja je počela sa radom još osamdesetih i posle više od trideset godina zvuči ubedljivo, sveže i autentično, valjajući kvalitetan, energičan punk rock na ploči  I’m Sorry Sir, That Riff’s Been Taken. Imao je bend i tvrđih i mekših albuma od ovoga, ali Erekcije su na ovoj ploči vrlo ubedljive i moćne, sa odličnim pesmama, ekonomičnim aranžiranjem, izvrsnom produkcijom i generalnom demonstracijom pedigrea i iskustva. Fantastično:

https://hard-ons1.bandcamp.com/album/im-sorry-sir-that-riffs-been-taken-2

Kad smo već kod panka koji voli metal, britanski Acid Claw su IZVRSNI na debi albumu Horror Comic. Ovo je sjajna mešavina panka i metala sa solidnom količinom iznenađujuće sjajno umešanog ska zvuka i lepom atmosferom na albumu koja svemu daje finu komičnu crtu a da to ne podriva pankersko-metalsku energiju muzike. Ovo je toliko dobro sklopljeno – sa odličnom produkcijom i vrlo kvalitetnom svirkom na svim instrumentima, uključujući saksofon i klavijature – sa sjajno napisanim pesmama da bi, uz malo reklame, Acid Claw mogli da budu brutalno uspešan sastav, makar među populacijom koja voli horor filmove ali ne smeta joj da se uz njih smeje. Izvrsno:

https://acidclaw.bandcamp.com/album/horror-comic

Quiet su iz Južne Karoline i njihov EP Volume II je metalcore u vrlo starom značenju te reči. Dakle, ovo je metalizirana hardkorpank muzika, sa svom eksplozivnošću i abrazivnošću koju to podrazumeva. Meni se dopadaju lajavi vokali, stalne promene ritma i gruv koji uprkos njima uspeva da se održi na nogam ai nosi pesme u pravom smeru. A i cena je fleksibilna, tj. sami je određujete. Vredi:

https://quietsc.bandcamp.com/album/volume-ii

SNAFU su iz Detroita i njihov thrash metal i sam u sebi ima solidnu količinu hardcore punk gena, mada je ovo čvršće, brže i metalskije. U pitanju je, reklo bi se, bend iskusnih muzičara mada ne mogu da kažem da sam za ikoga ovde ikada čuo ali su debi album Exile​/​/​Banishment producirali sasvim pedigrirani ljudi a masterovao ga je Joel Grind. Utoliko, ovo je zvučno vrlo dobro a muzički nudi kvalitetan, zao ali disciplinovan thrash sa samo malo te neke iskonske death metal pretnje u zvuku. Jedanaest pesama i puno dobre svirke:

https://snafuhc.bandcamp.com/album/exile-banishment

Split je dovitljivo ime za bend, a ovaj bend iz Sent Luisa ima i novi EP koji se takođe zove Split. Lukavo! Enivej, Split sviraju srednjetempaški ali agresivni i za mene dovoljno zabavni metalizirani hardcore sa sirovom ali solidnom produkcijom i kvalitetnim izvedbama. Takođe vam daju da sami odredite cenu za daunloud. Fer!

https://splitstl.bandcamp.com/album/split

Šveđani World in Ruins samo štancuju EP-jeve ove godine pa im je In Misery već drugi za par meseci. Al je dobar. Ovo je i dalje metalizirani, masivni skandinavski D-beat hardcore i bend je i dalje u odličnoj formi i svirački i kompozitorski. Plus ta masna, hrskava produkcija. Odlično!

https://worldinruins.bandcamp.com/album/in-misery

Parižani Parlor izvode vrištavi, energični posthardkor sa dosta elemenata haotičnog hardkora što, znam, sve zvuči kao da se neko zezao i izmišljao podžanrove, ali vite vi koja je godina i koliko smo duboko zagazili u postmoderno stanje. Liotar bi, da je živ cenio bend koji između brutalnih brejkdauna i vrištanja ubaci sempl simatičnog mačijeg mjauka, a možete i vi ako vam sve ovo zvuči zanimljivo. EP se zove Comments i evo ga ovde:

https://parlormusic.bandcamp.com/album/comments-2

Hexella su mi se dopali i pre par nedelja sa svojim prvim EP-jem, pa sam sa ljubavlju i odobravanjem preslušao i novi – A Road in Hell. Ovaj teksaški duo sjajno spaja hardcore punk i black metal, zadržavajući spontanost i sirovost koju ova kombinacija sugeriše, ali pakujući sve u kvalitetno napisane i odlično producirane pesme. A Road in Hell ima pet jako dobrih kompozicija i mada je cena od sedam dolara prilično jaka, Hexella imaju sve razloge da se ponose:

https://hexella.bandcamp.com/album/a-road-in-hell

Filipinski Swineslaughter ima album sirovog, energičnog grindcorea, We Are Your Enemy. Ovo je producirano grubo, jeftino i sa očiglednim apetitom da se naškodi slušaocu a pesme su kratke, jednostavne ali efektno napisane. Swineslaughter ne izmišljaju neke nove formule u grindcoreu ali donose korektnu količinu energije, besa i zlovolje da budu vrlo prijemčivi za pravu publiku:

https://swineslaughter.bandcamp.com/album/we-are-your-enemy

Loose Teeth iz Toronta svoju kolekciju demo snimaka nazvanu samo demos najavljuje za Januar ali se već može cela čuti na Bandcampu. Ovo je matematički metalizirani hardcore/ powerviolence sa korektnom količinom disonanci i vrištanja, solidnim zvukom i pesmama koje su grčevite, rastrzane ali dovoljno sigurno napisane da se meni ovo dopadne:

https://looseteethhc.bandcamp.com/album/the-demos

Na drugom delu hardcore spektra su vankuverski Culminate čiji je EP Rake over the ashes sav u nabadačkom gruvu i plesnom srednjem tempu. Ovo je negde između metaliziranog moshcorea i „čistog“ beatdowna i mada ni jedno ni drugo nisu moji preferirani podžanrovi, Culminate su dobri. Ovo je solidno producirano i puno zapaljivih rifova, sa lepom energijom i kvalitetnim muziciranjem. Fino:

https://culminate.bandcamp.com/album/rake-over-the-ashes

Conversion iz Nju Hempšira trpaju kvalitetan D-beat na EP-ju Rot. Ovo je možda i pomalo „blackened“, sa tim vrištećim vokalom i malo blastbeatova, ali je osnova muzike energičan d-beat hardcore sa jakim rifovima i debelim zvukom. Fino, a naplaćuje se koliko vi želite:

https://conversionnh.bandcamp.com/album/rot

Oh, novi EP Pupil Slicer? Aj dont majnd if aj du! Collective Unconscious ima jednu novu pesmu, naslovnu naravno, koja je sporiji, meditativniji komad sa malo „mekšim“ zvukom ali i dalje visokim nivoom tenzije, a EP ima još dva živa komada tipično mrveće svirke. Mirrors are More Fun than Television je lep omaž Samu Lakeu a Pupil Slicer će vam pohoditi snove svojim paklenim, košmarnim zvukom:

https://pupilslicer.bandcamp.com/album/collective-unconscious

Kalifornijski Death’s Eminence na svom četvrtom albumu vrlo korektno sviraju death metal koji se uspešno raspinje između klasičnih brutal death formula, old school death zvuka ali i melodičnijih, atmosferičnijih pesama. In a Hideous Dream Made True je iznenađujuće eklektična ploča kojoj na kraju vernost nekim death metal elementima (vokal, recimo) možda i malo odmaže jer je ovo u muzičkom smislu vrlo napredno i nadahnuto. Zanimljiv album a koji se u daunloud formi prodaje za koliko vi želite da potrošite:

https://deathseminence.bandcamp.com/album/in-a-hideous-dream-made-true

Rusi Paroxysm Unit na svom demo snimku Promo 2021 daju dosta dobar pregled svojih sposobnosti. Ovo je tehnički, brutalni death metal koji impresionira kvalitetom svirke i mada su pesme sastavljene iz milion delova koji, kako se to obično kaže, mogu da idu i nekim drugim redosledom, bend ima lepršav pristup svirci i utisak je da ovde samo pokazuju mišiće. Solidno producirano za demo, puno i avangardnijih elemenata koji ne haju za uobičajene harmonske i ritmičke ideje, ovo je mene dobro protreslo i ostvilo gladnim za još. Plaćate koliko hoćete:

https://paroxysmunit.bandcamp.com/album/promo-2021

Prijao mi je debi album virdžinijskih Eradicant nazvan Hideous Symmetry (mada napominjem da slika na omotu nije simetrična). Ovo je energičan, mišićav a opet ne bezdušno „tehnički“ death metal. Eradicant sviraju brzo i imaju nervozne aranžmane koji ne vole da mnogo ponavljaju istu stvar, ali opet pesme su napisane tako da te stalne promene deluju kao prirodne mutacije i sve ima lep, naturalistički gruv. Lep zvuk, takođe. Odličan debut! A još i plaćate koliko hoćete. Ne propustiti.

https://deatheternalva.bandcamp.com/album/hideous-symmetry

Hate Inclination je mladi kalifornijski brutal death metal duo u kome sada svira i hipertalentovani klinac Nikhil Talwalkar iz Anala Stabwound. Ovo je slično njegovom matičnom projektu, dakle, ima zdravu infantilnost ali i jaku tehničku superiornost pa eponimni mini LP vredi čuti ako ste, er, infantilni ali cenite tehničke kvalitete:

https://hateinclination.bandcamp.com/album/hate-inclination

Kad smo već kod mržnje, poljski blackened death metal sastav Hate ima novi album. Rugia je očekivano razbjijačka ploča epskih atmosfera i mašinnski preciznog mitraljiranja iz svih oružja sve vreme. Hate imaju sličan problem kao i Hate Eternal (da li je sličnost u imenima slučajna) a taj je da je njihova muzika toliko brutalna da posle izvesnog vremena umori uho i potrebno je da muzičari upru iz sve snage da u svoj nepraštajući, beskompromisni „sve vreme svom snagom“ stil ubace dovoljno varijacija, ideja i svežine da ostanu relevantni. Rugia je već dvanaesti album Hate i moram da kažem da su se ljudi potrudili i da je meni ovo prilično uzbudljivo i zabavno:

Upon Stone su melodični death metal bend iz Los Anđelesa, ali mada njihov debi EP, Where Wild Sorrows Grow ima gomilu klasičnog melodeath programa, pa i povremeno naginje preblizu metalcore formulama za moj ukus, sa druge strane, ovde ima i dosta propisnog thrash metal senzibiliteta da meni ne bude neprijatno. Doduše, prve dve pesme su mi notabilno bolje od poslednje, ali ima i tu lepote. Poslušajte:

https://uponstone.bandcamp.com/album/where-wild-sorrows-grow

Nisam siguran da li je  Live MDF 1 legitimno izdanje za Suffocation s obzirom da ga je na Bandcampu objavio prilično sumnjiv profil koji digitalni daunloud hoće da vam naplati čak 22 dolara i nema ni jedno drugo izdanje i nazvan je po prvom albumu Suffocation i tvrdi da će uskoro izdati ovaj album i na fizičkim nosačima ali ne i kada… Dakle, mnogo solidno uverljivih signala da je ovo uzmi-novac-i-bježi operacija od koje sam bend neće videti ni dinara. Ali sam koncert, snimljen na Maryland Death Festu 2003. godine je JEBANJE keve. Suffocation već imaju jedan odličan živi album u katalogu i naravno, JuTjub je pun njihovih živih snimaka ali je svejedno pravo zadovoljstvo čuti ovaj materijal najboljeg death metal benda u istoriji u naponu snage. Frank the Tank na vokalima je raspoložen i za pevanje i za priču, Mike Smith koji se sveže vratio u bend podseća zašto je jedan od najuticajnijih bubnjara u metalu, a Terrance, Josh i Guy su zla mašina na žicama. Izbor pesama? Sjajan. Zvuk? Odličan. Moćno.

https://effigyoftheforgotten.bandcamp.com/album/live-mdf-1

Završimo sa heavy metalom. Black Sites su dopadljiv progresivni heavy metal sastav iz Čikaga i mada njihov brend muziciranja nije nužno sasvim ugođen sa mojim interesovanjima (previše progresivno, premalo cheesy), treći album, Untrue im je vrlo kvalitetan. Ovo je odlično napisana, dobro producirana muzika sa bendom koji se trudi oko pesama i mada ih Metal Archives poredi sa Mastodonom i Voivodom, mislim da je ovo pre za Fates Warning publiku koja će se oduševiti:

https://blacksites.bandcamp.com/album/untrue

Slight Lie su iz Slovačke i njihov EP, Where Is Your Peace Now! Nudi melodični, himnični heavy/ power metal koji ne mora da bude baš sasvim po mom ukusu da bih nahvalio kvalitet izvedbe, sigurno aranžiranje i odličnu produkciju. Dobro, bizarna obrada Scootera na kraju me jeste malo zatekla, ali ovo generalno obećava:

https://slightlie.bandcamp.com/album/where-is-your-peace-now

Španski Evil Hunter su me prijatno iznenadili svojim drugim albumom čije bi ime pre 2-3 godine spadalo u sasvim prihvatljiv metal asortiman a danas zvuči praktično izlizano – Lockdown. No, muzika je kvalitetan klasični heavy metal koji se izdvaja pevačem što se postavlja negde između Acceptovog Udoa Dirkschneidera i Krokusovog Marca Storacea. Dakle, baš klasika. Muzika je apsolutno u tom maniru, sa prijatnim osavremenjavanjem, da stvari ne budu baš retro, sa takođe odlično napisanim pesmama. Bend voli melodiju ali voli i žestinu, ima odličan zvuk i sve u svemu je idealan za klasičnog heavy metalca. Zašto Demons records ovo još nisu stavili na svoj bandcamp ne znam, ali ovo vredi slušati i kupiti ako volite klasični, cheesy ali znojav i pošten heavy zvuk.

Grindcore izdanje nedelje i, uopšte, album nedelje je debi album nemačkog projekta Feind, trija koji razbija vrlo tehnički, maštoviti grindcore koji me najpre podseća na neke klasične radove iz ranih godina ovog veka poput izdanja  Agoraphobic Nosebleed i Fuck… I’m Dead, sa tim talentom za pravljenje kratkih a distinktnih pesama, dobrom produkcijom i generalno puno karaktera. Da ne pominjem anime omot iza koga se krije zapravo dobra muzika. Pa to je ređe od čaše ledeno hladne limunade u pustinji! Vokali su jedna od stvari koje ovaj bend izdvajaju, a gitarski rad, sav u disonancama i slemerskim cepanjima je izuzetan. Dinamični aranžmani čine da pesme od po pola minuta zvuče kao prave kompozicije a album  Ambulante Hirnamputation je i sav na Nemačkom jeziku za taj finalni glanc originalnosti. Na sve to još i sami birate cenu. Ne časiti ni časa, ovaj bend zaslužuje podršku:

https://feind.bandcamp.com/album/ambulante-hirnamputation

One comment

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s