Mehmet Metal Mejhem: Nedeljni metal pregled 30-10-2021

Kako je helouvin popularan svuda, pa i u metalu, a što je prirodno, tako je i ova nedelja ispunjena spuki i skeri albumima za svačiji ukus. Pogledajmo.

Prvo pa blek metalno! Prvi album švedskog jednočlanog projekta Häxkapell a nazvan Eldhymner je prilično impresivan. Autor, Janne Posti je dosta iskusan i vidi se da je u ovaj projekat ulio najveći deo svoje raskošne instrumentalističke i kompozitorske ekspertize pa je Eldhymner interesantna kombinacija klasičnih, ledenih blek metal matrica i simpatično upredenih narodnjačkih motiva na klasičnim instrumentima. Solidno producirano i sa trudom da kompozicije budu distinktne, vredno slušanja:

https://haxkapell.bandcamp.com/album/eldhymner

Lichen su američki trio iz Virdžinije koji sviraju mračan, okultni blek metal očigledno pod velikim uticajem Bathory čiju jednu pesmu i izvode. No, ovo nije prosto obožavanje Quorthona koliko obožavanje Satane i mraka pakla, kroz muziku koja je sirova i vođena intuicijom ali ne i nekvalitetna. Hermetično, naizgled nihilistično ali ako ste na pravoj talasnoj dužini, i hipnotično, pa i optimistično:

https://lichenusbm.bandcamp.com/album/igne-natura-renovatur-integra

Britanski (jednočlani) projekat Spider God je počeo sa radom prošle godine i do sada naređao nisku EP-jeva i split izdanja, sa relativno ujednačenim kvalitetom. Novi EP, Skugglösa ljuset / Shadowless Light je drugi u seriji izdanja inspirisanih Ingmarom Bergmanom i njegovim trima fimovima koji su se doticali vere (Through a Glass Darkly, Winter Light i The Silence). Mislim, lepa tema, dobar uzor. A ni muzika nije rđava, mada ne zvuči previše „bergmanovski“. Ovo je melodičan, brz i prijatan blek metal sa svedenim aranžmanima i skoro pankerskim usredsređivanjem na centralne teme u pesmi. Uz pristojnu produkciju i lepe melodije, meni to sasvim ispunjava svrhu i ima smisla:

https://spidergoduk.bandcamp.com/album/skuggl-sa-ljuset-shadowless-light

Isto jednočlani, ali iz Italije je Kolossus, bend sa već drugim albumm u par godina rada, a koji se zove, jednostavno, „K“. Kolossus svira moderan, melodičan blek metal sa malo post metal naklona, ali i sa propisnom količinom šurenja i vrištanja u svojim kompozicijama. Kad se čovek malo udubi vidi da ovo zvuči prilično zdravo, bez za „novi“ blek metal tradicionalne upeglanosti produkcije i sa zapravo mnogo lepih ideja u temama i melodijama. Helliminator koji ovo sve svira i peva je čovek sa očigledno titanskim količinama nadahnuća pa je i ovaj album pun zanimljivih rešenja i neočekivanih formata za muziku koja se načelno drži proverenih ideja. Vrlo dobro:

https://kolossusblackmetal.bandcamp.com/album/k

I australijski Sylvan Awe su dosta melodični ali njihova je muzika „prirodnija“, sa aranžmanima koji se podređuju prijatnim, melanholičnim temama na gitari, ali sa brutalnim, agresivnim vokalom, i svirkom koja je poštena, isto „prirodnjačka“ i glasna. Meni ta kombinacija prija i pošto bend zaista između ostalog peva i o prirodi sve se to lepo uklapa. Album Transcend im je drugi i vredi ga poslušati iz sve snage, sa svim njegovim finim gitarskim melodijama i očajničkom atmosferom:

https://sylvanawe-northernsilence.bandcamp.com/album/transcend

https://sylvanawebm.bandcamp.com/album/transcend

Invoke iz Kostarike nisu tako naglašeno melodični i ovo je mračniji, hermetičniji blek metal za ljude koji vole „okultno“ i preteće. EP Ex Oblivione ima onaj klasični prštavi zvuk sa gitarama koje kao da nemaju trunku bas frekvencija u svom setapu, a pesme su mračne ali sa dovoljno epike da se lepo slušaju. Lepa ploča:

https://theinvokerite.bandcamp.com/album/ex-oblivione

Zato je Ancient Obscurity povratak u nešto melodičnije vode. No, ovaj finski jednočlani sastav je, tipično finski, reko bih, oštar, i sirov sa izvrsnim odnosom prirodne, jednostavne svirke i pamtljivih, lepih tema. Album Nimettömät Maat dolazi posle gomile EP-jeva koje je autor, Valtteri Pasanen radio poslednjih osam godina i ovo je sazrela, fina muzika koja se drži jednostavnosti ali ima puno karaktera:

Degotten iz Čilea imaju novi EP, Todeshymne i pošto su, očigledno, u pitanju himne smrti, ne treba očekivati ništa dobro. Ali, ako VOLITE himne smrti, ovo je zapravo dobro. Degotten imaju simpatičan thrsaherski pristup blek metalu pa iako se ne ubijaju od razbijanja kalupa, ovo je EP lepih rifova i dobre atmosfere:

https://degotten.bandcamp.com/album/todeshymne

Ofstingan su Amerikanci i satanisti. Njihov EP Sacrilegious Offerings je već treći koji su izbacili ove godine i u pitanju je kvlaitetan moderni blek metal sa dosta upeglanim zvukom i dosta atmosfere ali svakako i sa solidnom količinom agresije i rafiniranog satanizma. Pristojno:

https://ofstingan.bandcamp.com/album/sacrilegious-offerings

Norvežani Stryknin sebe taguju i sa „true kult black metal“ pa odmah znate da su ozbiljni u ovome što rade. EP Yersinia Pestis im je prvi EP posle četiri godine rada i ovo jeste lepa, agresivna a atmosferična ploča sa dosta himničnih elemenata, ali i sa tvrdom, disciplinovanom svirkom. Ima ovde i death metal elemenata, no bend se svakako drži epske blek metal matrice i, tematski fokusiran na bolest i smrt, isporučuje kvalitetnu muziku. Fino:

https://officialstryknin.bandcamp.com/album/yersinia-pestis

Belgijski Goat Torment je žestok, brz i zabavan na svom trećem albumu, Forked Tongues. Ovo je sasvim jednostavan, čak primitivan blek metal okrenut rifu i brzini, bez mnogo sofisticiranosti u koncepciji ali sa visokim nivoom kvaliteta u egzekuciji i produkciji. Meni tako nešto uvek bude zabavno pa tako i ovde gde mogu bez mnogo filozofije da pustim da me stihija nosi:

https://goattorment.bandcamp.com/album/forked-tongues

Nisam očekivao da mi se naročito dopadne album lo-fi blek metala koji je snimio jedan momak u Melburnu, kao već drugi ove godine, ali, eto vraga, Flammeum II projekta Alloxylon je odličan.     Scott McLatchie piše fine, lične ali ne hermetične pesme, sa svirkom koja je razmetljivo dobra. Naravno, nema ovde nekakvih meditacija na gitari ili ičeg sličnog, ovo je pržački, emotivni blek metal koji piči iz sve snage i ide najbrže što može, sa moćnim, lirskom energijom nabijenim melodijama i rafalnom paljbom iz svih instrumenata, očajničkim vrištanjem i produkcijom koja zapravo najviše doprinosi hermetičnosti ovog izdanja, ali, kao paket, ovo je odlično. Platite koliko hoćete ali platite jer ovo vredi:

https://alloxylon.bandcamp.com/album/flammeum-ii

Pređimo na najsporiji deo ovonedeljne ponude: stoner, doom, sludge, psihodeliju… Chorosia su „progresivni sludge metal“ bend iz Beča i, mislim, mada mi se duša buni protiv ideje da sludge može da se svira „progresivno“, ovo je makar interesantan album. A kad kažem „ovo“, mislim A Call to Love, drugi album ovog benda koji je pun smena ritma, bizarnih (dis)harmonija, mutantskog vrištanja ali i surovog ritmičkog diktata kada je to zgodno. Chorosia su progresivni ali zvuče primitivno što je idealna kombinacija i album je, ako volite ovako abrazivan i negostoljubiv zvuk, zapravo pun odličnih pesama:

https://chorosia.bandcamp.com/album/a-call-to-love

Posle progresivnog sludgea stiže… er… death slunge? Ni ne znam šta tačno sviraju People Suits iz države Vašington ali ovo je muzika lepjivog gruva i vokala koji su, pa, upečatljivi i prave pred vašim ušima čitavu pozorišnu predstavu. Mini LP  Six is Plenty ima baš toliko, šest pesama koje su napisane zapravo kompleksno i sa gruvom koji uspeva da obuhvati mnogo promena ritma i čudnih zaokreta i ovo je baš onako, duo ispao iz andergraunda da vas oduševi i zainteresuje za još:

https://peoplesuits.bandcamp.com/album/six-is-plenty

A evo onda malo i blackened sludge metala. Hirkum je jednočlani projekat iz Meksika ali novi EP, Одинокий волк ima ime na Ruskom a naslove pesama (i tekstove, pretpostavljam), na Engleskom. Lepo zamešatlejstvo. Muzički ovo nije bogznakako originalno uprkos toj multižanrovskoj smicalici ali je Hirkum prilično karakteran, ima osećaja za gruv i iskoristio je primitivni, jeftini setap opreme za snimanje na najbolji način. Ponekad su dobar gruv i pristojan rif sve što vam u životu treba.

https://hirkum.bandcamp.com/album/-

Klastos su Šveđani sa EP-jem Silver God a koji ima tri pesme lepog, prijatnog, toplo faziranog doom/ sludge metala taman da čoveku ugreje srce i dušu u ove jesenje dane. Klastos ne filozofiraju preterano i vole teške rifove, spor, stamen tempo i jednostavne melodije koje se mogu izvući iz promuklog grla. Fino:

https://klastosklastos.bandcamp.com/album/silver-god

Takođe švedski Throneless ima treći album, Pariah i ovo je mračan, jako nisko naštimovan, mrveći doom metal koji ima gruv i pokretačku energiju ali se od sve te tmine ništa skoro ne razaznaje i utisak je da padate u crnu rupu, špagetizovani plimnim silama koje kreira ogroman gravitacioni bunar. Jedino je vokal tračak svetlosti u ovoj tmini ali to je, da ne bude zabune, svetlo očajanja. Ko voli Conana i slične bendove, Throneless su za njega:

https://thronelessdoom.bandcamp.com/album/pariah

Voice of Doom iz Nju Džersija su jako dobri na svom novom EP-ju, Night Tide. Ovo su dve pesme teškog roka, primereno ugođenog sa atmosfrom aktuelnog spuki praznika a bend zvuči pedigrirano, sa odličnim rifovima sjajnim pevanjem i sitnim ukrasima i trikovima koji osvežavaju već vrlo dobre kompozicije. Ovo je, ponoviću, jako dobro, kao neka idealna kombinacija Black Sabbath i Danziga, sa vrhunskim gitarskim radom i odličnom produkcijom, pa se iz sve snage preporučuje svakom ko voli hard rok, doom ili psihodeliju:

https://voiceofdoom.bandcamp.com/album/night-tide

Teško da bih Čileance Wayeiya na prvi pogled nazvao metalom, oni zapravo više, kad se ne udubljujete, zvuče kao new wave bend, ali ovo je istovremeno i superioran psihodelični rok sa dosta elemenata koje metalci vole: jaki rifovi, tvrd, zarazan gruv (slušajte, recimo, L(i)cor), znojava, moćna svirka. Album Polpox ima deset izvrsnih pesama, sa muzičarima koji se prosto poigravaju sa svojim instrumentima, zanimljivom produkcijom i beskrajno mnogo odličnih ideja. Izvrstan album:

https://wayeiya.bandcamp.com/album/polpox

Sludge metal koji vrte Šveđani Slôdder na istoimenom debi albumu nije naročito originalan ili maštovit ali je vrlo korektno odsviran, lepo snimljen i karakteran. Ko voli spor, valjajući gruv, teške, repetitivne rifove, urlajući vokal i svirku koja je disciplinovana ali ne mašinski dosadna, vrlo će se lepo udati na ovom albumu. Mučno ali umiljato:

https://sldr.bandcamp.com/album/sl-dder-2

Italijanski izdavač Heavy Psych Sounds Records kaže da je split album bendova Giöbia i The Cosmic Dead, nazvan The Intergalactic Connection /Exploring The Sideral Remote Hyperspace „psihodelični-spejs split stoleća“. I, znate šta… Možda su i u  pravu. Ovo je, čak i za jako visoke standarde ove firme, izuzetno. Italijani Giöbia su predobri u svojoj kombinaciji gitarskog gruva i kinematskih klavijatura (slušajte genijalnu giallo intoniranu Julia Dream!!!) a The Cosmic Dead su toliko duboko u svemiru da skoro ni ne želite da se vratite kada se njihovih skoro dvadeset minuta ritualne svirke završi (kad kupite elbum na njemu je i kraći edit iste kompozicije, ako biste da je puštate na radiju). Apsolutna lektira:

https://heavypsychsoundsrecords.bandcamp.com/album/gi-bia-the-cosmic-dead-the-intergalactic-connection-exploring-the-sideral-remote-hyperspace

Izašao je i kompletan album Devil’s Bridge velškog sastava Dope Smoker. Ako se sećate, pre nekoliko nedelja smo o najavi za album pričali, konstatujući da je ovo vrlo prijemčiv, spor, hipnotički moćan stoner rok i da od albuma očekujemo sjajne stvari i, pa… Evo tih sjajnih stvari. Sedam pesama jako spore, jako fazirane, psihodelične svirke koja gotovo da zaobilazi uši i svojim niskofrekventnim vibracijama napada sam mozak, a koja nije prosto omažiranje Sleepa i drugih klasičnih stoner radnika već propisno zaokružen iskaz? Tako je. Priuštite sebi.

https://evrecords.bandcamp.com/album/dope-smoker-devils-bridge

https://teschiodischi.bandcamp.com/album/devils-bridge

Ripple Music su nam povodom helouvina dobacili dva singla svojih vedeta, jedan za dolar, drugi po ceni koju sami odredite. Doctor Smoke su EKSTREMNO u ’80s sleaze metal formatu za ovu priliku i ako volite Motley Crue i Bon Jovi, Trick or Treat je za vas. Salem’s Bend su više psihodelični i gruverski orijentisani i No Blood in Bone je eteričnija ali i dalje opaka i udaračka hard rok pesma za sladikusce. Ne propustite:

https://ripplemusic.bandcamp.com/track/trick-or-treat

https://ripplemusic.bandcamp.com/track/no-blood-in-bone

Švedski Monolord sijaju na albumu Your Time to Shine sa savršenom kombinacijom teških, moćnih rifova i psihodeličnog, melodičnog pevanja. Ovo je old school doom metal koji perfektno meša kanabinoidni gruv sa psihodeličnom melanholijom u produkciji što je prigodno sirova i neprskana i sa pesmama koje su uprkos sasvim svedenoj formi moćne i epske. Ubitačna ploča:

https://monolord.bandcamp.com/album/your-time-to-shine

Thrash! Speed! Grind! Punk! Hardcore! Pa i death metal! Idemo: Metachrist​ su bend koji meša thrash metal i hardcore punk na način koji zvuči kao ispao direktno iz osamdesetih. Dakle, prirodno, spontano, pokazujući jasne rodbinske veze i zajednička interesovanja. Ne pričamo o skejterskom krosoveru već o mračnijoj, sirovijoj muzici koja asocia na Sacrilege i Hellbastard – bendove koje Metachrist​ i citiraju kao uzore. Bend je već imao izdanje gde je obrađivao Anti-Cimex a album  Fall Into Bloody Carnage  je sasvim na liniji opisane politike i, uz solidnu produkciju i zvuk vrlo lojalan ’80s uzorima dopašće se svakom starom krastpankeru i metalcu.

https://metachrist.bandcamp.com/album/fall-into-bloody-carnage

https://hamaskrecords1.bandcamp.com/album/metachrist-fall-into-bloody-carnage-lp

Nisam ni znao da i u Rusiji ima Istra, ali ima, i iz nje su trešeri Thrashold of Pain. A čiji je prvi album, Grounds for Demise, sjajan. Ovo je žestok, moćan, brz i jako sigurno odsviran thrash metal sa odličnim, promuklim pevačam, moćnom ritam seksicjom i fenomenalnm gitarama. Thrashold of Pain su naprosto zaokružena ponuda, thrash metal postava koja kapira žanr do te mere da svira pesme koje su naizgled jako jednostavne, ali su ispunjene detaljima što osvežavaju formulu do mere kada se čovek legitimno zapita zašto više thrash bendova ne pokazuje ovakvu kreativnost. Album je, vidim, izašao još letos, ali tek sad na Bandcampu a pošto se daje za koliko sami ponudite, vredi ga pomenuti. Mislim, odličan je:

https://thrasholdofpain.bandcamp.com/album/grounds-for-demise-2

Sigurno ste u raspoloženju za speed metal koji kolje, pali, odvodi u roblje i generalno zavija u crno. Kako znam? Pa ko od nas nije? Srećom, njemački Dying Victims Productions je spremio baš ovakav obrok u formi prvog albuma takođe njemačke postave Knife. Kad vam se bend zove „nož“ i album se zove „nož“, stvari možete da uprskate samo preteranim filozofiranjem. Ili stavljanjem Vuka Draškovića na omot. Knife, srećom, izbegavaju obe ove zamke. Ovo je spontan, kvalitetan ali smišljeno priprost speed metal sa lepim rifovima, rokerskim solažama i vrištavim pevačem, produciran prirodno i odsviran pošteno, u znoju čela svog. U naslovima pesama se pominju veštice, smrt, demoni, crkva, sveštenik i sve te druge tradicionalno metalske stvari, zajedno sa crnom kožom pa je ovo svakako i blago referencijalna ploča, ali srećom sa dobro napisanim pesmama i bez preteranog promišljanja. Baš kao iz bakine kuhinje:

https://dyingvictimsproductions.bandcamp.com/album/knife-knife

Isti izdavač potvrđuje svoj sjajni ukus kasetom Chapter I: Before the Trial čileanskog sastava Insight. Insight su nov bend i njihov blend speed i heavy metala zvuči sveže, ne naglašeno retro, a posebno je lepo kako momci kombinuju vrhunski izvođački kvalitet sa lepom produkcijom i pesmama koje forsiraju temu i atmosferu, provlačeći superkvalitetnu svirku gotovo neprimetno. Četiri pesme i odlična ponuda za svega tri dolara koji se traže za daunloud:

https://dyingvictimsproductions.bandcamp.com/album/insight-chapter-i-before-the-trial

Slaughter Master su „najgori metal bend sa Kejp koda“ ali ako je njihov demo/ EP Demo-Lition primer najgorosti, pa pitam se kakvi su onda oni najbolji na sceni masačusetskog grada… Ovo je nabadački, razigran thrash/ core stil sa puno gruva i lošeg raspoloženja (sem u pesmi Tequila! koja je… pa, čućete…), odsviran sigurno, pun stava i obdaren sasvim korektnim jeftinim studijskim zvukom. Slaughter Master ne sviraju prebrzo ali muzika im je jako energična i nabijena besom do pucanja. Meni ovo odlično a plaćate koliko želite:

https://slaughtermaster.bandcamp.com/album/demo-lition-ep

Teksaški Parasitic Violence sebe taguju i kao blek metal bend, ali ovo je mnogo više pank izmešan sa thrashom nego nekakav blek metal. Pričamo o jednostavnim pesmama, pankerskoj svirci, pržećim, prostim rifovima i pevaču koji dementno urla sve vreme. EP Parasite ima i po koji trešerski rif (D.O.N.T., recimo), čisto da može da se opali pošten hedbeng na koncertu ali je većina svirke brza i lomatava. I to je lepo:

https://parasiticviolence.bandcamp.com/album/parasite

Burn Alive su iz Londona i sviraju „londonski hardcore“. Ovo je, svakako i teško i metalizirano i siledžijski, kako to već danas ide, ali ima i eksplozivnost i elemente haosa koji oplemenjuju formulu. Disonance, plesni ritmovi, tenzija, ali i blastbitovi i dobra produkcija karakterišu EP  Exercise Your Right To Die koji je na kraju vrlo impresivna ploča:

https://youwillburnalive.bandcamp.com/album/exercise-your-right-to-die

Recimo da Ball of Light iz Sinsinatija sviraju nekakav hardcore, a kakav, to već neka klasifikuju mlađi i pametniji od mene. Album Acedian Ruin ima jedanaest pesama žestokog, vrištavog čukanja, sa pesmama koje imaju jednako gruva i velike brzine, te emotivne melodičnosti ali i paklene distorzije. Meni sve to kao paket vrlo prija pa preporučujem:

https://balloflight.bandcamp.com/album/acedian-ruin

Česi TheWitch (tako se piše, bez razmaka) sviraju vrlo težak, jako distorziran d-beat pank sa malo blek metal elemenata i to im fino ide. EP Weltende ima samo tri pesme pakleno teških gitara i brze svirke od kojih ni jedna ne prebacuje 79 sekundi. Pošteno. I valjano:

https://thewitchcz.bandcamp.com/album/weltende

Za još d-beata imamo odličan split EP italijanskih Thørn i estonskih Ognemöt. I jedni i drugi imaju težak, masivan zvuk, niske štimove i kompleksnije metalizirane pesme koje ipak ne gube pankersku vučnu silu i energiju. Uglavnom, odlična produkcija i kvalitet u songrajtingu, pa se ovo preporučuje bez rezervi:

https://thorncrust.bandcamp.com/album/th-rn-ognem-t-split

https://ognemot.bandcamp.com/album/ognem-t-th-rn-split-2021

Ukrajinski Mortal Vision na svom debi albumu, Mind Manipulation zvuče odlično, kombinujući moćne thrash rifove sa malo death metal elemenata za fini deaththrash koktel koji podseća na staru Sepulturu ili Sadus. Ovo je odsvirano vrlo dobro, sa svim potrebnim elementima, uključujući odlične solaže i mada bi picajzla mogla da zameri na malo nedinamičnom bubnju, produkcija je svakako solidna i prilagođena muzici koja je rifaška, puna promena ritma i smera. Odličan album koji rezurektuje jedan stari ali ne istrošeni format:

https://mortalvision-ua.bandcamp.com/album/mind-manipulation

Islandski BASTARÐUR je lepo odmerena kombinacija old school skandinavskog death metala, panka, thrasha i rokenrola i debi album, Satan’s Loss of Son je zabavan, jednostavan a ne plitak, pun finih, patiniranih rifova i energičnog pevanja. Da su Entombed i Anti-Cimex upali u mašinu za mlevenje mesa i da je sve to posle stavljeno u burek dobili bismo BASTARÐUR:

https://bastardur.bandcamp.com/album/satans-loss-of-son

Norvežani Phantom Fire imaju šarmantan debi album, The Bust of Beelzebub na kome se staroškolski speed metal susreće sa skandinavskim black metalom. Ovo nije tek uobičajeni blackened speed zvuk kakav danas sviraju mnogi, već muzika sa dosta kompleksnijim aranžmanima i više atmosfere. A opet, tu su i klasična speed oračina i blek metal cepačina. Mračno, a prijemčivo:

https://edgedcircleproductions.bandcamp.com/album/the-bust-of-beelzebub

Waking the Cadaver iz Nju Džersija se vraćaju posle osam godina albumom Authority Through Intimidation a koji je bez sumnje njihova najzaokruženija, koncepcijski i stilski najurednija ploča. Objavljujući sada za Unique Leader, pomalo ozloglašeni slam bend na novom albumu ima čistu, napucanu, modernu produkciju i pesme koje kapiraju koncept dinamike i aranžiranja. Nisu meni Waking the Cadaver ni sada najomiljeniji bend iz slem orbite ali četvrti album im je zreo u postavci i razmetljivo kvalitetan u izvedbi. Bend svoju muziku sada opisuje kao slamming gore groove i ovo je uistinu dobra kombinacija termina koja sasvim uspešno dočarava ono što ovaj album radi. Vredi.

https://uniqueleaderrecords.bandcamp.com/album/authority-through-intimidation

Švedski mladi bend Morbid Breath ima EP, drugi ove godine, No Mercy for the Dead i ovo je simpatičan, pomalo garažni, pomalo pankerski deaththrash metal. Dve pesme, solidan gruv, pristojna jeftina produkcija, srce na pravom mestu:

https://morbidbreath.bandcamp.com/album/no-mercy-for-the-dead

Takođe Šveđani, Grand Cadaver su i neka vrsta Swedish Death Metal supergrupe, sa članovima Dark Tranquility, Katatonia, Treblinka, Disrupted, HammerFall, Tiamat itd. itd. itd. u postavi. Sa lajnapom gde je na vokalu Mikael Stanne i očiglednom orijentacijom na kalsični swedeath zvuk, debi album nazvan Into the Maw of Death je i pomalo predvidiv paket teških rifova, jednostavnih aranžmana i mračne atmosfere. Grand Cadaver svakako ne pokušavaju da se nametnu nekakvim originalnim pristupom žanru ali je ovo kvalitetno napisan album kome je u prvom planu pre svega fan service za ljubitelje i ovih deset kratkih, ekonomičnih pesama to isporučuju u velikoj meri:

https://grandcadaver.bandcamp.com/album/into-the-maw-of-death

Bizarre je bizarno jednostavno i pogodno ime za death metal bend pa su se Španci Bizarre lepo dosetili da ga uzmu. Bend radi već više od pola decenije ali Invocation Codex im je debi album i ovo je fini, mada ne naročito originalni lavkraftovski death metal sa prijatnom, mračnom atmosferom, ponekim kvalitetnim rifom i jednostavnim, funkcionalnim aranžmanima. Bizarre se trude da ne komplikuju, čini mi se, puštajući lepo smišljene rifove i mračno-melodične teme da rade većinu posla i ovo je uglavnom dobra odluka. Prijatan, svakako ne revolucionaran ali prijemčiv album:

https://bizarredeath.bandcamp.com/album/invocation-codex-lovecraftian-death-metal

Sulphurous iz Kopenhagena su vrlo prijatni na drugom albumu, The Black Mouth of Sepulchre. Ovo je old school death metal u svojoj osnovi, sav u mračnim rifovima, organski pravljenim aranžmanima i lavkraftovskom hororu i kogod od death meala traži pre svega atmosferu, rif i karakter a ne smetaju mu aranžmani koji su maštoviti i idu tamo gde bend oseća da treba a ne tamo gde bi teorija rekla da je najlogičnije, The Black Mouth of Sepulchre će mu biti po meri:

https://darkdescentrecords.bandcamp.com/album/the-black-mouth-of-sepulchre

Exsul iz Arizone su istovremeno i hermetični i divljački agresivni na drugom EP-ju, Allegoresis. Ovo je death metal samo za najzagriženije fanove primitivnosti a koji istovremeno traže da ona bude i sofisticirana. Zvuči oksimoronski pa možda i sasvim moronski ali Exsul demonstriraju kako se to radi:

https://caligarirecords.bandcamp.com/album/allegoresis

Italijani Huronian su možda i premelodični za mene ali njihov debi album, As Cold as a Stranger Sunset zapravo na intrigantan način kombinuje melodični death metal i melodični black metal za jednu ekspresivnu i prijatnu kolekciju pesama koje drže pažnju i impresioniraju energijom. Nije ovo rđavo, uopšte:

https://doloremrecords.bandcamp.com/album/as-cold-as-a-stranger-sunset-album

Čileanci Evil Damn se lože na Lavkrafta i sve što uz njega ide pa im se i debi album zove Necronomicon, no ovo nije mračni, kavernozni death metal već prijatan, old school death metal zasnovan na trešerskim rifovima i znojavoj, grajnderskoj svirci (sa sve jednom obradom Sarcofago na kraju). Pesme ne osvajaju nekom ingenioznošću i originalnošću ali ima ovde jednog autentičnog šarma i produkcija je lepa:

https://evildamn.bandcamp.com/album/necronomicon

Kanadski Archspire su jedna od svakako najvažnijih grupa u savremenom tehničkom death metal krilu scene i mada su generalno antiteza svega onoga što ja u principu tražim u death metalu, makar i tehničkom, novi album, Bleed the Future im je odličan. Jeste, ovo je i dalje besmisleno „plastično“ producirano sa potpuno nedinamičnim zvukom i aranžmani su sklopljeni oko ideje da slušalac stalno treba da se čudi kako je ovo uopšte moguće radije nego da se vozi zajedno sa muzikom, ali ta vrsta razmetljivosti ume da uđe u apsurdnu preteranost koja je za mene dovoljno METAL. Bleed the Future je kao da je neki osmobitni kompjuter iz osamdesetih godina pogođen munjom postao samosvestan i navukao se na death metal. A i ja sam samo čovek i neki koncepti su mi neodoljivi:

https://archspire.bandcamp.com/album/bleed-the-future

Svakako najmemorabilnija death metal ploča ove nedelje je drugi album mineapoliskih Sunless. Ovo nije, da bude jasno, čist death metal već njegova progresivna vrijanta koja forsira disonance i matematičarski ali gruverski srednji tempo, no Sunless su vrlo dobri u ovome što rade. U prvom redu, imaju lep zvuk, sa finim, dinamičnim masteringom i pristojnim miksom, a to se onda uklapa uz muziku koja je i meditativna i hipnotična a uvek pošteno nabadačka i napadačka. Treba voleti ovakav songrajting, sav u tangentama i metaidejama, ali svakako preferiram ovu vrstu progresive u odnosu na kvazi-džez kakav nam se ponekad prodaje pod ovom firmom, pa ako volite metal koji je „pametan“ ali ne beži od svog imanentno „podzemnog“ etosa, Ylem je ploča koja će vas duboko zadovoljiti.

https://sunlessband.bandcamp.com/album/ylem

Uđimo u zadnji segment, i carstvo heavy metala, power metala, industriala… Brazilci Creatures rezurektuju zvuk sleaze metala osamdesetih godina prošlog veka sa ogromnim uspehom na debi albumu, takođe naslovljenom Creatures. Ovaj duo je ne samo postigao odličan zvuk i produkciju već je i do visokog sjaja uglancao sposobnost za pisanje hitova, pa više od jednog od ovih komada sasvim lako mogu da zamislim kako dominiraju listama radio-stanica neke 1986. godine. Slušajte, recimo, Heart Attack, sa njenim atmosferičnim uvodom i pasažima, žestokim strofama i stadionskim refrenom – skoro savršeno. Naravno, album ima brže i sporije pesme, kako dolikuje i ovo je jedna od najboljih ploča godine za hair metal fana u svima nama:

https://creaturesheavymetal.bandcamp.com/album/creatures

Toledo Steel nisu iz, jelte, Toleda, nego iz Engleske, ali im je makar drugi album, Heading for the Fire, vredan tog imena. Pričamo, dakle, o herojskom, mač i magija heavy metalu sa odličnom old school produkcijom i šmekerskim izvođačkim kvalitetima. Ovde, dakle, na prvih par taktova čujete da bend ima svoje ja, a pesme su, ispostavlja se, napisane vrlo dobro i bend nema problem da se malo i poigrava u izvedbama, dajući svemu „živi“, lični karakter. Ako volite stari Iron Maiden, Toledo Steel će vas obradovati a za CD ćete morati da čekate do Januara, nažalost:

Za baš staru školu, tu je novi album nemačkih veterana Running Wild. Blood on Blood stiže pet godina nakon prethodnog albuma ali bend nije sedeo besposlen i bilo je tu singlova i ipijeva u međuvremenu. Running Wild su svakako u formi i posle više od četrdeset godina rada i mada Blood on Blood ni na koji način ne izmišlja nešto novo, ovo je korektna, kvalitetna pa na momente i sasvim lepo nadahnuta ploča klasičnog, epskog, melodičnog metala stare škole.  Rispekt.

Sabertooth su iz Sijetla i sviraju vrlo prijatan heavy metal/ hard rock očigledno inspirisan NWOBHM stilom ali bez previše hair metal stilizacija koje neki bendovi smatraju ključnim a neki slušaoci prevaziđenim. Ovo je prijatan, maštovit, melodičan a žestok teški rok sa odlično napisanim pesmama i pažljivim uklapanjem heavy metal i stoner rock pristupa da se dobije vitalna, energična muzika koja ima mnogo svirke ali ne deluje ni natrpano ni prestilizovano. Debi album, takođe naslovljen Sabertooth je odlično produciran i bio mi je jedno od najprijatnijih iznenađenja ove nedelje.

https://sabertoothpnw.bandcamp.com/album/sabertooth-3

Prelude to Ruin je dopadljiv power metal projekat iz Tuscona u Arizoni. EP Ronin Ex Mortis nije preproduciran kako power metal ploče već umeju da budu i odsviran je kvalitetno i napaljeno pa je ovo za power metal publiku prilično prijatno iznenađenje a ni meni nije bilo rđavo:

https://preludetoruin.bandcamp.com/album/ronin-ex-mortis

Novi Beast in Black, Dark Connection je dropovao baš pred helouvin i Finci nisu izgubili ništa od svog melodičnog, epskog hevi metal šarma. Ovo je i dalje raskošno produciran hevi metal za publiku koja voli pop senzibilitet, slatkaste klavijatre i stadonske refrene, ali Beast in Black nisu ni ironično odmaknuti ni tek jednostavno komercijalno orijentisani ljudi. Dark Connection je prepun odlično napisanih pesama i žestokih, kvalitetnih izvedbi i ako pričamo o hevi metalu koji legitimno treba da puni stadione, od ovog benda skoro da nema boljih kandidata:

Spillage iz Čikaga su iskusni hevi metal/ dum metal sastav koji, po sopstvenim rečima, kombinuje najbolje delove Judas Priest, Uriah Heep i klasičnih Scorpionsa sa čikaškom doom metal školom. Zvuči primamljivo i treći album, Electric Exorcist vredi da se posluša. Ovo je sigurno, iskusno napisan album kojim dominiraju sjajne, masne gitare i mračna a prijemčiva atmosfera. Bend je veoma dobro produciran, ima kvalitetnog pevača i jedan jasno isprofilisan zvuk u kome ima mesta i za himnične, stadionske refrene i za propisno doom zakivanje. Odlično:

https://spillage.bandcamp.com/album/electric-exorcist

Finci Burning Point sa svojim melodičnim power metalom možda teoretski nisu sasvim u skladu sa mojim potrebama, ali ne mogu da igorišem da je novi album, Arsonist Of The Soul, njihov osmi za, evo dve decenije diskografske aktivnosti, jako dobar. Ovo je vrlo epski, ali i vrlo kvalitetno, živo odsvirana ploča, sa pesmama baziranim na pamtljivim, upečatljivim temama i vrhunskoj svirci. Ja svakako odmah padam na tako moćne komade kao što je recimo Rules the Universe koja je kao da ste Helloween i Blind Guardian ubacili u blender pa popili na slamku, ali album je pun kvalitetnih momenata i, naravno, klasičnog power cheesea. Ko voli, oduševiće se:

https://castleblackrecord.bandcamp.com/album/arsonist-of-the-soul

Sa drugog dela hevi metal spektra stiže teksaški Daughter of Demeter, bend sklopljen oko solidno upečatljivog vokala pevačice Alice. Ovo je gruverski, fino odsviran, a opet onako sveden, radnički hevi metal sa muzikom koja je izrazito rifaška i kojoj Aliceino pevanje dodaje lepu treću dimenziju harmonije i boje. Ostatak benda svira vrlo dobro i aranžmani su dinamični ali u prvom planu su vokal i gruv i Daughter of Demeter ovu formulu fino provlače. EP Foggawar ima tri prijatne pesme pa sugerišem da se proba:

https://daughterofdemeter.bandcamp.com/album/foggawar

A Meksikanci Split Heaven su ponovo melodičan, epski power metal. No, njihova muzika je dovoljno tvrda i bliska speed metal formulama da mi bude bliska pa album Electric Spell, njihov peti u trinaest godina uglavnom zvuči dovoljno cheesy i žestoko za moje potrebe. Ovo je upeglano producirano i perfektno odsvirano, sa upečatljivim, melodičnim vokalom i povremeno multitrekovanim refrenima koji zvuče skroz dikinsonovski a to meni odmah bude lepo. Ima tu i dosta lepih rifova i ovo je fin album za mlade i one malo starije:

https://splitheaven.bandcamp.com/album/electric-spell

https://puresteelrecords.bandcamp.com/album/electric-spell

Isti izdavač, uvek pouzdani Pure Steel Records ima za ovu nedelju i treći album gruverskog švedskog kvarteta Lou Siffer & the Howling Demons. Too Old To Die Young je idealna kombinacija rokerskog metala i melodičnog pank roka sa dvanaest vozačkih, žestokih a zaraznih tema koje će se legitimno vrteti na žurkama ako ih bude ove godine. Kako je kod Šveđana i standard, ovo je odlično producirano i sa svih strana neprobojno. Obavezno za svakog ko se ikako smatra rokerom…

https://puresteelrecords.bandcamp.com/album/too-old-to-die-young

Italijanski Death SS nisu nužno baš sasvim po mom ukusu ali deseti album, Ten, za, evo četrdeset godina rada se mora izrispektovati. Jer njihova kombinacija old school metala i industrial strategija radi. Ne da Ten donosi bogznašta originalno ili novo u ovom zvuku, ali je album prijatan i, za ljubitelje ovog partikularnog podžanra pun kvalitetnog rada. Taman za helouvin:

U ovim pregledima retko dokačim chiptune autore (jer sam svinja? Verovatno!) ali pošto izlazak porta igre Dusk za Switch znači i da sam, kao njen kupac dobio i „demake“ Dusk ’82 na poklon – jednu iznenađujuće zaraznu puzzle-horror igru – onda je ljudski da ukažem da je i autor sjajnog saundtraka za Dusk (i inače je igra fenomenalna, evo šta sam pisao o njenom PC originalu), Andrew Hulshult na Bandcampu objavio i odlični saundtrak ovog demakea. Ovo nije čist chiptune metal, naravno, ali jeste neka vrsta retro transformacije Hulshultovih ideja i vrlo je prijatna za slušanje ako inklinirate hororu, metalu i chiptune muzici:

https://andrewhulshult.bandcamp.com/album/dusk-82-original-game-soundtrack

Od Mastodona sam ja poodavno možda ne sasvim digao ruke, ali prestao da ih pažljivo pratim pa ću ukazati da je progresivni sastav iz Atlante sada izbacio dupli album, Hushed and Grim a na koji vredi obratiti pažnju. Da se razumemo, ovo sada je za njih već standardna kombinacija melodičnih tema i komplikovanog progresivnog gruva, ali se album izdvaja trudom da se sve različite faze karijere upletu u jedan logičan i sebi dosledan paket. I nije da se trud nije isplatio. Hushed and Grim je podugačka pa i pretenciozna ploča ali ima ovde dosta supstance:

Za kraj idealna ploča za sve vaše paganske i satanističke praznike. Lucifer su za omot svog četvrtog albuma na krst razapeli pevačicu Johannu Sadonis pa nek ide život. Ovaj internacionalni projekat okultnog roka i prijatnog metala, sa Nickeom Anderssonom (Entombed, Hellacopters itd.) u svom centru zvuči izvrsno na Lucifer IV, sa Sadonisovom koja ima savršen vokalni šou i kompozicijama koje su atmosferične i mada nabijene idejama i žustrom svirkom, ne zvuče natrpano već vrlo prirodno. Moćni rifovi ne nedostaju (slušajte Wild Hearses) a prirodna, organska produkcija svemu daje zaršni glanc. Sjajno.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s