Mehmet Metal Mejhem: Nedeljni metal pregled 06-11-2021

Nadam se da ste dobro iskoristili Bandcamp Friday koji se jutros u osam završio. Neke od meni omiljenih izdavačkih firmi su svoje kataloge davale u bescenje pa smo se malo i ponovili… A da vidimo onda i šta smo još imali tokom cele nedelje…

Blek metal kao otvarač! Novosadski jednočlani projekat Niflungar snimio je prvi album, Rebirth of Salem i Vladimir Čokorilo aka Koschei Bessmertny je napisao lepu kolekciju pesama koje se bave okultnim i paganskim, sa maštovitim aranžmanima, vrlo solidnim rifovima i generalno odličnim izvođačkim kvalitetima. Ovo je kolekcija meni interesantnih pesama koje spajaju agresivnost blek metala sa njegovom ambicijom da proniče u granične predele ljudske psihologije i, jelte, duha i sa zadovoljstvom sam odvojio vreme i uho za Niflungar. Produkcijski ovo je jeftino ali ne rđavo i apsolutno vredi da se čuje a, po ceni od svega jednog erva i da se kupi:

https://niflungar.bandcamp.com/album/rebirth-of-salem

Kad smo već kod jednočlanosti, debi album južnokorejskog projekta Ambroxiak je prilično impresivan. Detritus of Elysian Creation je ploča vrlo sigurna u sebe, sa vrlo kvalitetnom izvedbom i produkcijom, te muzikom koja kombinuje rantički, agresivni blek metal sa taman dovoljno melodije i emotivnosti da zahvati najširi profil potencijalne publike. Otud ovde blastbitovi druguju sa pamtljivim, slatkim melodijama a sve zvuči živo, energično kao da se dešava usred šutke na nekakvom fantazijskom koncertu. Sohn Kyungho koji je sve ovo napisao i izveo svira već više od decenije u seulskom Dark Mirror ov Tragedy pa njegova izvođačka ekspertiza ne dolazi u pitanje ali svakako je lepo čuti i da je kao kompozitor veoma zreo i kadar da napravi ploču koja je dovoljno jednostavna i dovoljno kompleksna u isto vreme:

https://ambroxiak.bandcamp.com/album/detritus-of-elysian-creation

Da se za trenutak ponovo vratimo u Vojvodinu,  iz Inđije nam dolaze Pustoš sa debi albumom Suton. Ovo je zamišljeno kao epski blek metal sa podugačkim pesmama i dosta kontemplativnih elemenata ali sa fokusom na propisnim rifovima i bez lutanja izvan klasičnog metal instrumentarija. Produkcija nije sjajna, ali je makar živa i dinamična i bend ima potencijala:

https://pustos.bandcamp.com/album/suton

Drugi album njemačkih Arde zove se Ancestral Cult i u pitanju je melodičan, modern blek metal sa puno atmosfere i sethnih harmonskih rešenja, ali Arde se od dobrog broja kolega izdvajaju ipak velikim i vidnim trudom uloženim u pesme koje su podugačke i napisane sa puno razmišljanja o formi i suštini. Greota pa je to posle zapakovano u jako spljeskan finalni master, ali Arde svakako imaju odličan album u rukama, i publika kojoj je namenjen ima čemu da se raduje a i može da ga kupi za onoliko koliko poželi:

https://ardeberlin.bandcamp.com/album/ancestral-cult

Čileanski duo Theurgia na svom drugom EP-ju, ima dve duže, poštene satanističke pesme znojave svirke i mračnih, pretećih atmosfera. Ovo je blek metal po receptima stare škole, sav umotan u arkana znanja i demonske proklamacije, zasnovan na sirovom rifu i krljajućem bubnju ali Theurgia imaju i pažljivo pisane pesme koje pored agresije imaju i naglašeno hipnotičku komponentu. Lep, dinamičan master pogotovo prija ovim starim ušima pa Theurgiju preporučujem bez zazora:

https://theurgiaofficial.bandcamp.com/album/earthbound-spirits

Iako ime Acid Sodomy sugeriše nekakav goregrind, ovaj finski sastav zapravo svira sirov i prijatan blek metal. Ako se apstrahuje da produkcija na albumu Lopun aikojen julistus, njihovom prvom, posle dosta godina rada, može da vam aktivno ošteti uši svojom oštrinom, ovo je odličan, staroškolski blek metal koji ima u sebi dosta pank elemenata. Acid Sodomy imaju tragove blekmetalskog glamura u melodijama koje se izvlače iz strašno distorzirane gitare, ali je svirka surova, a pesme pošteno oznojene i mošerske. Vrlo lepo:

https://acidsodomy.bandcamp.com/album/lopun-aikojen-julistus

Grčki bestijalni metal sastav Goat nije umanjio bestilajnost  na novom EP-ju, Collapse. Ovo su dve pesme, plus intro, kvalitetnog, brzog black-death udaranja i znajući njihovu prethodnu reputaciju očekivao sam da mi glava odleti posle prva dva takta. No, Goat su malo smanjili agresiju u samom zvuku ali ne i u svirci koja je i dalje brza, gotovo grajnderska, organska i prijatna. Produkcija je, pa, tanja, ali nije da na to nismo navikli:

https://goatbm.bandcamp.com/album/collapse

Poljaci Useless imaju album Downfall i ako ovo zvuči kao najklišeiziraniji depressive suicidal black metal kliše, zapravo se radi o kvalitetnom, zrelom albumu blek metala koji zna kako se kreiraju atmosfere i pokreću emocije, ali koji ima svoju autentičnu rutu kojom stiže do njih. Naravno, poljski blek metal ima prepoznatljiv zvuk i estetiku i Useless se tu uklapaju pa ako volite poljsku scenu generalno, treći album ovog benda dobija jake preporuke:

https://uselessblackmetal.bandcamp.com/album/downfall

Američki sastav Hrukjan izdao je svoj prvi EP za ruski Cold Sword Productions što je divan primer saradnje dve, jelte, supersile. Šalim se, ovo je brutalni andergraund a tamo se uvek sarađivalo. Autumn Equinox uprkos pomalo setnom imenu zapravo donosi sirovi, prilično lo-fi blek metal koji, istina je, ima „atmosfere“ i „emocija“ ali je sve to spakovano u garažni zvuk koji meni odmah toplije prija. Cold Sword izdaje poprilične količine lo-fi blek metala, da se mi razumemo, samo prošle nedelje izdali su tri ploče, ali Hrukjan imaju pristojne pesme i zapravo ne tako loš zvuk i ovo je  obećavajući početa za ovu ekipu.

https://coldswordproductions.bandcamp.com/album/autumn-equinox

Moskovski ФОСФОРА ima sličan zvuk ali nešto agresivniji, mračniji pristup kompozicijama na svom EP-ju  ДИПТИХ О ВРЕМЕНИ. Ovo je blek metal koji, očigledno ima filozofske ambicije ali muzika je napisana dovitljivo, sa dobrim idejama i smislenim pristupom aranžiranju i narativu. Vrlo sam zadovoljan. Plus, pored dve pesme koje čine pomenuti diptih o vremenu, imamo i obradu Bathoryjeve Satan my Master a za to UVEK imam vremena:

https://fosfora.bandcamp.com/album/-

Švajcarski folk kombo, Cân Bardd snimio je i treći album i naziv je, er, Devoured by the Oak? Siguran sam da u švajcarskoj mitologiji postoji priča o hrastu koji proždire ljude… U svakom slučaju, ovo je sada ozbiljna firma i Malo Civelli više nije jedini član, već je uz njega i Dylan Watson na bubnjevima. Najveće promene nisu samo u domenu još sigurnije izvedbe i bolje produkcije, iako Devoured by the Oak zvuči RASKOŠNO, već u komponovanju koje folk-blek-metal dramu iznosi na potpuno novu razinu. Ovo je sada vrlo teatralno a bez gubljenja osećaja za detalj koji je krasio prethodna dva albuma, jedna emotivna, moćna ploča violina i horova, ali i gitarčina i bubnjeva, vrlo lepo položen ispit zrelosti i jedan od najlepših albuma ove nedelje:

https://canbardd.bandcamp.com/album/devoured-by-the-oak

https://canbardd-northernsilence.bandcamp.com/

The Age of Grey, novi EP londonskog jednočlanog blek metal benda Death Wailing počinje sedmominutnim meditativnim introm koji jeste podugačak ali je zapravo dobro iskomponovan i zaista ima te soporifične kvalitete koji su autoru očigledno bili na pameti. Već druga kompozicija, Shank Packed Deep In Your Neck je razbijački blek metal koji korišćenjem semplova pucnjave i vrisaka, te sirena kreira čitav mali zvučni fičm. Osvežavajući pristup ovoj muzici, bez sumnje, a i sama pesma je prilično dobra. I ostatak EP-ja je ispunjen dobrom muzikom i promišljenim aranžiranjem, pa moja dugo gajena predrasuda premaa UK blek metalu ovde može da izvrši harakiri. A plaćate koliko želite:

https://forgottensorceryproductions.bandcamp.com/album/the-age-of-grey

Veliki broj onog što se potura kao sirovi black metal danas je samo sobni eksperiment tinejdžera sa previše slobonog vremena. No, finski Kirous sa dve i po pesme na svom novom demo snimku, IV, pokazuje da još ima autentičnog talenta koji sija kao proverbijalni dijamant u blatu. Melodična a zaista sirova svirka, garažni ali adekvatni zvuk, lepe, mada ne sad nešto moderne pesme, meni je ovo prijalo.

https://kirous.bandcamp.com/album/iv

Prijatno su me iznenadili britanski Severe Storm sa svojom stranom split albuma sa Havocum, pod naslovom Fidelity to Darkness. Ovo je brz, čist a oštar, melodičan a žestok blek metal koji je sav u blastbitovima ali i lepim, kontemplativnim melodijama. Rekosmo već da nisam ljubitelj britanskog blek metala, ali Severe Strom su mi baš po meri, pogađajući skandinavski predložak kakav najviše volim. Havocum iz Irske su na svojoj strani takođe odlični, servirajući za mrvu mračniji i atmosferičniji ali i dalje žestok, energičan blek metal. Vrlo pristojno:

https://severestorm.bandcamp.com/album/havocum-severe-storm-fidelity-to-darkness

https://havocum.bandcamp.com/album/havocum-severe-storm-fidelity-to-darkness

Al Rusi Morgenstern su BAŠ po mojoj meri. Ovo je brz, mitraljeski agresivan blek metal koji ide na rif i znoj a ne na atmosferu i „emociju“. Album Faust’s Choice. Pt​.​I uprkos svojoj old school dispoziciji zapravo ima samo četiri veoma dugačke pesme i u pitanju su neočekivano kompleksne kompozicije koje uspevaju da održe tenziju rifova i agresivni pristup izvedbi bez obzira što neke prebacuju i deset minuta.Takođe, solidna, prilično prirodna produkcija. Impresivan debi album i obećanje za još bolji part 2.

https://mrgnstrn.bandcamp.com/album/fausts-choice-pt-i

Kad album nazovete Christfucker to je, valjda, prilično jasan iskaz. Portrayal of Guilt iz Teksasa zapravo ne sviraju blek metal već, er, blackened screamo a što zvuči kao nepostojeća  kombinacija žanrova izmaštana za potrebe nekog sitkoma, ali ne. Ovo jeste manje-više baš to, ali je Christfucker prilino dobro napisana i odsvirana ploča krljačkog, antihrišćanskog metala koja se meni iznenađuje mnogo dopala:

https://portrayalofguilt.bandcamp.com/album/christfucker

Meni je već i prvi album jednočlanog grčkog srednjevekovno orijentisanog blek metal projekta, Mystras bio solidan i zamerio sam mu pre svega miks, ali novi album, Empires Vanquished And Dismantled ga komotno pretiče po svim parametrima. Ovo je sada kolekcija izuzetnih folk/ srednjevekovnih tema na tradicionalnim instrumentima ali i odličnih blek metal komada odsviranih sa puno sigurnosti i u prilično dobroj ako već ne „skupoj“ produkciji. Ayloss, jedini član ovog benda je sa drugim albumom sebi stavio u zdadatak i kreiranje dosta kompleksnih radova pa ovde ima pesama i od preko sedam, devet pa i četrnaest minuta. Neću da kažem da SVE radi skroz bez greške ali maštovitost sa kojom je ovo napisano i sigurnost sa kojom je odsvirano i miksovano su me osvojile. Svakako poslušajte:

https://spectrallore.bandcamp.com/album/empires-vanquished-and-dismantled

Idemo sad na stoner, doom i psihodeliju a gde se RADILO. Evo, recimo, Ancient Days iz Indijanapolisa snimili su čak četiri albuma tokom 2020. godine što bi bilo mnogo čak i da ne pričamo o prvoj pandemijskoj sezoni. Ove su godine malo usporili pa je novi album, Sign of the times, stigao, evo, skoro pred kraj. I ovo je dobro. Ancient Days sviraju melodični, rokerski doom metal okupan prijatno hrskavim fuzzom i oplemenjen klavijaturama sa inspiracijama koje pored klasičnog okultnog roka i proto dooma očigledno ubrajaju horor-filmove iz sedamdesetih i generalno satanizam kao pop-kulturni fenomen. Lepo to zvuči, prirodno i sa puno prijatnog gruva, fino odsvirano i producirano i preporučuje se bez ikakvih rezervi:

https://ancientdays.bandcamp.com/album/sign-of-the-times

Brazilci Dumblegore sviraju melodičan, klavijaturama poduprt stoner-doom metal na svom drugom albumu, Lysergic Depression. Ovo nije specijalno maštovita muzika, ali Dumblegore imaju prijatan gruv i, ako vam ne smetaju hrapavi, odvrištani vokali, verovatno ćete uživati u debelim lepim gitarama i generalno sjajnom gruvu. Album je i kepo produciran i pruža sat vremena simpatičnog satanskog užitka:

https://dumblegore.bandcamp.com/album/lysergic-depression

Kalifornijski Nothing Is Real su jedan od onih odmah sumnjivih stonerskih bendova kojima je album Transmissions of the Unearthly drugi ove godine a deveti od 2019. Plus, ima devetnmaest pesama i još je snimljen kroz spontanu improvizaciju i džemovanje. Poprilično sam se iznenadio kada sam shvatio da je ovo kolekcija uglavnom odličnih, vrlo dramatičnih džemova koji svoj organski kvalitet guraju do precizno određene granice pozitivnog haosa i uzbuđenja, ali bez upadanja u šmiru i glumatanje. Teško da ste bolje potrošili tri i po dolara ove nedelje.

https://nothingisreal333.bandcamp.com/album/transmissions-of-the-unearthly

Sa norveškim bendom Jointhugger manje-više znate na čemu ste i pre prvog tona. Minialbum  Surrounded By Vultures je (velikim delom instrumentalni), gruverski stoner-sludge sa jako sirovim, abrazivnim tonom i dinamičnom svirkom. Ovo nije muzika suptilnosti već mase i distorzije, ali njen naum je da vas time okruži i hipnotiše. I uglavnom joj dobro ide:

https://jointhugger.bandcamp.com/album/surrounded-by-vultures

Slični su i Fog Giant iz Pensilvanije, čiji istoimeni EP možda malčice više vuče na metal sa nešto više pevanja i nešto jasnijim tonom gitare. Ali opet, to je to: sporo, masivno, hipnotički. Jedna od pesama se zove Riff Wizard i tu nije potrebno više objašnjavanja:

https://foggiant.bandcamp.com/album/fog-giant

Death Has Spoken su, pak, poljski doom metal bend sa značajno „glamuroznijim“ zvukom. Iako je njihova muzika malo prebrza da bi se klasifikovala kao funeral doom, ovo je po atmosferi i senzibilitetu u istom delu terena: melanholično, do karikature mračno i, ako niste baš ciljna grupa za ovu muziku, svakako jednolično. No, album  Call of the Abyss ima sasvim razumno različite pesme i grubu produkciju koja ne dopušta da zadremam dok ga slušam pa mi death-doom koji Death Has Spoken provlače bude sasvim po meri:

https://deathhasspoken.bandcamp.com/album/call-of-the-abyss

Stonerčina koju tresu Španci Dryweed je značajno rokerskija i veselija. A ne i mekša. EP La Siembra ima četiri pesme surovog, mrvećeg gruva koji zna da ide i sporije i brže i namenjen je, sasvim očigledno, kretanju, koncertima, akcijanju. No, on je i studiozno napisan, sa odličnim odnosom prirodnog gruva i promišljenih aranžmana. Ništa novo ili originalno ali ubitačno rokerski:

https://dryweed.bandcamp.com/album/la-siembra

Već smo slušali ruski Doomswagger ove godine i nije nam bio loš. Novi EP ove ekipe iz Tatarstana se zove Locked Inside (pitam se na šta je to referenca?) i donosi još četiri pesme kvalitetnog hard roka/ hevi metala umočenog duboko u southern gorove. Formula oprobana, razrađena i u ovom slučaju solidno odsvirna i producirana. Doomswagger ne ističu se preterano originalnim idejama i više sviraju „stil“ nego neku osobenu muziku ali to rade dosta dobro:

https://doomswagger.bandcamp.com/album/locked-inside

Norveški Messerschmitt bi, očigledno trebalo da se kaju što su uzeli ime od sjajnog hrvatskog benda Messerschmitt, ali je makar muzika na EP-ju Oh Death odlična. Ovo je šmekerski garažni stoner rok sa superkvalitetnim pesmama i produkcijom koja je idealno ugođena sa željenim zvukom i osećajem. Tako se kompozicije koje nisu samo ređanje bluz progresija i ljuljanje u gruvu zapravo čuju kao veoma gruverske i pogodne za mantrično ljuljanje a naglašeno satanistički imaginarijum (bend kaže „Big amps, big drums, follow satan“ i ima pesmu koja se direktno obraća Nečastivom) zvuči sasvim ljupko i prijatno. E, sad, zašto daunloud košta skoro 50 dolara, ne znam, pretpostavljam da je bend kliknuo dolare iako je hteo da klikne krune, ali ovo je svakako izvanredno izdanje i vredi da se čuje:

https://messerschmitt2.bandcamp.com/album/oh-death

Mule Thrower je jednočlani stoner projekat iz Pensilvanije i istovremeno najjače ime za bend koje sam čuo ove nedelje. Debi EP Jeffa Gallaghera, koji je doduše imao i bubnjara za ovo snimanje, zove se Gluttoner i ima četiri kratke, jako sirove pesme preteranog, polomljenog fuzza, jako sporih bubnjeva, sa puno stajanja, i izdrogiranog pevanja. Prelepo, dakle:

https://mulethrower.bandcamp.com/album/gluttoner

The Lucid Furs sebe opisuju kao „Detroit’s Only Traveling Freak Rock Experience“ i to ne samo da je dobar opis nego vas stavlja u pravo raspoloženje za slušanje njihovog novog albuma, Damn! That Was Easy. Ovo je vrhunski, ali VRHUNSKI gruverski rok sa elementima fanka i soula ali sa dovoljno težine i rifova da komotno upadne i u hard rok fijoku. Pesme su savršeno napisane, pune dovitljivih ideja (uključujući ekstra-udaraljke) a pevačica Karen O’Connor apsolutno dominira albumom pretvarajući i inače sjajnu muziku u nezaboravno iskustvo. Perfekcija:

https://thelucidfurs.bandcamp.com/album/damn-that-was-easy

Kudos to Kosmos su iz Nemačke i njihov prvi album, Bruder im Geiste je kombinacija psihodeličnog roka i krautroka, lepo snimljena, uglavnom potpuno instrumentalna i raznovrsna. Bude ovo malo i self-indulgentno na momente, ali Kudos to Kosmos imaju veoma lep zvuk i dovoljno dobrih ideja da mi njihova svirka bude primamljiva za slušanje i više od jednom:

https://kudostokosmos.bandcamp.com/album/bruder-im-geiste

Aiwass iz Finiksa su slično psihodelični ali su i više heavy i imaju usredsređenije pesme. Ne da ovde nema gruva i tripovanja, ima, ali debi album ovog benda, Wayward Gods je napisan sigurno, fokusirano i pruža vrlo pristjojan program hipnotičke, teške a suptilne muzike:

https://aiwassband.bandcamp.com/album/wayward-gods

Britanski BroodMother sviraju prijatan, hrskavo distorziran stoner-doom metal na EP-ju The Third Eye, očigledno nazvanom po jednoj srpskoj magazinskoj publikaciji. Ovo svakako ima psihodelične elemente, ali je prevashodno rifaški, metalski formatirano i mada se ne ističe preteranom imaginativnošću, ta kombinacija bluzerskog i metalskog mentaliteta je sasvim na mestu i prija a gitare umeju da budu i vrlo svemirske:

https://broodmotherrocks.bandcamp.com/album/the-third-eye

Victim of Reality su beloruski doom metal bend sa primetnom količnom black metal i gothic metal elemenata u svojoj muzici i ovo je vrlo funkcionalna celina. Prvi EP, Black Rain, ima tri pesme veličanstvenih, slatkastih melodija i abrazivnog, distorziranog zvuka te izmučenih vokala. Time ovo postiže idealan odnos hermetičnosti i prijemčivosti i pogađa onu tačku u doom spektru koja meni izrazito prija.

https://darkeastproductions.bandcamp.com/album/victim-of-reality-black-rain

Drune iz Denvera su, pak, vrlo teški na svom debi albumu – takođe nazvanom Drune – a koji je sastavljen od dugačkih pesama i skoro ritualnih aranžmana u kojima gitare zavijaju a bubnjevi plešu. Ovo je, sa druge strane, prilično prijateljska muzika i pored sve masivnosti i dužine, na ime srazmerno melodičnih tema i iako bend priča o pivu i duvanju kao gorivu, muzika nema mračan, satanistički stoner preliv već jednu radosniju, ekstatičnu dimenziju. Fino:

https://drunedrunedrune.bandcamp.com/album/drune

Šveđanima Black Solstice prvi album, Ember izlazi za ugledni Ozium Records u Januaru, ali već sada možemo kupiti daunloud direktno od benda i ovo vredi poslušati. Ovo je stoner rok sa malo više svirke nego što je standard, dosta kompleksnim aranžmanima koji se trude da osnovni gruv oplemene promišklenm mutacijama i ritmičkim čarolijama. Ovo može da malo odvlači pažnju ako ste došli da samo začadite buksnu i klimate uz muziku, ali Ember je dobra ploča sa ispunjenom kvotom kvalitetnih rifova a sve ostalo što se dobija preko je čist bonus. Dobra produkcija, kvalitet na sve strane, svakako valja preslušati:

https://blacksolstice.bandcamp.com/album/ember

Ah, novi Black Spell! Zašto da ne, prošlo je već skoro godinu dana od albuma koji mi se veoma dopao i ovaj novi, upravo izašao, ne samo da ponovo ima lobanju na omotu, nego se i zove – The Purple Skull. Lepo je kad bend nađe svoju temu i drži je se a i lobanja PLUS pentagram PLUS obrnuti krst su takav triling asova da je nemoguće ne voleti ovu ploču i pre nego što čujete prvi ton. A kad čujete, ljubav se, naravno, produbljuje. Black Spell i dalje sviraju ekstremno psihodelični, teški, fazirani, očigledno satanistički rok/ metal sa pesmama koje se dave u efektima ali paze da imaju distinktne rifove i teme, a i zanimljivo odmeravan tempo i gruv. Zvuk orgulja uz hrskavo fazirane gitare daje albumu poseban ugođaj i ovo je hipnotička, opojna ploča jednostavne a besprekorno prijemčive muzike. I još plaćate koliko želite!

https://blackspell1.bandcamp.com/album/the-purple-skull

Forbidden Place Records je izbacio novi EP francuskih Heckel & Jeckel i Abide ma četiri pesme odličnih faziranih rifova i skoro filmske atmosfere. Heckel & Jeckel nisu komplikatori, njihova muzika deluje kao da izlazi direktno iz utrobe, ali Abide ima neke ekstremno sofisticirane aranžmane u svom tom primitivizmu koga bend slavi (slušajte Alice!) i ovo je veoma dobar materijal za svakog ko voli kvalitetan teži rok, psihodeliju ali i leftfild pank. Kao i uvek, izdavač vas pušta da sami odredite cenu pa pohrlite:

https://heckelandjeckel.bandcamp.com/album/abide

https://forbiddenplacerecords.bandcamp.com/album/heckel-jeckel-abide

A Ripple Music i ove nedelje pobednički: Mother Iron Horse sam za prvi album i pohvalio ali i kritikovao, no, drugi album, Under the Blood Moon demonstrira sazrevanje i ovo su sada distinktnije, kvalitetnije pesme i svirka koja je sigurna, ubedljiva, pa i prilično dobro producirana. Naravno da Ripple Music znaju šta rade i da njihovi bendovi imaju jedan standard kvaliteta koji se podrazumeva a Mother Iron Horse u svoj brutalni stoner dodaju i samo malo propisnog heavy metal šmeka za poseban užitak:

https://ripplemusic.bandcamp.com/album/under-the-blood-moon

Italijanski Funeral Ground svira prijatan, klasični doom metal na svom prvom EP-ju, Sinking Through Ages. Ovo je sporo, otmeno, malo hermetično ali puno upečatljivih rifova i ritualističkog zapevanja, koje začas ode u mračnom death metal smeru. Solidan zvuk, pamtljive gitare, odlična atmosfera, ekonomično aranžiranje, dakle, sve na gomili vrlo lepo:

https://funeralground.bandcamp.com/album/sinking-through-ages

Blackhills (nekada Blackhalls) su Brazilci čiji album Planet-B donosi vrlo prijatan old school doom metal sa solidnom količinom ’70s hard rocka i okultnog roka, pa i malo progresivnih elemenata. Ali, opet, ništa preterano, ovo je pre svega dobro napisana, sigurna hard rok svirka, sa pesmama koje forsiraju pažljivo napisane strofe i refrene, a gde je progresiva umešno utkana u pozadinu, sa zanimljivim harmonskim i ritmičkim istraživanjima u okvirima dobro zaokružene rok pesme. Vrlo pristojan zvuk, takođe a album je samo dva dolara. Poslušajte:

https://blackhillsband.bandcamp.com/album/planet-b

Wicked Trip iz Tenesija nude baš to – vikid trip. Ovo je mastan, jako psihodeličan, gruverski dum metal sa puno narkotičke estetike i okultnih opsesija. Pesme zvuče više kao da su same izrasle oko muzičara dok su se ovi klatili u stondiranoj izmaglici, nego da su tu kao nešto „pisane“, i to sve istoimenom albumu daje finu atmosferu spontanosti. Lepo:

https://wickedtrip.bandcamp.com/album/wicked-trip

Sacred Bull iz Atine nisu tipičan grčki stoner bend. Njihov EP, Wider Heavens je atmosferičnija, tenzičnija muzika, sa ritualnim ritmovima i hermetičnijim zuvkom. Ako kažem da me ovo podseća na klasični Godflesh, Fall of Because i God, onda je jasno da Sacred Bull maltene prave muziku za mene. Tri pesme na ovom izdanju, sedam dolara je skupo, ali je kvalitet opak:

https://sacredbull.bandcamp.com/album/wider-heavens

Ko želi da nikada u životu ne bude više radostan, ima čemu da se, er, poraduje? Treći album sastava Churchburn sa Roud Ajlenda se zove Genocidal Rite i ovo je paklen, ali PAKLEN sludge-doom metal sa samo malo black metal abrazije ubačene u miks da sve bude još crnje, mračnije i surovije. No, Churchburn nisu nekakvi početnici koji misle da su puka masivnost i volumen dovoljni – Dave Suzuki je, na kraju krjeva iskusan muzičar koji je svirao i u Deicide i u Vital Remans – pa je ovo šest izvrsno napisanih pesama koje imaju i varijacije u tempu i dinamici i ono što je kod njih najstrašnije je upravo što slušaocu daju da udahne malo vazduha pre nego što ga povuku nazad u pakao. Ako nije bilo najjasnije: fenomenalan album:

https://churchburntl.bandcamp.com/album/genocidal-rite

The Crow’s Eye iz Merilenda na istomenom albumu sviraju ne preterano obavezujući ali ne i neprijatan stoner rok. Ovo je tripozno i gruverski sa pesmama koje se nekako neprimetno pretapaju jedne u druge, sa nenametljivim pevanjem i gitarama koje uglavnom prskaju distorziju na sve strane dok kolo vodi bas, svojim prominentnim linijama. Prijatno:

https://thecrowseye.bandcamp.com/album/the-crows-eye

SÖMA iz Kordobe u Argentini su mi se dopali na svom albumu  El Libro Negro, a koji je, kako bend kaže „Just heavy shit“. Ali nije samo heavy, ovo je vrlo gruvi i psihodelično i pored svih očiglednih satanističkih referenci, prilično veselo i zabavno. Naravno, radi se o suštinski sirovom i mračnom zvuku, ali SÖMA sviraju žustro i sa puno entuzijazma. Album je mahom rifaški (uz minimalne vokalizacije) i prilično lo-fi, ali povremene gitarske bravure mu daju lepu treću dimenziju. Plaćate koliko hoćete pa svakako poslušajte:

https://somaheavyshits.bandcamp.com/album/el-libro-negro

Underground Summits Vol 1 je nova kompilacija Psychedelic Source Records sa snimcima raznih postava sa raznih koncerata uglavnom u Budimpešti. Za razliku od većine izdanja ovog kolektiva, ovo, dakle, nisu snimci iz bašte sa vikendice na Balatonu, ali je i dalje u pitanju vrhunski, uglavnom na licu mesta džemovani psihodelični zvuk. Naravno da se i ovo daje po ceni koju sami odredite. Ko ne kupi – lud.

https://psychedelicsourcerecords.bandcamp.com/album/underground-summits-vol-1

Kalifronijski Thangorodrim prilično smelo svoj novi album, Liberation in Unbound Chaos VI VI VI počinju pesmom od skoro deset minuta. No, isplati se jer bend njome pokazuje da ume da svira, da pravi atmosferu ali i da aranžira tako dugačak komad a da to ne zvuči kao razvlačenje i isforsirano spora svirka. Thangorodrim uostalom i ne svira doom metal i ovo je pre svega okultni rok, sa prodornim ženskim vokalom i satanističkim tendencijama koje su reflektovane u psihodeličnim gitarskim međuigrama više nego u mračnjaštvu i težini. Jako dugačak album, a koji svakako može malo i da zamori na ime intenzivnog vokala pevačice CG BloodCrown, no, ovo vredi poslušati:

https://thangorodrim.bandcamp.com/album/liberation-in-unbound-chaos-vi-vi-vi-album

Doom izdanje koje me je oborilo s nogu ove nedelje je nova ploča za Magnetic Eye Records, debi album gotenburških Altareth, nazvan samo Blood. Ovo je doomčina PREMIJUM kvaliteta, sa sporim, valjajućim pesmama, ogromnim rifovima i psihodeličnim, ozijevskim vokalima. Klasična formula, ali mnogo kvaliteta i dobro napisanih pesama na ploči koja ima i moćan a ne prenatrpan zvuk. Fenomenalno:

https://altareth.bandcamp.com/album/blood

Thrash! Grindcore! Death metal! SunBorn iz Graca su simpatični na svom prvom albumu, Imperishable (Scarce and Unforgeable) koji kao da pokušava da zahvati što više može podžanrova ekstremnog metala, pa tako ovo ima trešerske rifove, death metal težinu, malo matematičarskih komplikacija, dosta groove metal gruva… Zvuči kao bućkuriš ali zapravo nije i SunBorn uspevaju da napišu pesme u kojima sve ovo dinamično i lepo funkcioniše. Nisam presrećan na ime miksa, ali muzika je prilično dobra:

https://sunborn.bandcamp.com/album/imperishable-scarce-and-unforgeable

Eating The Swedish Underground: Vol​.​1 je kompilacija švedskih andergraund bendova sklopljena od strane švedskog izdavača Eat Heavy Records i, kako svi dobro znamo šta je švedski standard, tako i ovo odiše ne samo kvalitetom produkcije već i kvalitetom ideja. Bendovi su iz različitih podžanrova metala, ali svi su u ekstremnijem krilu scene i, pa, ovo se daje po ceni koju sami odredite i vrlo je vredno da se prouči jer je prosejano i birano ljudskom rukom. Eat Heavy Records je i osnovan sa ovom pločom od strane ljudi koji vode metal podkast Metalpodden i u pitanju je dakle priča sa srećnim krajem a koji je, nadamo se, tek početak:

https://eatheavyrecords.bandcamp.com/album/eating-the-swedish-underground-vol-1

Burning Tongue iz Njujorka na debi albumu, Prisoner’s Cinema (ni meni, sestre i braćo, ni meni) cepaju vrlo prijatan, sumanuto glasan thrash metal/ thrashcore koji se ne pali da je nešto inventivan i originalan, već pre svega baca težište na to da bude gruvi i privlačan. Ovo se ovaploćuje u pesmama koje koriste klasične hardcore i thrash fore, sa oprobanim rifovima, urlajućim vokalima i razularenim gitarskim solažama. Iako Burning Tongue ne pate od originalnosti, pa niti od previše supstance, meni je ovo prijatno i mislim da radi tačno ono što želi – pruža jeftinu, jednostavnu muziku punu besa koja će da vas zabavi i oznoji i ne želi da je gledate iz prevelike blizine. Korektno:

https://burningtongueband.bandcamp.com/album/prisoners-cinema

Brazilski No Breath trpaju brz, energičan thrashcore i album Corrosive Hatred ima sve što vam treba, tvrde rifove, čukački bubanj, grub, promukao vokal, semplove koji pominju Bolsonara (u naslovnoj pesmi koja doslovno poziva na ubijanje članova kongresa i samog predsednika), solidan a jeftin zvuk. Ako ne volite No Breath, ne volite život. A samo dolar!

https://nobreathband.bandcamp.com/album/corrosive-hatred

Kad smo već kod treškora, FPG iz Saskačevana su me zatekli nespremnog sa albumom Spirit World koji klasičan trpački, šuterski krosover oplemenjuje sa klavijaturama što mu zapravo daju finu novu dimenziju. Dopadljivo! Orguljaš je, da se razumemo, stalni član benda, ne samo nekakav dodatak na muziku i ovo je lepa kombinacija. Solidna produkcija i keči pesme, meni ovo prijatno:

https://fpgbro.bandcamp.com/album/spirit-world

Mađari Csatazaj imaju demo od tri pesme, Tökéletes Világ i ovo je trešerski, mošerski metal, da ne kažem thrahscore koji zvuči drusno i raspoloženo. Zvuk bubnja mi, kao i obično kad su u pitanju ovako programirane mašine, malo kvari užitak, ali su gitarčine dobre, pevanje odlično i generalno, lepo je slušati trešinu na Mađarskom jeziku. Plaćate koliko hoćete:

https://csatazaj.bandcamp.com/album/t-k-letes-vil-g-kislemez

Brazilci Cerberus Attack na svom drugom albumu, Abyss Of The Lost Souls sviraju baš klasičan ’80s thrash metal, da se čovek sav rastopi od miline. Pričamo o disciplinovanoj, tehničkoj a brzoj, politički angažovanoj svirci na tragu Dark Angel i Sepulture, sa sve obradom Ratos de Porao na kraju. Da sam ovo čuo bez konteksta bio bih prilično siguran da je u pitanju ploča iz recimo 1989. godine i divio se nepoznatom bendu na kvalitetu produkcije i izvedbe. Divljenje ostaje i uz kontekst, ovo je sjajno:

Portorikanski Kranio kažu da su skoro godinu dana radili na svom EP-ju, Revolutionary Sacrifices i iako je ovo zvučno dosta jeftin, onako, pravi andegraund materijal, muzika je svakako naočiti, lepo napisani, i dosta kompleksni thrash metal. No, srećom, kompleksnost ovde ne oduzima na energiji i Kranio istresaju dobre rifove i mošerske ritmove bez ikakvih problema. Sve to, zbog produkcije zvuči prilično hermetično ali pravi slušalac će znati da uživa:

https://officialkranio.bandcamp.com/album/revolutionary-sacrifices

Speedpussy su „prljavi, dementni speed metal iz Čikaga“ i, pa, da. EP Speedpussy ima dve lepe, prljave i dementne pesme negde između thrash metala i d-beat hardcorea sa par upečatljivih rifova i solidnom produkcijom. Ovo se daje po ceni koju sami odredite ali to ne znači da je u pitanju slab materijal, naprotiv, samo to da su autori vrlo sigurni u kvalitet onoga što su napravili. Meni su Speedpussy odlični:

https://speedpussy.bandcamp.com/album/speedpussy

Glaciers Of Ice je jednočlani „black street metal“ projekat iz Londona i, pa, ako se pitate kako to zvuči, to vam je pankerski, šmekerski trešerski metal sa malo blek metal začina ali sa relativno svedenim aranžmanima. Ovo je jeftina muzika koja blekmetalsku uzvišenost svakako dotiče u nekim momentima (slušajte UNMERCIFUL BLUDGEONING OF FALSE MASTERS) ali ne trudi se da bude našminkanija nego što joj prija. Jeftino, šuterski i prijatno na debi kaseti koja se zove kao i bend:

https://glaciersofice.bandcamp.com/album/s-t

Novi Atomic Drop? A što da ne? Jednočlani rvački-treš metal projekatz iz Virdžinije ima album Pick Your Hill to Die On i ovo je i dalje brz, žestok i jeftin thrash sa pomalo upitnim pevačkim stilom, ali koji mu u isto vreme daje dovoljno karaktera da ga ne pomešate sa stotinama blackened thrash bendova što danas operišu na planeti. Lucas Taylor se trudi oko rifova ali i oko toga da pesme imaju svoje identitete i ovde ima simpatičnih ’80s hair metal momenata pa je sve u svemu i ovaj album primer jeftine a zdrave zabave za ciljnu grupu.

https://atomicdrop1.bandcamp.com/album/pick-your-hill-to-die-on

Ültra Raptör su speed metal bend iz Kvebeka, tematski orijentisan ka dinosaurusima. Tu nema ničega što čoveku može da se ne dopadne i bend svira odlično pa sam bio i malo iznenađen da debi-album Tyrants u meni nije proizveo više emocije. Hoću reći, ovo je korektno i kvalitetno ali nekako mu fali više… duše? Identiteta? Ne znam, možda sam samo loše bio raspoložen. Album izlazi naredne nedelje pa će biti vremena da se posluša ponovo i oceni možda sa više entuzijazma…

https://fighter-records.bandcamp.com/album/tyrants

Whipworm iz Los Anđelesa  ima odličan novi EP, In The Throes. Ovo je čak šest pesama kvalitetnog death-thrash zvuka sa možda malo više thrasha nego deatha u osnovi. Pesme su zanimljive svaka za sebe, sa gomilom interesantnih ideja i trikova koje osvežavaju kvalitetan rifaški rad, puno melodije ali čvrstim osloncem na mošerske rifove i tvrd ritam. Generalno ovo je jedna tvrda ali prijemčiva muzika za koju se vidi da je pravljena sa mnogo ljubavi i pažnje da se sve te – često ekscentrične – ideje upletu u dosledne narative. Plus dizajn omota što omažira klasične naslovne strane Marvelovih stripova! Odlično:

https://whipwormmetal.bandcamp.com/album/in-the-throes

Za zaista ubitačan thrash metal tu su Finci Demonztrator sa svojim drugim albumom, Sinister Forces of Hatred koji je kao da ste Miletu Petrozzi iz 1986. godine dali pristup tehnologiji iz 2021. Hoću da kažem, ovo je idealan spoj bestijalnog prebijanja i tehničke, disciplinovane svirke, sa sve nekim memorabičlnim gitarskim temama i opakim mošerskim delovima u srednjem tempu da malo preseku čukanje. Vokal je, vidim, podelio masu na JuTjubu ali ja sam čvrstog uverenja da nam nikada nije dosta propisnih „kreatorskih“ vrištanja pa tako ovaj odlični album preporučujem bez i najmanje rezerve.

https://ossuaryrecords.bandcamp.com/album/sinister-forces-of-hatred

Moskovski AspiD je dopadljiv u svojoj kombinaciji thrash metala, hardcorea i malo nekakvih black metal stilizacija na albumu Vol. 1. Ovo je solidno odsvirano i pristojno producirano, sa vrištavim vokalom koji izvlači tekstove na Ruskom i pesmama koje se đavolski trude da opravdaju svoja srazmerno pogolema trajanja. Ne tvrdim da im uvek uspeva ali AspiD imaju pankersku, razbarušenu kreativnost koju cenim:

https://aspidmoscow.bandcamp.com/album/vol-1

Nešto mi se dopao novi album trija Oracle iz Misurija. Ovo nije nužno moj džem jer su Oracle srednjetempaški, trešerski melodični death/ black bend ali Perseverance, njihov peti album mi je nekako prijao, sa sve klavijaturama i povremenim klin vokalima. Valjda mi je generalni thrasherski gruv bio odličan pa je sve ostalo dobro leglo preko njega. Ovo je album neprestanog mošinga i lepih ideja koje idu preko tog hedbengreskog ritma, produciran klinički čisto i odsviran kvalitetno. Poslušajte:

https://oracleextrememetal.bandcamp.com/album/perseverance

I hanoverski Crossing The Rubicon nije nužno sasvim u mojoj sferi interesovanja jer ova muzika ima dosta modernih, metalkoraških elemenata i u zvuku i ukompoziciji i u izvedbi ali, opet, eponimni EP sa dve pesme demonstrira izvrstan kvalitet. Ovo je vrlo gruverski atmosferični, ali energični moderni metal, sa sve melodičnim klin vokalima u ključnim trenucima ali generalno pun moćnih rifova i dobrog ritma. Druga pesma je čisto elektronski, meditativni komad i ovaj momak pokazuje OGROMAN potencijal. Sa ovakvom produkcijom, ovo može direktno na TV…

https://crossingtherubiconger.bandcamp.com/album/crossing-the-rubicon

Deceased su, naravno TAČNO u mojoj sferi interesovanja. Ovaj virdžinijski thrash/ death sastav krenuo je sa radom još polovinom osamdesetih (kao Mad Butcher) i nikada nije ni stao. Deceased su bili prvi bend koji je potpisao za danas ugledni Relapse Records, a novi album, Thrash Times at Ridgemont High je, uprkos pomalo komedijaškom naslovu, kolekcija nimalo naivnih obrada klasičnog thrasha iz osamdesetih. Dakle, ovde dobijamo Voivod, Artillery, Bulldozer i još masu bendova koji su uspostavili thrash zvuk u vreme kada je spajanje metala i panka delovalo kao i pomalo sumnjiva rabota konzervativnijima na obe strane. Deceased, razume se sviraju sjajno a ovo su sve klasične pesme i ovaj album je time apsolutna lektira:

https://the-true-deceased.bandcamp.com/album/thrash-times-at-ridgemont-high

Hesychia su instrumentalni progresivni metal bend iz Rige i mada imaju prejeftinu produkciju za ambicioznu muziku koju pišu, meni je to donekle i bio element koji me je privukao albumu Apceres. Hoću reći, ovo NE zvuči kao da su ga svirali kompjuteri i melodične a složene  kompozicije koje bend pravi se nekako i bolje čuju kad nije sve upeglano, komprimovano i napucano. Poslušajte:

https://hesychia1111.bandcamp.com/album/apceres

Merciless Scum iz Tampe biju krvnički blackened grindcore na kaseti Archon. Ovo izdanje stiže u distribuciju tek u Januaru ali se putem Bandcampa već može kupiti daunloud i u pitanju je kvalitetna, energična muzika koja ima i atmosferu i kompetentnu svirku, i brutalni nabod. A samo dolar!

https://mercilessscum.bandcamp.com/album/archon

I Terror Cell su u suštini grindcore ali sa nešto dužim, kompleksnijim pesmama, puno disonanci i promena ritma na materijalu koji čini njihovu stranu split EP-ja sa Iron Price. Ovo su dve pesme dobre produkcije i praktično progresivnih aranžmana, sa dovoljno loše volje i teskobe da vam potraju do idućeg vikenda. A plaćate cenu koju sami odredite.

https://terrorcell.bandcamp.com/album/iron-price-split

Elder Devil iz Fresna u Kaliforniji su jako bučni na svom živom EP-ju, Live in Chinatown. Materijal je dobar, ovo je disciplinovani powerviolence sa solidnim pesmama i odličnom svirkom, ali zvuk treba podneti:

https://elderdevil.bandcamp.com/album/live-in-chinatown

Illusion of Fate iz Milvokija u Viskonsinu imaju zanimljivu smešu black i death metala na svom debi albumu King of Serpents. Ovo je muzika koja se lepo uklapa sa danas popularnima atmosferičnim blek metal formulama, osim što je zapravo naglašeno teatralna, sa praktično kinematskim aranžmanima kompozicija koje su pune gudačkih dodataka i praktično scenskih postavki. Death metal komponenta je takođe tu da svemu da malo uzemljenja i mada produkcija nije idealna, muzika makar nije spakovana u nesnosno komprimovan master. Vrlo zanimljivo:

https://illusionoffate.bandcamp.com/album/king-of-serpents

Flesh Tomb iz Delavera su nekakva mračna, bolesna ali dosta funkcionalna smeša slamming death metala i beatdown hardcorea, forsirajući brutalne, ali gruvi pesme srednjeg tempa sa povremenim ispadima u bržu stranu i gitarama koje samo što ne izlete sa šina svakog momenta. Ovde pesme nesumnjivo imaju više delova nego što im je potrebno ali to je deo te hardcore spontanosti koju bend baštini i na kojoj zasniva svoj identitet. EP Digesting The Soul Of The Precarious Consciousness je dakle, sirov, brutalan i na kraju prilično autentičan. Podržavam:

https://fleshtomb.bandcamp.com/album/digesting-the-soul-of-the-precarious-consciousness-2

Moram da priznam da su Kvebečani First Fragment prilično smeli kada su svoj drugi album, više od sedamdeset minuta dugački Gloire éternelle objavili maltene istog dana kada su i zemljaci Archspire izbacili svoju novu ploču o kojoj sam pisao prošle nedelje. Hoću reći, ko ima snage da sluša dva kompleksna melodična tech death albuma u isto vreme? No, First Fragment i njihov izdavač Unique Leader se svakako ne plaše konkurencije i ovo je sigurna, čak i malo razmetljiva ploča puna arpeđa i ćelave bas-gitare koja svira komplikovane flamenko linije visokog tempa kao da je to najlakša stvar na svetu. First Fragment zapravo ne sviraju formu tech death metala koju ja posebno volim ali energija i entuzijazam koje bend demonstrira su mi se bez sumnje uvukli pod kožu. Vredi ovo slušati:

https://uniqueleaderrecords.bandcamp.com/album/gloire-ternelle

Na sasvim suprotnom delu death metal spektra su Cetragore iz Masačusetsa čiji prvi EP, Chancellors of Death donosi primitivni, sirovi old school death metal. Cetragore su, očigledno, sa majčinim mlijekom posisali i rane albume Cannibal Corpse i bendova još starijih od njih i mada je ovaj EP po kvalitetu snimka u najboljem slučaju demo-nivoa, slatka mi je ta autentičnost i energija koju bend prosipa:

https://cetragore.bandcamp.com/album/chancellors-of-death-ep

Death-doom metalci iz močvara Floride, Wharflurch su snimili živi album, Transmissions From The Swamp Cosmos i ovo se nažalost ne prodaje kao daunloud, ali ćete moći da kupite video-verziju u Januaru, i to na VHS kaseti. Zajebano je što su metalci često takvi hipsteri da normalni hipsteri malo pocvene, jelte. Enivej, ovo je lep, prijatan, mračan i primitivan materijal u klasičnom Wharflurch stilu, snimljen vrlo solidno i nemam ni najmanju rezervu da ga preporučim:

https://frozenscreamsimprint.com/album/transmissions-from-the-swamp-cosmos

Još death dooma stiže nam iz Italije posredstvom prvog albuma sastava Burial. Naslov Inner Gateways to the Slumbering Equilibrium at the Center of Cosmos obećava mrak i mučninu i, svakako, to je na meniju. No, Burial se trude da pokažu suptilan, višeslojni pogled na odabrnai žanr pa je ovo muzika koja se ne iscrpljuje samo u teškim rifovima i album ima interesantne ideje i čak i malo melodičnijih, atmosferičnijih delova. No, svakako, ovo je pre svega za ljubitelje hermetičnog, bolesnog death metala:

https://everlastingspewrecords.bandcamp.com/album/inner-gateways-to-the-slumbering-equilibrium-at-the-center-of-cosmos

Šveđani Coffin Creep, pak, sviraju prilično tipičan old school death metal sa velikim rifovima, bolesnim gruvom i solidnom, prijatnom produkcijom. Iako su iz Švedske, Coffin Creep manje liče na Entombed ili Unleashed a više na Autopsy ili, naravno, Grave i ono po čemu se album Voids možda izdvaja od ostatka OSDM ponude je da je uglavnom sviran u prilično sporom tempu, time naglašavajući masu i mučninu:

https://coffin-creep.bandcamp.com/album/voids

Miscreance iz Venecije i Vile Apparition iz Melburna imaju dopadljiv split EP gde Miscreance ubacuju tri kvalitetne pesme prilično maštovitog i samo malo intelektualnog deaththrasha, odlično odsviranog i produciranog, a Australijanci odgovaraju sa dve mračne, hermetične pesme brutal death zvuka. Vrlo solidno.

https://miscreance.bandcamp.com/album/vile-apparition-miscreance

https://vileapparition.bandcamp.com/album/vile-apparition-miscreance

I montrealski Fracturus sviraju vrlo pristojan brutal death metal na prvom EP-ju, L’appel du vide. Iako je naslov na Francuskom, tekstovi su na Engleskom a i muzika je dosta tehnička, čisto producirana i zrela. Ovo, dakle, nije brutal death za slam publiku već gađa malo „intelektualnije“ slojeve i, pa, prilično je dobar:

https://fracturus.bandcamp.com/album/lappel-du-vide

Prvi album vašingtonskih death-doom majstora Mortiferum mi se bio jako dopao pre dve godine, i dosta sam ga slušao u međuvremenu, a novi, Preserved in Torment, donosi isti ozbiljan, svečan pristup muzici i još izšlifovaniju, zreliju svirku. Ovih šest pesama prosto kipte od atmosfere ali i dobrih rifova i energične svirke, bez obzira na često spor, mučan tempo. Mortiferum su naprosto vrlo dobri u pisanju pesama i obraćanju pažnje na to kada će neki detalj dati celoj postavci trodimenzionalnu formu. Plus vrlo lep miks i dinamičan master. Izvrsno:

https://mortiferum.bandcamp.com/album/preserved-in-torment

Deified Shreds iz Atine na prvom EP-ju, Overcoming The Fractal Deception ne kida se nešto od originalnosti ali je ovo uverljiv, sigurno odsviran death metal rifaške provnijencije i trešerske energije. Ništa preterano originalno ali prijatno:

https://deifiedshreds.bandcamp.com/album/overcoming-the-fractal-deception

Česi Poppy Seed Grinder uskoro slave četvrt veka rada pa su pripremili i novi, četvrti album, Faceless Atrocities za naše slušalačko uživanje. Ovo je solidno producirani, kvalitetno odsvirani, grajnderski brutal death metal, bez mnogo filozofije, sa puno thrash rifčina i mošerskog potencijala. Pesme su napisane vrlo dobro i imaju aranžmane koji ih čine distinktnim komadima, sa identitetom i centralnom idejom svake od njih. Veoma mi se dopada ovaj old school ali imaginativni pristip koji Poppy Seed Grinder imaju pa za Faceless Atrocities dajem jake preporuke:

https://poppyseedgrinder.bandcamp.com/album/faceless-atrocities

Idemo u poslednju skeciju koja pokriva mahom heavy metal i još neke ekscentričnosti… Španski Raptor su za ovaj helouvin spremili singl sa dve pesme, Hot Blooded. Već po naslovu se čuje da je ovo navijački, melodični hevi metal koji jednim okom gleda u braću što se šutiraju ispred bine a drugim u njihove devojke koje stoje u pozadini. Produkcija je prilično skromna ali funkcioniše a pesme su simpatično himnične i prijaju ako volite ovu vrstu hair metal nostalgije:

https://heavymetalraptor.bandcamp.com/album/hot-blooded-single

Vanishment iz Sijetla su negde između klasičnog heavy zvuka i modernog thrash metala na svom demo snimku Vanishment demo pa tako uz mejdnovske harmonije dobijamo bržu svirku, denflovane treš-rifove i duple bas-bubnjeve. Simpatično je to i služi kao lepa najava za album koji je u pripremi:

https://vanishment.bandcamp.com/album/vanishment-demo

Sa imenom kao što je Night Rider duo iz Dalasa ne može da bude ništa drugo do proslava svih vrednosti za koje smo se borili u osamdesetima, zar ne? Naravno! Fear the Night Rider, debi album ove postave je prijatan, ne naročito skupo produciran ali lepo napisan, pošten, melodičan heavy metal iz osamdesetih, sa žestokim gitarama, himničnim refrenima i epikom koja dolazi prirodno i bez forsiranja. Da je ovo snimljeno malo skuplje bilo bi idealno, ali i ovako album demonstrira vrlo dobru svirku i aranžerske sposobnosti i sluša se sa apetitom:

https://fearthenightrider.bandcamp.com/album/fear-the-night-rider

Störmbreaker iz Mineapolisa sebe bez ikakve ironije taguju i kao hair metal bend, pa već unapred znate kako će njihov prvi album, Strike the Match zvučati. Ali zvučaće i dosta dobro. Ako volite LA zvuk iz osamdesetih, Störmbreaker su bend za vas, producirani kvalitetno a svirački sigurni i uigrani. Ovo je metal za dekadentne, pijane i drogirane ’80s žurke sa sve himničnim refrenima i šmekerskim rifovima i ako ste TAKVA osoba, navalite bez zadrške, uživaćete:

https://stormbreakermpls.bandcamp.com/album/strike-the-match

Za potpuno autentični hair metal ugođaj svakako ćete ove nedelje moći da se zahvalite izdavaču Frontiers Music i njihovim asovima Crazy Lixx. Album Street Lethal je naprosto kao da ste teleportovani u 1988. godinu i slavnu eru bendova poput LA Guns, Cinderella, Motley Crue itd. itd. itd. Naravno, Crazy Lixx su Šveđani i time njihova rekonstrukcija klasičnog Sunset Strip zvuka još više podseća na superiornost Skandinavaca u odnosu na sve nas ostale. Fantastičan album ako ste u ciljnoj grupi. A ja jesam malo, da se ne lažemo:

Diablo Swing Orchestra nikada nisu bili posebno važan bend u mom životu ali svakako jesam sa distance i sa puno poštovanja pratio njihov prilično jedinstveni put kroz bespuća povijesne zbiljnosti tokom kog su spajali metal muziku sa praktično svim žanrovima poznatim ljudskom rodu. Peti album švedskog okteta, Swagger & Stroll Down the Rabbit Hole je impresivno skrojena ploča gde u više od sat vremena svirke DSO spajaju vrlo egzotične elemente, uključujući razne etničke muzičke tradicije, u formu koja je ne samo ubedljivo POP nego i dovoljno metal da nema govora ni o pukoj akademskoj stilskoj vežbi, ali ni o populističkom, „komercijalnom“ projektu. Swagger & Stroll Down the Rabbit Hole je i u tehničkom smislu jako kvalitetan album sa izobiljem izvrsno osmišljenih taktika da se zajedno spakuju različite reference i ideje, ali je i izrazito zabavan a to je, valjda, i najvažnije:

Za kraj – pomrčina. Meni se dosta dopadao i prethodni album Teksašana Glassing, ali novi, Twin Dream je solidan korak napred za bend koji ne želi da se odluči da li svira post-metal, disonantni grindcore, emo postcore ili već nešto deveto, pa sve to spaja u celine koje su ne samo funkcionalne već i prilično dobre. Twin Dream nastavlja sa svojom konfrontativnošću i u zvuku i u kompozicijama ali su ovde pesme zaokruženije, pa kada deluju rastrzano i poludelo, to je sada očigledno deo plana. Kao i prethodni album, i ovaj morate izdržati i, uostalom, morate imati dosta otvoren um i odmorne uši da bi slušali Glassing, ali ljudi isporučuju solidne isplate:

https://glassing.bandcamp.com/album/twin-dream

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s