Pročitani stripovi: Stillwater

Juče sam prosto progutao svih do sada izašlih deset epizoda Image/ Skybound serijala Stillwater, a što bi samo za sebe trebalo da svedoči o njegovom kvalitetu. Da budem iskren, kvalitet sam i očekivao čim je ovo krenulo da izlazi, tamo negde Septembra prošle godine jer je kreativni tim veoma obećavao. Chip Zdarsky na scenariju i Ramon Perez na crtežu, sve to uz pomoć uvek izvrsnog Mikea Spicera na kolorima i superstara leteringa Rusa Wootona – pa to je prilično dream team i pošto sam o ostaloj trojci već dosta pisao u više navrata reći ću samo da je Perez do sada mahom radio za Marvel – uglavnom kao neko ko uskače da zameni stalne crtače na drugim serijalima, ali je kvalitet koji pokazuje na Stillwater, gde je potpisan kao ko-kreator definitivna potvrda da je čovek spreman za velika dela. Na našu sreću, Stillwater je već prilično veliko delo – još uvek ne toliko po obimu koliko po sadržini – i fino je kada se čovek ovako sjajno dokaže na sopstvenom autorskom stripu.

Pogotovo što Perez u ovom stripu crta jedan realističan pa i dosadnjikav prosede malog provincijskog grada u SAD koji na mnoge načine zaostaje za modernim dobom. Crtač u jednom odgovoru na pismo čitaoca i napominje da kad ima slobodnog vremena on obilazi male gradove u unutrašnjosti Ontarija i uvek ima utisak da oni „kasne“ više godina pa i decenija za velikim urbanim centrima po svemu, mentalitetu jeziku itd. te da je, izmešavši te svoje utiske stečene na terenu sa atmosferom nadnaravne pretnje koju vezujemo za Twin Peaks, došao do nekakvog krajnjeg izgleda za Stillwater. I taj je izgled impresivan bez obzira što pričamo o gradiću koji je programski osmišljen da se ni po čemu ne izdvaja. Dakle, ovo je agresivno obično, čak dosadno mesto u dubini provincije i čak i njegovo ime, Stillwater, odnosno „mirna voda“ ukazuje da se radi o zajednici koja možda nije sasvim „ustajala“ ali koja nikuda ne ide i zadovoljna je životom u kome nema mnogo promena i uzbuđenja.

Or is it?

Perezov crtež je realističan i njegovi likovi su „normalni“ provincijski Amerikanci kakve biste sreli u bilo kom dokumentarcu o „običnom svetu“, a gradić ima sve one uobičajene fokalne tačke poput bara, restorana, sudnice i šerifove kancelarije i Perez sve ovo dizajnira nepogrešivo kvalitetno. Kako početak stripa pokazuje dolazak dva gradska đilkoša, klasična „brogrammera“ u Stillwater tako je i čitaočeva percepcija obojena njihovim neugodnim osvrtanjem oko sebe i pomalo nadmenim posmatranjem zaostalih provincijalaca. Spicerov kolor je živ i dinamičan, ali on je samo dodatak na sjajno Perezovo kadriranje i lejaut kao i na karakterizaciju i glumu likova. Perez nije opsesivno detaljan u svakom kadru i njegov crtež favorizuje energiju u odnosu na fotorealizam, ali ovo Stillwateru daje mnogo karaktera i uz kolorističke dodatke postiže fini balans između te neke svakodnevne „običnosti“ i atmosfere pretnje koja nam sugeriše da će se ovde dešavati loše stvari.

A hoće. Daniel, glavni junak ovog stripa je izbačen sa posla jer je u svađi sa kolegom prešao granicu i odgurnuo ga od sebe pa mu najbolji drug, Tony, inače uspešni kreator uspešne mobilne aplikacije, posle brutalne pijanke da se proslavi otkaz pravi društvo na putu u provinciju kud je Dan krenuo po dobijanju pisma od nekakvog advokata iz Stillwatera a gde piše da mu je baba tetka koju nikada nije upoznao ostavila neke pare.

Jes’ baš, kažu i naša dva protagonista, potpuno svesna, čak i pre nego što im nestane signal mobilne telefonije, da svesno ulaze u zaplet horor filma. Tony se čak i našali da je, kako je konvencija da se u hororima ništa ružno ne dešava pre nego što padne mrak, samo bitno da sve poslove u Stillwateru obave pre mraka i da na vreme pale u civilizaciju.

Stvar se neće sjajno završiti po Tonyja ali ni po Dana. Bez obzira što su protagonisti svesni da imaju posla sa klasičnim horor-tropima, ovo ih ne imunizuje, i Stillwater se već u prvoj epizodi razotkriva kao horor-strip koji se od većine drugog horora što danas izlazi izdvaja po nekoliko osnova.

U prvom redu, ovo nije klasični splatterfest i mada u Stillwateru ima dosta nasilja i prizora velike štete nanesene ljudskom telu, stvarni horor se nalazi na sasvim drugom mestu. Sartrova opaska „Pakao, to su drugi“ verovatno nije bila usmerena samo na provincijske gradiće u Americi gde panduri misle da je zakon sve što se njima dopada a sudija dosuđuje kazne koje podrazumevaju da će prekršilac biti živ zatrpan tokom dve nedelje, ali nelagoda i strava koju Stillwater izaziva utemeljene su isključivo unutar same zajednice i načinu na koji ona izlazi na kraj sa samo jednim nadnaravnim fenomenom stavljenim u koren ove pripovesti.

Sad, jeste u pitanju spojler, ali kako se ovo saznaje već u prvoj epizodi, da ne pominjem da Image Comics to obilato razglašava u marketingu za serijal, ne osećam se naročito loše što ću otkriti da je tajna Stillwatera u tome da u njemu niko ne može da umre. Dan i Tony ovo saznaju na jedan vrlo bizaran način posmatrajući dečka koji je pao sa zgrade i koga su u panici, svog izlomljenog, doneli kod lokalnog lekara, kako ustaje sa kreveta u ordinaciji i u sprintu napušta prostoriju. Od tog trenutka kreće taj, jelte, proverbijalni pakao.

Dobra naučna (i nenaučna) fantastika je za mene ona koja uspešno uvodi (jedan) spekulativni element u svoju postavku a zatim ga istražuje dosledno i metodično i Stillwater radi upravo ovo. Iako je po konceptu ovo zapravo dosta slično klasičnim Twilight Zone pričama, kvalitet rada sa likovima ali i pažljivog istraživanja dinamike zajednice, logistike njenog funkcionisanja, psiholoških efekata na stanovnike Stillwatera, frakcija koje se prirodno formiraju u gradiću koji se namerno izoluje od ostatka zemlje da bi sačuvao svoju tajnu – sve to ovaj strip izdiže iznad razine pukog omažiranja Twilight Zone i daje mu životnost.

Da se razumemo, ovo je svakako „čist“ žanrovski rad sa elementima trilera, akcije i horora i sa likovima koji su često tipizirani (lekar koji je svestan sopstvene beskorisnosti u gradu gde niko ne može niti da umre niti da bude biti trajno povređen – pa ni da se pošteno napije – policajac koji svoju karijeru bivšeg marinca ovde uzima vrlo ozbiljno i sprovodi neku vrstu vojničke discipline, sudija koji je de fakto vladar ove zajednice i koji se poziva na božansko proviđenje i potrebu da se zaštiti „čudo“ u kome Stillwater živi), ali kvalitet teksta je značajno iznad puke reciklaže poznatih tropa.

Iako sam Daniel, kao glavni junak zapravo nema previše harizme i delatnog suvereniteta, ovo je, reklo bi se, programski tako podešeno da kroz njegovu zapanjenost i postepenu transformaciju i sam čitalac postane sve familijarniji sa Stillwaterom, načinom na koji zajednica svoju tajnu čuva, ali i načinom na koji besmrtnost i odsustvo bolesti i starenja utiču na tu zajednicu.

To na kraju ispada dosta kompleksan narativ sa priličnim brojem likova koje ćemo ispratiti i kroz flešbekove što produbljuju njihove lične priče i mesta u glavnom narativu, tako da je Daniel samo neka vrsta tačke preseka protivrečnosti koje su se ionako godinama kuvale u Stillwateru. Naravno, sam Stillwater je metafora te provincijske „nepromenljivosti“, učmalosti, a koju stariji članovi zajednice – konzervativniji po definiciji – vide kao vrednost po sebi, često na štetu najmlađih članova zajednice. Iako strip vrlo bukvalno rukuje ovim simbolikama, Zdarsky i Perez to istovremeno čine i spretno do mere da se čitalac zatekne zaveden tehnologijom pripovedanja, dobro plasiranim karakterizacijama i preokretima u narativu pa mu ne smeta što je centralnu simboliku stripa u potpunosti „shvatio“ već negde u petoj-šestoj epizodi.

U ovom trenutku Stillwater je završio svoju prvu veliku priču, prebacujući grad iz jednog status kvoa u drugi i sa desetom epizodom narativ ulazi u nekakvu drugu fazu gde gledamo kako druga frakcija u gradu ima svoje ideje o tome kako se postaviti prema tajni, blagoslovu ali možda i prokletstvu ovog gradića. Iako je prethodna „vlast“ bila izuzetno autoritarna i koristila surova kažnjavanja, kompleksnu mrežu laži pa i asasinacije u drugim gradovima da obezbedi Stillwaterovu izolovanost od ostatka SAD, nova, koja ima očigledno progresivnije ideje i sama se može nazvati autoritarnom.

Videćemo koliko će još kilometraže Zdarsky i Perez izvući iz svojih premisa, ali najavljeno je da strip za sada nema predviđen broj epizoda i da Zdarsky u glavi ima ideju o tome kako bi kraj izgledao ali da se ne žuri da do njega i dođe. Ovo je sasvim na mestu jer metodično pripovedanje i dobar rad sa likovima koje su do sada autori demonstrirali pokazuje da u premisi ima dosta goriva da se Stillwater vozi još prilično dugo kroz različite preokrete i da čak i bez uvođenja daljih spekulativnih elemenata, pa čak i bez objašnjavanja otkud to da su stanovnici jednog malog grada u američkoj provinciji imuni na smrt, može da nam podari kvalitetnu ljudsku dramu i uzbudljiv triler.

Da još jednom ponovim, Chip Zdarsky je definitivno jedan od meni najomiljenijih scenarista koji trenutno rade u američkom stripu a Ramon Perez se pokazao kao spreman za velika dela. Spicerov kolor je presudan za atmosferu stripa a Wootonov letering je konzistentno fenomenalan u svakom stripu koji ovaj čovek radi pa je Stillwater još jedno podsećanje na kvalitet produkcije koji logo Image Comicsa danas praktično garantuje. Kada su u pitanju pritom nadahnuti autori koji i sami osećaju da su našli nešto dobro sa serijalom, imamo sve potrebne sastojke za odličan strip. Serijal na Comixologyju možete pratiti ovde.

One comment

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s