Jazz Nedeljom: Irreversible Entanglements: Open the Gates

Jazz Nedeljom je zamišljen kao serija vinjeta koje će ići (možda ne?) svake Nedelje, nudeći preporuku u vidu jednog jazz albuma koji sam tog dana slušao. Ovo nema pretenziju da bude ni ultimativni prikaz neke klasične ploče niti otkrivanje nekog budućeg klasika, već zaista samo to, da se kažu reč-dve o albumu koji sam tog dana rado slušao. Ponekada će to biti stare, proverene klasične stvari, ponekada najnovije izdanje koje sam izvalio na Bandcampu, hoću reći, neće biti pravila. Kako i treba. Kako i mora.

Nije bilo puno dileme oko toga koji će album krasiti današnji džez slot u mom srcu. Izvrsni čikaški izdavač International Anthem je izbacio treći studijski rad sjajnih Irreversible Entanglements naslovljen Open the Gates i kako me je ovaj bend pre nekoliko godina i upoznao sa radom ove etikete, tako sam i ja ovu ploču što se kaže pošmrkao bez mnogo oklevanja. A da se razumemo, ima se tu šta za pošmrkati, pričamo o duploj ploči i skoro osamdeset minuta prilično apstraktnog, ritualističkog avangardnog džeza u kome se gruv i improvizacija susreću sa afrofuturističkim pesničkim recitacijama.

Irreversible Entanglements su zapravo prilično mlad bend, osnovan pre svega šest godina i to nakon koncerta organizovanog da bi se protestovalo protiv policijske brutalnosti. Članovi dolaze iz Filadelfije, Vašington DC-ja i Njujorka, i inicijalni impuls koji ih je okupio bila je upravo ideja o tome da se spoje improvizovani, slobodni džez i revolucionarna, lična a opet ujedinjujuća poezija Camae Ayewe aka Moor Mother. Ova filadelfijska muzičarka i poetesa ima popriličan opus radova (pogledajte njenu Bandcamp stranicu) koji su impresivni na veoma uzbudljive načine. Ayewa nije samo pesnikinja koja izgovara stihove već posvećeni istraživač zvuka (i ljubitelj kvantne fizike) i različitih muzičkih formi koje niču iz crne tradicije, pa su njeni albumi često vrlo avangardne (pa i, usudiću se da kažem, zabavne) interpretacije postojećih idioma elektronske i druge „crne“ muzike.

U Irreversible Entanglements Ayewa služi prevashodno kao sidrište, konkretni, diskurzivni centar gravitacije oko kog se orijentiše slobodna, intenzivna a opet na sve strane raspršena svirka. Njeni stihovi, izgovoreni sa propovedničkim ubeđenjem i energijom, su evokativne slike koje slušaoca vode od bukvalno centra atoma i kvantnih stanja do svemira i natrag, kačeći usput lične emocije, refleksije na ono što se događa pojedincu, kolektivu i, jelte, rasi. Već prva kompozicija na novom albumu, naslovna, Open the Gates, je znak za ustajanje i optimistički, mada obavezujući poziv na ples. U ovom dvoipominutnom introu muzika ima naglašeno plesni, vrlo afrički gruv, sa prijatnim, hipnotičkim duvačima i pointilističkim udaraljkama dok Ayewe autoritativno podseća da je „vreme za energiju“.

Open the Gates, album, nije, da odmah bude jasno, postavljen na ideji da energijom treba porušiti publiku i spržiti joj sinapse intenzitetom zvuka kako bi ona mogla da ostvari nove, kosmičke uvide u postojanje, ljudsko stanje, političke i rasne realnosti itd. Ovo je, opet ću naglasiti, album sa naglašenije „afričkim“ senzibilitetom, zasnovan na konceptu gruva, ritmova i jednostavnih tema koje se dugačkim ponavljanjima pretvaraju u mantrična jezgra oko kojih duvački instrumenti, elektronika i stihovi lete u ekscentričnim orbitama a slušalac se ljulja – možda i ne primećujući da prati ritam – i slobodno bira koju će od linija „naracije“ u kom trenutku pratiti. Recimo, druga kompozicija, keys to Creation, služi gotovo kao tutorijal za ovaj pristup, sa bubnjem i kontrabasom koji voze taj sinkopirani a opet sasvim prirodni, vrlo igrivi glavni „iskaz“ kompozicije, preko kojih Ayewa svira jednostavnu, umirujuću harmoniju na sintisajzeru i šapuće stihove o, jelte, kreaciji i crnim svecima, a duvački instrumenti improvizuju optimistične sanjive linije što odjekuju u beskrajnom prostoru. Pa tako skoro četrnaest minuta.

Open the Gates, dakle, nije album nakome postoje hedovi i solaže, štaviše nije ni album na kome duvački instrumenti nose teme kompozicija. Ovde su teme – ako apstrahujemo očigledno, to da su prevashodno sadržane u rečima – zapravo ono što sviraju bubnjevi i kontrabas. Ovo su ponavljajuće fraze i glavni identitetski elementi svake od kompozicija i ovo jeste u skladu sa crnom tradicijom, sve od Afrike preko fanka pa do džeza koji će šezdesetih preuzimati ideju o moći što dolazi kroz repeticiju ritmičkih fraza i oslobađanju drugih instrumenata da se bave istraživanjima harmonija i melodija izvan standardne forme razvoja teme i soliranja.

Ova kompozicija ima i promenu teme, brzine i atmosfere u osmom minutu, zasnovanu na sintisajzerskom brejkdaunu i iza njega dolazi sjajan solo na saksofonu Keira Neuringera, iako stihovi i elektronski šumovi ne prestaju.

Ovo, dakako, znači da za razliku od uobičajene džez-postavke – čak i u većini avangarde – duvači ovde nemaju prioritet u odnosu na ostale elemente muzike. Stihovi i elektronski zvukovi, često atonalni i usmereni pre svega na teksturalne doprinose su u istoj ravni sa duvačima koji često, kao u drugoj polovini ove kompozicije, sviraju paralelno, ulazeći u dijaloge ili se razdvajajući i polazeći svako svojim putem.

Razumem, naravno, ako slušaocu ovaj pristup bude malo dezorijentišući. Irreversible Entanglements na ovom albumu, još više nego na prethodnim, napušta koncepciju aranžiranja i komponovanja u kojoj pesme mogu da ili treba da imaju jasne „linearne“ naracije, u kojima će se postaviti nekakva tema pa kroz njen razvoj doći do kulminacije, prirodnih celina i prelaza između tih celina. Umesto toga, ponovo, ovde imamo prevashodno gruv, ritam, jednostavne bas-rifove i muzičare koji preko njih sviraju slobodno, istraživački i nesputano, bez stvarnih krešenda i sa zajedničkim razumevanjem kada se može napustiti ritmički diktat zarad još slobodnijih formi.

Osmominutna Lágrimas Del Mar govori o močvarama južne Flroide, srebru i zlatu i hlebu svagdašnjem, te dobrim vestima, ponovo preko vrlo zaraznog ritma koji bubnjar Tcheser Holmes i kontrabasista Luke Stewart voze uspevajući da u kompulzivno ponavljanje udenu ogromnu količinu sitnih varijacija i mutacija, istražujući mikroskopski element zvuka sa svih strana. I ovde duvači soliraju zajedno, a Moor Mother dramatično recituje i tapše preko svih njih.

Do kraja albuma dobijamo i jasnije naklone „klasičnom“ free jazzu, recimo Storm Came Twice koja ima neprebrojivi, slobodni ritam i gde razulareni saksofon dobija lep kontrateg u nešto uzdržanijoj ali ne manje intenzivnoj svirci trubača Aquilesa Navarroa. Dvadesetominutna Water Meditation je, kako joj i ime sugeriše, izrazito meditativna, sa Navarrovom trubom koja otvara kompoziciju nežnim resitalom i udaraljkama što ga organski slede dok Ayewa ne uđe sa molbom da je zalivaju „ljubavlju i revolucijom“. Avangardnost ovog komada je u tome da  u njemu elektronski instrumenti i efekti imaju centralnu ulogu veliki deo vremena i da će proći polovina njegovog dugačkog trajanja pre nego što se bend skrasi u ritmu mada čak i onda bubnjar i kontrabasista još nekoliko minuta traže „stvarni“ gruv ove kompozicije.

Slično je i sa desetominutnom Six Sounds koja je ponovo urađena u maniru sličnom free jazzu iz šezdesetih sa slobodnim zajedničkim  istraživanjem ritma, harmonija i meldoija od strane čitavog sastava i pronalaženjem gruva tek u drugoj polovini. Finalna The Port Remembers je izvrsno postavljena na gudačkoj temi na kontrabasu, prigušenoj, udaljenoj trubi, napuklom tonu saksofona i vrlo mekanom Holmesovom sviranju bubnjeva a da opet pričamo o velikom broju udaraca i zapravo dinamičnom radu celog benda. Ova pesma uspeva da kreira atmosferu intime i topline idealnu za spuštanje slušaoca iz zaista kosmičkih visina u koje se vinuo slušajući ostatak materijala.

Irreversible Entanglements, priznajmo, ne prave muziku za svakoga. Njihov džez ne samo da je lišen „pravih“ tema, ne samo da je aranžmanski zaravnjen tako da svi instrumenti, uključujući reči, imaju isti prioritet, ne samo da je energetski ekonomičan i programski beži od toga da slušaocu da uobičajene „tenzija-razrešenje“ forme koje tako dobro služe free improv muzičare već decenijama, nego je i njegovo povezivanje sa poezijom koja je istovremeno hermetična ali i intenzivno direktna, sa slikama koje su istovremeno estetske ali i političke možda najproblematičniji element za publiku koja od džeza očekuje manje direktan, apstraktniji pristup. No, Irreversible Entanglements iz albuma u album ovu formulu rafiniraju do mere da je Open the Gates više prostor mogućnosti a manje kolekcija muzičkih komada, poziv vašem telu da se kreće a vašem duhu da luta bez stega i međa i kao takav jedan je od najintenzivnijih džez albuma što sam ga čuo ove godine a da se u njemu ne da namirisati ni kapljica isforsiranog znoja. Pa probajte:

https://intlanthem.bandcamp.com/album/open-the-gates

4 comments

      • Nisam mislio na preziveli deo AAOC, koji i dalje radi sa dva originalna clana i kako sami kazu gostima i koji nesto licno ne mirisem previse, vec je pitanje vise bilo hipoteticke prirode, da li bi ovako danas mogao da zvuci stari AAOC u punoj snazi, odnosno da li bi ovo eventualno mogao da bude zvuk koji bi stari AAOC mogao da dostigne ili bi se ukonzervirao i zvucali bi kao sta ja znam bend koji svira glavni program BJF u Sava Centru od 8 uvece.

        Naravno, niko ne moze ovo da zna, samo te zapitkujem i zelim da cujem, jer volim da citam kako pises, da li u ovakvom IE zvuku osecas mozda neki daleki eho AAOC

      • Pa, ne, ne, ja svakako mislim isto kao ti. Mislim da su Irreversible Entanglements očigledno utemeljeni u zvuku AAOC i da se vidi jasna vertikala od šezdesetih do danas u njihovom zvuku. Da li bi „stari“ AAOC danas zvučao ovako je svakako legitimno pitanje ali i pitanje na koje, ipak može da odgovori samo Roscoe Mitchell i to samo u svoje ime. Ipak nije ni lako pedeset godina gurati jedan bend.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s