Pročitani stripovi: Time Before Time

Pre par nedelja izašla je kolekcija prvih pet brojeva novog Imageovog serijala Time Before Time a koju sam iščekivao sa priličnim uzbuđenjem. Serijal je počeo da izlazi proletos, u Maju, i njegov kreativni tim mi je već u životu doneo popriličnu količinu slasti a sada, nakon završene prve priče mogu da kažem da je u pitanju još jedan od primera kako Image ima kapacitet da nam pruža nove, originalne, creator owned radove koji imaju svu potrebnu upeglanost i glanc aktuelnih mejnstrim stripova, a da pružaju punokrvni naučnofantastični triler publici koja traži od života i nešto drugo osim superherojskih radova.

Declana Shalveyja ja i dalje po inerciji doživljavam prevashodno kao crtača – ovaj Irac jeste na kraju krajeva većinu svoje superherojske karijere proveo crtajući, najvećim delom, ali ne isključivo za Marvel – iako je istina i da je on poslednjih godina sve češće i autor scenarija. Na Time Before Time Shalvey se udružio sa kolegama sa ostrva, Roryjem McConvilleom kao koscenaristom i Joeom Palmerom kao crtačem, timom koji sam onomad solidno pohvalio za pustinjski noir krimić Write it in Blood, a koji su sa sobom doveli i koloristu Chrisa O’ Hallorana i leterera Hassana Otsmane-Elhaoua, takođe saradnike na Write it in Blood, pa je ovde prisutna sva kvalitetna ekspertiza sa ovog serijala, ojačana za Shalveyjev star-power i naslovne strane koje je on nacrtao.

Shalvey i McConville su ovde podelili scenarističke dužnosti i naravno da neću da nagađam šta je ko i koliko ovde radio ali Time Before Time ima isti efikasni, ekonomični pripovedački kvalitet koji je krasio Write it in Blood, samo sada sa naučnofantastičnim prelivom koji mu odlično stoji i zaista dodaje klasičnom krimi-trileru treću dimenziju.

Ako je Write it in Blood bio „pustinjski noir“, izmeštajući klasične noir trope iz urbane košnice na drumove i zabačene kolibe američkog juga onda je Time Before Time, kako i iz imena nagađate, vremeplovni noir triler koji svoj trilerski, nasilnički i intrigantni zaplet sa suprotstavljenim bandama i nesrećnim – mada ne i nužno nedužnim – antiherojem uhvaćenim u kovitlacu njihovog večitog rata uspešno meša sa idejom putovanja kroz vreme i svim standardnim žanrovskim plesanjem oko paradoksa i potencijala koje ova ideja ima.

Glavni junak Time Before Time je Tatsuo, momak, reklo bi se mešovite rase a koji u 2141. godini radi za kriminalnu organizaciju jednostavno nazvanu The Syndicate. The Syndicate nije samo jedna od najvećih bandi na zapadnoj hemisferi dvadesetdrugog veka već i ozbiljan biznis koji umesto da se bavi prikupljanjem reketa i ilegalnim kockarnicama, najveći deo svog profita ostvaruje na ime korišćenja opreme za putovanje kroz vreme. Strip ne ide u velike detalje da nam se objasni tehnologija putovanja niti nauka koja stoji u njenoj pozadini – mada se pominju tahioni za svaki slučaj kako bismo dobili žanrovsku legitimaciju koncepta – i zapravo nije ni eksplicitno jasno ko je sve to izumeo. Tek, reklo bi se da je u pitanju tehnologija koja nije još “zvanično“ dostupna građanima i firmama koje poštuju zakone i da su kriminalci do nje došli ili samostalnim razvojem ili, verovatnije, otimanjem, ucenom ili špijunažom. Kako god bilo, jedini za koje vidimo da imaju vozila za putovanje kroz vreme su kriminalci, dok FBI i korporacije, reklo bi se, kaskaju za njima a normalni građani načelno nisu ni svesni da sve to postoji.

Naravno, biznis koji The Syndicate razvija je onda baziran na tome da građani pronalaze njih i iz raznih razloga im plaćaju za korišćenje vremeplovne tehnologije. Neki žele da pobegnu iz 2141. godine koja je obeležena zagađenjem, užasnim posledicama klimatskih promena, korumpiranim vlastima i nezaustavljivim kriminalom, pa će platiti velike pare da diskretno budu prebačeni u neku prošlu eru. Ovo je na početku težište zapleta i jasno je da The Syndicate za ovu uslugu naplaćuje i najviše novca – kako krijumčari ljudi i danas rade*. No, druge usluge su prozaičnije i odnose se na šverc dobara iz drugih vremenskih era, recimo lekova koji će biti izmišljeni tek za nekoliko decenija a koji mogu da reše neke probleme što ih danas ima neki od članova vaše porodice.

*sa sve podmuklim poskupljivanjem usluge u poslednjem trenutku, naravno

Strip vešto postavlja određena ograničenja putovanju kroz vreme u smislu da vozila ne mogu da tek tako izaberu godinu i mesto na koje želite da odete, a vremenski paradoksi se u jednoj dijaloškoj razmeni rešavaju tako što se postulira da se sve što se dogodilo već dogodilo i da budućnost ne može da izmeni prošlost. Ovo daje stripu solidnu osnovu za dinamični triler koji se dešava u nekoliko era u isto vreme, sa protagonistima koji putuju iz decenije u deceniju i stoleća u stoleće kao da je u pitanju biranje stanica u podzemnoj železnici.

Time Before Time time ima jednu izrazito dinamičnu, uspešno postavljenu strukturu pripovedanja gde su protagonisti navikli na ideju da postoje na na neki način istoj ravni postojanja sa ljudima iz budućnosti i prošlosti, te sa njima komuniciraju uz punu svest o tome šta treba a šta ne treba da se objašnjava. Ovo je posebno bitno jer Tatsuo, posle neuspelog pokušaja da napusti život švercera i odvoji se od Sindikata, postaje begunac kroz vreme, zajedno sa neočekivanim saputnikom koji ovde služi i kao straight man (ili, u ovom slučaju woman), kome je potrebno objašnjavati principe vremenskog putovanja i komplikovanu strukturu kriminalne organizacije čiji članovi iz različitih stoleća jedni sa drugima razgovaraju kao da su kolege iz različitih zgrada ili vremenskih zona.

Ovo daje osnovu za vrlo klasičan krimi-triler zaplet u kome čitalac po prirodi stvari navija za Tatsua ne zato što je on neki ispravan i dobar lik već jer je ipak nešto bolji od ostalih članova ganga, sa momentima empatije koji ga legitimišu kao na kraju dana ipak normalno ljudsko biće koje je samo imalo nesreću da bude rođeno gde je rođeno i da bude uterano u život sa one strane ionako klimavog zakona.

Rizik, sa druge strane, postoji, a kako i uvek postoji kada imate ljude navikle da rade sa žanrovskim tropima. Time Before Time je svakako u opasnosti da se pretvori u „običan“ krimić u kome likovi prolaze kroz standardne scene i set pisove tenzije i akcije sa sve izdajama i meksičkim stendofovima, a gde je naučnofantastična komponenta priče sasvim trivijalizovana i svedena na puku tehnologiju pripovedanja gde su dva različita stoleća, u ravni ovog narativa, tek dve različite lokacije u priči.

Shalvey i McConville su očigledno svesni ovog rizika pa i odvajaju lep deo vremena u poslednjoj trećini priče da nam daju epizodu koja u punoj meri uzima u obzir činjenicu da je ovo vremeplovni narativ i da u njemu mogu da se dogode stvari koje ne možete videti u normalnom krimiću. Jedan Tatsuov susret sa nekim koga je nekada poznavao ima snažan uticaj na njegov psihološki i emotivni odgovor na stvari koje će se desiti do kraja stripa i ovo postavlja Time Before Time na pravo mesto pre nego što stignemo do razrešenja prve priče.

A u kome se neće MNOGO toga razrešiti. Ovo je tekući serijal koji ide dalje i kraj pete epizode i ove kolekcije je samo zapeta, nikako nekakva tačka u pripovedanju. Do ovog momenta autori su odradili fin posao sa likovima, produbili njihove karaktere, dopustili nam da vidimo ključne momente iz njihove prošlosti a koji ih em humanizuju em pokazuju kako i zašto ljudi prave greške kad su mladi ili kad nisu više tako mladi, ali su i postavili temelje za kompleksni vremeplovni rat u kome će učestvovati najmanje dve velike kriminalne organizacije sa tehnologijom za putovanje kroz vreme. I, mada je jasno da će nam samo na kašičicu biti deljene dalje informacije o prirodi futurističkih društava i efektima prisustva vremeplovne tehnologije u ljudskoj istoriji, Time Before Time je za sada veoma dobar u tome kako samo malim gestovima i pažljivim senčenjem daje čitaočevoj mašti prostor za popunjavanje praznina i kreiranje kompleksne slike multitemporalnog sveta u svojoj glavi.

Kad smo već kod senčenja i malih poteza, kombinacija Palmera na crtežu i O’Hallorana na koloru ovde funkcioniše izvrsno. U logičnoj ekstrapolaciji estetike Write it in Blood, ovo je strip još primereniji tamnim atmosferama i jačem korišćenju senki i negativnog prostora, pa Palmer vrhunski koristi konture i crnilo da nam podari odlične scene i pametne kompozicije. Njegov rad olovkom i tušem je generalno još svedeniji u ovom stripu kada su u pitanju teksture i Time Before Time solidno profitira od vrlo ekonomičnog, maltene simboličnog rada sa senčenjem i pozadinama, dok, naravno, O’Halloran ovde ispunjava ulogu kreatora atmosfere tmine i represivnosti života pod kriminalnom porodicom koja na neki način vlada vremenom. Hassan Otsmane-Elhaou po tradiciji pazi da ne privlači pažnju na sebe dajući nam ekonomičan, nenametljiv a funkcionalan dizajn teksta.

Sve u svemu, Time Before Time je izuzetno siguran projekat sa pažljivo promišljenim visokim konceptom u koji je onda spuštena kvalitetna krimi-noir priča. Biće mi veliko zadovoljstvo da nastavim ovo da čitam i, zapravo, u danu dok ovo kucam šesta epizoda izlazi u prodavnice na ulicama i internetu, pa, ako vas je sve ovo zaintrigiralo, najjednostavniji način da vidite valja li Time Before Time zaista (a valja!) je da odete do Imageovog sajta i prvu epizodu pročitate za dž, a onda imate na Comixologyju sve redom.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s