Pročitani stripovi: Desolation

Desolation je interesantan strip-album u originalu nazvan La Desolation i publikovan od strane francuskog izdavača Dargaud ranije ove godine. U Engleskom prevodu dobili smo ga polovinom Novembra a u pitanju je onaj „klasični“ evropski strip za zreliju publiku, dakle, ne-žanrovski, literarni rad koji priča jednu zaokruženu priču o glavnom junaku i situaciji u kojoj se on našao, bez ambicije da od ovoga pravi serijal ili bilo kakve druge komercijalne namere sem da publika od ukusa naleti na ovaj strip, kupi ga, pročita i uživa u njemu u dovoljnoj meri da to kaže i drugima.

Desolation, da bude jasno, nije nekakav marginalni, „arty“ rad, u pitanju je strip realističnog stila, kvalitetnog crteža i kolora, čitkog, lepog leteringa, dakle, u tehničkom pogledu pričamo o onome kako očekujete da bi jedan mejnstrim rad trebalo da izgleda ako smera na publiku koja inače čita „ozbiljne“ knjige i smatra uobičajene stripovske stilizacije primerenim pre svega deci. U vizuelnom smislu i pripovednoj formi ovo nije konfrontativan rad sa crtežom koji bi trebalo da čoveka protrese i izbaci iz ravnoteže, natera ga da se ispravi u stolici i protrlja oči. No, ovim se ne želi reći da je Desolation vizuelno neupečatljiv strip. Naprotiv, Christophe Gaultier koji je ovo nacrtao je iskusan ilustrator što je u svojoj karijeri radio i za Soleil i za Humanoids i za Paquit i njegov rad u ovom stripu je VRLO upečatljiv sa jakim, debelim linijama, puno snažnih šrafura i snažnim kolorom koji svi na gomili sugerišu i pomalo „slikarski“ stil, ali najviše u ključu pop-arta koji bi (pre)naglašavao stripovske tehnike. Ovo, zajedno sa veoma urednom organizacijom table daje stripu jedan veoma upečatljiv kvalitet, maltene televizijski, realističan pogled na događaje koje priča opisuje, a da zapravo pričamo o naglašeno stilizovanom radu.

Scenarista je ovde Apollo aka Olivier Appollodorus, Francuz rođen u Tunisu ali odrastao na ostrvu Reinion, francuskoj prekomorskoj teritoriji u Indijskom okeanu za koju važi da je najdalje mesto na planeti od Evropske unije a koje u nju tehnički spada i ima Evro kao valutu. Nakon studija u Parizu, Apollo je radio stripove sa crtačem Madom a sa kojim je početkom devedesetih kreirao serijal Une aventure de Louis Ferdinand Quincampoix. Nakon Madove smrti, Apollo se vratio na Reinion da predaje, ali i da radi dalje stripove, sarađujući sa različitim izdavačima ali i crtačima od kojih su najpoznatiji Lewis Trondheim i Brüno. Apollo je kreirao popriličnu količinu žanrovskih stripova, a Desolation je na neki način i za njega blagi iskorak iz žanrovskog rada i u popriličnoj meri i lična priča.

Naime, glavni junak ovog stripa, Evariste Payet je stanovnik ostrva Reinion i mada se radnja zapravo ne događa na njemu, jasno je da ukorenjenost u poznatom i „realnom“ ovom scenariju daje tu posebnu crtu gotovo dokumentarističke uverljivosti koja ga izdvaja. Payet je na rođenju dobio ime Jean-Louis ali je kasnije odlučio da samog sebe nazove Evariste, nezadovoljan činjenicom da je Jean-Louis tako rašireno ime da on sa njim nikako nije uspeo da se potpuno identifikuje.

Evariste je i inače čovek sklon radikalnim odlukama, reklo bi se, jer kada strip počinje, zatičemo ga na prekookeanskom brodu Marion Dufresne, zadubljenog u misli, objašnjavajući sebi i čitaocu da je upravo svoj čitav život skrenuo u sasvim drugom smeru. Potresen teškim raskidom sa svojom devojkom, Evariste je prodao svoja kola i od tih para sebi uplatio turistički aranžman koji će ga odvesti na, praktično kraj sveta. Ne govoreći nikome ništa, svestan da će se rodbina i prijatelji pitati kuda je nestao, ali nespreman da se sa ikim suoči, ovaj muškarac na prvim tablama stripa kontemplira o putovanju koje će trajati mesec dana i izolaciji koju će susresti na njegovom kraju.

Naime Marion Dufresne putuje prema arhipelagu Kergelen, grupi ostrva duboko na jugu Indijskog okeana, negde pre nego što se uđe u polarni krug. Ova ostrva otkrivena su krajem osamnaestog stoleća od strane francuskog moreplovca po imenu Yves-Joseph de Kerguelen-Trémarec tokom njegove prve ekspedicije u Indijskom okeanu, ostavljajući pisanu poruku budućim pomorcima da je ova teritorija sada francuska, a četiri godine kasnije je do njih stigao i James Cook, potvrđujući svojim potpisom ovo otkriće. Od 1955. godine se ova ostrva vode kao francuska prekomorska teritorija (spadaju u tzv. Francuske južne i antarktičke zemlje) a tokom svoje istorije je ovo bilo popularno lovište američkih, norveških i britanskih kitolovaca i lovaca na foke. Štaviše, pošto se radi o delu okeana jako udaljenom od kontinenta, lov je ovde umeo da se sasvim otme kontroli pa su lokalne foke gotovo istrebljene. Od polovine pedesetih godina kada je ovaj lov zaustavljen, populacija foka se obnovila, ali poenta je dakle, da se ova ostrva nalaze JAKO daleko od civilizacije i da su do njih, istorijski dobacivali samo suludo odvažni kitolovci i lovci na foke, spremni da se otisnu daleko u okean radi profita. Francuzi ova ostrva zovu i Îles de la Désolation, dakle Ostrva pustoši jer je u pitanju srazmerno gola, surova zemlja na kojoj ima malo vegetacije i jednako malo faune. Štaviše, strip nam i sam pokazuje da je populacija ovaca i jelena na ovom ostrvlju zapravo uvedena „veštački“, od strane Evropljana koji su računali da je dobro da kitolovci koji se zapute ovako daleko na jug imaju mogućnost da se nahrane kopnenim životinjama, za slučaj da lov na foke bude neuspešan.

U svakom slučaju, Francuska država na glavnom ostrvu, Grande Terre, a koje je otprilike veličine Korzike, ima istraživačku stanicu i mali kontingent naučnika i vojske, koji tokom godine brojčano oscilira između pedesetak i stotinak ljudi. Kako na ostrvu i u njegovom „glavnom gradu“, na istočnoj obali, Port-aux-Français nema aerodromske piste, tako je i putovanje brodom jedini način da se do ostrva dođe i sa njega ode, pa stanovnici približno svaka četiri meseca imaju smene. Pričamo o, dakle, jako zabačenom mestu na planeti, čitavih 3.300 kilometara udaljenom od najbliže naseljene teritorije, a Evariste, ukrcavajući se na ostrvu Reinion, ima da pređe oko 3.400 kilometara do Desolationa.

Prvi deo stripa se zato dešava na brodu, sa putovanjem koje traje približno mesec dana i gde Evariste zajedno sa drugim „ekstremnim“ turistima ali i naučnicima koji idu na svoju smenu, provodi vreme u socijalizaciji (za koju kaže da ga podseća na mali grad na obali mora), pijančenju, flertovanju i brojnim razgovorima o tome na šta će naići kada jednom stignu na odredište. Leti Port-aux-Français naraste u pogledu populacije zahvaljujući turističkim posetama ali svima je i dalje jasno da je ovo nešto najbliže „netaknutoj prirodi“ što će biti u stanju da mu priđu u svojim životima. Evariste je na put krenuo impulsivno, bez stvarnog plana, naprosto u reakciji na raskid i mada večeri provodi na laptopu špijunirajući bivšu devojku na Fejsbuku, utisak je da distanca od Reiniona i njegovog stvarnog života i sve dublji ulazak u „prirodu“ zaista menja njegov psihološki profil.

Strip, po prelasku na Desolation prilično radikalno menja smer i pretvara se u jednu naglašenije filozofsku raspravu o odnosu čoveka i prirode, civilizacije i ekosistema i zapravo se ovde Evaristeova „istorija“ sa devojkom i prethodnim životom na neki način i ironično „briše“ odnosno čini nevažnom. Ovo je, pokazuje se, strip koji promišlja odnos čoveka prema okruženju sa modernističkim tonom ali i pesimističkom dispozicijom koja zapravo ima interesantan odmak od standardne brige za to da li će potonje generacije imati gde da žive ako mi danas sve zaseremo.

Desolation se tako pretvara u jednu prilično brutalnu analizu odnosa modernog čoveka prema svojoj prošlosti ali i prema etičkom imperativu vezanom za konzervaciju „prirodnog“ pred nadirućom plimom „civilizacije“. Još u prvom delu stripa jedan od likova kaže da je bizarno da su na osrtvlje poslati lovci da smanje populaciju jelena jer se smatra da oni ne pripadaju ovom ekosistemu (pošto jedu lokalni kupus), iako su oni tu već stotinama godina i deluje veoma „veštački“ to da ljudi sada uvode intervenciju kojom, kao, pokušavaju da stvari vrate u „prirodnu“ ravnotežu.

Ovo, na kraju u pesimističnom i okrutnom finalu stripa ima snažnu refleksiju u onome što se dešava samom Evaristeu, nakon iskušenja koja je preživeo. Evariste, na kraju, nije žrtva sirove, nefiltrirane prirode, već, naprotiv, žrtva ljudske racionalnosti, čak dobronamernog napora očuvanja „prirodnih“ sredina i zajednica. To da je u pitanju čovek afričkog porekla koji na kraju najebe u incidentu što ima i jasne rasističke odlike je samo bonus u priči koja je pre svega ironično postavljena prema generalnom trudu moderne civilizacije da sačuva „prirodu“ na načine koji su naglašeno veštački i, na kraju krajeva, protivprirodni.

Desolation je, dakle, mračna, realistična ali pesimistična priča o lošim stvarima koje radimo kao kolektiv, pokušavajući da očuvamo netaknutost prirode što smo je odavno dotakli na sve moguče načine. Zanimljiv i snažan strip, a koga na Comixologyju imate ovde.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s