Jazz Nedeljom: Evi Filippou/ Arne Braun/ Felix Henkelhausen/ Moritz Baumgärtner/ Eldar Tsalikov: inEvitable

Jazz Nedeljom je zamišljen kao serija vinjeta koje će ići (možda ne?) svake Nedelje, nudeći preporuku u vidu jednog jazz albuma koji sam tog dana slušao. Ovo nema pretenziju da bude ni ultimativni prikaz neke klasične ploče niti otkrivanje nekog budućeg klasika, već zaista samo to, da se kažu reč-dve o albumu koji sam tog dana rado slušao. Ponekada će to biti stare, proverene klasične stvari, ponekada najnovije izdanje koje sam izvalio na Bandcampu, hoću reći, neće biti pravila. Kako i treba. Kako i mora.

Ovonedeljni džez album radosno i sve poskakujući stiže iz Evrope, tačnije sa sjajne austrijske etikete Boomslang Records o čijim smo izdanjima već ranije divanili. U današnjem slučaju imamo avangardnu džez muziku koja pritom baštini i nasleđa Levanta, ili ako ste baš jedan od onih tvrdokornih likova koji Grčku ne računaju u ove okvire, onda, dobro, dobro, baštini Grčko nasleđe. Kao da je to sad lako jedno od drugog odvojiti…

Postava koja ovo svira je uglavnom nemačka i album je sniman u studiju Chez Cherie u Berlinu ali pre nego što pomislite da Nemci koji sviraju poletne grčle poskočice i setne mediteranske balade zvuči kao početak nekog vica, hitam da dodam da je glavni mozak iza svega ovoga jedna punokrvna Grkinja. Evi Filippou/ Arne Braun/ Felix Henkelhausen/ Moritz Baumgärtner/ Eldar Tsalikov: inEvitable je album koji će vas gotovo sigurno zabaviti i razgaliti svojom mešavinom džeza i, jelte, balkanskih tema, ali on je i jedna fina prilika da se malo meditira o  imigrantskoj umetnosti, postmodernom trenutku u kome živimo gde je normalno da se tevtonska disciplina i mediteranska vrelina ujedinjuju preko nasleđa afroameričkih muzičara i njihovih postmodernih belih naslednika, a sve uz solidnu količinu derta ravno iz Niške Banje. I čak se ni malo ne šalim, ovaj album je SVE to pa onda i malo više.

Evi Filippou je Grkinja i svira udaraljke od svoje sedme godine. Što je nekako divno – deci udaraljke dobro stoje, ali Filippou nije dopustila da je sazrevanje udalji od blagoslovenog užitka sviranja instrumenata koje morate malo zveknuti da biste proizveli nešto lepo, pa je diplomirala sa najvišim ocenama na Konzervatorijumu Volos. Ovo je, naravno, nije zaustavilo u njenom daljem muzičkom obrazovanju pa se preselila u Nemačku i tamo nastavila da studira, osvajajući i master titulu iz muzikologije na Visokoj muzičkoj školi Hanns Eisler. Filippou aktivno svira ili sarađuje sa raznim evropskim postavama uključujući Bolshoi Ballet Orchestra, Ensemble United Berlin, Blowslap Duo, Stefan Schultze Large Ensemble itd. ali je i prilično aktivna kao autor muzike za teatar. Jedna je od osnivačica kolektiva Opera Lab Berlin i često nastupa u pozorištima (Neue Werkstatt der Staatsoper Berlin, Hauen und Stechen Musiktheater Kollektiv…). Takođe radi i kao edukator podučavajući decu sviranja udaraljki, a inEvitable, odnosno kvintet kojim se danas bavimo je njen autorski projekat u kome je ne samo lider već i autor dobrog dela muzike, ali i, možda važnije – same koncepcije.

Album inEvitable je, kako i sama Evi Filippou kaže, nastao u njenom naporu da istraži i izrazi svoj „grčki“ identitet. I zanimljivo je pročitati kako ova mlada žena priznaje da grčka tradicionalna muzika sa svojom melanholijom nikada nije u punoj meri rezonirala sa njom. Rođena 1993. godine, Filippou je u punoj meri dete modernog doba u kome „lokalni“ kulturni uticaji naprosto ne moraju biti jači od globalnih kojima imate pristup na mnogo više načina i kroz mnogo više kanala nego ikada u ljudskoj istoriji pa je i za nju taj grčki patos uvek zvučao, čini se, suviše ozbiljno i smoreno, i nedostajala mu je, kako sama kaže, komponenta igre, namigivanja i spontanosti koju je čula u džezu i improvizovanoj muzici a koje vezuje za poseban stav autora i originatora ove muzike spram životnih nedaća i muka.

No, odlazak iz Grčke i život u Nemačkoj su kod ove muzičarke podstakli mnogo razmišljanja o kulturnim identitetima i doveli do shvatanja da ona „stvarno“ pripada više imaginarnoj nego „pravoj“ kulturi, onoj koja nastaje u modernom svetu, na preseku više muzičkih i kulturnih tradicija i da je to, na kraju krajeva – sasvim okej. Album inEvitable je onda nastao baš kako mu i naslov kaže, neizbežno, uz spajanje grčkog nasleđa sa avangardnim džezom, modernističkim aranžiranjem i svirkom koja će spojiti svu težinu onog što mi ovde zovemo dert a Grci imaju za njega sopstvene izraze, sa zaista razigranim džez improvizacijama.

Kvintet je pvde sastavljen od trojice Nemaca (Moritz Baumgärtner svira bubnjeve, Felix Henkelhausen kontrabas a Arne Braun gitaru) dok je za saksofone i klarinete zadužen Rus Eldar Tsalikov a koji u ovu smešu ubacuje puno simpatičnih varijacija na balkanske folk motive. No, pošto je ovo ne samo moderna već i postmoderna ploča, ima tu još gostiju na duvačkim instrumentima, gitarama i vokalima pa inEvitable zaista odaje utisak jedne raskošne šetnje kroz kulture i geografske oblasti, a da je u pitanju razigran, topao meni prijatnih i plesnih pesama koje nemaju ni trunku laboratorijske hladnoće u sebi.

Na primer, Perdika reloaded koja album otvara je mešavina atonalnog džeza i grčkog narodnjaka sa Krfa i Fillipou ovde malo piše a malo aranžira tako da njen kvintet zvuči kao da se John Zorn podmladio trideset godina, popio pola litre apsinta i rekao svojim muzičarima da slobodno odvežu konjske repove i ubace se u atmosferu žurke. Ova kompozicija savršeno sažima teme i interesovanja albuma, dajući kompleksnu, razigranu temu, lepe improvizacije, naglašen ritam, sa poštovanjem obrađenu tradicionalnu muziku ali i ikonoklastičku demontažu harmonskih teorija, pa i puno perkusionističkog rada koji je možda i važniji od odličnih duvača i razularene gitare.

Maria je autorska kompozicija koju je Filipou napisala i mada na početku deluje kao „obična“ balada, njen aranžman i miks su puni postmodernih upadica iz drugih delova sveta i zanimljivih  peripetija u harmonskoj i ritmičkoj sferi.

Domaća publika će svakako ceniti narednu kompoziciju, Spa of Niš koja je bazirana na nama omiljenoj narodnjačkoj temi. Makar do momenta kada, nakon što vibrafon odradi temu u klasičnom maniru, ostatak benda uleti sa atonalnim improvizacijama i razbuca harmoniju koju svi znamo od malih nogu. No, naravno da je Spa of Niš izuzetno zabavna i razigrana plesna numera koja čuva dovoljno ne samo harmonije već i „osećaja“ originala da ljudi od ukusa u njoj uživaju i cerebralno a bogami i korporealno. Hajde, hajde, znate da želite da brojite unazad od deset do nula i čak i uz ovu verziju stare pesme i to možete.

Resolution Points napisao je austrijski pijanista Elias Stemeseder i ovo je jedan pomalo džonzornovski stop and go komad sa ansamblom što svira komplikovane linije i seče pesmu na komade sve dok se ona u vašoj glavi ne sklopi sama.

Hymn to the Sun je grčka imigrantska pesma koju je napisala slavna kompozitorka, gitaristkinja i pevačica Angélique Ionatos preminula prošle godine i aranžman koji su napisale Evi Filippou i Katerina Fotinaki je interesantan spoj tradicije i modernizma. Ionatosova je živela u emigraciji, u Francuskoj i bila sve samo ne tradicionalni kantautor, naprotiv, pa su teški dert i emocije, ali preko zaraznog ritma, koje karakterišu ova aranžman zanimljiv omaž kako izvornom materijalu tako i muzičkom nasleđu koje je taj materijal koristio za inspiraciju.

I Milia je komad koji je originalno napisao moderni grčki kompozitor Loudovikos ton Anogeion (aka George Dramountanis) ali u interpretaciji ovog ansambla dobijamo pre svega improvizaciju sa eteričnim ženskim vokalima i bez ritma ali i bez gubljenja vučne sile koju ova pesma ima. Kritske teme su i ovde u temelju a aranžman je intiman mada ne sveden.

Kraj albuma obeležava povratak… pa skoro tradicionalnom džez zvuku. Mislim, da li ste očekivali diksilend na poslednjoj kompziciji? Ne? E, pa upravo to dobijate. Ode to A.L.B.B. kreće kao tradiconalna gospel balada (što i jeste u originalu) ali baš kad pomislite da je možda bia greška da se dve spore, nežne pesme ostave za kraj ploče, bend krene u razuzdani diksi i doveze album do kraja u najboljem zamislivom raspoloženju.

inEvitable nije, rekosmo, hladna, laboratorijska analiza suprostavljenih, nekompatibilnih ili samo jednostavno udaljenih muzičkih legata već jedna izuzetno prirodna, proživljena fuzija stvari koje su od Evi Fluippou naravile ono što ona danas jeste. I to funkcioniše savršeno, u savršenoj uzvedbi i savršenom miksu kakav uostalom očekujemo od produkcija što ih izdaje Boomslang. A Filippou ima samo 29 godina i nemoguće je sa slašću ne zamišljati šta će sve ova autorka još napraviti nakon što joj je prvi autorski album ovako zabavan.

https://boomslangrecords.bandcamp.com/album/inevitable

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s