Mehmet Metal Mejhem: Nedeljni metal pregled 27-08-2022

E, pa dobro, Machine Head imaju novi album, ali NARAVNO da o njemu danas nisam pisao. Ma koliko da mi je Rob Flynn drag zbog svojih zasluiuga u Vio-lence, i ma koliko dasam prvi album Machine Head svojevremeno poklonio svojoj ženi za rođendan da joj se umilim, ja to nikad nisam mogao da slušam. Ali, hvala bogu, imamo nova izdanja Codex Obscura, Merzbow i Sigh da me zabavljaju. A ima i drugih stvari. Idemo:

Prvo blek metal i odmah weird. Rejoice! The Light Has Come je, očigledno, ime za avangardni blek metal bend iz Zapadne Virdžinije. Ovo je još jedan od projekata u kojima svira francuski velemajstor bubnjeva Kévin Paradis, dok ostala tri člana dolaze iz američkog death metal benda Aghasura. Rejoice! The Light Has Come je do sada izbacio dva EP-ja, oba bez naslova, i ovaj drugi, Untitled 2022 EP je jako ubedljiv. Ovo je promišljeno napisana, perfektno izvedena muzika čija tuđinska forma zvuči prijemčivo, intrigantno a ne prosto odbojno i uz sjajnu produkciju zaista mi je držala pažnju. Proverite:

https://rejoicethelight.bandcamp.com/album/untitled-2022-ep

Apocryphon je solo projekat Henrika Ohlssona koji je svirao u masi švedskih bendova a već je skoro dve decenije član prilično uglednih melodeath udarnika Scar Symmetry. No, Apocryphon je Ohlssonova beba i novi EP, Universe Noir Era 1, za koji on kaže da označava novu eru, nudi vrlo lepo razrađen black/ death zvuk sa za švedsku scenu tipičnom količinom agresivnosti ali i jako kvaliteno i metodično napisanim pesmama. Ovo je, dakle, vrlo dobar metal, intrigantan i slojevit, a produciran kvalitetno, pa zaslužuje svaku pažnju:

https://apocryphon1.bandcamp.com/album/universe-noir-era-1

Konigreichssaal su „ruralni poljski blek metal trio“ i, mislim, treba da im vidite promo fotku na Metal Archivesu da shvatite šta pod tim misle. U svakom slučaju, novi EP, Loewen nudi sirovi, prilično old school blek metal koji zvuči kao nekakav zaboravljeni snimak iz devedesetih. I ako volite tu neposrednost, autentičnost i, pa, da, sirovost, ovo je vrlo vredno da se posluša:

https://konigreichssaal.bandcamp.com/album/loewen

Aliicide je interesantan kalifornijski blek metal duo koji sebe taguje i kao „kanonski blek metal“ iako je činjenica da novi EP, Langostas Descienden zvuči vrlo originalno i ni nalik nekom „kanonskom“ blek metal zvuku. Ovo je naprosto blek metal u osnovi – imate blastbitove i grub vokal – ali je muzika ekspanzivna, sa puno zanimljivog korišćenja sintisajzera, ali i psihodeličnim i melodičnim gitarskim akrobacijama i vrlo progresivnim aranžiranjem. Četiri poštene pesme, dva lepa introa, tekstovi na Španskom, zanimljiva produkcija, izdanje koje treba poslušati sa apetitom:

https://aliicide.bandcamp.com/album/langostas-descienden

Britanski jednočlani projekat Aldorfrea mi je iz nekog razloga privukao pažnju svojim debi-albumom, Thy Kingdom Cold. Nije ovo sad neki ultraoriginalan format, Jack Hamnett je još jedan od solo blek metal pregalaca kakvi izlaze ispod svakog kamena, ali Thy Kingdom Cold zaista ima tu neku elegantnu hladnoću i kombinaciju agresivnosti i melanholije koja tako dobro leži blek metalu. Dobro su ovo napisane pesme a sirova produkcija je vrlo adekvatna za to što autor želi da postigne. Simpatično:

https://aldorfrea.bandcamp.com/album/thy-kingdom-cold

https://matriarchrecords.bandcamp.com/album/thy-kingdom-cold

Ako vam se čini da je Teksas, sa svojim bogobojažljivim hrišćanskim otklonom neplodno tlo za blek metal, pa, grešite. Suprotno je. Gde navaljuju s hrišćanstvom, tu je otpor iz andergraunda tim jačiji. Današnji primer je bend Brüka čiji je novi a ujedno i prvi EP nazvan Plague Tempest. I vrlo je ubedljiv. Ovo je majestičan, teatralan blek metal koji istovremeno drži obe noge čvrsto na zemlji pa se dobija ne naročito originalna ali poštena svirka koja dobrim delom hvata na autentičnost i atmosferu a manje na neke sad prevelike tehničke ambicije. Dobro je ovo, pogađa gde treba i zvuči kao da su ga svirali živi ljudi sa živim emocijama:

https://bruka.bandcamp.com/album/plague-tempest-ep

Francuski blackened grindcrust sastav Pilori ima drugi album, Quand bien même l’enfer et le déluge s’abattraient sur nous i ovo je pola sata atmosferičnog, prijatnog metal zvuka koji ispravno koristi blek metal atmosfere i harmonije da oplemeni svoj žestoki, jednostavni, u panku utemeljeni izraz. Stavljam ovaj album u blek metal sekciju jer mi se čini da bend sa svojim ekspanzivnim harmonskim radom najpre gađa tu vrstu publike, ali svakako treba prepoznati i „buzzsaw“ zvuk gitara i krastkor ritmove i sve te druge elmente ove muzike. Vrlo lep album:

Ne znam ko je i šta je Avian Upsidedown ali recimo da je ovaj projekat iz Filadelfije i da je demo nazvan Demo II taman na onom mestu između eksperimentalnog blek metala i art brut ekspresije da meni bude simpatičan. Ovo je VEOMA hermetično i spakovano u jeftin, kućni zvuk, ali RADI, vukući na slušanje a onda vukući slušaoca u spiralnom padu sve dublje u slojeve pod-svesnih psihodeličnih predela. Plaća se koliko hoćete a, jebem mu, vredi da se čuje:

https://avianupsidedown.bandcamp.com/album/demo-ii

Peruanski Old Sacrifice su mnogo konvencionalniji u svom blek metalu pa im demo Conqueror’s Vengeance zapravo zvuči kao speed metal materijal snimljen 1983. godine sa svim divnim i manje divnim elementima koje to sugeriše. Ovo je predivno naivno i neposredno, ima dobre rifove i pesme koje su MOŽDA malo predugačke u odnosu na sve ono što nude, ali Old Sacrifice svakako zvuče iskreno i autentično, pa je i produkcija, jeftina kakva jeste zapravo prilično dobro prilagođena muzici… Vredi ovo poslušati ako ste nostalgični i cenite muziku koja ne da nije savršena već od nesavršenosti pravi čitavu svoju estetiku:

https://blacklegionrecs.bandcamp.com/album/conquerors-vengueance

Kanadski Autonoesis je izbacio drugi album, Moon of Foul Magics i ovo je zanimljiva smeša blek metal okutlizma, melodičnosti , sirove trešerske svirke i nikako idealne ali minimalno funkcionalne produkcije. To da album zvuči i kao malo bolji demo zapravo dopsinosi njegovom andergraund šmeku ali svirka je uvek bez greške i sigurna dok su pesme zanimljivo napisane i pune dobrih rifčina:

https://autonoesis.bandcamp.com/album/moon-of-foul-magics

Ukrajinski Hevvn je iz Harkiva, jelte, i to da je izdao drugi album u ovom trenutku je već samo po sebi prilično podvižnički. Album Satanic Doctrine, drugi za ovaj projekat, snimljen je još 2019. godine, godinu dana posle prvog i zvuči solidno. Nije ovo nekakav neočekivano-hiperoriginalni zvuk, Hevvn, to jest Евгений Хрычиков, koji je sve ovo napravio, svira moderni blek metal više okrenut atmosferama i melodijama nego rifčinama, ali je sve vrlo spretno sklopio i snimio u kućnom studiju. Ako volite taj moderniji, emotivniji blek izraz, ovo je vredno pažnje, sa nekim vrlo memorabilnim momentima (In Darkness, On Horns je, recimo, kao da slušate Dark Funeral iz njihove najlepše faze):

https://hiemsitus.bandcamp.com/album/satanic-doctrine

Australijski Doomcave je u principu jednočlani, u principu blek metal projekat koji je od 2017. godine uradio evo već pet albuma. No, najnoviji, In The Shadow Of His Throne ne samo da je urađen sa dodatnim muzičarima, uključujući živog bubnjara nego je i muzika vrlo raskošan, ekspanzivan blek metal koji se ne stidi ukrštanja sa simfonijskim aranžmanima, doom metalom i heavy metalom kad god mu to odgovara. Sjajno to zvuči ako volite teatralnu blek metal muziku ali Doomcave ovde ne zvuči tek teatralno i album ima puno supstance koja zaziva više slušanja. Meni je ovo odlično:

https://doomcave.bandcamp.com/album/in-the-shadow-of-his-throne

Prelazimo na stoner, doom, sludge, hard rock i psihodeliju. Heavy Socrates (ni meni, braćo, ni meni) je odličan heavy rock kombo iz Indonezije i EP Voice Terror nudi četiri pesme ne terora nego moćnog, zaraznog, uličnog rokenrola. Heavy Socrates me sa ovim materijalom najviše podsećaju na japanske garažne pank i stoner udarnike u rasponu od Guitar Wolf do Boris, mada, naravno, imaju dovoljno svoj zvuk da ne pričamo o nekakvoj imitaciji. Sve je to jednostavno, spontano, ugodno i prirodno, nadasve energično. Poslušajte:

https://heavysocrates.bandcamp.com/album/voice-terror

Graveyard Rites je split između dva australijska trad-doom / heavy metal benda, Lucifer’s Fall i Eldritch Rites. I, OK, Lucifer’s Fall su tradicionalniji, a Eldritch Rites se malo, da kažemo, više zajebavaju u svojoj muzici i imaju siroviju produkciju, ali sve je to u dobrom raspoloženju i sluša se kao neobavezna, prijatna zabava:

https://eldritchrites.bandcamp.com/album/graveyard-rites

https://lucifersfall.bandcamp.com/album/graveyard-rites

Stone Nomads je samorazumljivo ime za bend ali da ne ostane ništa nedorečeno, ova teksaška trojka je i svoj debi EP nazvala Fields of Doom. I, mislim, koliko sve to bilo, jelte, on the nose, moram da priznam da je muzika vrlo prijemčiva. Ovo je gruverski stoner-doom sa finom produkcijom i odlično napisanim pesmama. Stone Nomads vole  dobar gruv ali to ne podrazumeva samo rif i ritam (mada ima mnogo sabatovskih momenata u tom delu muzike) već i vrlo korektno urađene psihodelične solaže i fine vokalne aranžmane. Bend je, dakle, nov, ali zvuči prilično zrelo i vredi mu se podati na nekoliko minuta:

https://stonenomads.bandcamp.com/album/fields-of-doom

Old Tomb iz Slovačke valjaju teški, mučni sludge doom. EP Phantom Hour ima tri pesme neujednačenog trajanja ali ujednačene težine i hipnotičkog gruva. Nije ovo preterano maštovito, ali da radi posao – radi. Korektno!

https://oldtomb.bandcamp.com/album/phantom-hour

Bredfordski Psychlona su bend koji već šestu godinu gazi solidan stoner rok, sa prijatnim zapadnojorkširskim šmekom. Treći album, Palo Verde je fina kombinacija psihodeličnih atmosfera i stamenih stoner rifčina. Ovo je dakle, vrlo heavy, pa i vrlo metal, ali istovremeno sa osećajem za gruv, prostor, atmosferu i melodiju. Idealna kombinacija tvrdog i mekog, udaračkog i milujućeg. Probajte:

https://psychlona.bandcamp.com/album/palo-verde

Nizozemski Darkness Within na svom prvom, EP-ju, Dion, nude kitnjast, melodičan doom metal, sa naglašenom gotskom ekspresivnošću i heavy metal šmekom. Ovo je producirano jeftinije nego što bi možda ovakva muzika zahtevala ali opet ima puno šarma i ako volite ovako emotivan, razmahan doom, treba da poslušate Darkness Within:

https://darkness-within.bandcamp.com/album/darkness-within

Endonomos iz Austrije su osnovani prošle godine i već imaju album. To je radna etika koju možemo samo da pozdravimo. Album, isto nazvan Endonomos je prijatna kolekcija epskih, melodičnih doom metal pesama koje zvuče vrlo solidno. Nije da Endonomos sad izmišljaju neke nove formule u doom metalu ali ova ekipa vrlo iskusnih muzuičara makar razume koliko je potrebno na albumu kreirati utisak raznovrsnosti pažljivim sekvenciranjem i na kraju se ovo vrlo lepo posluša. Heavy i melodično, hermetično a opet prijemčivo – vrlo je to sve prijatno:

https://endonomos.bandcamp.com/album/endonomos-3

The Black Legacy su Italijani osnvani pre neke četiri godine i album Stones, njihov drugi, nudi prijatan, heavy zvuk i korektan, rifaški stoner rok. Nisu The Black Legacy sad nešto izmislili ovu muziku od nule, ali je sviraju pristojno, sa lepim bluz rifovima i najviše što mogu da zamerim albumu je da su pesme sve prilično ujednačen epo tempu, atmosferi i temama. Što će nekom drugom, verivatno, biti zapravo idealno jer će ga držati u istom – dobrom – tripu sve vreme. Poslušajte:

https://theblacklegacy.bandcamp.com/album/stones

Spirit In The Room iz Los Anđelesa nisu baš ni klasičan psihodelični rok bend ni klasični hard rok bend, ali su odlični. Flamingo, najnoviji EP ove ekipe ima pet pesama premijum psihodeličnog gruva i distorziranih rifova, a bend sigurno vozi moćne ritmove, napaljene sintisajzere i ubedljive vokale. Odličan program za vrlo široki pojas publike:

https://spiritintheroom.bandcamp.com/album/flamingo

Beware of Gods je u principu jednočlani čikaški projekat jednog Jasona O’Donnella, ali O’Donnell razume koliko je korisno imati i živog bubnjara pa album Upon Whom the Last Light Descends, debi za ovaj projekat, jeste napravljen u duo-formi. I dobar je, ovo je doomy post-metal, napravljen da bude vrlo dramatičan, teatralan, pomalo kičastm ali jebe, mu mater, ako metal nije muzika koja kič ne može da okrene u svoju koristi, koja onda jeste? Album ima pet pesama i prvi je u seriji od tri konceptualna albuma koji će svi imati po pet pesma i pričati jednu priču i sve je to vrlo ambiciozno, ali – zvuči pristojno. Beware of Gods svakako ima dovoljno supstance da podrži sav taj koncept i ovo se vrlo lepo posluša:

https://bewareofgods.bandcamp.com/album/upon-whom-the-last-light-descends

Finci Morbid Evils zvuče kao da žele da vam ulube lobanju na svom drugom albumu, Supernaturals. Ovo je sludge metal sa doom sporošću i death metal agresivnošću, spakovan u ekstremno glasan master i pesme od po deset minuta. Ima tu mnogo lepe hermetičnosti i dementne agresije ali maltene nasumični aranžmani mogu čoveka malo i da zamore kad stvore utisak da se ne zna kuda sve ovo ide. No, u nekim manjim dozama, Morbid Evils, kao i svaki neki drugi otrovi, mogu da budu i lekoviti.

https://morbidevilsband.bandcamp.com/album/supernaturals-death-doom-sludge-metal

Idemo sad na brže formate: thrash, speed, hardcore, grindcore i death metal. TurboBeast iz države Njujork sviraju pankerski thrash metal na debi EP-ju The Awakening i ovo je, onako, prijatno sirovo, autentično i oslobođeno filozofiranja. Pesme jesu jednostavne ali ne i primitivne i ovde najviše treba izdržati zvuk koji je garažnog kvaliteta. No, bend ima dovoljno maštovitosti da čoveku zadrži pažnju interesantnim gitarskim temama a pesme su razumno kratke i ekonomične. Lepo:

https://turbobeast.bandcamp.com/album/the-awakening

Oduševili su me Convulsis iz mesta Tejlor u Mičigenu, polivajući iz sve snage na svm prvom EP-ju, An Evil Born From the Void. Ovo je čvrst, jako upeglan thrash metal, sa daškom death metala, nešto kao da ste uzeli Kreator, Dark Angel i Sepulturu sa kraj osamdesetih i zavarili ih jedno na drugo uz puno ljubavi. Convulsis krljaju snažno, brzo, a pametno, sa pesmama koje su odlično napisane tako da imaju sjajna krešenda, odlične prelaze, dinamiku, a da se sve vreme kreću brzim, agresivnim tempom. I produkcijski je ovo odlično iako su elementi snimka jako komprimovani (bubnjevi, recimo), pa bend zvuči bogato i moćno. Činjenica da se ovako ubedljv, moćan materijal može kupiti po ceni koju sami odredite je, pa, mao i postiđujuća. Ne propustite, jer ovakvog thrasha nikada nije previše:

https://convulsis.bandcamp.com/album/an-evil-born-from-the-void

Total Destructor su novi tokijski thrash metal bend i njihov  prvi demo, Weapons Of Mass Destruction Vol​.​1 nudi dve pesme himničnog old school zvuka. Ovo je zanatski kvalitetno i pristojno producirano ali emanira taj starinski, sirovi metal šarm, koji će nekome delovati retro a nekome naprosto autentično. Svakako je lepo a plaćate koliko sami odaberete:

https://totaldestructor5150.bandcamp.com/album/weapons-of-mass-destruction-vol-1-demo

Malefactors je split EP između nemačkih Boundless Chaos i australijskuh Idle Ruin. Boundless Chaos su, onako, šmekerski speed metal sa malo death metal zavrtanja i njihove dve pesme su odlične, napaljive i zdravo zabavne. Dobra produkcija i srčana svirka. Idle Ruin su za mrvu tehničkiji i stilski bliži deaththrash zvuku, sa lepe tri pesme poštenog, šmekerskog zakucavanja. Oba benda forsiraju dobre rifove i brz tempo i ovo je jako dobar paket:

https://boundlesschaos.bandcamp.com/album/malefactors-side-chaos

https://idleruin.bandcamp.com/album/malefactors

Intent iz Arizone krljaju za sve pare na albumu Exile, svom drugom i ODLIČNOM. Ovo je thrash metal napisan i odsviran vrlo disciplinovano, sa možda malo Testamenta u blago progresivnom otklonu zvuka, ali sa svakako agresivnom i ubedljivom izvedbom. Da je produkcija samo za nijansu dinamičnija, ovo bi bio besprekoran album ali i ovako pričamo o vrhunskom thrashu koji u čoveku vozi od nula do sto za tri sekunde i izaziva opasne emisije adrenalina:

https://intentbandaz.bandcamp.com/album/exile

Bowhead su iz Njujorka i njihov demo nazvan samo Demo ima tri pesme, pa… recimo post-panka sa metalnom oštricom? Mislim, ovo su kratke, ekonomične pesme žestokog tempa i energične svirke, nisu komplikovane ni na jednom nivou ali su im gitarske teme i harmonije ipak korak ili dva iznad onog najobičnijeg panka i naginju ka metalu pa se sve to lepo sluša. Naravno da ovo plaćate koliko hoćete a vrlo je solidno producirano i odlično odsvirano:

https://wearebowhead.bandcamp.com/album/demo

Post pank sa metalnom oštricom je na meniju i na EP-ju Serpent Shrine londonskih Occupants. Ovo je dosta poletno, i napisano, te odsvirano sa dosta energije a prilično heavy zvuk koji vuče na sludge metal se lepo uklapa sa ekspresivnim, brzim i kratkim pesmama. Idealan susret metala i panka na vrhu. Poslušajte:

https://occupantsnoise.bandcamp.com/album/serpent-shine

Take it in Blood su pariski metalizirani hardkor bend i Demo 2022 je odlično odsviran i produciran koloplet heavy, besnih pesama koje prizivaju u sećanje Agnostic Front i Madball, možda ne pukom imitacijom njihovog zvuka, ali svakako tim uličnim, besnim, pomalo gangsterskim, jelte, sentimentom. Odlično to zvuči sa finim gruvom, dobrim rifovima i napaljenim vokalima a plaćate samo koliko hoćete pa poslušajte bez rezervi:

https://takeitinblood75.bandcamp.com/album/demo-2022

Kad bend nazovete M.E.D.O. to je, pa, slatko. Nemam pojma da li ovaj akronim nešto znači na Portugalskom, tek ovaj bend svira odličan, metalizirani hardcore na EP-ju Vertigem, čukajući energično, sa dobrm rifovima i solidnom produkcijom. Muzički je ovo negde između krosovera i težeg moškora, pa ljubitelji Agnostic Front ili Cro-Mags treba da poslušaju. Fino je:

https://medofshc.bandcamp.com/album/vertigem

I Walking Wounded iz Klivlenda sviraju metalizirani hardcore ali njihov EP A.T.C. je moderniji, teži sa elementima deathcore ili metalcore zvuka. Koje ja i ne volim preterano ali ovo je ipak dobro, sa dobrim rifovima, dobrom atmosferom i pesmama kratkim i ekonomičnim, dobro produciranim i dobro odmerenim između nelagode i ogoljene agresije:

https://walkingwoundedoh.bandcamp.com/album/a-t-c

BRÖZERKER iz Atlante, pak, sviraju veseli skejterski hardkor na EP-ju Surf Meets Turf. Ovo je melodično ali sirovo, neobavezno ali zapravo dobro napravljeno, duhovito, ali zanatski korektno. Produkcija je, naravno, krš, sa jeftinom ritam mašinom itd. ali muzika je autentična i zapravo kvalitetno spravljena. Pošto plaćate koliko želite, svakako poslušajte jer vredi:

https://brozerker.bandcamp.com/album/surf-meets-turf-ep

Shotcaller je dobro ime za bend a ovaj duo iz Teksasa ima i istoimeni EP na kome kombinuje grindcore, powerviolence i power electroics. Sve se to prirodno, jelte, nastavlja jedno na drugo pa je utisak koji materijal ostavlja taj da ste naprosto uzeli previše narkotika u pokušaju da sebi kreirate nešto lepo i sada svet pored vas promiče nezaustavljivo i zastrašujuće, sve većom, nekontrolisanom brzinom. Srećom, ovo plaćate koliko hoćete:

https://shotcallergrind.bandcamp.com/album/s-t-ep

Brain Mash su iz Uzbekistana, mada, naravno, deluje kao da su u bendu Ukrajinci jer je ceo EP  War is Here usmeren proukrajinski i antiruski sa pozivom Rusima da shvate da je njihov režim agresorski i, uostalom, najveći neprijatelj i ruskih građana. I, mislim, što se kaže, ne vidim tu neke sentimente za osporavanje. Muzička je, adekvatno, niskobudžetni ali korektni crustgrind koji lepo projuri kroz svojih sedam pesama, izazivajući šutke i pijane horske potvrde izrečenih teza celim putem. Fino je:

https://brainmash.bandcamp.com/album/war-is-here

Matsunaga Was Right iz Ohaja i Deterioration iz Mineapolisa imaju split album i, pošto je ovo grindcore, to ima petnaest pesma a traje manje od četrnaest minuta. Na programu je striktno old school krljanje, sa Deterioration koji su duo i prže primitivan ali ipak formalno disciplinovan grindcore u pesmama od po minut-dva, pa i tri. Ne mnogo originalno ali sasvim korektno. Matsunaga Was Right su više u tradiciji mikropesama i noisegrinda, pa im samo jedan komad prebacuje minut, abrazivan zvuk i sklonost ka primitivnom humoru. Lepo.

https://matsunagawasright.bandcamp.com/album/split-with-deterioration

https://deterioration.bandcamp.com/album/split-w-matsunaga-was-right

Kraljica se vratila! Uvek kada Codex Obscura izda novi EP to je za mene praznik. I, evo novog praznika: Control je EP sa dve pesme brutalnog, vrlo tehničkog grindcore zvuka sa industrijskom disciplinom i sludge težinom Čak i kad svira uglavnom srendji tempo, Codex Obscura zvuči agresivnije i jače od većine postojećih grindcore bendova ali i onih koji će tek postojati pa i za ovaj EP slede apsolutne preporuke. A i njega plaćate koliko hoćete. Ne propustiti:

https://codexobscura.bandcamp.com/album/control

A Dream of Ghosts su iz Masačusetsa a njihov istoimeni minialbum ima šest pesama brutalne slduge agresije i hardcore neposrednosti. Nisu A Dream of Ghosts potpuno jednodimenzionalni i ima ovde prostora za malo atmosfere, melodije i drugačije emocije, ali u centru je svakako abrazivni, teški sludge sa užasnim vokalom. Fino je a daunloud plaćate koliko želite.

https://adreamofghosts.bandcamp.com/album/a-dream-of-ghosts

Slično sviraju It Is Dead iz Milvokija čiji debi album, Hell Is Now pritom malo zavrće prema death metal delu spektra, dajući njihovom teškom, agresivnom sludge metalu dodatni preliv mraka i užasa. Album nije sjajno produciran i It Is Dead bi vakako bolje zvučali da je neko malo disciplinovaniji ovo miksovao, ali ta sirovost daje ploči i svojevresnu dimenziju autentičnosti. U svakom slučaju, ne očekujte ovde ništa do brutalnog napada iz podzemlja, ali mu se prepustite čista srca i otvorena uma:

https://itisdead.bandcamp.com/album/hell-is-now

Finci Azatoth na slici izgledaju toliko mladoliko da nisam bio spreman na vrlo zreo, ubedljiv zvuk na EP-ju Ungodly Carnage. Naravno, ovo je old school death metal krljačina, sa bolesnim, zaraznim rifovima i mošerskim ritmovima, sa puno mračne, zagrobne atmosfere ali pre svega sa puno energije. Azatoth zvuče kao da su ispali iz ranih devedesetih u najboljem mogućem smislu i ovo se ne propušta:

https://azatoth.bandcamp.com/album/ungodly-carnage-ep

Propisno težak, brutalan ali i korektno tehnički ustrojen death metal stiže na debi albumu nizozemskih Anchillys. Elan Vital, kako se album zove nudi dosta dobro odmereni balans između klasičnog ’90s death metal udaranja i nešto progresivnije – po atmosferama – i tehničkije svirke koja podrazumeva i različit tempo kojim će se ići, blago kinematske momente, dosta interesantnih harmonskih rešenja koja opet ne odvlače bend predaleko od brutal death matrice. Surovih rifova i blastbitova ovde ima koliko hoćete i bend svojom ugodnom raznovrsnošću a unutar jasno omeđenog identiteta prilično dobro drži slušaočevu pažnju. Odličan i vrlo dobro produciran debi:

https://anchillys.bandcamp.com/album/elan-vital

Italijani Spiral Wounds prže simpatičan old school black death metal na debi albumu Shadows. Ovo je muzika atmosferičnih death metal rifova, grajnderske sirovosti i sa samo malo blek metal abrazivnosti – poglavito u vokalima. Album ima deset pesama i traje poprilično a bend se trudi da i pored srazmerno jeftine produkcije slušaoca osvoji zanimljivim aranžmanima. I u dobroj meri uspeva, ovo je prijemčivo i lepo se sluša:

https://spiralwounds.bandcamp.com/album/shadows

Goatburner su dva momka iz Finske sa simpatičnim old school pristupom death metalu. Bend je snimio album pre tri godine, a novi EP, Danger nudi energičan materijal sa četiri pesme (od kojih je jedna grindcore minijatura kraća od proverbijalnih sedam sekundi) obeležene sirovošću, primitivizmom i naglašenim šarmom. Ovo nije muzika duboke filozofije i kompleksnog aranžiranja već primalan zvuk koji se spontano uobličava u ovo što čujemo. Sirova i  primitivna produkcija još više pojačava utisak da slušamo nešto „pravo“ i autentično. Meni je ovo vrlo lepo:

https://goatburner.bandcamp.com/album/danger-ep

Ponthiever su iz Brunsvika i njihov album Mantra je nekakav spoj old school death metala i groove/ thrash formula. I meni to iznenađujuće prija. Ovo su podugačke ali lepo spravljene pesme koje slušaoca nose svojim vrlo tehničkim, vrlo raznovrsnim gruvom, producirane pristojno i mada album ne može a da ne izazove utisak monotonije posle određenog vremena na ime ispeglanog zvuka i dinamike, bend se ĐAVOLSKI trudi da ovaj momenat odloži za što kasnije. Nije rđavo!

https://ponthiever.bandcamp.com/album/mantra

Još old school death metal zvuka koji ima u sebi i dosta thrasha stiže nam sa Novog Zelanda. Kvartet Carrion Bride na svom EP-ju Abomination Gateway voze gruverski, rifaški metal koji je ne toliko smišljeno retro koliko imate utisak da ljudi naprosto nisu čuli ni jedan album snimljen posle 2000. godine. I to je meni jako simpatično, sa sve simpatično garažnim zvukom. Gruv koji Carrion Bride vozikaju je jednostavno simpatičan i simpatično jednostavan. Prija:

https://carrionbride.bandcamp.com/album/abomination-gateway-ep

Gotenburški dvojac Flesh Crusher je za svoj drugi demo, Demonic Possession ’22  napravio još tri pesme (plus intro) ukusnog pa i hranljivog old school death metala. Nema ovde ni trunke za ovaj grad karakterističnog melodeath zvuka, Flesh Crusher ponosito ističu svoju pankersku prirodu i pominju rani Entombed, Nihilist i Grave kao uticaje. Pa ako volite, ovo je udarnički i prijatno, lo fi i autentično do koske:

https://fleshcrusherswe.bandcamp.com/album/demonic-possession-22-demo

Gde ima Flesh Crusher, ima i Gravecrusher. Ova ekipa dolazi iz Segedina i posle osam godina ima novi EP, Resurrection of Deathly Visions. I dobro je to, pogotovo ako volite nekomplikovan, zarazan death metal starije škole. Gravecrusher su vrlo kompetentni u svirci, imaju solidan zvuk a pesme su im relativno jednostavne, pržačke, gruverske i generalno pokretačke Za povratak iz hibernacije, vrlo dobro izdanje:

https://gravecrusher.bandcamp.com/album/resurrection-of-deathly-visions

Ancient Death iz Masačusetsa svoj EP Sacred Vessel sami opisuju kao jednu od najnovijih i najboljih stvari objavljenih u death metalu ove godine. Ma šta kažete? Ali dobro, ovo je sasvim pristojan, atnosferičan death metal stare  škole sa prijatnim horor šmekom i sporim, valjajućim gruvom. Volim što bend ima prilično dinamičan zvuk pa sve zvuči dosta prirodno i volim te lavkraftovske rifove i kreveljeći vokal. Mislim, volim sve u vezi ovog izdanja. Odlično je:

https://ancientdeath.bandcamp.com/album/sacred-vessel

Za nešto izrazitije kavernozno i mučno stiže nam novi split EP između švedskih The Funeral Orchestra i australijskih Grave Upheaval. Materijal se zove Inexistentia i oba benda nude samo po jednu dugačku pesmu nestvarno hermetičnog, mračnog death metala sa doom sporošću i težinom. The Funeral Orchestra su za mrvu ekspanzivniji u zvuku dok Grave Upheaval drže tvrdu liniju australjske blur core scene. Fantastičan EP:

https://thefuneralorchestra.bandcamp.com/album/inexistentia-the-funeral-orchestra-grave-upheaval-split

Malo sam se brinuo da bend koji se zove 1 Body 6 Graves ne bude nekakav napaljeni deathcore, pupupu, dalekobilo, ali kad sam video da imaju profil na Metal Archives, laknulo mi je. Prvi EP, istoimeni, štaviše, ove ekipe iz Indijane nudi propisan death metal koji u sebi nosi veliku količinu old school gruva i ima produkciju koja je dosta daleko od spljkeskanog, iskomprimovanog zvuka koji klinci danas vole. Ovo je mračno, kavernozno i smrdljivo u najboljem smislu a pesme su pisane da se u prvi plan istakne bestijalnost pa makar i na uštrb pametnijeg aranižiranja. Nema veze, sve to ima energiju i poletno je. Valjan debi:

https://1body6graves.bandcamp.com/album/ep

Za ljubitelje orkanskog, ubitačnog black-death zvuka, tu su nam Italijani Hierophant sa novim, petim albumom, Death Siege. Ovo je vrlo pošteno napisano i još poštenije odsvirano, onako, krljački za sve pare a opet producirano da zvuči i organski i orkanski. Neki bendovi naprosto na albumima zvuče kao da su ulili poslednji atom snage u muziku, izbegavajući mehanicističku savršenost i upeglanost u ime autentičnijeg, ubedljivijeg zvuka. Hierophant su upravo ovakvi likovi i Death Siege je neodoljivo zarazan album mračnih, satanističkih rifova i ubitačne svirke. Ne zaobići:

https://hierophant.bandcamp.com/album/death-siege

U poslednjoj smo sekciji sa heavy metalom, power metalom ali i kros-žanrovskim radovima. Pa tako kalifornijski Red Rot svakako nisu klasičan death metal bend, ali… njihov debi album, Mal de vivre jeste interesantna demonstracija kako se može otići podaleko u post-metal smeru a opet sačuvati dovoljno elemenata progresivnog death metala da to bude zanimljivo i širem krugu publike. Sastav je utemeljen ove godine ali u pitanju su već iskusni muzičari pa nije ni čudo da Mal de vivre zvuči zrelo i uigrano, pogotovo što bend ne smara sa progresivističkim aranžmanima i pesme su uglavnom ekonomičnog trajanja. Lepa ploča:

https://redrotmetal.bandcamp.com/album/mal-de-vivre

Kalifornisjki Cyborg Octopus su svakako preblizu melodičnom death metal/ metalcore zvuku da bi mi bili prvi pik na ijednom draftu, ali je album Between the Light and Air dovoljno natrpan interesantnim progresivističkim idejama (surf muzika, country & western eskapade, folk teme…) da ne mogu a da ga sa puno entuzijazma ne preporučim za slušanje. Mislim, svakako ja u životu volim prirodnije produciran i manje melodičan metal ali Cyborg Octuopus su suviše dobri da bi se ignorisali:

https://silentpendulumrecords.bandcamp.com/album/between-the-light-and-air

Kad smo već kod progresive, njemački The Hirsch Effekt su svoj album Solitaer zamislili kao eksperiment sa samoćom u smislu da je svaki član napisao pojednu pesmu bez nužnog konsultovanja sa drugima. Zanimljiv pristup i ploča koja svakako prikazuje različite facete ovog benda. Sve je to vrlo, jelte, ambiciozno u svojoj koncepciji ali ubedljivo u izvedbi i vredi poslušati:

https://thehirscheffekt.bandcamp.com/album/solitaer

Titanskull iz Los Anđelesa su simpatičan novi heavy metal bend sa debi albumom Titanomachy koji je, onako, moderniji heavy zvuk sa samo malo thrasha u svom DNK. Generalno, ovo je teška, masivna muzika, sa priličnom količinom gruva i atmosfere ali i sa melodičnošću koja je prijatna i neisforsirana. Utisak je da je ovo studijski projekat jer članovi rade na različitim instrumentima, ali muzika je apsolutno propulzivna i pogodna za koncerte i provode, dakle, ovo nije nerdovski self-indulgentni metal nego muzika za pijanstvo i ljubav:

https://titanskull.bandcamp.com/album/titanomachy

Jackal’s Backbone su iz Ujedinjenog kraljevstva i njihov zvuk je simpatičan i nekako prirodan miks sludge metala, klasičnijeg metala pa i panka i recimo death ’n’ rolla. Bend je prošle godine snimio i prvi album a EP  Embrace Your Fate​/​/​Unsung donosi dve pesme koje vrlo lepo sažimaju njihov stil, dajući nam pamtljive teme, solidan gruv i urlanje pevačice po imenu Becca Swinney. Dopadljiv materijal za svakog ko voli metal u generalnom smislu:

https://jackalsbackbone.bandcamp.com/album/embrace-your-fate-unsung

Thoughtcrimes su novi bend Billyja Rymera iz The Dillinger Escape Plan i mada njihov prvi album, Altered Pasts nije nužno sasvim po mom ukusu, svakako je u pitanju ubedljiva kombinacija mathcore/ progressive ambicija , sludge metala, hardcorea, grindcorea, elektronike i svega drugog što očekujete. Rymer tvrdi da bend najbolje radi pod pritiskom, sa malo vremena da napiše pesme, ali ovo je svakako i odlično napisan i odlično aranžiran i odsviran album, sa dovoljno andergraund krljačine i za moje potrebe, a čija će eklektičnost bez sumnje mnogima biti otkrovenje i otvoriti im nove muzičke horizonte. Apsolutno preslušati:

https://purenoise.bandcamp.com/album/altered-pasts

Deseti album švedskih veterana Tad Morose zove se March of the Obsequious i ovo je jedna ubedljiva ploča epskog power metala. Tad Morose iza sebe imaju tri decenije rada i evolucije i ovo je sada sazrela forma koje pritom zvuči vrlo savremeno i sa jednom modernom energijom primerenom metalcima raznih profila. Snažno, sveže, inspirisano, energično. Vrlo prija ovim ušima:

Kad smo već kod veterana, Grave Digger imaju novi album. Tako je, nemačka power metal ekipa nastavlja da prži i posle više od četrdeset godina i Symbol of Eternity je ohrabrujuće potentna i zabavna ploča. Grave Digger su, na kraju krajeva, praktično izmislili taj nemački power metal zvuk i ovde ga rekonstruišu sa puno ljubavi. Prljaviji i „podzemniji“ od ispisnika poput Helloween, Grave Digger su i očuvali meru sirovosti koja njihovoj muzici daje nestašniju, pankerskiju notu pa je i Symbol of Eternity ploča sa melodičnom power metal temama ali sa mošerskim, šmekerskim rifovima i ritmovima. Voleo bih da je sve producirano malo dinamičnije jer ove pesme to zaslužuju ali i ovako album je zabavan i doneće svakom ostarelom metalcu puno sreće svojim himničnim refrenima i poštenim, oštrim rifovima:

https://roar-gravedigger.bandcamp.com/album/symbol-of-eternity

Kanađani Syryn imaju drugi album, Heads or Tails i mada nisam siguran da se slažem sa svim produkcijskim rešenjima koja je bend ovde doneo, u pitanju je svakako osvežavajuće originalna ploča benda koji nominalno svira power metal ali to radi sa zanimljivih, osobenih pozicija. Ovo je napisano bez mnogo obaziranja na žanrovske trope, ima lepe rifove, sjajne ženske vokale i mada je album u dobroj meri orijentisan na gusarsku tematiku, sasvim izbegava danas vrlo trendi pirate-metal zvuk. Poslušati otvorena uma:

https://syryn.bandcamp.com/album/heads-or-tails

Ljubitelji harsh noise/ power electronics zvuka ove nedelje imaju poslasticu u vidu split albuma američkog Bastard Noise sa japanskim rodonačelnikom Merzbow. Retribution by All Other Creatures je album protiv zlostavljanja životinja i čovekove arogancije i moram da kažem da iako sam uvek smatrao da je Eric Wood drugorazredni noise umetnik i da je šteta što je Bastard Noise još devedesetih preuzeo primat nad njegovim znatno bojim prog-grind projektom Man is the Bastard, na ovom albumu se makar čuje da je on uzbuđen što deli ploču sa Masamijem Akitom pa je i muzika solidnija. Naravno, čim pređete na drugu stranu i krene Merzbow, jasna je razlika u klasi i mada Akita ovde NIKAKO nije u svom najglasnijem formatu ikad, njegovo uho za detalj i mirna ruka – da ne pominjem decenijski veganizam i brigu za životinje – produkuju više od pola sata prvoklasnog power electronics programa. Kao stari poštovalac Masamija Akite, ja sam ovo kupio bez mnogo oklevanja, ali čini mi se da ni bastard Noise deo paketa nije TAKO loš.

https://bastardnoisemerzbow.bandcamp.com/album/retribution-by-all-other-creatures

Album nedelje, naravno može biti samo nova ploča kultnog japanskog avangardnog blek metal sastava Sigh. Shiki je dvanaesti album eklektičnog tokijskog projekta koji već duže od trideset godina u metal dovlači elemente avangardne kompozicije dvadesetog veka, nadrealizam, sombambulne vizije, bizarne postmoderne aranžmane i nekako uspeva da to uvek zazvuči sveže, a opet prepoznatljivo. Shiki je jedna od najbolje produciranih ploča benda koji je zapravo tek u poslednjoj deceniji počeo ozbiljnije da obraća pažnju na zvuk, a što je dobro jer je ovo tipično slojevit koncept mešanja sasvim različitih muzikih elemenata koji treba da kreiraju skladnu celinu. Možda je činjenica da Sigh sada izdaju za Peaceville doprinela tom produkcijskom skoku, tek, ovo je istovremeno i album u kome se elementi japanske tradicije čuju glasnije i prominentnije nego ikada do sada u karfijeri benda, a što je ponovo vrlo lep, i prirodan smer u kome ova ekipa evoluira. Albumi Sigh su, barem u mojoj kući, uvek dočekivani sa puno anticipacije i svesti da sve što znam o bendu ne može da me sasvim pripremi za ono što ću čuti. Zadovoljstvo je primetiti da sa Shiki Dr Mikannibal i ekipa nude muziku koja je unikatno inspirisana i nimalo zarobljena trodecenijskim legatom. Sigh jednostavno ne umeju da zvuče maniristički niti ih interesuje ponavljanje uspešnih formula od pre. Shiki je, dakle, obavezna lektira za svakog slušaoca od ukusa:

https://peaceville.bandcamp.com/album/shiki

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s