Film: Szelid

Pogledao sam sa dosta interesovanja mađarsku dramu Szelid (tj. Nežno) iz ove godine koja je, eto malog kurioziteta, i prvi mađarski film ikada odabran da bude prikazan u selekciji prestižnog američkog festivala nezavisnog filma, Sundance. Ovo na neki način i sudbinski uokviruje Szelid koji je sa jedne strane trijumf nezavisne kreacije i demonstracija kako i bez pomoći velikih studija i – za Evropu paradigmatičnije – države može da se snimi film zaokruženog estetskog profila i da to deluje ubedljivo i „svetski“, ali je sa druge i neka vrsta made-for-Sundance studije slučaja u kojoj se koriste mnoga tipska rešenja pa onda i ono što je u filmu novo, dobro i intrigantno zapravo kao da ne uspeva da sasvim ispliva pored onog očekivanog i pomalo manirističkog. Opet, tematika filma je takva da Szelid nikako nisam smeo da propustim, a i njegov vizuelni sloj u dovoljnoj meri razume prijemčivost te tematike i smešta imaginarij na udobnu poziciju između fetišizma i naturalizma pa je ovo film što je u meni svakako ostavio pozitivan utisak i dobru vibraciju.

Naime Szelid je po postavci prilično stereotipna low key drama o sportisti koji ima priliku da se natječe u svetskom rangu, pa čak i da ima dobru šansu da osvoji svetsko prvenstvo u svom sportu, sa prikazivanjem kako iza svog glamura velikih takmičenja i svetala reflektora stoje godine i decenije mučnog, surovog, ne uvek ni sasvim moralnog odricanja, samožrtvovanja, žrtvovanja drugih i svakojakih drugih iskušenja, ekonomskih i emotivnih, koja će na kraju biti dubiozno isplaćena AKO taj sportista zaista dobije priliku da stupi nogom na pobednički podijum i shvati da iznad njega nema nikoga. Gledali smo mnogo filmova sa sličnim narativom, i to čak nisu uvek ni bili sportisti – nekada su to bili plesači, nekada modni kreatori ali je matrica uvek bila slična, sa doslednom vivisekcijom socijalnih realnosti industrije u kojoj se dela, i prikazivanjem visoke emotivne cene koja se plaća za uspon ka vrhu.

Osobenost Szelid je što u pitanju nije sportista već sportistkinja a i što je sport u kome se glavna junakinja, Edina Kovač takmiči – bodibilding.

Bodibilding je srazmerno mlad sport ako se poredi sa fudbalima, hokejima, košarkama, ali pogotovo sa atletikom ili gimnastikom kojima je načelno najsličniji. „Zvanično“ formatiran kao sportska disciplina tek posle Drugog svetskog rata, ovaj je sport ekspanziju doživeo sedamdesetih godina prošlog veka, najpre zahvaljujući čuvenom dokumentarnom filmu Pumping Iron sa ikoničkim pojavljivanjima likova kao što su bili Arnold Schwarzenegger ili Lou Ferigni – ljudi koji će u narednim godinama igrati likove kao što su Konan Varvarin ili Hulk, „zvanično“ pokazujući da osobe iz „ovog“ sveta mogu imati fizikus donedavno rezervisan samo za likove iz stripova.

A što donekle jeste paradigma čitavog sporta koji se, za razliku od tih srodnih atletika i gimnastika, ultimativno ne bavi upotrebom mišića i snage, koliko je njihovo građenje i prikazivanje svrha samim sebi. Bodibilding time zajedno sa nekim drugim sportovima koji su nastali i kao njegovi ofšotovi (takmičarski fitnes, na primer) u svom srcu nosi tu eksplicitnu fetišističku komponentu, gde se fizički izgled na kraju vrednuje sam za sebe, nezavisno od „objektivnih“ kapaciteta da se snaga efikasno primeni.

Ovo je, svakako, još izraženije komplikovano kao koncept ako posmatramo ženski bodibilding koji je krenuo da se razvija šezdesetih godina prošlog veka i na neki način igrao i emancipatorsku ulogu izvlačeći žene iz njihove tradicionalne uloge „slabijeg pola“ i dajući im mišiće nominalno rezervisane za muškarce.

Szelid je film koji veliki deo ovog narativa podrazumeva i spretno sažima mada se samo delimično bavi tim elementima fetiša. No, moglo bi se argumentovati da je to definitivno najinteresantniji deo ovog filma.

Szelid su režirali zajednički László Csuja i Anna Nemes (koja igra i jednu malu ulogu u filmu), dvoje režisera što među sobom imaju nekoliko dokumentaraca i kratkih filmova i vrlo malo celovečernjih produkcija, ali u tehničkom smislu Szelid nema čega da se stidi i ovo je vrlo kompetentno sklopljena produkcija sastavljena od atraktivnih, vizuelno promišljenih kadrova i ne prenaglašenih dramskih momenata.Takođe, film traje svega 93 minuta i unutar njih kaže sve što ima, što je veoma osvežavajuće za 2022. godinu.

Narativno, ovo jeste vrlo naturalistička, relatabilna priča o pomenutoj Edini Kovač koja pobeđuje na nacionalnom takmičenju i dobija priliku da Mađarsku predstavlja na svetskom šampionatu. Njen trener – i nevenčani suprug – Adam Takač je svojevremeno bio šampion sveta i u jednoj emotivnoj sceni opisuje kakav osećaj je znati da nema nikog boljeg na planeti u tome što radiš. On je takođe potpuno uveren da Edina ima kapacitet da pobedi i da je samo potrebno da se uloži ogroman rad u pripreme za ovo takmičenje.

Već nakon dana u kome je pobedila na nacionalnom takmičenju i imala pravo na jednu bogatiju večeru, Edina se pod Adamovim vođstvom vraća u teretanu i na brutalan režim ishrane. Iako su oboje glumaca (Eszter Csonka i György Turós) u stvarnom životu bodibilderi film nimalo ne beži od činjenice da je ovo sport u kome je balansiranje biohemije jednako važno kao i dizanje gvožđa u teretani i osnovna tenzija priče vrti se oko činjenice da su suplementi, proteini i preparati koji treba da zaštite Edinine zglobove i pospeše varenje hrane naprosto skupi a da imamo posla sa sportom koji ne privlači sponzore i marketinške agencije. Adam i Edina su porodični tim i kadrovi snimani u njihovom stanu, uglavnom sa indirektnim osvetljenjem i dosta senki vrlo evokativno prikazuju koliko je ovo zapravo samotan, mučan rad usmeren na naizgled neuhvatljivu nagradu na kraju dugog tunela.

Sad tu naravno dolazi do raznih emotivnih napetosti i postaje jasno da je Adam onaj koji celu ovu stvar želi da izgura po svaku cenu jer ima san o tome da njegova devojka bude ono što je jednom i sam bio – svetski šampion – iako im na putu stoje mnoge ekonomske realnosti. Adam obećava Edini da će on obezbediti dodatni novac i da ne dolaz u obzir da se kupuju no-name suplementi ispod tezge, ali njegova karijera muške striptizete se brzo okončava jer čovek koji je celog života radio na svom telu ne uspeva da se opusti čak ni na audiciji u noćnom klubu i prihvati da se javno transformiše u puki fetiš.

Naravno, film nedvosmisleno prikazuje da patrijarhalna tradicija u dobroj meri monopolizuje i fetiše pa Edina umesto Adama uspeva da monetizuje svoje telo radeći za eskort-agenciju koja se fokusira na egzotičnije klijente kojima nudi ženska tela nestandardnog izgleda.

Film Edinin rad u seks-industriji prikazuje bez ikakve osude, iako je jasno da ona ima brojne emotivne nelagode u svemu tome. Njeni klijenti uglavnom ne dobijaju, niti žele seks i njihov fetišizam ima temelje u dubljim slojevima podsvesti. Adam sa svoje strane ili ne zna ili se pravi da ne zna kako mu devojka zarađuje dodatni novac i fokusira se na to da je ozbiljno napada svaki put kada ona prekrši surovu dijetu na koju ju je stavio kako bi izvajala mišiće i egzoricala svaki miligram masti (i vode) iz organizma.

Otud se prema kraju filma kreira jedna drugačija tenzija sa Edinom koja shvata istovremeno i da njeno telo ovo ne može da podnese – sa srcem koje će je izdati tokom jednog treninga i lekarom koji savetuje dugačak odmor jer je ona u smrtnoj opasnosti – ali i da njen duh to, možda, i ne želi. Film koristi vrlo malo reči i na gledaocu je da tumači u kojoj meri je ovo osuda patrijarhalnosti savremenog srednjeevropskog društv, ali elementi su svakako tu: muževan, samozaljubljen muškarac koji fetišizuje svoje telo i pokušava od sopstvene devojke da napravi drugog sebe, otac koji živi na selu i nema razumevanja za ćerkinu profesiju, scena svinjokolja* i nelagode kada Edini iznesu supu koju ona čak i proba a onda, svesna da će Adam da siđe sa uma od besa, istrči iz sobe i natera se da povraća…

*sa, moram da kažem, IZUZETNO realističnim prikazom klanja svinje koji je u meni izazvao dosta jeze s obzirom da je, možda, u pitanju prikaz stvarnog ubistva

Film, pak, ima i jednu blago nadrealističnu, makar po imaginarijumu, dimenziju u kojoj Edina vidi neku vrstu bljeskova nekakvog drugačijeg života koji bi mogla da vodi, a što dolazi kroz ponovljene eskort sesije sa maštovitim bogatim klijentom. Ovog klijenta seks nimalo ne interesuje i njegov fetiš u kome Edina igra glavnu ulogu odnosi se na potpuno poništenje muške snage i predavanje snažnoj ženi. Kada Edina pokuša da od fetiša napravi nešto „stvarno“, ovo je najbolniji momenat u filmu.

Szelid se završava na jedan predvidiv način i to je jedan od njegovih nedostataka. Drugi nedostaci su svakako u tom prepoznatljivom „Sundance“ jeziku, sa mnogo scena koje su samo „tu“ jer znate da moraju da budu tu – pumpanje gvožđa u teretani sa bolnom grimasom na licu, tihi, gotovo bezglasni dijalozi između protagonista sa apsolutnim minimumom „glume“ – ali zapravo ne daju filmu mnogo sem tog obaveznog programa. Ovo jeste generalna boljka ne samo evropskog filma sa arthouse predznakom, gde se gluma pomalo i prezire i umesto nje se traži naturalizam kao da je to jedina vrednost u filmskoj umetnosti. Kao rezultat toga, Szelid čak i sa vitkih sat i po trajanja deluje kao da ima najmanje dvadeset minuta sala na svom skeletu i čovek poželi da su ga autori montirali malo pustolovnije, možda nehronološki, možda sa više atraktivnih nadrealističkih kompozicija i smelih scena iz jednog kadra koje vizuelno oživljavaju inače vrlo smiren film.

No, Szelid svakako, rekao sam, ostavlja solidan utisak. Ovo je film čija je priča srazmerno predvidiva ali koji u dobroj meri koristi svoju tematiku da promisli mesto fetiša u savremenom društvu i kaže po koju o tome kako se fetiš smešta unutar svakodnevne političke ekonomije. Bez sumnje bih svakom koga imalo interesuje tematika preporučio konzumaciju a iskoristiću priliku da Crippled Avengeru izrazim javnu zahvalnost što mi je omogućio da film pogledam.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s