Mehmet Metal Mejhem: Nedeljni metal pregled 10-09-2022

E, pa, stigli smo i do vikenda, a za to nikad nema garancija. A Ozzy Osborune je izdao trinaesti solo album a tek za to nikad nije bilo garancija. Prijatno:

Blek metal za predjelo i prijatna je dužnost i prijaviti da Aura Mortis iz Velike Plane na svom debi albumu, Aion Teleos zvuči vrlo uverljivo. Ovaj duo mladih a posvećenih srpskih blek metal preglaca (Aleksandar Aćimović,  Pavle Bojković)  radi već skoro deset godina i trud i iskustvo stečeno tokom ovih godina uliveno je u album hermetičnog zvuka, mizantropske estetike, ali kvalitetne svirke i pesama. Ovo je dovoljno old school za moje potrebe sa surovim, agresivnim gitarama preko nemilosrdnih bubnjeva i ispucalim, hrapavim vokalima, a pogotovo mi se dopada što je album masterovan tako da ima dinamike i da se ovo može odvrnuti baš glasno i uživati u disonantnim gitarama i bubnjevima koji zvuče prirodno i organski. Izdavač, nažalost, ne prodaje daunloude, već samo fizičke kopije, ali ovo svakako vredi imati na CD-u a daunloud možete kupiti direktno od benda:

https://schattenkultproduktionen.bandcamp.com/album/aura-mortis-srb-aion-teleos

https://auramortis.bandcamp.com/album/aion-teleos

Švajcarski žensko-muški dvojac Ernte ima singl sa dve pesme, A Fen Fire / Saturnine i ovo je vrlo dobar, ekspresivan blek metal koji ima i otmenu, severnjačku dimenziju ali i izrazitu emociju u muzici, bez vidne koketerije sa shoegaze i ambijentalnim pristupima. Jeftina a efektna produkcija, solidno napisane pesme ali pre svega strastvena izvedba obezbeđuju karakter ovom izdanju:

https://ernteblackmetal.bandcamp.com/album/ernte-s-t

https://vendetta-records.bandcamp.com/album/a-fen-fire-saturnine

To što argentinski Ancestrum zvuči vrlo norveški na svom trećem albumu (za 11 godina), Forleden objašnjava se činjenicom da je osnivač benda, Martín Brænne (aka Mortem) Norvežanin koji se preselio u Argentinu. U postavi sada ima i još jedan Norvežanin na vokalima a ostatak momčadi je argentinski i ovo je lepa, hladna a emotivna muzika. Ancestrum forsiraju melodičnost i klavijature, ali u jednom tipično nordijskom ključu, nudeći muziku koja je ispražnjena od viškova i svedena na skeletalne melodije i teme. Dobar album meditativne muzike:

https://ancestrum.bandcamp.com/album/forleden

Veil of Illusions je split EP između dva brazilska benda iz Natala. Orbis Daemonium sviraju odličan blek metal dok su Jataphero melodičniji, mekši i bliži, ne znam ni ja, nekom, hm, gotskom roku? Svakako ubedljiv materijal (od po jedne pesme) za oba projekta:

https://orbisdaemonium.bandcamp.com/album/veil-of-illusions

https://kataphero.bandcamp.com/album/veil-of-illusions

Lud su nominalno iz Dablina ali ime očigledno vuče poreklo iz naših krajeva jer ovde bubnjeve svira čovek iz Hrvatske sa imenom Boban Bubnjar (aka Boban Burger). U svakom slučaju, prvi EP ovog kvarteta, Ritual of the Damned nudi tri pesme odličnog blek metala koji jeste melodičniji, ali ovo je više old school po stilu, sa zujavim, energičnim, agresivnijim stilom i pesmama koje ne udaraju na melanholiju i atmosferu koliko na poštenu, znojavu svirku. Meni odlično:

https://lud666.bandcamp.com/album/ritual-of-the-damned

Inclaustro je nikaragvanski jednočlani blek metal projekat i kao i većina sličnih projekata ima prepoznatljivu hermetičnost i monomanijačku usredsređenost na detalje, nekad i nauštrb celine. No, prvi album ovog projekta, Infamia Facti mi je iz nekog razloga sasvim prijatno legao, komunicirajući na pravi način taj očaj izolovanosti i tužnu, melanholičnu emociju kroz jake distorzije i vrištanja. Elias Villegas (aka E-Vil) koji sve ovo pravi ima dosta osećaja za pesmu uprkos svemu što sam rekao i ovo se lepo posluša, a plaća se, korektno, koliko želite:

https://evil.bandcamp.com/album/infamia-facti

Ukrajinski veterani Shadows Ground imaju novi EP, Old Black Blood i ove dve pesme prikazuju svu slavu old school blek metal izraza, sa sirovim, ali dostojanstvenim zvukom, dugim a opet suštinski jednostavnim kompozicijama i uvelrjivom izvedbom. Nema promašaja, ovo je i tr00 i kvlt bez ikakve ironije:

https://shadowsgroundofficial.bandcamp.com/album/old-black-blood

Čileanci Oldeath sebe nazivaju „agresivnim blek metal bendom“ ali njihov drugi album Mortuarial Meditation uopšte nije TOLIKO agresivan. Svakako, ovo je sirova, old school muzika, ali ne očekujte ovde non-stop paljbu blastbitova i rifove od kojih otpada koža sa lica. Mortuarial Meditation je atmosferičnija ploča, ali u onom starijem značenju sa okultnim prelivima. Produkcija je jeftina a svirka na momente malo, jelte, nesavršena ali sve to ovom izdanju daje i šarm:

https://oldeath.bandcamp.com/album/mortuarial-meditation

Drache je belgijski metal projekat i samo jedan u nizu bendova različitih žanrova i profila koje predvodi neumorni pregalac Déhà. Prvi album ovog projekta nudi sirovi, lo-fi, ultradepresivni blek metal ali se od prosečnog DSBM zvuka izdvaja jednom epskom ozbiljnošću i ipak Dehinim talentom za pisanje pesama. De Mauvais Augure ima samo četiri kompozicije u rasponu od sedam i po do osamnaest minuta i Déhà, inače neko ko živi sa depresijom, ovde zaista  izvlači puno kilometraže iz koncepta veličanstvene tuge. Poslušajte:

https://drache-bm.bandcamp.com/album/de-mauvais-augure

Ruski Mescera zvuči odlično i zrelo na svom trećem EP-ju nazvanom samo  EP​-​3. Uzdržanost pri imenovanju najavljuje i muziku očišćenu od velikog dela blek metal teatra i gizdavosti, pa je ovo donekle post-blekerski program, u smislu da je muzika jako disciplinovana i rado izlazi iz uobičajene harmonske omeđenosti, ali Mescera pružaju sjajno napisane pesme, kvalitetnu produkciju i vrhunsku svirku. Ovo, dakle, krlja ali pametno krlja. Jake preporuke:

https://mescera.bandcamp.com/album/ep-3

Finski Staota osnovani su pre par godina ali njihov debi album, Unihauta zvuči kao da je napravljen ranih dvedesetih. Jednostavno, sirovo, melodično a agresivno, sve ovo ne ostavlja utisak ni malo, jelte, originalnosti, ali Staota zvuče  autentično i ubedljivo pa ako volite old school blek metal, poslušajte:

https://staota.bandcamp.com/album/unihauta

Portugalci Anzv imaju debi album, Gallas i ovo je moderan, vrlo savremeno produciran blek metal sa daškom post-blek formula. Ne toliko u smislu da ovo naginje shoegaze formulama, koliko da voli skoro noise-rock disonance i užasno napucan, brikvolovan zvuk. Ali ovo je vrlo lepo napisan album apokaliptičnih tema i kvalitetne svirke, blek metal produkt za novo doba i publiku koja se umorila od atmosferično-melodičnog milovanja i spremna je za malo prefinjene grubosti. Odlično je:

https://anzv.bandcamp.com/album/gallas

W czeluść je split EP dva IZVRSNA poljska sastava. Angrrsth su moderni, moćni, uzbudljivi i njihove dve pesme su istovremeno agresivne, atmosferične i zdravo zabavne. Czort imaju nešto tradicionalniji zvuk, ali i lepe pesme, jedan iskren, neposredan nastup. Vrlo dobar spoj old school i modernijeg zvuka na izdanju Godz ov War:

Ne znam da li je Finkinja pod pseudonimom Vermilia etnički zapravo Ruskinja, ali drugi album joj se zove Ruska i u moru paganskih/ atmosferičnih blek metal projekata ovaj se izdvaja kvalitetom. Ovde prosto ima odličnih ideja, realizacija je sigurna i album je produciran nešto življe nego što je to standard za jednočlani, melodični/ atmosferični blek metal. Najvažniji je kvalitet pesama koje su ovde prilično pamtljive i sa mnogo upečatljivih tema koja slobodno pozajmljuju iz severnjačkog folka a onda to vrlo dobro produciraju. Vermilia je bezbedno za par klasa iznad atmoblek/ pagan blek proseka koji uglavnom čujem po internetu, pa svakako odvojite vreme i raspoloženje za Rusku:

https://vermiliaofficial.bandcamp.com/album/ruska

Pređimo na stoner, doom, psihodeliju, sludge metal i hard rok. Finski Gargantuan Blade na istoimenom, pretpostaviću prvom EP-ju, nude vrlo lep, šarmantan doom metal tradicionalnog zvuka. Ako volite Candlemass ili Cathedral, Gargantuan Blade sviraju taj epski, otmeni, veličanstveno tužni metal sa dugačkim, sporim pesmama i lepim, setnim melodijama, i sve je to vrlo solidno producirano. Ne znam koliko se konanovski omot uklapa uz muziku ali ovo je odličan debi a još i daunloud plaćate koliko hoćete:

https://gargantuanblade.bandcamp.com/album/gargantuan-blade

Lust Witch iz Indijanapolisa su snimili prvi EP, We All Die Alone, i kažu da su, snimajući uživo u studiju, iz jednog cuga, pokušali da naprave najružniju, najtežu buku moguću. I, dobro, daleko od tog da je ovo najružnija stvar koju možete da čujete danas, ali u pitanju jeste ružan, nihilistički sludge metal sa dosta šarma. Lepljivo, sporo, gruverski, mučno, sve kako očekujete:

https://lustwitchdoom.bandcamp.com/album/we-all-die-alone

Meksički  High Grind sviraju neuredan, jako distorziran stoner metal. Skate, Satan and Drugs je, kako piše na njihovj Bandcamp stranici, slogan pod kojim ovaj duo funkcioniše pa ne treba da iznenadi relaksiran pristup muzici ali ni prirodna, lepo provučena psihodelija u instumentalnom stonerskom gruvu. Ovde nema pevanja ni nekih velikih konceptualizacija, pesme su praktično malo prorađeniji džemovi ali sve to dosta dobro radi i album The Loud Bong Chronicles lepo legne na pripremljeno uho:

https://highgrind70.bandcamp.com/album/the-loud-bong-chronicles

Grčki SaikoDeva nisu običan grčki stoner rok bend – a što ne bi bilo ni loše u zevši u obzir visoki prosečni kvalitet grčke stoner scene. Umesto toga, SaikoDeva su projekat članova Dead Pulse i Χάσμα. SaikoDeva nisu ništa radili od 2008. Do prošle godine ali su sada izbacili EP SAIKO​(​logical) DEVA​(​station) i ovo je vrlo solidnih sedamnaest i kusur minuta pankerskog, malo i hardkoraškog stoner programa. Pesme su energične i istovremeno relaksirane, rifovi su spremni za upotrebu a produkcija dobra. Grčki standard! A koji omogućava i da se ovo prodaje po ceni koju sami odredite:

https://saikodeva.bandcamp.com/album/saiko-logical-deva-station

Forever Broken iz Alabame kažu da im je plan, pri osnivanju, bio da metal odvedu na naredni nivo i da ne zvuče kao nešto što već postoji. Ne smem da kažem da je plan profunkcionisao jer je meni ovo dosta standardan stonerski metal, ali nije da to sad nešto mnogo smeta. Eponimni minialbum sa šest pesama ima solidnu atmosferu, lepe rifove, dobru, kvalitetnu svirku i zvuk i mada ne puca od originalnosti, svakako donosi lepe momente za svakog ko se nalazi negde na spektru između stoner rocka, heavy metala i grungea.

https://foreverbroken1.bandcamp.com/album/forever-broken-2

Nadja su snimili novi album, Labyrinthine i ovo je iznenađujuće lo-fi projekat za njih. Jeste mastering radio Jim Plotkin i album je pun uglednih gostiju, ali ovo je vrlo musav, vrlo mutan ultra-spori ambijentalni (post) doom metal u Nadjinom stilu. Pesme su jako dugačke a muzika na ivici ambijenta, dok gosti uključuju i Alana Dubina iz Khanate ili Gnaw, te Dylana Walkera iz Full of Hell, što znači i da je ovo jedno od retkih Nadjinih izdanja koje ima i prominentne vokale. Meni dovoljno da se poradujem:

https://paleghoulrecordings.bandcamp.com/album/labyrinthine-3

Nemci Hängerbänd cepaju kombinaciju stoner rocka i punk rocka na albumu  Hellbënder i tu dobijamo čak četrnaest pesam visokog tempa, energične a disciplinovane svirke, bluzerke osnve a pankerske razrade. Bend je produciran vrlo čisto (ali to ne smeta), izvedba je izvrsna, sa osećajem za detalj, ali najvažnije, dobro napisanim rokenrol pesmama. Zabava:

https://haengerbaend.bandcamp.com/album/hellb-nder

Takođe Nemci, Wynd iz Berlina na istoimenom albumu sviraju dopadljiv sludge-stoner metal, sa kul rifovima, dobrim, teškim (pa malo i preteškim!) zvukom i solidnom, leporšavom izvedbom. Ovo trese na sve strane kad upadne u gruv, ali je napisano dobro, sa zanimljivim idejama i samo da je mastering malo dinamičniji bilo bi skoro pa idealno:

https://wyndbrln.bandcamp.com/album/wynd

Atinski Limpin Express su album It Always Finds A Way planirali da izdaju 2020. godine ali se desila pandemija pa ploča izlazi tek naredne nedelje. Ali neke stvari su još bolje kad odstoje a Limpin Express pripadaju grčkom stoner rok, jelte, pokretu i, pa, ovo je vrlo prijatan album. Pričamo, razume se, o bluziranom, gruverskom hard roku po uzoru na najbolje stvari iz sedamdesetih, ali sa produkcijom i šmekom dvadesetprvog veka. Album traje manje od pola sata i vrlo je vredan vaše pažnje:

https://limpinexpress.bandcamp.com/album/it-always-finds-a-way

Švedski bloodofjupiter ima jedan album iza sebe i masu kraćih izdanja. Najnovije je Just Let Life Burn!, EP sa četiri pesme sporog, meditativnog death doom metala. bloodofjupiter imaju šmeka i ako volite sporu, svedenu muziku koja nije zainteresovana da zarađuje pare i osvaja ženska (ili muška) srca erotskim tintilacijama, nego samo da sporo, dostojanstveno tuguje, poslušajte ovaj EP:

https://bloodofjupiter.bandcamp.com/album/just-let-life-burn

Ent iz Tenesija, pretpostavljam nazvani po rasi inteligentnog drveća iz Tolkinove, jelte, mitologije, imaju vrlo dobar EP, Destroyers and Usurpers, sa teškim, gruverskim pesmama punim distorzije i urlanja, ali i prostora da se malo udahne vazduh. Ent kažu da sviraju crust sludge i ovo je dobar deskriptor za muziku koja je nešto pankerskiji, slobodniji pogled na sludge metal. Ali sve to, da bude jasno, prirodno i lepo leži, sa sve tanjom gitarom i prominentnom bas gitarom u miksu. Fino je:

https://ent-tn666.bandcamp.com/album/destroyers-and-usurpers

Planestrider je jedan čovek iz Ročestera u Njujorku ali njegov stoner rok je DALEKO iznad proseka za jednočlane stoner rok bendove. Drugi album, Under it All je napisan odlično, sa puno maštovitih motiva i superiornim aranžiranjem a Planestrider ne samo što ima odličan zvuk već i svira i peva jako dobro. Odlična ploča:

https://planestrider.bandcamp.com/album/under-it-all

Argentinski Monje su naši stari znanci sa svojim TEŠKIM, moćnim stoner-doom zvukom a živi album Igual De macabro: Live Bunker ih predstavlja u odličnom svetlu. Ovo ima sedam pesama urađenih uživo u prostoru koji je, ako ja dobro shvatam studio za vežbu i snimanje ovog benda. Dakle, ovo je živa sesija bez publike i to objašnjava odličan zvuk. Ali nešto je i u kvalitetu izvedbe i Monje se ovde BAŠ pokazuju, meljući za sve pare. Sjajno je:

https://monje.bandcamp.com/album/igual-de-macabro-live-bunker

Ripple Music ima sjajnu ponudu ove nedelje. High Tone Son of a Bitch Live at the Hallowed Halls je album snimljen uživo u studiju, sa bendom koji je koristio pandemijsku pauzu u turnejama da snimi pažljivo pripremljen živi album sa puno gostiju. Rezultat je moćan, sa sjajnim zvukom i perfektnom kolekcijom teških, moćnih stoner/ desert rock pesama. Ovo je muzika za celu porodicu, ako tako smem da kažem:

https://ripplemusic.bandcamp.com/album/live-at-the-hallowed-halls

Pređimo na thrash, speed, hardcore, grindcore i death metal. Singapurski kvartet Dezaster ove nedelje brani boje pitkog, prijatnog thrash metala. Njihov EP The Sire ima četiri pesme ložačkog, ajmo-ruke-gore thrasha koji, ne sumnjam pravo ršum po klubovima u rodnom gradu. Nije ovo puki, iskaklulisani, „komercijalni“rokenrol, da ne bude zabune, Dezaster zvuče kao da sviraju iz duše i njihova melodičnost i himničnost su iskrene i inspirativne. Vrlo lep materijal koji, ako požurite, možete naći i na vinilu:

https://dezaster.bandcamp.com/album/the-sire-ep

Kostarikanski speed metal fenomen  Culto Negro ima novi demo koji se zove samo Demo i nudi dve pesme superiornog blackened speed zvuka. Ovde se spaja sve što valja u latinoameričkom metalu za paket sirove a disciplinovane, visokoenergetske, popaljive muzike i ko uz ovo ne skače stvarno treba da preispita svoje životne izbore.

https://violencerecordscr.bandcamp.com/album/demo

Arsena iz Baltimora svira odličan thrash metal. Koji se ni ne zadovoljava ostajanjem u za thrash predviđenim formatima pa je drugi album, Blood Rusted Mother Earth pun progresivističkih ideja, sjajne atmosfere i dovitljivih vokalnih aranžmana. Neću reći da Arsena na bilo koi način imitira Voivod, ali ovo je muzika srodne inventivne dimenzije i smelosti da vozi preko crte. Odlično je:

https://arsenaband.bandcamp.com/album/blood-rusted-mother-earth

Trauma su osnovani još 1981. godine pa su polovinom osamdesetih stali i ponovo počeli sa radom pre devet godina. Awakening im je četvrti album a treći od ponovnog okupljanja i ovo je vrlo ugodna kolekcija energičnih, melodičnih pesama thrash/ heavy usmerenja. Bend ima prijatno old school pristup ali modernu produkciju i to meni, uz melodičnost u pesmama i kvalitetnu svirku, lepo curi:

Bostonski Revocation imaju novi, osmi album, Netherheaven i ovo je sada jako sazreli, jako kvalitetni tehničkiji thrash metal sa elementima dath metala koji moram da preporučim skoro bez ikakvih rezervi. Revocation su naprosto blistavi u svakom pogledu, svirka je naoko beznaporno briljantna, produkcija odlična a pesme napisane pametno i organski bez obzira na gomilu prorgresivnijih elemenata koje sadrže. Sjajna, zrela ploča ekstremnog metala očišćenog od ekscesa i juvenilnog prkosa, ubedljiva i moćna:

https://revocationband.bandcamp.com/album/netherheaven

SHITSTORMTROOPER su trojka uz Hjustona sa debi albumom nazvanim vrlo deskriptivno: Gulf Coast Grindviolence. Odmah znate kako ovo zvuči: kratke pesme, grčevite promene ritma, rafalni blastbitovi, ali i hardkorpank osnova za tu agresivnu, nervoznu svirku. SHITSTORMTROOPER imaju i tu distinkciju da na vokalima imaju ženu koja peva/ urla vrlo razgovetno pa se mogu i razumeti tekstovi, uprkos vrlo glasnom masteringu. Ako volite powerviolence i grindcore, generalno brzi hardkorpank, SHITSTORMTROOPER vas neće tazočarati, naprotiv, vrlo su kompetentni:

https://shitstormtrooper.bandcamp.com/album/gulf-coast-grindviolence

Brazilski kvartet Babavanga svira prilično haotičan, ali srčan crustcore, sa blagim zanošenjima ka grindcore/ powerviolence formulama. EP 45 degraus je ubedljivo najggori kada pevačica Ana Ferrilho pokušava da peva melodično, ali značajno je bolji kad ona urla. Pa eto, treba da urla. Plaćate koliko hoćete:

https://babavangaa.bandcamp.com/album/45-degraus

The Wilderness su iz Trnave u Slovačkoj i album The Wilderness IV nudi brz, grčevit hardcorepunk sa kratkim pesmama, blastbitovima i disonancama. No, ovo nije tek proto-grindcore i The Wilderness imaju zapravo vrlo progresivne aranžmane i mnogo širi pogled na harmonski i uopšte, stilski potencijal koji im stoi u srži muzike. Vrlo zanimljiva ploča:

https://thewildernesspunx.bandcamp.com/album/the-wilderness-iv

Poisoned Speed imaju novi EP od dve pesme i Redneck Train b​/​w White Lines, Fast Times nudi dve sirove, zarazne himne pankerskog, rokerskog metala koji se sluša na nogama i u stanju izmenjene svesti. Vrlo jeftino, vrlo uverljivo:

https://poisonedspeed.bandcamp.com/album/redneck-train-b-w-white-lines-fast-times

Grief Ritual je prigodno ime znajući da bend dolazi iz Ujedinjenog kraljevstva i da mu je (kraljevstvu, pa ona i bendu) upravo umrla kraljica. Enivej, bend svira glasan, vrlo metaliziran (post)hardcore sa malo „blackened“ začina na gitarama i EP  Spiritual Disease ima pet solidno raznovrsnih i dobro napisanih komada. Znate ono kad biste se pobili u kafani al prvo da protivniku citirate Malarmea i Lorda Bajrona? E, ovo je zvučna rekonstrukcija TAKVOG momenta.

https://griefritualmusic.bandcamp.com/album/spiritual-disease

Iako ime benda Bad Acid Trip sugeriše (možda!) nekakav spori, gruverski stoner rok, zapravo ova ekipa iz Los Anđelesa cepa zabavan, vrlo profi odsviran a opet ne pretenciozno preozbiljan grindcore. Bad Acid Trip postoje od kraja osamdesetih i ovde se čuje i old school komponenta, prevashodno u zvuku, mada je svirka JAKO kvalitetna a pesme su napisane maštovito i razovrsno. EP  When The Going Gets Weird, The Weird Turn Pro ima šest odličnih pesama a bend je o istom trošku izbacio i butleg snimak žive svirke iz 2010. godine, Grind Es Divertido koji ih prikazuje u više proggy, artpunk izdanju. Izvrsno.

https://badacidtrip.bandcamp.com/album/when-the-going-gets-weird-the-weird-turn-pro

https://badacidtrip.bandcamp.com/album/grind-es-divertido

Tokyo Lungs / Feral State Split je brza, prljava zabavna saradnja dva crustcore bendakoji će vam prijati ako volite lo-fi hardcorepunk sviran brzo i žestoko. Tokyo Lungs su brži i pankerskiji, sa jako kratkim pesmama, Feral State više u D-beat stilu i meni je sve to jako lepo prijalo:

https://toxicwotsit.bandcamp.com/album/tokyo-lungs-feral-state-split

https://feral-state.bandcamp.com/album/split-w-tokyo-lungs

Kanadski trio Pretty Mouth snimio je verovatno najstrašniju ploču koju ćete čuti ove nedelje. The Endless Mistake je procesija kratkih, disonantnih techgrind komada koji su spravljeni ekskluzivno da vam bude neprijatno i to da bend sebe opisuje sa „Three dudes who want to fucking kill you and everyone you know.“ se dobro čuje na ovom albumu. Ali, opet, ako ste pravi čovek, uzgojen na grindcoreu svih boja i uvek ste tražili nešto još ekstremnije i bolesnije, u ovome ćete UŽIVATI. Mislim ovo je avangardno, ne samo ekstremno:

https://heathenhandrecords.bandcamp.com/album/the-endless-mistake

Za nešto takođe ekstremno ali u klasičnijoj formi tu je demo njemačkih Septic Vomet. Infected Cadaveric Slaves – Demo Tape 2022 nudi šest kratrkih, efektnih pesama poštenog, znojavog deathgrind/ goregrind zvuka koje se ne gube u ekscesu nego eksces koriste da začine svoju u suštini zdravu muziku. Meni odlično a daunloud plaćate koliko želite:

https://septicvomet.bandcamp.com/album/infected-cadaveric-slaves-demo-tape-2022

Slugcrust iz Južne karoline nisu toliko ekstremni ali su prijatni. Njihov album Ecocide (što mi je to nešto poznato) donosi dvanaest pesama solidno produciranog, energičnog crustgrind zvuka sa, jelte, pozitivnom, upozoravajućom porukom između sve te dreke i distorzije. Vrlo pristojno:

https://slugcrust.bandcamp.com/album/ecocide

Helsreach su iz Halifaksa i za sebe kažu da sviraju War Metal, mada je istina da je njihov debi album fina i efektna smeša death metala i thrash metala, sa sasvim solidnom količinom savremenih metalkoraških elemenata. Ali to dobro funkcioniše za moje uši. Debi album, isto nazvan Helsreach ima mnogo dobrih rifova i generalno jednu energičnu, ložačku suštinu, sa napucanom, komprimovanom produkcijom, ali i to nekako funkcioniše s obzirom da je muzika srazmerno jednostavna i spakovana u promišljene, ne prenatrpane aranžmane. Odličan prvi album za kanadsku momčad:

https://helsreachhfx.bandcamp.com/album/helsreach

Meksikanci Terrorgate na EP-ju  Condemned To Bleed Forever voze težak, nisko naštimovan, mučan death metal prilično vidno utemeljen u švedskim uzorima. Da mi neko kaže da je ovo još jedan od projekata iz kuhinje Rogge Johanssona, nije  da mu ne bih poverovao. To treba da bude i kompliment, jer je ovo vrlo solidno sklopljen materijal, mada bez sad neke velike originalnosti. Ali ako volite teške buzzsaw gitare, organsku svirku , moćan, muževan vokal, mračne rifove i čukanje, Terrorgate isporučuju sve što treba i to u solidnoj, adekvatnoj produkciji:

https://terrorgate.bandcamp.com/album/condemned-to-bleed-forever-2

Portlandski Diabolic Oath ima jako mračan, skurilan EP dementne black-death muzike pod naslovom Aischrolatreia, Ako volite da se osećate kao da ste zgutali bočicu Apaurina i neko je preko vas prebacio olovno ćebe, Diabolic Oath vrlo uspelo kreiraju baš takvu senzaciju svojom ultrahermetičnom, neprozirnom muzikom. I, mislim, ponekad svi to volimo. Poslušajte:

https://diabolicoath.bandcamp.com/album/aischrolatreia

Kalifornijski Vrenth imaju simpatičan drugi album, Succumb to Chaos, koji vozi old school death metal kao napravljen u devedesetima, sa mračnom atmosferom, hrskavim zvukom i vrlo organskom svirkom. Nema ovde kompjuterske beživotnosti i gubljenja duše u prevelikoj kompresiji, Vrenth zvuče pridono – kao da je ovo pravljeno u pećini – i pišu pesme pune atmosfere i evokativnog horora. Vrlo lepe solaže, takođe:

https://rottedlife.bandcamp.com/album/succumb-to-chaos

Poljaci Toughness imaju urnebesno ime ali i prvi album, The Prophetic Dawn koji je toliko haotičan da ne mogu da odlučim je li ovo avangardni death metal ili ljudi naprosto sviraju neki svoj stil i nije ih toliko briga da se uklapaju u postojeće šablone. U svakom slučaju, ovo je… drugačije i interesantno:

https://toughness.bandcamp.com/album/the-prophetic-dawn

Švedski Bloodbath imaju šesti album, i Survival of the Sickest je onoliko predvidiva ploča old school death metala koliko očekujete od ovog projekta. Ali to je i njena prednost. Iako Bloodbath meni nikad nisu bili nešto specijalno zanimljivi, ne može se reći da nisu konzistentni i da ne nude svojoj publici kvalitet. Survival of the Sickest je korektan album i ako volite Bloodbath svakako vredan pažnje:

https://bloodbath.bandcamp.com/album/survival-of-the-sickest

Italijanski Joads postoji već desetak godina ali Yersinia Pestis im je prvi album i ovo je vrlo dobro raspoložen brutalni death metal starog tipa, po uzoru na, recimo, Incantation, Avulsed, Seance, stari Cryptopsy i slične bendove. Sve to podrazumeva i priličnu meru kvalitetne sviračke tehnike i egzibicionističkih aranžiranja i mada svega toga ima, Joads nikada album ne pretvaraju u bezdušnu, tehničku, jelte, egzibiciju. Yersinia Pestis je album sa puno duše, gde bend izbegava očigledna i najprirodnija rešenja i trudi se da muzika bude izraz nečeg onostranog koliko je to moguće a da se ostane u okvirima žanra. Meni je ovo izvrstan debi a vi proverite sami:

https://joads.bandcamp.com/album/2022-yersinia-pestis-full-lenght

Death metal koji sviraju moskovski Disadaptive ima korene u old school zvuku na koji se onda nakači malo simpatičnih slem elemenata. Drugi album, Apocryphal, zvuči sigurno, sa odličnim zvukom i dobro napisanim pesmama, bez gubljenja u slem ekscesima, a sa dovoljno začina zdravoj OSDM matrici da ovo ne bude tek još jedan MeToo projekat. Album zvuči poletno i inspirisano a završava se obradom Autopsy, kako i dolikuje. Vrlo dobro:

https://svanrenne.bandcamp.com/album/apocryphal

Brazilski Poisonous sa novim EP-jem, Doomed Pillars nastavljaju da održavaju vatru. Ovo je prijatan, old school formama veran materijal koji će vam leći ako volite muziku koja je u prvom redu GADNA i zvuči kao da izlazi direktno iz košmara. Četiri pesme, solidna svirka i zvuk, ljudi na svom mestu:

https://poisonousdeathmetal.bandcamp.com/album/doomed-pillars

Absentation je jedan od najbitnijih sirijskih death metal bendova, prvi koji je tamo objavio album. Salah Alghalayeeni je u međuvremenu emigrirao u Nemačku i novi album, Reflections, iako zvuči kao da ga je napravio samo jedan čovek, zapravo ima i pravog bubnjara u postavi. Nije ovo, peti album za ovaj projekat, sad neko neviđeno otkrovenje ali Alghalayeeni piše korektne death metal pesme i izvodi ih sa puno strasti pa nije da nisam uživao. Produkcija jeste problematična na ime odsustva dinamike ali pesme nisu rđave:

https://absentation.bandcamp.com/album/reflections

Detroitski Perversion (KAKVO IME!) već imaju jedan album ali snimljen jop 2013. godine, pa se Dies Irae može računati u novi početak. I ovo je RAZBIJANJE. Naravno, i ovde imamo na programu old school formule, svirane sa ubeđenjem i dijaboličnom energijom. Perversion se kvalifikuju i za black death deskriptor na ime bestijalnosti i pravolinijskih aranžmana, ali važnije od pravilne klasifikacije njihovog stila je to da oni sviraju zaista strastveno i da pesme, sastavljene od mnogo ponavljanja hipnotičkih, kompulzivnih rifova i motiva apsolutno slušaoca obuzmu i nateraju da se u njima izgubi. Sirov, efektan zvuk i, ponoviću, dijabolična, demonska svirka čine ovaj album obaveznom lektirom.

https://perversion-mi.bandcamp.com/album/dies-irae

Kad smo već kod perverzija, finski DeathRot ima novi album, drugi po redu i naslov Perverted Pleasure sugeriše zapravo gadniji death metal nego što ga dobijamo. Čime hoću da kažem da je ovo prijatna, gruverska old school muzika koja ne komplikuje više nego što je potrebno i servira korektnu količinu moshpit-friendly mid-tempo krljanja. Solidni rifovi, prihvatljiv zvuk, pa činjenica da je ovaj bend sada praktično solo projekat Attea Pylväsa ne treba mnogo da nas brine. Nije ovo nekakav veliki album ali fino curi:

https://deathrotofficial.bandcamp.com/album/perverted-pleasure

A, kad smo već kod jednočlanih death metal bendovaa, novozelandski Skull ima novi album, Death Ex Mortis i ovo je sada za nijans u melodičniji, ali i dalje sirov i disciplinovan death metal koga dosledno pravi jedan čovek. I pošteno treska. Skull i dalje ima taj neki lični šarm, nepretenciozne a zabavne pesme i jeftinu a funkcionalnu produkciju. Odobrava se!

https://skullmetalbandnz.bandcamp.com/album/death-ex-mortis

Kad se malo naviknem na deathcore vokale, mogu da kažem da drugi album čikaških Warforged, nazvan The Grove | Sundial servira slušljiv, pa i prijatan progresivni death metal. Vrlo je to hermetično ali je i maštovito, naravno, sjajno odsvirano i vredno pažnje:

https://warforged.bandcamp.com/album/the-grove-sundial

Poljaci Symbolical imaju već dva albuam iza sebe a novi EP, Nature sa tri pesme postavlja njihovu tezu o mističnom death metalu. Ovo je primereno atmosferično i evokavitno, sa mračnim melodijama i dobrom svirkom. Bend se napaja na mitologiji koju je izmašatao William Blake i ovo je muzika koja se dobro uklapa uz njegovu poeziju ako je gledate sa prave strane:

https://symbolical.bandcamp.com/album/natura

Sarcophagum dolaze iz Australije i u pitanju je projekat bivših i sadašnjih članova Golgothan Remains. Death metal se svira tamo, pa tako i ovde, sa tri pesme na EP-ju Conduits to the Underworld koje nude ugodan, atmosferičan, malo i meditativan death zvuk i poštenu, dostojanstvenu krljačinu. Solidna produkcija, takođe pa Sarcophagum mogu da se ponose svojim debi izdanjem:

https://nuclearwinterrecords.bandcamp.com/album/conduits-to-the-underworld

Turci Inhuman Depravity jebu kevu na svom drugom albumu, The Experimendead. Ovo je pola sata brutalnog death metala bez mnogo filozofije i visokih koncepata, spakovanog u brze pesme, ložačke rifove i paklene vokale nove pevačice po imenu Lucy Ferra (inače ilustratorke po vokaciji). Razaranje baš po mojoj meri:

https://gruesomerecords.bandcamp.com/album/the-experimendead-2022

Danski Wayward Dawn takođe brutalno razbijaju na svom trećem albumu, All-Consuming Void. Ova ekipa je negde na razmeđi brutal death metal i „normalnog“ death metal zvuka sa samo malo više gruva i atmosfere u svojim pesmama ali je album svejedno jako energičan, mračan i sa hrskavim, prijatnom zvukom. Odlična i iznenađujuće raznovrsna ploča opakog prebijanja:

https://emanzipation.bandcamp.com/album/all-consuming-void

Belgijanci Carnal Desecration su sklopljeni od članova već aktivnih bendova i na debi albumu, Sacrificial Death se vrlo dobro čuje iskustvo, sigurnost i kilometraža. Ovo je death metal koji, za moj ukus stoji na idealnom mestu između old school mračnjaštva i nešto savremenijih, dovitljivih koketiranja sa blek metalom. Kavernozan zuk ne treba da skrene pažnju sa vrlo lepršave svirke a prirodnija, dinamična produkcija meni vrlo prija. Pesme su, što je najbitnije, dobro napisane i imaju poverbijalnu dušu. Odličan debi:

https://carnaldesecration.bandcamp.com/album/sacrificial-death

U poslednjoj smo sekciji sa heavy metalom i raznim čudesima između žanrova. Beds ov Urth su novozelandski „dark rock“ sastav a EP Ceremony of Death​/​The Burning Season (Cancerslug Covers E​.​P) kao što mu i ime kaže ima dve obrade Cancerslug. Cancerslug znate po tome da George Corpsegrinder Fisher često nosi njihove majice pa ste sighurno slušali njihov blend lo fi panka i metala u nekoj prilici. Ove obrade su vrlo heavy, praktično pretvorene u sludge doom, i, eto, ima to sve šarma a plaćate samo koliko vam prija. Bend ovim najavljuje album sa obradama na kome će biti i W.A.S.P., Samhain, Hellhammer, pa i Ariana Grande :

https://bedsovurth.bandcamp.com/album/ceremony-of-death-the-burning-season-cancerslug-covers-e-p

Kull Trigger su iz Kolumbije i debi album, Primal Abilities je simpatična, melodična heavy metal ploča sa elementima power metal pa čak i shred stilova. Nije ovde sve potaman ako mene pitate, produkcijski je ovo PREVIŠE umiveno – pitko ali mu fali malo prljavštine i sirovine – a pevač  Harvey G. Cano zvuči malo usiljeno i to može donekle da umanji užitke. No, Kull Trigger pišu zanimljive pesme i odlično sviraju, što je ipak najvažnije. Svakako poslušati ako ste ljubitelj ’80s estetike:

https://kulltrigger.bandcamp.com/album/primal-abilities

Madridski Invaders sviraju neonski obojen sleazy heavy metal osamdesetih godina četiri decenije kasnije i njihov debi album, Beware Of The Night je jedan skup ’80s klišea. Od naslova, preko omota, prdukcije, do ulične epike u srži svih pesama, Invaders definitivno idu na rekonstrukciju radije nego na omažiranje. I to ja sasvim u redu ako volite muziku koja je pre svega neoriginalna ali onda i koja spada u ono što su nekad zvali bad heavy metal. Ja sam neobjektivan i nostalgičan pa mi Invaders u najmanju ruku izazivaju simpatije iako ne mogu da kažem da me njihova muzika sad nešto dramatično pogađa. Poslušajte:

https://invadersband.bandcamp.com/album/beware-of-the-night

Američki Cauldron Born postoje nešto manje od tri decenije ali im je Cold Steel for the Necromancer tek četvrti album. No, zato se valjda i čuje ovoliko strasti i vatre na njemu. Ovo je vrlo jak, šmekerski power metal koji ne baca toliko na melodičnost i ispoliranost koliko na rekonstrukciju tradicionalnog heavy metala pa davanju toj rekonstrukciji jedno 30% više epike. I super to zvuči ako volite baš onako šmekerski napaljen nerdy, cheesy metal. Ja volim, meni je ovo sjajno:

OK, Ozzy Osbourne je izdao novi album, Patient Number 9 i svakako bi vam bilo oprošteno ako biste u trenutku slabosti pomislili da čovek sa TOLIKO godina, hipotekom reality show  reputacije, ophrvan teškom hroničnom bolešću zaista nema šta više da traži u muzici. Ili da makar nema šta da kaže. Ali, opet, Ozzy je jebeno izmislio heavy metal i on uvek ima šta da kaže. Je li Patient Number 9 VAŽNA ploča? Ne, naravno da nije. Je li divno čuti Jeffa Becka i Zakka Wyldea uz Ozzyjev ikonični vokal? Naravno da jeste, jebote, kako tako nešto pitate uopšte? Na jednoj pesmi svira i Tony Iommi, za ime sveta! I, mislim, sve ovo zvuči korektno. Ne FENOMENALNO ali sasvim korektno za čoveka u sedamdesetima koji je pesmu o tome koliko je umoran napisao pre tridesetdevet godina. Dobro, to je bila ljubavna pesma ali opet, Ozzy je neko ko u ovom trenutku deluje kao da će ga sahraniti usred izvođenja novih hevi metal komada i ovaj album ima jedan dostojanstveni, tihi prkos koji ne mogu da ne cenim.

Album nedelje nude belgijski Bones sa svojim prvencem, Sombre Opulence. Bend postoji već više do decenije i imali su nekoliko manjih izdanja ali je album stoga i ovako zreo i očišćen od nejasnoća. Bones drmaju snažan, old school death metal koji se vozi s apuno elegancije i ne dopušta da ga ni ti old school tropi pretvore u puku kopju postojećih bendova. Ovo je muzika koja uspeva da često iznenadi slušaoca, nudeći zanimljiva skretanja pod pravim uglo, ali se vrlo solidno drži osnovne postavke žanra i oslanja na oregansku, dinamičnu svirku. Dakle, kad se ovde krlja, to zvuči urnebesno, a kad se gruvuje, pa, gruverski. Odličan, kavernozan zvuk i besna svirka, radost za celu porodicu:

https://exposedbones.bandcamp.com/album/sombre-opulence

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s