Pročitani stripovi: He Who Fights With Monsters

Pročitao sam petodelni miniserijal He Who Fights With Monsters a koji je američki izdavač Ablaze Publishing izdavao od prošlog Septembra pa do Januara ove godine. Iz nekog razloga, naslov ovog serijala, sa korenima u poznatom Ničeovom upozorenju da onaj ko se bori protiv čudovišta mora da pazi da se i sam ne pretvori u čudovište, potpuno je identičan serijalu fentezi knjiga koje nezavisno objavljuje neki momak na Amazonu pa hitam da ukažem da ova dva propertija sem naslova nemaju nikakve veze jedan sa drugim. Strip He Who Fights With Monsters je ozbiljna, odrasla eksploracija nemačke okupacije Praga tokom Drugog svetskog rata i napora lokalnih Jevreja da prežive, preteknu, i uzvrate agresiju u samoodbrani. Dobro, kažem ozbiljna i odrasla, i jeste, ali ima i ovde malo fentezi elemenata utemeljenih u jevrejskom folkloru. Svakako primereno za američku publiku s obzirom da je ovo italijanski strip koji je originalno publikovao italijanski gigant Sergio Bonelli Editore, nešto ranije u 2021. godini.

Ablaze je jedan od najnovijih izdavača na američkoj strip sceni, osnovan 2019. godine sa, moram da kažem, za mene nedovoljno jasnom kreativnom ili poslovnom vizijom. Rich Young, jedan od osnivača i svakako glavno ime u pogledu kreativnih ali i biznis-odluka je bubnjar, što je vrlo pohvalno, ali i osoba sa, kaže njegova biografija, više od dve decenije iskustva rada u strip-industriji. Young je radio za izdavače kao što su Dynamite i Devil’s Due, što svakako jeste izvesno profesionalno iskustvo, ali Ablaze mi za sada ostavlja utisak firme koja je krenula sa jednom idejom a onda je pogodila pandemija, pa se danas snalazi kako zna i ume.

Hoću reći, ovo je izdavač koji i dalje tvrdi da „stavlja kvalitet na prvo mesto“, „daje kreatorima platformu“ i „uvodi nove glasove u konverzaciju“ usmerena na najširu (i najrazonolikiju) moguću publiku sa sadržajem sa svih strana planete, ali najveći deo njegovog recentnog autputa su licencirani stripovi pravljeni u Evropi i Aziji. Ablaze je započeo objavljivanje sa autorskim stripom Britanca Charlieja Adlarda (crtača The Walking Dead, jelte) pod naslovom Vampire State Building ali se u međuvremenu njihov katalog dobrano napunio prevodima evropskih stripova, uključujući The Cimmerian,  uglavnom onih koje ne objavljuju drugi, etabliraniji izdavači, prevodima relativno opskurnih mangi, ali i nekim interesantnim autorskim radovima (na primer onim Mirke Andolfo). Nisam siguran da Ablaze ima jasnu viziju, ali opet, lepo je da imaju raznolik katalog makar on ne bio ispunjen nekakvim VELIKIM imenima.

Francesco Artibani koji je napisao He Who Fights With Monsters je Rimljanin koji je u strip industriji ostavio traga između ostalog radeći za lokalnu Walt Disney ispostavu, gde je pisao i za Topolino, dakle, kreirajući nove avanture u životu Mikija Mausa. Od toga pa do mračnog stripa o nacističkoj okupaciji Praga je pogolem korak, ali Artibani je radio i razne druge stvari, kao što je recimo Tunueov serijal Moster Allergy. Za Francuze je radio na nekoliko stripova (Jimmy Jones, Willy Wonder) a čak je dokačio i rad za Marvel (preko Panini veze) radeći X-Campus pre dobrih dvanaest godina. Artibani je svakako iskusan scenarista (i urednik) kadar da radi u različitim stilovima, ali naravno da je glavna atrakcija ovog serijala ipak njegov crtač, takođe Italijan Werther Dell’Edera, u Americi poznat – i vrlo cenjen – na ime saradnje sa Jamesom Tynionom Četvrtim u okviru serijala Something is Killing the Children. Dell’Edera već ima iza sebe solidan opus rađen za američke izdavače, od DC-ja, preko IDW-a, Dynamitea, Dark Horsea pa do Marvela. Ovaj crtač je u Italiji nagrađivan za svoj rad na The Crow: Memento Mori a za istog izdavača (Bonelli, naravno) radio je i na Dilanu Dogu, no, može se reći da mu je do sada kruna karijere ovogodišnje osvajanje Eisnerove nagrade za tekući serijal Something is Killing the Children. Ja sam IZUZETNO nahvalio njegov crtež na ovom serijalu, pa sam sa zanimanjem zaronio i u He Who Fights With Monsters i mada ovde ne dobijamo TAKO maštovit i fantazmagorično-zastrašujući grafički program, Dell’Edera ni slučajno ne razočarava.

Strukturalno, He Who Fights With Monsters je možda komplikovaniji nego što je potrebno i stiče se utisak da je Artibani na umu imao složeniju i dužu priču koja je onda morala biti spakovana u pet brojeva pa se ne vidi neki preveliki razlog za uokvirujući narativ iz 1945. godine koji služi samo da bi se glavnica priče ispričala kroz flešbek na ranije godine rata i nemačku okupaciju Čehoslovačke. Nije da teme koje u uvodu stripa vidimo nisu zanimljive – osvetnički nastrojeni Česi su tokom svog ustanka i pre i posle ulaska Crvene armije u Prag ubijali zarobljene nemačke vojnike i civile – ali ovo, iako kratko prikazano u stripu, nije ZAISTA tema o kojoj će on pričati.

Glavni deo narativa u He Who Fights With Monsters bavi se naporima male jevrejske zajednice da prežive brutalni nacistički progon. Radek Molnar, glavni junak ovog stripa je lekar koji, koristeći lažne isprave i činjenicu da mu devojka radi za Nemce, služi kao neka vrsta „spoljnog momka“ koji po Pragu može da skuplja potrepštine za grupu Jevreja što u tajnom skrovištu provode vreme smišljajući kako da se spasu od Nemaca i nekako dokopaju NEKE slobodne teritorije u Evropi.

Ovo je relativno uobičajen zaplet za priče ovog tipa – gledali smo i domaće fimove slične potke – i Artibani sasvim korektno i ubedljivo oslikava situaciju koja je suštinski depresivna ako već ne i stopostotno beznadežna, čuvajući meru dostojanstva za svoje likove, pa i ponosa koji potiče iz nacionalne/ etničke/ religiozne istorije Jevreja i činjenice da su, posle dva milenijuma progona oni i dalje tu, živi, upućeni jedni na druge i solidarni.

Radek Molnar je, kao protagonist, simpatičan i relatabilan, čovek sa realističnom karakterizacijom i jednom diskretnom herojskom dispozicijom. On je čovek koji radi ono što mora da se uradi, jer je na jedinstvenoj poziciji u okviru svoje zajednice, i tu nema mnogo filozofiranja niti prenemaganja. Naravno, strip onda pravi vrlo izrazit odmak od naturalističke žanrovske matrice kakvu očekujemo u ovakvim pričama uvođenjem fantazijskih elemenata.

Mit o golemu, biću spravljenom od blata koje nema svoj sopstveni um i volju star je koliko i Talmud (po judaističkom učenju i Adam je bio puki golem u prvim satima svog postojanja) ali je neko modernije shvatanje ovog koncepta vezano za šesnaesti vek i priču da je praški Rabin Juda Lev ben Bezulel napravio golema od blata i oživeo ga magijom kako bi ovaj zaštitio jevreje u Praškom getu od progona.

He Who Fights With Monsters je, praktično, direktan nastavak ovog narativa i pokazuje novo konstruisanje golema iz blata kako bi ovaj zaštitio Jevreje od nove pretnje usmerene vrlo jasno na njihov etnicitet i veru. Reč „genocid“ je ušla u vokabular tek posle Drugog svetskog rata i upravo na osnovu napora da se istrebi jevrejski narod preduzetog od strane nacista i njihovih satelita na tlu Evrope, pa je ovaj strip i jedna osvetnička fantazija u kojoj golem, koji se seća svojih poduhvata iz šesnaestog veka, pomaže Jevrejima da se spasu.

Osim što stvari nisu tako jednostavne i ovaj strip, iako vrlo brižljivo ponavlja elemente rituala i magijskih reči koje golema pokreću ili zaustavljaju, prikazuje da je, na kraju, za spasenje čitavog naroda, ali i samo njegovih delića, potrebno ipak nešto više od magije primerene starim vremenima. Artibanijev scenario eksplicitno pokazuje da golem neće biti panacea za nacistički progon i ovde ima nekoliko mučnih scena koje prikazuju stradanja Jevreja uprkos nečemu za šta su verovali da će biti njihov konačni spas, ali i neočekivanu evoluciju mišljenja kod samog golema.

Na scenario svakako imam izvesne strukturalne zamerke, ali He Who Fights With Monsters je zanimljiv strip koji postavlja neka zanimljiva pitanja i na njih daje zanimljive ako već ne i konačne odgovore. Ljudska pohlepa je ovde jasno prikazana kao zlo u korenu mnogih drugih zala i finale stripa je primereno jezovito i upozoravajuće.

Što se tiče crteža, Dell’Edera na olovkama i tušu a Giovanna Niro na koloru (hvalio sam ovu ženu već, za kolore na King of Spies) kreiraju jednu realističnu, sumornu sliku ratnog Praga, koja opet ima prostora za vrlo uspele stilizacije (američki letering je radio Troy Peteri, vrlo dobro i korektno). Ovo nije ni u kom slučaju nekakav foto-realistični strip – to je poslednje što biste očekivali od crtača kao što je Dell’Edera – i skokovi između ljudi, lutaka malog uličnog pozorišta i prikaza golema su prirodni i stoje u jednom konzistentnom vizuelnom stilu. Dell’Edera i Nirova vrlo lepo rade sa osvetljenjem, dajući nam mračnu atmosferu i bljeskove krešenda tenzije, pa i ubedljivo nasilne akcione scene koje skreću u „žanrovskije“ vode a da to opet ne narušava generalnu ozbiljnost narativa. Sve u svemu, ovo je solidan, ako već ne savršen strip koji spaja nekoliko možda i ne sasvim kompatibilnih žanrovskih ideja u jednu celinu koja se na kraju prilično dobro drži. Zainteresovani kolekciju izašlu pre nekoliko dana mogu putem Amazona kupiti ovde.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s