Izložba: Kiki Smith: Ljudi i druge životinje, galerija DOTS, Dorćol, Beograd

Posetili smo izložbu „Ljudi i ostale životinje“ nemačko-američke umetnice Kiki Smith a kojom je i za javnost otvorena nova galerija u Beogradu pod nazivom DOTS, tamo negde na mestu na kome Dorćol razmišlja o tome da li da se brčne u Dunavu ili mu je već pomalo i hladno. Nisam očekivao, da budem iskren, da dolazak u galeriju u ovoj meri bude deo čitavog iskustva, ali… bio je. U priličnoj meri podsećajući da iako nije proleće mi i dalje živimo u Srbiji i da to življenje sa sobom nosi specifične izazove.

Kiki Smith je, kako su domaći mediji uredno izvestili, utrkujući se da nađu originalan superlativ, „slavna umetnica“ i „jedna od ključnih umetnica svetske umetničke scene“, a ovo naravno nije ni netačno jer se radi o talentovanoj vizuelnoj umetnicvi koja radi u nekoliko različitih medijuma i u svakom od njih ima osoben potpis i vrlo izgrađenu tehniku ali i prepoznatljive, upečatljive teme. Smithova dolazi iz umetničke porodice, otac, Tony Smith je i sam bio skulptor i slikar, pa je mala Kiki, iako danas stilski i tematski nema mnogo dodirnih tačaka sa ocem, svakako pala pod uticaj procesa stvaranja koji je posmatrala kao dete. Majka joj je bila operska pevačica i Kiki je rođena u Nirmbergu 1954. godine, gde je provela samo prve mesece života da bi se porodica brzo preselila na američku istočnu obalu gde umetnica i danas, konkretno u Njujorku, živi i radi.

Smithova je od malena, dakle, učila da bude umetnica a po preseljenju u Njujork 1976. godine je počela saradnju sa kolektivom Colab koji je osnovan kako bi umetnici iz različitih oblasti i disciplina imali priliku i prostor u kome bi se susretali i jedni sa drugima sarađivali. Od ove saradnje potiče i njeno interesovanje za rad sa nekonvencionalnim materijalima, mada radovi izloženi na beogradskoj izložbi zapravo ne odlaze predaleko u egzotiku i uglavnom su u pitanju razne vrste metala i legura – mahom bronza – sa tek uzgrednim mešanjem sa plastikom u jednoj od najupečatljivijih postavki unutar izložbe. Nekoliko radova je i na posebno pripremljenom papiru.

Pričamo, da bude jasno, o cenjenoj autorki moderne skulpture (možda je značajno pomenuti da je 2016. godine od Međunarodnog centra za skulpturu dobila nagradu za životno delo), koja izlaže od ranih osamdesetih a od devedesetih ima redovne samostalne izložbe, prevashodno po Severnoj Americi ali je i Evropa brzo pala pa je Smithova izlagala u Firenci i Veneciji počev od 1993. godine, a recentno, 2019. godine je imala veliku izložbu sa preko šezdeset radova u Beču.

Prva samostalna postavka u Beogradu je ipak skromnija po obimu, ali je umetnica sama izabrala radove iz različitih perioda svog stvaralaštva da bi prikazala različita interesovanja i teme, mada ovde nema ničeg starijeg od devedesetih, a većina radova je iz poslednjih nekoliko godina. Naziv izložbe, „Ljudi i ostale životinje“ aludira na blagu promenu balansa u interesovanjima gde se devedesetih Smithova više interesovala za prikazivanje ljudi a u poznijem periodu za prikazivanje životinja, ali ovo je vrlo arbitrarna podela s obzirom da izložena dela iz 2012. godine, recimo, serija tapiserija, prikazuju i jedne i druge.

Smithova svakako nema nameru da preteruje sa nametanjem ikakvog narativa izložbi – i insistira da publika treba da sama nađe značenja u onome što vidi i onome među čim se kreće, priznajući da ima jasnu sopstvenu emociju ali da je ne smatra univerzalno obavezujućom. Što je fer, naravno, jer njeni radovi ovde izloženi nemaju eksplicitnu „poruku“ kakvu su imala neka od njenih dela sa prelaza osamdesetih u devedesete kada je, još uvek unutar kolektiva Colab Smithova u centar pažnje stavljala teme poput AIDS epidemije ili rodnih pitanja, ili još raniji radovi, kao oni sa njene prve samostalne izložbe iz 1982. godine (Life Wants to Live) koji su se korišćenjem medicinske tehnologije (rentgenski snimci, CAT skenovi) bavili temom nasilja u porodici. Dela na izložbi „Ljudi i ostale životinje“ uglavnom nemaju konfrontativan karakter i moglo bi se primetiti da u njima autorka više istražuje mir nego nemir, baveći se pažljivo kreiranim metalnim skulpturama životinja (ptica, pčela, jelena koji se pare), gde će nemir doneti prevashodno izuzetno efektna instalacija/ skulptura sa crnim vranama koje leže na podu u raznim stadijumima agonije ili sasvim mrtve.

Da se na trenutak vratimo na sam prostor – sjajno je što Beograd ima novu galeriju koja je pritom deo projekta Humanitarne fondacije DOTS, zamišljena ne samo kao neprofitna inicijativa već i kao generator – kroz umetničke događaje – finansijske pomoći za „sistemsku podršku deci u Dečijem selu „Dr Milorad Pavlović” u Sremskoj Kamenici, kao i drugim ustanovama socijalne zaštite“. E, sad, u zavisnosti od toga koliko ste cinični, ovo ćete čitati kao ili jasnu fasadu za pranje para ili kao dobronameran ali na propast osuđen projekat ljudi koji ne znaju kako stvari ovde stoje. S obzirom da fondacija još od prošle godine radi na „podsticanju, promovisanju i finansiranju umetničkog stvaralaštva mladih umetnika“ i da tim galerije „prati rad studenata završnih godina umetničkih studija radi stvaranja platforme za mlade umetnike koji pored talenta pokazuju ozbiljnu nameru da svoj profesionalni život posvete umetnosti“ i da se planira organizovanje izložbi, te svakojaka druga promocija mladih umetnika, moramo da poželimo da ovo uspe, naravno, a i Dorćol JESTE deo grada koji ima najprirodnije pravo na ovakve romantične i dobrohotne inicijative.

S druge strane, Dorćol je trenutno u priličnom haosu SNS-ovske novogradnje i pronaći novootvorenu galeriju pokazalo se kao svojevrsni izazov bez obzira na internete, satelitske navigacije i ostala tehnološka čudesa 21. veka. Iz nekog razloga, insistiranje da je ulaz u galeriju na adresi Dunavska 2 – a koja se nalazi nekoliko stotina metara dalje i nema nikakve organske veze sa galerijom – plus potreba da se do galerije dođe preko doslovno aktivnog gradilišta, između neuseljenih i nedovršenih zgrada i uz obilnu asistenciju radnika i čuvara na gradilištu koji vele da su i na otvaranju izložbe (ujedno i galerije) „bar 90 odsto publike morali da maltene za ruku dovedu do ulaza“, sve to je učinilo da se zapitam je li sve ovo dobra ideja. Naravno da je umetnost uvek skrajnuta, pogotovo u ovakvom društvu koje smo, jelte, vi i ja sagradili zajedničkim naporom, ali čovek naprosto ne bi trebalo da prolazi kroz ovu vrstu iskušenja kada je krenuo na umetničku izložbu.

Sam prostor je vrlo lep, da to bude jasno i izložba, osmišljena od strane same umetnice a onda realizovana od strane kustoskinja Mirjane Dušić i Ljube Jovićević, uz dizajn Isidore M. Nikolić, izgleda veoma dobro a osoblje galerije je izuzetno ljubazno – ali ako ste, kao mi, 24. Septembra, osam dana nakon otvaranja izložbe, želeli da kupite katalog, pa, mogli ste samo da ga prelistate, jer galerija još nema fiskalnu kasu i ne može ništa da vam proda. OK, očekuje se da se to reši početkom Oktobra i pošto je ulaz na izložbu slobodan, neće mi biti PREVIŠE teško da dođem ponovo, prošetam između eksponata i kupim katalog, no, ovo jesu neki elementi moje zabrinutosti za to hoće li ova i ovakva galerija zaživeti.

Za Kiki Smith se, da bude jasno, ne brinem, ona je žena sa reputacijom i životnim delom iza sebe, već se brinem za te mlade umetnike kojima ovo treba da bude pogodan, možda prvi ikad izložbeni prostor.

No, da ne mračimo unapred. „Ljudi i ostale životinje“ predstavlja, dakle, nešto pozniji period Kiki Smith. Eksponati uključuju, rekosmo nekoliko izuzetno atraktivnih tapiserija, nekoliko radova na papiru, što bojama što tušem, koji nisu potpuno apstraktni ali se mnogo više bave geometrijom i teksturom nego figuracijom (najnoviji, iz 2022. godine, „Mesec“ je izuzetno upečatljiv i sjajno iskombinovan sa pomenutim vranama) i, većinski, skulpturama u metalu koje su, opet, većinski, prikazi životinja. Smithova radi sa mekim metalima, kao što su bronza, srebro, posrebrena i pozlaćena bronza i može se zapaziti fin, smiren rad sa puno tankih linija i pažljivo kreiranih detalja koji ljubav ka anatomiji i figuraciji vrlo jasno stavlja u prvi plan.

Ljudske figure, kada ih ima, uglavnom su na slikama – jedna, svedena zaista samo na figuruu je vrlo efektno zauzela jedan od uglova galerije, postavljena na sam zid – a jedna bronzana skulptura koja predstavlja ljudske šake je možda najbliže što ova izložba prilazi ranijim autorkinim interesovanjima za radikalnije teme.

„Ljudi i ostale životinje“ nije radikalna postavka, ni tematski ni tonalno, ali se svejedno radi o veoma lepom izboru veoma upečatljivih radova u metalu i na papiru sa umetnicom koja ima jasno interesovanje i za figuraciju i za čistu geometriju, izuzetno izgrađenim potezom bez obzira u kom medijumu da radi i pažnjom da se nikada u detalju ne izgubi utisak koji odaje celina. Pa, hajde, meni neće biti teško da dođem bar još jednom, a kako je izložba otvorena do 29. Oktobra, možda se i vidimo tamo.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s