Mehmet Metal Mejhem: Nedeljni metal pregled 01-10-2022

Lavina dobrog metala se ne zaustavlja ni ove nedelje. Toliko je, zapravo dobrih izdanja bilo da sam vrlo svestan da sam preskočio mnoga koja bi u nekom drugom periodu godine zavredela pažnju ali sada naprosto nije bilo vremena za to. Naravno, ne žalim se kada ima više dobre muzike nego što može da se psotigne i zapravo to da sam bez griže savesti iskulirao novi Within Destruction (koji je dobar ali su Slovenci sada završili tranziciju iz slamming death metala do nu-metal/ metalcore hibrida koji naprosto nije po mom ukusu) i Slipknot (koji je, na osnovu ono malo materijala što sam čuo… bezveze) je svakako dobra vest. Mislim, sa druge strane dobili smo najmanje dva bukvalno klasika ove nedelje (Autopsy i Riot City, ako vas baš zanima) i puno interesantnih ploča, pa da krenemo, neće metal sam da se sluša.

Blek metal kao i uvek za predjelo. Austrijski Jesajah sa svojim debi albumom, Legion, donose čak jedanaest pesama urednog, disciplinovanog black metala sa malo death metal šmeka. Ovo je pomalo monotn materijal jer bend sve radi u vrlo sličnom stilu ali opet, ovi ljudi imaju dobar zvuk, dobro sviraju i ako vam se dopadnu njihove harmonske i tematske ideje na prvoj pesmi album bi trebalo da vam prija od početka do kraja. Nema ovde toliko upečatljivih rifova i solaža, jelte, koliko Jesajah žele da vas hipnotišu melodijama i stalno ponavljajućim, skoro obrednim strukturama pa onda kada se tu i tamo pojavineki slejerovski rif to bude prijatno iznenađenje. Svakako lepa ploča:

https://jesajah.bandcamp.com/album/legion

Antilife je, očigledno, depresivni blek metal sastav iz Francuske (iz šire Dehine orbite; on je masterovao ovaj album) koji, heh ima smisla za humor. Što nije karakteristično za DSBM. Treći album, My Name Is Sickness je takođe nekarakteristično duhovit i maštovit, držeći se depresivne matrice ali je obrađujući iz originalnog ugla. Zanimljivo i vredno da se čuje:

https://antilife.bandcamp.com/album/my-name-is-sickness

EP Penance koji je snimio mladi vašingtonski blek metal sastav Ossuary Wraith je vrlo solidan. Zvučno, ovo je gotovo preterano agresivno za moj ukus jer mi frekvencije koje Ossuary Wraith koriste aktivno uništavaju sluh, ali pesme su dobro napisane i ovo je besan, napaljen blek metal starije škole bez previše naklona danas modernijim atmosferičnim i emo stilovima. Četiri solidne pesme i mnogo zle volje, odobrava se:

https://ossuarywraith.bandcamp.com/album/penance

Omenloth je novi projekat sa starim idejama i članstvom koje se sastoji od „veterana grčke blek metal scene“. Koji su to veterani? Nemam ideju, Omenloth ne daje više podataka o sebi ali je debi album, Omenloth, prilično umiljat, sa mnogo melodičnog, toplog zvuka i klin pevanja preko lirskih pasaža. U zvuku Omenloth ima dosta dugovanja klasičnijim heavy metal harmonijama pa i epskom, power metal pristupu, no sve je ovo na kraju ipak grčki blek metal a zna se da je to scena koja se potuje. Čuje se ovde taj veteranski status:

https://omenloth.bandcamp.com/album/omenloth

Kineski blek metal simfoničari Urizen Society mu ga baš pošteno daju na singlu Coagula. Inače gledam da ne pišem o singlovima, niko nema toiliko vremena, ali ovo ima dve verzije naslovne pesme koja je simpatična sama za sebe a u orkestarskoj verziji je baš dobra i baš treba da je čujete:

https://vrzn.bandcamp.com/album/coagula

Australijski jednočlani Alder Glade i španski dvočlani Arna imaju simpatičan split EP bez imena sa po dve pesme na svakoj strani i ovo je moderni ali kvalitetni blek metal sa dosta melodije i melanholije ali i sasvim dovoljno energije za moje potrebe:

https://arnabm.bandcamp.com/album/arna-alder-glade

https://alderglade.bandcamp.com/album/split-w-arna

Egoist su iz Nemačke ali u bendu su većinski Rusi i onda i drugi album, Н​а​с​л​е​д​и​е iam u sebi dosta slovenske širine i topline. Ovo je vrlo kvalitetan black-death zvuk sa dosta melodije i emocije, tehnički kvalitetan i estetski zaokružen. Nije za ultrahardcore blek metal publiku ali jeste za modernijeg slušaoca koji voli žanrovske legure i malo melodije i gruva u svojoj blackened muzici. Odlične pesme, solidna produkcija, vrlo dobro:

https://thetrueegoist.bandcamp.com/album/-

Šveđani Vånda su negde između black, death i thrash metala i njihov debi album, Covenant of Death je jedna žestoka ali i atmosferična ploča koja neće od sebe odbiti publiku skloniju gruvu i razgovetnijoj svirci. Nije ovo sad nešto „komercijalno“ ali Vånda naprosto ne streme hermetičnosti i alijenaciji slušaoca već cepaju pošteno i odgovorno. Solidan debi:

https://vandasweden.bandcamp.com/album/covenant-of-death

Poljski duo Blackened Temple je, pak nešto klasičniji slovenski blek metal i debi album, Blackened Temple je predvidiva, repetitivna ali prijatna ploča. Dva čoveka koji ovo prave nemaju ambicija da razbijaju kalupe i prave muziku kakvu do sada niste čuli, ali imaju iskrenu emociju, uho za dobru melodiju i izvode muziku na autentičan način. Sasvim korektno, dakle:

https://blackenedtemple.bandcamp.com/album/blackened-temple

Portugalski bendovi Thy Black Blood i Grievance imaju odličan split album antihrišćanskog, udaračkog blek metala naslovljen Unspeakable Acts & Occult Encryptions. Oba benda su srazmerno iskusna pa je ovo tehnički i estetski zreo materijal sa Thy Black Blood koji mešaju epski zvuk i agresivnu, brzu svirku i Grievance koji su i sami agresivni i brzi ali za nijansu melodičniji i emotivniji. Izvrstan materijal:

Francuzi Toungouska su na svom prvom EP-ju, Dark Woods, negde između blackened death metala i post blek metala. Što je solidna kombinacija i dostatna da izvuče četiri gruverske i energične, a opet emotivne pesme producirane pristojno. Toungouska ima šmeka i karaktera i vredi poslušati:

https://toungouskaofficial.bandcamp.com/album/dark-woods

Iz Njemačke stižu Pestlegion sa svojim drugim albumom. Sathanas Grand Victoria. Ovo, dakle, nije emotivni blackgaze nego propisan satanistički blek metal sa blastbitovima, demonskim vokalima i radosnom urgencijom u srži svog zvuka. Da ne bude zabune, Pestlegion su prilično melodični i njihova muzika je više slavljenička nego nihilistička, oslanjajući se, valjda na ideju satanizma kao sistema verovanja zasnovanog na slobodi i ljubavi. Solidno:

https://osmoseproductions.bandcamp.com/album/sathanas-grand-victoria

A čileanski duo AversA ima sjajan prvi album, Enigmas de un desierto olvidado sa jeftinom, ali funkcionalnom produkcijom i veoma dobro napisanim old school blek metal pesmama. Ovo je zla i ledena muzika svirana sa mnogo strasti i zlovolje, a da opet nije svedena na jednu dimenziju  i mehaničko udaranje slušaoca u bubnu opnu. AversA imaju mnogo karaktera i osećaja za dobar rif i melodiju i meni je ovo odlična ploča:

https://aversa.bandcamp.com/album/enigmas-de-un-desierto-olvidado

Peti album rumunskih simfo-blek metalaca (i metalki) Syn Ze Sase Tri nazvan  Ultimu’ Lup (ultimativni vuk?) počinje mračnim obrednim recitovanjem ali se nastavlja izuzetno simpatičnim melodijama i krljačkom svirkom. Syn Ze Sase Tri su sada već institucija i imaju pravu postavu muzičara, te nije više u pitanju samo solo projekat jednog manijaka po imenu Alexandru G. Mihai (aka Corb). Ultimu’ Lup je vrlo simpatično napisana i aranžirana poloča epskih napeva, ratničkih tema, ali zaista kvalitetne svirke i upečatlčjivih melodija. Obavezno slušanje:

https://synzesasetri.bandcamp.com/album/ultimu-lup

Prelazimo na sporu, drigerašku muziku, odnosnona stoner rok, doom metal, sludge metal, psihodelični rok i hard rok. Poljaci Noise River svoj prvi i istoimeni EP nude na slušanje putem JuTjuba i ovo je simpatičan psihodelični stoner rok bez previše originalnih stremljenja ali sa lepim, toplim zvukom i prijemčivim melodijama. Sve to ide primereno sporo i gazi teškim korakom sa lepim bluz solažama i dobrim vokalima pa ako volite kako zvuči, ima ga skoro pola sata u svega četiri pesme. Fino.

Finski Goatroach za sebe kažu da su zaglavljeni na nesrećnom mestu između raznih žanrova ekstremnog metala, ali za potrebe prikaza njihovog debi albuma, Plagueborn, hajde da kažemo da je ovo blackened sludge doom metal. Dakle, sporo, abrazivno, neraspoloženo, besno ali i melanholično, sve u isto vreme, ovo je materijal nastajao za vreme pandemije COVID-19 i nosi sa sobom i energiju koja se nakupljala tokom neaktivnih meseci i godina, ali i jednu nihilističku crtu primerenu vremenu u kome se ne vidi nikakav naredni horizont. Dobro je ovo i odsvirano i snimljeno i kogod voli agresivnu muziku što ne mora da nužno ide brzo, dužan je da album posluša:

https://goatroach.bandcamp.com/album/plagueborn-2

Španski Grizzly Lizards svoj novi EP, nazvan jednostavno II naplaćuju sedam dolara iako on ima samo dve pesme i to, slažem se, može da zvuči dosta ambiciozno, ali kada ga čujete možda ćete i klimnuti glavom u razumevanju. Jer, da se razumemo, ovo su dve IZVRSNE pesme hardrokerskog, stonerskog, grandžerskog gruva. Grizzly Lizards oba komada tresu po šest i po minuta, proizvodeći lavinu dobrog raspoloženja i plesne atmosfere, sa vrhunskim zvukom i izvrsnom svirkom. Ne znam šta je bolje, da li debeli, bluzerski vokali, naložene gitarčine ili fenomenalna ritam-sekcija, ali ovo morate čuti:

https://grizzlylizards.bandcamp.com/album/ii

Baardvader su iz Haga i Foolish Fires je njihovo drugo izdanje. Ovo je teški, vrlo distorzirani, fazirani heavy rock koji kombinuje ’70s fuzz rock i heavy psych uticaje sa ’90s stoner formulama i, pa, to vrlo solidno zvuči. Folish Fires ima samo šest pesam ali one su MASIVNE, mada nikako bez dinamike i varijacije. Ima ovde atmosfere i suptilnosti ali kad se odvrće onda se ODVRĆE. Odlično je, psihodelično, heavy i hipnotično:

https://baardvader.bandcamp.com/album/foolish-fires

Francuski doom metalci Conviction su prošle godine snimili prvi album, a sada imaju live bootleg koji su priznali za svoje dete, snimljen ove godine na Hellfestu. Bootlegged In Clisson – Live At Hellfest MMXXII ima šest pesama i kako i bend kaže „If it’s too SLOW you’re too YOUNG“, takođe insistirajući da je ovo časna i poštena lajv muzika i da su i sve greške ostavljene u snimku. Mislim, nije da ima MNOGO grešaka, najveći problem je povremeno falš-pevanje gitariste Oliviera Verrona, a ostalo je dopadljiv, spori i sirovi doom metal. Pa poslušajte, ima to tog živog šarma:

https://convictiondoom.bandcamp.com/album/bootlegged-in-clisson-live-at-hellfest-mmxxii

Kostarikanski VoidOath snimili su album inspirisan nekim legendarnim delima naučnofantastičnog horora (Who goes there? (Frozen Hell) Johna W. Campbella  juniora i Carpenterovim filmom The Thing) i Ascension Beyond Kokytus je hermetičan, mračan ali dostatno raznovrstan i maštovit album death-doom muzike da ga ja preporučim za slušanje. Nije ovo feelgood ploča, naravno, ali VoidOath se trude da joj daju konceptualnu težinu i narativ i to im u solidnoj meri uspeva:

https://voidoath.bandcamp.com/album/ascension-beyond-kokytus

Još naučne fantastike? Ali ako može bez horora? Može. Stoner/ hardrokeri iz Motnane, Wizzerd imaju novi, treći album, Space? Issue No. 001 i ovo je vrlo prijemčiva, razigrana ploča prozračnog miksa i lepih, pozitivnih pesama. Wizzerd se tematski drže šloki naučne fantastike iz pedesetih i šezdesetih pa im i muzika ima retro dimenziju ali se u njoj ne iscrpljuje. Ovo je maštovito, svemirski, duhovito i kako rekoh, veoma prijemčivo:

https://fuzzoramarecords1.bandcamp.com/album/space-issue-no-001

Wood Witch su iz Virdžinije i njihov debi album, Eyes of Darkness nudi vrlo dopadljiv stoner/ doom, sa svim onim lepim, bluzerskim rifovima, teškim, masnim zvukom i melodičnim, paganskim pevanjem. Wood Witch pišu pesme koje imaju klasičnu hardrokersku srž sa svojim gruvom i solažama, oterane u stranu hermetičnijeg, ali neodoljivo seksepilnog okultnog metala, a iako je ovo spora, teška muzika pesme nisu naročito dugačke i ekonomično su aranžirane. Lep, prijatan debi:

https://woodwitch1.bandcamp.com/album/eyes-of-darkness

Second-Hand Apes iz Finske imaju šašavo ime ali album Pyre nudi vrlo prjemčiv fazirani, stoner/ doom metal. Ovo su spore, gruverske pesme sa malo fine melanholije i sanjivim vokalim, možda zgodne za publiku koja voli i grandž ali svakako dovoljno hermetične i hladne i za moj ukus. Šest komada na albumu nije mnogo ali svaka pesma ima svoj šmek a da bend pritom pokazuje jednu stilsku konzistenciju. Vrlo prijatno:

https://secondhandapes.bandcamp.com/album/pyre

Novi Strigoi je vrlo dobar. Gregor Mackintohs je procvetao otkad se sa ovim bendom vratio poštenom, sirovom doom metal zvuku sa korenima u death metalu i crustpunku. Drugi album ovog projekta, Viscera je podjednako uverljiv i kad cepa spore, teške, mučne doom komade kao što je veličanstveni otvarač, United in Viscera, i kad vozi metalizirani D-beat (King of All terror) pa i kad pređe u čist grindcore (Napalm Frost). Težak, snažan zvuk, ali pre svega znanje kako da se napišu dobre pesme daju ovom bendu mnogo komparativnih prednosti u odnosu na kolege.

https://strigoiofficial.bandcamp.com/album/viscera

Isto iz Ujedinjenog kraljevstva dolaze Everest Queen i njihov drugi album Murmurations je prava proslava sludge-doom težine, agresije ali i dostojanstvenosti. Materijal koji nam se ovde štedro nudi uobličen je u šest HEAVY peama sa velikim rifovima i teškim ritmovima, sporim tempom ali moćnom, lepršavom svirkom. Milina je već i čuti kako su instumenti ovde sočni i masivni a kada se bend zalaufa to sve puca. Odlično:

https://everestqueen.bandcamp.com/album/murmurations

Pa onda grčki Half Gramme Of Soma koji su SJAJNI. Grci inače vladaju stoner zvukom ali album Slip through the Cracks je više maštovita heavy psihodelija sa zanimljivim, napetim temama, raznovrsnim ali čvrstim ritmovima i melodičnim pevanjem. Osam gruverskih, šmekerskih pesama sjajne produkcije i sa puno ideja je prava mera za ovaj album. Obavezno slušanje:

https://halfgrammeofsoma.bandcamp.com/album/slip-through-the-cracks

Danski Mythic Sunship voze psihodelični progresivni rok (sa malo saksofona) na svom petom albumu, Light​/​Flux, sa šest dužih, nežnih džemova koji će vas obgrliti sa svih strana i nežno ljuljati sve dok ne zaboravite da imate telo. Prijatno, psihodelično, prijateljski:

https://mythicsunship.bandcamp.com/album/light-flux

Aaron D.C. Edge iz Portlanda ima toliko aktivnih bendova i projekata da je to apsurdno. Mislim, kad vidite spisak na Metal Archivesu nasmejete se i pomislite da čovek verovatno pravi kućni goregrind ili nešto slično. A opet, novi album njegovog sludge metal projekta The Lumbar Endeavor, nazvan Counting Blessings on Broken Fingers je, pa ,vrlo dobar. Ovo je hermetični, teskobni sludge metal ali pesme su promišljeno napisane i producirane i Edge se pokazuje kao ne samo talentovan već i prilično izgrađen autor sa dobrim idejama i tehničkim kvalitetima da ih realizuje. Impresivno:

https://thelumbarendeavor.bandcamp.com/album/counting-blessings-on-broken-fingers

United We Stand – A Ripple Artist Compilation je, očigledno, kompilacija bendova koji snimaju za Ripple Music i koja se daje po ceni koju sami odredite. Mislim, ako vas sva moja ubeđivanja do sada nisu ubedila da je Ripple Music THE REAL DEAL, poslušajte ovo. Dobijate jedanaest pesama sjajnih bendova kao što su Witchcryer, Wo Fat, Forming the Void, Boss Keloid ili Doctor Smoke i priliku da se uputite u jedan od najboljih kataloga heavy rocka koje iko na planeti u ovom trenutku ima:

https://ripplemusic.bandcamp.com/album/united-we-stand-a-ripple-artist-compilation

Po imenu se već čuje da su portugalski Lord Of Confusion doom metal bend. I jesu. I to vrlo solidan. Debi album Evil Mystery je pored teških, faziranih rifova presudno obeležen klavijaturama i vokalima koje isporučuje sjajna Carlota Sousa dajući mračnim rok pesmama preliv kinematske, horor uzbudljivosti. Šest dugačkih pesama na ovom albumu imaju atmosferu i atraktivnost okultnih obreda i zabranjenih skupova a sve je odsvirano vrlo kompetentno i snimljeno kako treba. Izvrsna ploča i izvrstan novi bend koji MORATE slušati ako volite psihodelični, okultni doom:

https://lordofconfusion.bandcamp.com/album/evil-mystery

Angmodnes iz Utrehta su duo dva člana doom death-metal benda Apotelesma, pa i Angmodnes sviraju doom-death. I to solidan. Debi EP, the Weight of Eternity ima tri dugačke, spore, tužne ali SUEPRHEAVY pesme sa pevačem koji odlično kombinuje melodični, klin vokal i ispucali death lavež. Ima tu i klavira i svega što treba i ovo je baš ono veličanstveno, tužno i zanosno  sve u isto vreme. Milina:

https://angmodnes.bandcamp.com/album/the-weight-of-eternity

Pređimo na thrash metal, speed metal, hardcore, grindcore i death metal. Helles su iz Takome u državi Vašington i recimo da je njihova muzika thrash metal mada ima tu i malo metalcore šmeka. Ali štagod da ima, meni je EP  Rapid Unscheduled Disassembly sa svojih šest pesama sasvim prijao. Bend je uvežban, pesme dobro napisane i žestoke, sa dovoljno interesantnim gitarskim radom da se ovo ne svede na puko ređanje rifova i mada je mastering malo čudan, pričamo o vrlo prijemčivom, žestokom , mošerskom materijalu. Cepačina:

https://hellesmetal.bandcamp.com/album/rapid-unscheduled-disassembly

Bend koji sebe nazove Criminal Madhouse Conspiracy automatski je sumnjiv ali ovo su Italijani pa im se daje malo popusta. Debi album, istog naziva, zapravo nudi solidan, prilično sveden i old school thrash metal. Ima ovde gruva i malo pankerske himničnosti ali gitare su oštre, vokali promukli a miks mutan i taman. Criminal Madhouse Conspiracy, dakle, zvuče kao da dolaze sa prave strane osamdesetih i meni je ovaj album bio zdravo zabavan:

https://criminalmadhouseconspiracy.bandcamp.com/album/criminal-madhouse-conspiracy

Tankard imaju novi album, devetnaesti u karijeri koja će još malo pa stići i do pune četvrte decenije. Pavlov’s Dawgs nikako ne nudi nešto originalno ili inovativno za stare nemačke trešere (računa li se to da kritikuju Instagram influensere koji eksploatišu tinejdžere u „novo“?) ali ako znate kako Tankard zvuče i volite kako oni sviraju, pa, ovo je album koji ne razočarava:

Incordian dolaze iz Španije i njihov debi album, ¿D​ó​nde está la muerte? nudi oštar, napadački thrash metal sa naloženim rifovima i grubim, deračkim vokalima. Bend je pre ovoga imao i jedan solidan EP, ali album je zrelije produciran, napisan i odsviran, sa blagim uticajima death metala dodatim u thrash pičkažu a što vrlo lepo upadne, pogotovo kada se u sitno scekane rifove ubaci prstohvat melodičnosti. Incordian su veoma prijemčivi, eksplozivni i zabavni a album daju po ceni koju kupac odredi, pa moram da im udelim najjače preporuke:

https://incordianofficial.bandcamp.com/album/d-nde-est-la-muerte

Ali finski Ceaseless Torment baš kidaju na trećem albumu, Victory or Death. Ovo je udarački, izvrstan thrash metal koji sviraju neki bivši članovi uglednih firmi kao što su Impaled Nazarene ili Havukruunu, pa se čuje iskustvo i pedigre a pesme su dobro napisane, jednostavne ali ne glupe, spakovane u ekonomičnu formu sa dobro odmerenim trajanjima. Bend svira opako, produkcija je fina ali ta kombinacija sirovosti (slušajte vokal!) i sofisticiranosti (slušajte kvalitet solaža i aranžmana!) je najjače oružje za Ceaseless Torment. Odlično:

https://ceaselesstorment.bandcamp.com/album/victory-or-death

Belgijski Sepulchral Voices imaju novi EP sa bogatih šest pesama sirovog black thrash zvuka. Fall of the temple je rifaška, agresivna ploča koja forsira brz tempo, nasilničke rifove i brutalne vokale. Nema tu ničega što se može nevoleti, da se razumemo, sa jednom pankerskom, drskom jednostavnošću u koncepciji i izvedbom u kojoj se ostavlja srce na terenu. Sepulchral Voices prosto kidaju:

https://sepulchralvoices666.bandcamp.com/album/fall-of-the-temple

Hoarse su portlandski hardkor pank bend sirovog zvuka i gnevne dipozicije. Pretending Split je, valjda, split EP sa NEKIM ali Hoarse ne kažu s kim. Nema veze, njihove tri pesme se mogu kupiti po ceni koju sami odredite, a muzika je zaista sirovi, besni hardkorpank sa jasno izraženom klasnom frustracijom. Meni sjajno:

https://hoarse503.bandcamp.com/album/pretending-split

Sa svoje strane, Cold Kiss iz Olbenija  sviraju vrlo kvalitetno produciran, vrlo metaliziran hardkor. EP Cold Kiss za pet dolara nudi isto toliko pesama srednjeg tempa, mošerskog ritma i teških, jakih ifova. Moškor stare škole, energičan i heavy na svoj karakterističan način:

https://coldkisshc.bandcamp.com/album/cold-kiss-2

Onda tu dolaze Cerebro iz Rusije sa nekoliko izdanja, ali čiji ćemo EP Ш​р​а​м​ы uzeti za njihov sažetak. Ovo ima pet pesama vrištavog, melodičnijeg metaliziranog hardcorea u vrlo svežem pakovanju. Stlski  je to u principu dosta udaljeno od nečeg što bih ja normalno slušao ali Cerebro nekako uspevaju da taj screamo, donekle „post“ zvuk upakuju u pesme koje su gruverske i zanimljive. Svirka je izvrsna, produkcija odlična a energija eksplozivna. Slušajte:

https://cerebro.bandcamp.com/album/-

Kako obično kažem „ne slušam metalcore ali“, pa tako i ovde. Kingmaker su iz  San Franciska i istoimeni EP je dobra kombinacija poštenog, jednostavnog, gruverskog metala i hardkora sa duhovitim naslovima pesama i dovoljno lošeg rapsoloženja za svačije potrebe. Pošteno, hedbengerski, znojavo:

https://kingmaker-ca.bandcamp.com/album/kingmaker

Švedski D-beat majstori偏執症者 (Paranoid) imaju simpatičan EP sa dve pesme, Possessed. Ovo je uredno odsvirano, dobro producirano i mada ne izlazi nikud iz omeđenog i poznatog formata, prija ovim ušima:

https://pndftw.bandcamp.com/album/possessed

D-beat je na meniju i kod poljskih Distrüster ali ovo je brža muzika, ukrštena sa speed metalom pa je i debi album, Sic Semper Tyrannis utoliko energičnija i zabavnija ponuda. Distrüster sviraju jebeno dotegnuto, cepajući brz, jak tempo koji dobacuje do grindcore blastbitova kao od šale, a pesme su vrlo solidno napisane i dobro producirane. Idealna kombinacija panka i metala za ljude koji vole brzo, žestoko i sa vrlo malo filozofiranja. Meni je ovo sjajno:

https://distruster.bandcamp.com/album/sic-semper-tyrannis

Ratbatspider su počeli kao bend koji svirta obrade Misfitsa a apgrejdovali su se u bend koji… svira svoje pesme koje zvuče kao obrade Misfitsa. OK, ne baš ISTO, ali nema neke sumnje da album  Until Everything Is Red vidi Misfitse kao svoju idealnu formu. No, Ratbatspider su dobri u tome što rade, pičeći energičan, himničan, hororičan pank rok dobrog tempa i jakog zvuka. Uz ovo se lepo šutira i slavi:

https://ratbatspider.bandcamp.com/album/until-everything-is-red

Kelnski Alteri sviraju malčice „blackened“ crustpunk i split album sa švedskim Gränslandet ih predstavlja u vrlo solidnom svetlu. Ovo nije samo šest pesama kopipejstovanog ritma i tempa već tu ima varijacije, a zvuk je korektno heavy i vuče na švedsku death metal i hardcore estetiku sa svojim HM2 distorzijama. Alteri su odlični na ovom materijalu sa pravm merom sirovost i melodičnosti. Šteta je da Gränslandet nisu stavili svoju polovinu albuma na Bandcamp ali i ovo što imamo je jako dobro pa navalite, pogotovo jer se daunloud naplaćuje samo koliko VI date:

https://alteri.bandcamp.com/album/alteri-gr-nslandet-split-2

Nihil Unbound su iz Los Anđelesa i podsećanje da i iz grada anđela može da dođe besna, prljava, nihilistička muzika. Mislim, naravno da može. Great Oblivion Eternal je EP sa sedam pesama, i to su skoro sve powerviolence krateži koji se počnu i završavaju u oko 70 ili 90 sekundi. Razbijački, fokusirano i kvalitetno. Poslednja pesma je, pak, vrlo iznenađujuće, obrada SOAD-ove najbolje pesme, Aerials, i moram da priznam da mi nije bilo svejedno kad sam je pustio. Nihil Unbound je sviraju sasvim pristojno mada naravno gubitak na melodičnosti ne može sasvim biti kompenzovan sirovošću. Ali dobro je, generalno je dobro. Odličan materijal i to samo za dolar.

https://nihilunbound.bandcamp.com/album/great-oblivion-eternal

Masačusetski trio Escuela Grind ima novi album, Memory Theater i mada ovo, navodno, nije „pravi“ grindcore, jebiga, dovoljno mu je blizu za moj ukus. Mislim, ovo je mučna, agresivna muzika spakovana u deset udaračkih pesama koje imaju i blastbitove i vrištave ženske vokale, i spore, mrveće deonice, sve producirano vrlo dobro (Kurt Ballou iz Converge za mikserom) i isporučeno direktno posred face. Slušajte:

https://escuelagrind.bandcamp.com/album/memory-theater

Da ne zapostavimo ni tehnički, blackened deathcore sa simfonijskim ambicijama, ljudi će misliti da imamo nešto protiv njega. A nemamo! Kanadski Art of Attrition su vrlo zabavni na svom debi albumu  The Void Eternal koji je TOLIKO preteran u svakom pogledu da ja ne mogu da se ne smešim sve vreme dok ga slušam. Mislim, naravno, mastering je potpuni brikvol, muzika je sumanuti pačvork horova, blek metal vokala, kliktavih bubnjeva  i monotonalnih brejkdaun pasaža, ali Art of Attrition u sve pakuju i dobre rifove a i umeju da sav taj jebeni haos izaranžiraju da bude, rekoh, zabavan. I zanimljiv. Valjano:

https://artofattrition.bandcamp.com/album/the-void-eternal

Poljaci Cinis na svom trećem albumu, Lies That Comfort Me zvuče ekstremno disciplinovano i ubedljivo.  Ovo je tehnički kvalitetan,razgovetan death metal sa malo groove/ core elemenata, ali sa dovoljno poštenog, znojavog rada da bude taman po mom ukusu. Iako muzčari sviraju kao mašine, što se tiče preciznosti, jelte, ovo nije mrtvačka, sintetička muzika već pošten i znojav ekstremni metal i vredi mu dati šansu, jer su Cinis napravili mnogo dobrih rifova i sve to vrlo lepo snimili:

https://cinis.bandcamp.com/album/lies-that-comfort-me-2

Nizozemski Graceless imaju treći album, Chants from Purgatory i iako je bend osnovan pre šest godina, muzičari u njemu su pomatori i iskusni pa i ovo donosi vrlo lep old school death metal. Ima tu i gruva i melodije, ovo nije onaj kavernozni, ultrahermetični OSDM, i muzika je prijatna. Mastering je manje prijatan, ovo je preglasno i bez dinamike i koji im je kurac, jelte, ali muzički sam prilično zadovoljan. Kad bend valja srednjetempaški gruv sa duplim kikovima, jakim rifovima i brutalnim vokalom to zvuči jako dobro:

https://graceless-deathmetal.bandcamp.com/album/chants-from-purgatory

Open Kasket iz Arkanzasa valjaju vrlo sirov, vrlo mošerski death metal izmešan sa uličnim hardkorom na EP-ju Trapped in the Pit. Ovo su četiri pesme zapaljivih rifova i kompulzivnog gruva, sa jako distorziranim zvukom i naslov EP-ja vrlo dobro sugeriše kome je namenjena ova muzika. Ako ste mošpit manijak, uživaćete:

https://openkasket.bandcamp.com/album/trapped-in-the-pit

Čim čujete prvi ton na drugom albumu švedskih In Pain znate da je album, The Thing from The Grave producirao Tomas Skogsberg. Osim bubnjeva koji nisu snimljeni u Sunlightu već u drugom studiju sa drugim snimateljem i oni zvuče notabilno drugačije od klasičnog Skogsberg zvuka. Sad, dobro, ako je sve drugo jako nedinamično i teško, onda i bubnjevi ne mogu da budu dinamični ali mogli bi da budu MALO teži. Enivej, The Thing from The Grave je, naravno, švedski buzzsaw metal sa horor atmosferom, bolesnim, slatkim melodijama i krljačkom svirkom. In Pain se od proseka izdvajaju trudom oko atmosferičnih, mračnih melodija i adekvatnih aranžmana, i ovo svakako vredi poslušati ako volite švedski death metal jer se ne radi o pukom recikliranju dokazanih formula:

https://tothedeathrecords.bandcamp.com/album/the-thing-from-the-grave

Sarajevski Demonik Torture imaju demo sa tri pesme nazvan, kratko i jasno, Hellfukk. Ovo je sirov, agresivan black-death metal bez mnogo suptilnosti ili slojevitosti ali da radi posao – radi. Meni sva ta sirovost i autentičnost prijaju a kupili su me i obradom Sodomove Blasphemer na kraju. Nisam bre ni ja od kamena. Udrite:

https://demoniktorture.bandcamp.com/album/hellfukk

Singapurski Devouror su tu da pokažu svima kao se svira war metal. Debi abum, Diabolos Brigade je malo više od pola sata pucanja iz svih oružja sa idealnim odnosom black, death i thrash metala u vrlo solidnoj produkciji i izdanju uglednih francuskih Listenable Records. Devouror unatoč čudnom spelingu imena, nisu bend bez sofisticiranosti i ovaj album uprkos svojoj orkanskoj energiji ume da varira i da slušaoca drži zaintersovanim. Vrlo fino:

Nizozemci From The Crypt sviraju klasičniji, old school death metal koji sami opisuju rečima „DEATHFUCKINGMETAL“, time signalizirajući svoju vernost formulama što su bezvremene i neprolazne. Demo 2022 ima tri odlično producirane pesme mračnog gruva i ako volite srednjetempašku old school polivačinu, ovde ćete biti ispolivani za sve pare. Ne naročito originalno ali vrlo kvalitetno:

https://fromthecryptdeathmetal.bandcamp.com/album/demo-2022

Nemački Labyrinth of Stars baš momački drmaju na svom debi albumu Spectrum Xenomorph. Ovo je zreo, kvalitetan black death metal sa kosmičkim ambicijama i sa aranžmanima koji su pametni, radije nego komplikovani. Bend koristi varljivo jednostavne rifove da kreira tuđinsku, ledenu atmosferu a tvrdi zvuk i puno svemirskih efekata idealno podupiru ovu koncepciju. Moćno, hermetično i zavodljivo:

https://labyrinthofstarstl.bandcamp.com/album/spectrum-xenomorph

Kada sam video kako izgleda omot debi-albuma indonežanskih Prolong Anoxia samo sam se pomolio nečastivom da muzika, ako ikako može, bude na nivou sa tim sjajnim crtežom. I, pa, nije ni loša. OK, Prolong Anoxia cepaju za Indoneziju dosta standardni brutal death/ slam zvuk, ali Perpetual Murder je uprkos jakoj hermetičnosti zvuka i izraza, te držanju isprobanih formula uspeo da me zabavi sasvim časno i pošteno. Ima ovde okej rifova i tog mrtvačkog gruva sa povremenim upadima u slemove i ko voli baš ovu podvrstu death metala ima da pogine od hedbenga.

https://rottrevorerecords.bandcamp.com/album/perpetual-murder

Bakaraga su isto iz Indonezije ali njihov istoimeni EP nudi death metal manje agresivne, manje brutalne estetike, sa malo više gruva i melodije. Korektno je to i ima jednu sirovu, prijatni notu organske old school svirke. Poslušajte:

https://bakaraga.bandcamp.com/album/bakaraga-ep

Finci Below The Graves na svom debi albumu, Death is Always Hungry voze old school death metal sa trešerskim, zujećim rifovima i dosta jakom opsesijom zombi-tematikom. Ima to svog šarma i mada je produkcija iznenađujuće „mekana“, albumu ovo daje meru prijatne, gotovo lake muzike koju sušate bez napora uprkos mučnoj tematici i dranju.

https://belowthegraves.bandcamp.com/album/death-is-always-hungry

Poljski deaththrasheri Faust (da, da, još jedni, ali ovi makar postoje od kraja prošlog veka) na svom četvrtom albumu, Cisza po Tobie zvuče vrlo dobro. Ovo su maštovite i atmosferične pesme u kojima kvalitet svirke i aranžiranja nije tek zanatski već Faust pišu interesantne kompozicije i imaju produkciju koja podržava njihove ideje. Pa još sedam pesama u 32 minuta – sasvim korektna dužina albuma. Vredi poslušati:

Generalno ne pišem ovde o nedovršenim albumima jer, jelte, ko ima vremena još i za to, ali pravim izuzetak za instrumentalnu verziju albuma Mangled Beyond Recognition novosadskog kvarteta Mangled jer je, jebiga, mnogo dobar. Bend je ovo bacio na Bandcamp kao izmiksovanu, sasvim zaokruženu celinu da se malo ložimo dok ne snime vokale i, evo, ovo je jedan od najboljih brutal death metal albuma koje sam čuo da dolaze iz ovog kraja sveta u poslednjih par godina. A još nema ni vokale! Mangled ne jure sad neki specijalno originalni izraz, ali su IZUZETNO sigurni u onome što rade, nudeći tehnički kvalitetnu, zanatski perfektnu svirku, dobro napisane pesme, poneki pamtljiv rif i aranžmane koji forsiraju gruv i MNOGO blastbitova. Sve što volim, jebiga, i ako vokali budu na nivou svega ostalog – a ne vidim zašto ne bi bili – ovo će stajati rame uz rame sa radovima bendova kao što su Abnormality i sličnim herojima pametnog brutal death zvuka koje volim. Instrumentalnu verziju albuma plaćate koliko hoćete, naravno i VREDI:

https://mangledserbia.bandcamp.com/album/mangled-beyond-recognition-instrumental

20 Buck Spin nas je za ovaj vikend poslužio novim, četvrtim albumom kalifornijskih Acephalix. Naslovljena sa Theothanatology ovo je ploča prostačkog, primitivnog, sve ovo u najboljem smislu, death metala koji se odavno pobratimio sa crustpunkom. Rezultat bratimljena je, jelte, idealna kombinacija jednostavnosti i dubine, sa muzikom koja je prosta ali zarazna i atmosferom koja je bolesna i,er, isto zarazna? Acephalix ne komplikuju ali imaju lep, težak zvuk i pesme čija je dužina podešena na jednostavnost izraza. Vrlo prijatno:

https://20buckspin.bandcamp.com/album/theothanatology

Kanađani Hussar imaju dopadljiv debi album, All​-​Consuming Hunger. Ovo je death metal lepog gruva i melodičnosti, sa dosta post-metal šmeka ali sa OVE strane zamišljene granice. Hussar nisu u trci za najbrži ili najbrutalniji bend na svetu ali njihova muzika je zavodljiva a zvuk im je heavy ali sa dovoljno meriom dinamike i topline da se u njemu može bez krivice uživati. Lep debi preporučljiv kako tvrdokornim death metalcima tako i malo avangardnijoj publici:

https://hussarofficial.bandcamp.com/album/all-consuming-hunger-2

https://i-voidhangerrecords.bandcamp.com/album/all-consuming-hunger

Rimljani Thulsa Doom snimili su prvi  album, A Fate Worse than Death i ovo je old school death metal u skladu sa old school estetikom članova benda obeleženom kožom i nitnama kao da je, jebote, 1985. godina. Thulsa Doom sviraju energično i pišu muziku koja se ne zamara sad nekim pedantnim razdvajanjem žanrovskih elemenata pa je A Fate Worse than Death ploča i za speed metal publiku i za death metal publiku i za black metal publiku, mračna, mošerska, brza, gruverska, pre svega posvećena i iskrena. Odličan debi album:

https://thulsadoomdeath.bandcamp.com/album/a-fate-worse-than-death

https://invictusproductions666.bandcamp.com/album/a-fate-worse-than-death

Naravno, praznik za old school death metal narod (i narodnosti) je novi album death metal veterana Autopsy. Autopsy nisu samo legende i dugovečan sastav već i bend koji je izvršio presudan uticaj na ono što se danas smatra old school death metal zvukom. U njihovoj muzici nikada poenta nije bila u kompjuterskoj preciznosti i kompleksnim ritmičkim matricama, u nekakvoj harmonskoj inovaciji i složenim temama. Autopsy su epitom death metala koji stiže iz digestivnog trakta, forsira gruv i osećaj i gađa niže intelektualne funkcije ako uopšte nišani u nervni sistem a ne direktno u želudac. Elem, Morbidity Triumphant je tek deveti album ove ekipe iz Kalifornije za tridesetpet godina i možda je i ta relativna uzdržanost u pisanju novih pesama zaslužna što ovo zvuči autentično i sveže. Autopsy nisu mrdnuli skoro ni korak od svog sržnog zvuka, ovo je i dalje moćno, teško, morbidno ali nekako prijemčivo, domaće, poznato. Tematski je i dalje posvećeno najgorim stvarima na svetu ali je muzika čak i u svom vrlo svedenom interesovanju za formu moćna, autentična i ekstremno zarazna. Dobrodošli kući momci, čekali smo vas ali se isplatilo.

https://peaceville.bandcamp.com/album/morbidity-triumphant

Ulazimo u posledju seksiju sa multižanrovskim pločama i dobrim, starim heavy metalom. Novosađani Polywhy odlično zvuče na debi (mini)albumu, Don​’​t You Want To Use Me cepajući posthardcore a malo i metalizirani mathcore svetske klase. Ovo je maštovita muzika čija je tenzija stručno kreirana disonantnim gitarama a potpirivana nemirnim, grčevitim ritmovima. Polywhy mene podsećaju na posthardcore bendove iz devedesetih koji su voleli da zavrnu malo i na stranu gruva mada je ovo u smislu atmosfera i raspoloženja vrlo moderna ploča. Pritom i jako solidno producirana. Don​’​t You Want To Use Me se daje po ceni koju sami odredite što je IZUZETAN dil jer pored šest odličnih pesama dobijate istih tih šest pesama i u instrumentalnim verzijama pa možete da vežbate za JuTjub kurčenje. Odlično i molio bih da brzo dobijemo još:

https://polywhyofficial.bandcamp.com/album/don-t-you-want-to-use-me

Punishment Essay je britanski industrial rock bend koji, ako je sudeći po EP-ju Natrion of Pigs treba SVI da slušaju. Ovo je muzika visokog kvaliteta, kao nekakav seksepilniji, eksplozivniji Ministry, sa nestašnim metal rifovima i zapaljivim pop refrenima. Sjajno je i sa ove dve pesme najavljuje se novi album koji će vredeti čuti:

https://devcrawford.bandcamp.com/album/nation-of-pigs-single

Steve Labrecque, gitarista i pevač američkog heavy metal sastava Nightrider je snimio solo album pod imenom Tavyrn. Labrecque kaže da je sa više od četiri decenije rada sa matičnim sastavom presrećan što ima takve prijatelje za ceo život sa kojima deli dobro i zlo od tinejdžerskih godina do, evo, uzgoja unučadi, a da je ovaj solo materijal nastao tokom pandemijskih izolacija. I, album  Fire In The Sky je izuzetno prijatna kolekcija teškorokerskih i klasičnih heavy pesama, bez preterivanja sa stilizacijama u ijednom smeru, melodična, optimistična, cheesy ali na jedan dostojanstven način. Ovo je, slažem se, „old man music“ ali i ja sam old man pa je to u redu:

https://tavyrn.bandcamp.com/album/fire-in-the-sky

Nije pogrešno reći da sam ja najiznenađeniji od svih time da mi se dopada novi EP švedske power metal firme Sabaton. Weapons of the Modern Age mi je nekako melodičan, teatralan i zabavan onako kako mi njihova recentna izdanja nisu bila. Možda je malo i do produkcije koja je prirodnija i dinamičnija nego što je standard, ali mislim da je pre svega do pesama koje su baš dobro napisane ovog puta i nisu preterano aranžirane nego baš koliko treba. Jebem mu mater, Red Baron je legitimno odlična stvar. Šokantno:

https://sabaton.bandcamp.com/album/weapons-of-the-modern-age

Losanđeleski Intranced na svom prvom i istoimenom EP-ju nudi malo klasičnog heavy metal zvuka, po uzoru na, recimo,W.A.S.P. ali i NWOBHM bendove i slične heroje osamdesetih. Meni to, naravno, legne ko budali šamar sa četiri pesme jakih rifova, odličnog pevanja i brzog, napadačkog tempa, a tu su intro i autro. Intranced su odlično producirani i imaju karakter što je, jelte, takođe važno i ako volite „stari“ heavy zvuk i kao i svi mi smatrate da on nije prevaziđen već da ga samo valja umeti praviti, pa, Intranced su bend za vas. Umeju:

https://intranced.bandcamp.com/album/intranced

Odlični su mi Flamebearer iz Londona. Iako na metal archivesu kažu da je ovo stoner metal i članovi benda imaju ozbiljne bradurine, ovo je istovremeno i propisan, pucački heavy metal koji se ne smara nekakvim imitacijama poznatijih bendova iz osamdesetih nego BAŠ POŠTENO KRLJA.  EP Fire on the Horizon, prvi za ovaj kvartet, ima četiri pesme blago izdoomirang heavy metala koji je težak, moćan ali bez nameštene teatralnosti. Baš kako treba, jako, ulično, moćno. Uživaćete:

https://flamebearer.bandcamp.com/album/fire-on-the-horizon

Pensilvanijski Royal Hell je snimio prvi album i ovo je pošten heavy metal urađen u energičnom NWOBHM stilu. Bend je rifaški možda i preko mere idealnog, sa zvukom koji takođe hoće malo da izazove monotoniju u uhu, tako da malo više avanturizma na gitarama ne bi škodilo, ali solaže su, kad stignu na red, dosta solidne. Meni se sviđaju teme i melodije koje Royal Hell trpaju i mada album treba malo i izdržati zbog tog monotonog zvuka, svirka je dobra. Second Sight of the Grand Seer svakako zaslužuje pažnju:

https://royalhell.bandcamp.com/album/second-sight-of-the-grand-seer

Dirty Vicar su „some guys making heavy metal in Vancouver“, konkretno tri lika čiji EP, Cursed Illumination ima pet pesama vrlo sirovog, pankerskog old school street metal drndanja. Nije ovo za ljude koji u metalu vole glamur ili epiku, pa Dirty Vicar treba da slušate ako ste besni, radi da se potučete i u lošim emocijama nalazite ventil za poritisak koji osećate:

https://dirtyvicar.bandcamp.com/album/cursed-illumination

Nemački power/ speed metal veterani Rage su vrlo aktivni poslednjih godina sa albumima i u 2020. i u 2021. godini, dok za ovu sezonu dobijamo EP Spreading the Plague. Ovo je, očekivano, vrlo čvrsto odsvirano i solidno napisano, sa šest pesama trešerske tvrdoće ali melodičnih tema. OK, tu je i jedna akustična nalada, čisto da se opustite. Rage zvuče ubedljivo i posle više od tri i po decenije rada i ja to jako cenim:

Umbilicus je supergrupa sastavljena od članova nekih od najvažnijih američkih death metal bendova (Cannibal Corpse, Deicide…), a koja svira – hard rok inspirisan kasnim žezdesetima i ranim sedamdesetima. I debi album, Path Of 1000 Suns nudi vrlo prijatan, bluzerski, wah-wah pedalom začinjen rok koji jeste upeglan i umiljat ali je dobar. Umbilicus zvuče autentično i nemaju ambicije da dekonstruišu format već se smeštaju najugodnije što mogu u njegovo naručje i isporučuju lep materijal:

https://umbilicusband.bandcamp.com/album/path-of-1000-suns

Album nedelje? Pa, znalo se šta će to biti čim su javili da ove nedelje izlazi novi Riot City. Kanadski hevi metalci su napravili pravi zemljotres na sceni svojim prvim albumom iz 2019. godine, Burn the Night i novi album, Electric Elite je iščekivan sa ogromnom anticipacijom. Pevač Jordan Jacobs koji je u bend stupio neposredno nakon snimljenog prvog albuma imao je nezahvalan zadatak da isprati apsolutno urnebesnu vokalnu izvedbu gitariste Calea Savyja sa Burn the Night ali se već i na živim snimcima na Jutjubu videlo da tu neće biti problema. I, naravno, čim pustite Electric Elite, već prva pesma, Eye of the Jaguar razvejava svaku sumnju. Jacobs je u stanju da peva u fasletu, ako treba, sve vreme, ali ima i bogatiji raspon i za nijansu klasičniji, teatralniji stil. Što se muzike tiče, Burn the Night je postavio tako visoke standarde da se vidi koliko su se Riot City trudili da budu dostojni zaslužene reputacije. I, mislim, pošteno, ovo je vrlodobro ispalo. Electric Elite je još jedan fenomenalan spoj himničnog heavy metala i power/ speed zakucavanja, energičan, sa jakim stavom, ulično nadrkan a glamurozan. Riot City skoro bez napora i na ovoj ploči kreiraju taj utisak ’80s neonske futurističke bajke koja je pritom očišćena od viška cheesy stilizacija i komprimovana u ubitačan, oštar, napadački metal. Produkcija je vrlo, vrlo solidna a kvalitet izvedbe vrhunski i mada je album za nijansu melodičniji od prvenca to mu ne mogu pisati kao minus. Riot City su za mene kao nekakav bend koji sam uvek zamišljao da postoji kad sam bio tinejdžer u osamdesetim godinama prošlog veka a koji se zaista pojavio tek tri decenije kasnije da vlada žanrom i uči druge kako se to radi. Electric Elite je primeren naziv za album i ploča koju ćete slušati godinama od danas.

https://riotcityofficial.bandcamp.com/album/electric-elite

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s