Pročitani stripovi: One-Star Squadron

Pročitao sam One-Star Squadron, miniserijal koji je DC objavljivao od prošlog Decembra pa do Maja ove godine i čija kolekcija izlazi tek početkom Novembra. Ovaj šestodelni narativ o uglavnom opskurnim superherojima koji pokušavaju da sastave kraj s krajem je zapravo prošao dosta nezapaženo iako je u pitanju pristojna satirična priča – sa solidnom dozom iskrene, ljudske emocije – koju su napravila dva vrlo cenjena autora.

Scenario za ovaj strip radio je Mark Russell o kome sam dosta ekstenzivno pisao proteklih nedelja na ime različitih stripova za različite izdavače koje je on napisao. Russell je ove godine dobio i Ajznerovu nagradu za humoristički strip – na ime Not All Robots o kome sam pisao ovde – i generalno se smatra vodećim satiričkim scenaristom u američkom mejnstrim stripu u ovom trenutku. A kako uvek naglašavam kada pišem o njemu, Russell je svoj veliki prodor u svest publike superherojskog stripa imao na ime satiričnog ributovanja stripa Flintstones od pre nekoliko godina, uzimajući stari Hanna-Barbera properti koji je posredstvom komplikovanog korporacijskog preslagavanja dostupan DC-ju, i praveći od njega oštru priču o modernoj Americi, jedva skrivenoj iza komične skaske o fiktivnom kamenom dobu.

OK, Flintstones nije bio superherojski strip ali One-Star Squadron to apsolutno jeste i značajno je da su Russellu dopustili da se igra na „glavnom“, jelte, delu terena sa svom ostalom decom, makar mu na raspolaganje stavili samo trećepozivce, rezerviste i doživotne grejače klupe. Supermen se pojavljuje u nekoliko scena ovog stripa i to nije beznačajno, pogotovo što je strip izlazio u trenutku spajanja Warner Bros. i Discoveryja a koje je demonstriralo neke od najgorih korporacijskih praksi na zapadu.

Uz Russella na scenariju, ovde smo imali i Stevea Liebera na crtežu, kolore je radio Dave Stewart, a letering Dave Sharpe. I, Lieber je crtač za koga ja konzistentno imam samo reči najveće hvale, pogotovo jer smatram da je u pitanju neko sa kapacitetom za vizuelnu komediju kakav se retko sreće među crtačima što se bave superherojštinom. Superior Foes of Spider-man koji je Lieber radio sa Nickom Spencerom, kao i Superman’s Pal Jimmy Olsen sa Mattom Fractionom su dva toliko urnebesna i urnebesno genijalno pripovedana stripa da sam glasno uskliknuo od uzbuđenja videvši da se Lieber ovde upario sa Russellom ali i da mu kolore radi Stewart.

No, One-Star Squadron je dobio relativno osrednje kritike i utisak je da Russellova kombinacija satire i emotivne introspekcije ovde nije pogodila BAŠ u žicu, možda i na ime toga što se radio sa uglavnom opskurnim likovima. Sa svoje strane, Lieber je nacrtao korektan, pristojno pripovedan strip ali fakat je i da ovde nema vatrometa na koji nas je on navikao. Stewartovi kolori su takođe prilično hladni i bez mnogo dinamike pa je ovo strip koji se zaista oslanja na taj introspektivni ton i time možda ne opravdava očekivanja čitaoca koji očekuje urnebes i intenzivan vizuelni humor. No, Russell i dalje ume da napravi jednostavne i efektne gegove a videti Crvenog Tornada u glavnoj ulozi u bilo kom stripu koji je izlazio 2022. godine je za nas, stare ljude, svakako događaj.

One-Star Squadron nije zaista ime tima čije doživljaje pratimo u ovom serijalu. Štaviše, ekipa koju predvodi Red Tornado nije superherojski tim u klasičnom smislu već mala agencija nazvana Heroz4U koja pokušava da opstane u uslovima surove ekonomije nudeći superherojske usluge na tržištu rada.

Ideja da superheroji svoje moći prodaju ili iznajmljuju svakako nije nova – strip Heroes for Hire star je skoro pedeset godia u ovom trenutku a nedavno sam pisao i o DC-jevom recentnom serijalu Blue and Gold u kome Booster Gold i Blue Beetle i sami pokreću agenciju što obavlja poslove koji su suviše mali za Supermena a opet zahtevaju supermoći – no, Russellova iterpretacija ovog motiva ima svežinu i originalnost. Njegova priča dešava se u sadašnjem trenutku i bavi se nestalnošću i nesigurnošću koje donosi gig-ekonomija, ćudljivošću investitora od kojih vam posao zavisi mnogo više nego od rada što ga sami u njega ulažete, kao i robovanju praksi obaveznog gradiranja vašeg rada na raznim onlajn aplikacijama na kojima potrošači ocenjuju kvalitet praktično svake usluge koju su dobili.

I Russell, koji, kako jednom sam otprilike reče, stripove piše tako što zamisli budućnost koje se plaši a onda u sadašnjosti traži njene znakove, vrlo solidno barata ovim motivima. Heroz4U je agencija koja radi sve, od iznajmljivanja superheroja za poslove obezbeđenja događaja i objekata, preko gostovanja na dečijim rođendanima i svadbama pa do pukog telemarketinga gde kostimirani trećepozivci telefonom pokušavaju da ubede ljude iz telefonskog imenika da kupe produkte koji su im nepotrebni.

Ovo zvuči kao pakao u kome ionako previše nas živi i Russell ga jako dobro predstavlja, oslanjajući se na larger-than-life persone likova kao što su Fox, G.I. Robot ili Power Girl da podvuče nehumanost prebivanja u epohi prekarijata. Heroji su ovde prikazani kao obični ljudi sa za stripove neuobičajenim svakodnevnim problemima vezanim ne samo za puko preživljavanje već i za čuvanje svog dostojanstva. Red Tornado, kao šef ove firme je posebno fino odabran jer se sve pripoveda iz njegove perspektive i poštoje u pitanju artificijelno ljudsko biće – koje se čitavog života pita da li ima dušu – posebno je efektno videti njegove reakcije na sasvim obezdušeni radni proces, ćudi investitora, spletke na radnom mestu (koje predvodi Power Girl, zadojena self-help lekcijama iz knjige Maxwella Lorda što je podučavaju da su skrupli u kontekstu kapitalizma smetnja na putu do uspeha), ali i mržnju i podsmeh koje dobija od zaposlenih. Tornado ovde dobija puno prostora za refleksiju, kako pred bordom direktora koji je grupa bizarnih venture-kapitalista bez trunke ljudskog u sebi, tako i pred svojom porodicom ali i pred izraubovanim, starim superherojima koji su nekada podmetali kičmu za boljitak društva a sada su svedeni na prpdukt kome se daju ocene od jedan do pet zvezdica na aplikacijama što su stigle već instalirane sa vašim telefonom.

One-Star Squadron je otud i izrazito melanholičan strip, bez mnogo nade ili, uopšte, heroizma, sa zapletom i raspletom u kojima Red Tornado mnogo više razmišlja a mnogo manje dela. Utisak da ništa nije pod njegovom kontrolom, iako je on nominalno menadžer, je snažan, opipljiv i predstavlja centralnu poruku stripa, kao što je i njegov odnos prema kolegama i saradnicima od kojih neki rade i sasvim nečasne, neetičke stvari ali koje su zapravo poslednjji trzaji ljudskog u kontekstu tržišta rada svedenog na aplikacije, statistike i investitorsku igru sa deonicama na berzi čija vrednost nema nikakve stvarne veze sa kvalitetom rada što ga ulažu zaposleni.

Utoliko, One-Star Squadron je malo i kao da ste uzeli Silicon Valley i spustili ga na nivo prosečnih šljakera a koji su istovremeno i superheroji što su nekada bili glavni likovi nekih svojih priča. Russell ovo radi vrlo svesno pa jedan od likova i komentariše da je važan preokret u njegovom životu bio kada je shvatio da zapravo nije glavni junak ni jedne priče i da će mnogo bolje živeti kada prihvati da je sporedni lik u tuđem narativu.

Ovaj višak melanholije – čitava poslednja epizoda je dugačka koda u kojoj gotovo da nema humora – kombinovan sa zaista opskurnim likovima i jednostavnim gegovima koji služe da samo malo razbiju tonalnu ujednačenost naracije svakako može da deluje i malčice odbojno za čitaoca ali meni je prijao. Priznajem da sam se sve vreme čudio da Lieber ne radi dinamičniji i atraktivniji strip ali njegovo pripovedanje je uvek disciplinovano, čak i kada crtač radi u ovako low-key modu. Russellov scenario svakako zahteva mnogo slika na kojima se ne događa ništa sem razmišljanja i „osećanja“ pa je makar Sharpeov letering dobio prilku da zablista.

Dakle, meni je One-Star Squadron prijao. Lepo je, kako rekoh, videti neke opskurne likove u glavnim ulogama, makar samo da bi shvatili da nikada neće biti ZAISTA u glavnoj ulozi, i iskoristiti ih, primereno, za meditaciju o kasnom kapitalizmu i otuđenju rada na koje je Marks onoliko upozoravao a mi smo se smejali. Uz Russellov uvek prijatan tekst i Lieberov umireni ali funkcionalni crtež, ovo mi je posle svega bilo sasvim okej iskustvo koje mislim da svako treba da sebi priušti. Evo linka do Amazona.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s