Pročitani stripovi: Colorless (prve dve kolekcije)

Pročitao sam dve na engleskom jeziku dostupne kolekcije nove hit-mange Colorless i hitam da sa svima podelim svoje impresije jer imam utisak da bi ovo mogao biti voljen serijal u narednih par godina, na ime svoje srećno odabrane kombinacije motiva ali i atraktivnog grafičkog programa.

Uopšte, čini mi se da je uspeh Chainsaw Man na zapadu, čija je prva sezona anime-adpatacije ove jeseni zapalila ljubitelje japanske animacije na našoj polovini globusa i odmah razgorela hipoteze da pred sobom imamo „novi Attack on Titan“ i da je ovo definitivni povratak „visokobudžetih akcionih anime serijala“, da je taj uspeh zaista značajan za medijum japanskog stripa i animacije u celini, barem što se tiče tržišta izvan Azije. I sama Chainsaw Man manga  je na zapadu ostvarila iznenađujuće veliku popularnost, kakva se generalno ne očekuje od stripova bez (u tom trenutku) postojeće anime-adaptacije pa je onda i animirana verzija, a koja je vrlo verno prenela ukus, miris i radnju stripa za vrlo kratko vreme postala pravi fenomen i, nadajmo se zaista otvorila prostor za stripove i animirane serije sa dobrim likovima, umešnim karakternim radom i kvalitetnom, promišljenom akcijom.

Da bude sasvim jasno, Colorless nije nastao kao ikakva imitacija Chainsaw Man niti se može govoriti o direktnim paralelama u zapletu ili likovima, ali paralele svakako postoje u tome da je ovo takođe akciona shonen manga sa vrlo upečatljivim dizajnom likova – i posebno neprijatelja protiv kojih se protagonist bori – da se događa u jednako zanimljivom svetu i da je udeo fan-service elemenata u celom produktu primetan ali ne u meri da se može reći kako to određuje uspeh serijala. Da bude jasnije, Colorless vrlo snažno igra na kartu lepe mlade devojke sa velikim očima i nemirnom kosom, smeštene u svet u kome su gotovo svi ostali ljudi mutirana, deformisana čudovišta ali Colorless, makar za sada, ne eksploatiše ovaj kontrast i on mu služi da samo malo začini jednu inače drusnu, akcijom i intrigom nabijenu noir/ cyberpunk priču.

Colorless je u Japanu počeo da izlazi 2019. godine za Leed Publishing, izdavača koji nema naročito visok profl (mada je, recimo, zadužen za izdavanje tankobon kolekcija serijala Golgo 13, što nije mala stvar) i njihov portfolio je dobrim delom sastavljen od reprinta starih naslova kao što su Barom One, Devil King ili The Shadowman. Sa Colorless ovaj izdavač ima solidan hit koji na zapadu izdaje za Seven Seas Entertainment i to od proleća ove godine i prve reakcije su jako pozitivne, sa pohvalama za seting ali i za izražajan grafički stil autora.

Taj se autor može pohvaliti da mu je ovo prva profesionalno urađena manga ali da je i tako on napravio uspešan naslov koji je zatalasao fandom sa obe strane Pacifika. Za sada ovog čoveka znamo samo pod pseudonimom KENT, ali znamo i da je priča o Colorless jedan gotovo klasičan narativ o mladom momku koji je imao san a zatim ga, posle nekoliko decenija i ostvario. KENT je rođen 1995. godine i kaže da je 1998. godine na televiziji gledao neki stari kaiđu serijal i, posmatrajući čudovišta kako se šibaju u crno-beloj tehnici, mislio kako u tim „davnim“ vremenima boja naprosto nije postojala u svetu. KENT je dalje, za maturski rad 2013. godine napravio dizajn maske koju ćemo moći da vidimo i u ovom stripu a onda je 2016. na nagovor prijatelja svoje ideje o naučnofantastičnom setingu i zapletu pretočio u amaterski, samizdat, doujinshi strip koji je, sa tri izdate sveske, predstavljao na konvencijama. Tamo ga je 2017. godine zapazio LEED-ov urednik i par godina kasnije prva epizoda profesionalne mange Colorless je ugledala svetlo dana. KENT kaže da mu je sada život potpuno promenjen i da živi u ubitačnom tempu dvonedeljnih ciklusa publikovanja novih epizoda i, ako išta znamo o manga industriji, trenutno ga vozi koktel adrenalina, straha, uzbuđenja i gladi što ima hit-strip ali još nema finansijsku sigurnost i možemo biti gotovo sigurni da se na sve strane kopa da Colorless bude pretočen u animiranu seriju, gde tradicionalno leže prave pare. No, ovaj serijal, iako se po drugim kriterijumima sasvim kvalifikuje za televiziju, može imati jedan sistemski problem što će mu otežati adaptaciju.

Naime, u skladu sa naslovom, Colorless se dešava u našem svetu, tri veka u budućnosti, a koji je gotovo potpuno bez boje. Objašnjenje za ovo je da je u nekom, jelte, momentu naše bliske budućnosti, uzburkana Sunčeva aktivnost izbacila snažnu „solarnu baklju“ koja je okupala Zemlju velikom količinom radijacije u kratkom vremenskom periodu. Ovo je za posledicu imalo uništenje gotovo svog pigmenta na planeti, brisanje gotovo celokupnog ljudskog korpusa znanja pohranjenog na elektronske medije spržene radijacijom ali i prouzrokovalo mutacije na ljudima i životinjama.

Ovo je, dakle, vrlo zgodno postavljeno okruženje koje objašnjava odsustvo boje u svetu ali i činjenicu da se priča odvija u srazmerno niskotehnološkom društvu. Veliki japanski grad, Rikudoh, u kome se priča odvija ima i sigurnosne kamere i druge visoke tehnologije ali one su sve morale biti kreirane praktično od nule jer je sva dokumentacija koju je ljudska rasa mogla da koristi pre velikog Sunčevog događaja izbrisana. U jednoj od scena urbane akcije vidimo kako jedan od likova zapanjeno gleda u nebo i kaže da je mašina koju vidi „verovatno helikopter“ ali da on nikada do sada nije video ni jedan.

Naravno, ne treba u Colorless tražiti neku strogu doslednost, ovo nije Hard-SF pripovest i njen lo-tech cyberpunk seting je kreiran da bismo imali uverljive likove glavnog junaka – profesor Avidia – njegovog sajdkika, muljatora po imenu Kovetus i devojčice Chie, do nedavno konobarice u obližnjem baru u kome se dvojica protagonista sastaju kako bi jeli, pili i sklapali poslove, a u zapletu ovog stripa centralne ličnosti koja, možda, u sebi čuva tajnu povratka boje u svet.

Profesor Avidia je, naravno, stožer ovog narativa, alfa mužjak usamljeničke provinijencije, fokusiran na istraživanje preostalih pigmenata na Zemlji i otključavanje ogromne energije koja je u njima sada pohranjena. Avidia, ili Avi, živi i radi u skrivenoj laboratoriji koja je neuredni „man cave“ prepun kojekakve opreme i smeća što ga je ovaj dovukao sa raznih strana, ali istovremeno je u pitanju i akcioni heroj obučen u crno i skriven iza đavolje maske, koji sa sobom nosi oružje što ga je sam dizajnirao i koje koristi upravo energiju pigmenata za borbu.

Kovetus je, pak, ružni i deformisani – ali celokupno stanovništvo planete je takvo – grifter koji veruje u Avijevu naučnu misiju ai gleda i da nešto zaradi usput ako se može. Odnos dvojice muškaraca je manje zasnovan na uzajamnom respektu a više na zajedničkim interesima, ali kako to već u ovakvim narativima biva, kada krene šorka i naši junaci se suoče sa brojnijim i dobro opremljenim neprijateljem, pokazuje se da ovde imamo više od pukog poslovnog odnosa – lojalnost, pa i prijateljstvo.

Za šorku su zaduženi likovi iz organizacije The Order, delom verskog kulta koji obožava boju i želi i sam da je vrati na Zemlju, delom lobističke organizacije infiltrirane u razne političke krugove, delom, jelte, mafijaške hobotnice. The Order imaju, nominalno plemenite ciljeve, ali ih već na početku vidimo kako imaju i privatnu vojsku i kako ne prezaju od agresivnih metoda u ostvarivanju tih ciljeva, sa sve demonstriranjem moći u scenama praktično urbanog ratovanja gde koriste napredno oružje i kiboršku tehnologiju o kakvoj prava policija, izašla na teren da obezbedi red i mir, može samo da sanja.

Colorless se ne izdvaja nekim originalnim formatom ili pristupom materiji ali u pitanju je vrlo kompetentno sklopljen narativ po poznatoj mustri. Imamo harizmatičnog glavnog junaka koji je ćutljiv, dostojanstven, ali ne bezosećajan i ledeno distanciran, imamo dovoljno zabavnog sajdkika i mladu, lepu devojku koja humanizuje ne samo mali ansambl već i čitav svet svojim razlikovanjem od postapokaliptičnog proseka. Naravno, ovo je i jer ona u sebi nosi misteriju zbog koga se oko nje otimaju razni centri moći voljni da u ime ove ili one ideologije i zavladaju tim svetom. I naravno, Avi i Kovetus posle izvesnog vremena shvataju da su ušli u slučaj daleko dublji i opasniji od bilo čega do sada ali i da je Chie mnogo vrednija od bilo čega na šta su do sada imali prilike da stave ruke.

Opet, ta neoriginalnost Colorless je verovatno donekle i zaslužna što se ovo lako i tečno čita – pored, naravno, KENTove kvalitetne egzekucije. Ovde postoje odjeci popularnih i uspešnih mangi iz prošlosti pa se može reći da Colorless na njima smisleno gradi, koristeći tuđ materijal taman toliko da se prepoznaju omaži a da nigde ne možem o pričati o plagijatu. Naravno, nekome će i ovo biti previše ali do sada sam video dosta pozitivnih poređenja Colorless sa popularnim serijalom Dorohedoro (koji je, uostalom, uticao i na samog Chainsaw Mana) a malo starija publika će prepoznati i jasne reference na Alitu.

Neke od njih su i grafičke. KENT ima vrlo siguran, izgrađen stil koji počiva na energičnom pripovedanju – mada naravno sa za mange karakterističnim povremenim scenama gde se samo stoji i nadugačko priča – ali i na stilizovanom izgledu svih protagonista. To da samo jedan lik u stripu ima „normalnu“ ljudsku fioznomiju čini da ona bude prirodan fokus svake scene u kojoj se pojavljuje dok KENT ima solidno razrađenu ideju oko toga kako različite vrste mutiranih lica treba da izgledaju a što stripu daje instant-karakter i unikatan, prepoznatljiv vizuelni identitet.

Dizajn neprijatelja je odličan, od The Orderovih glavešina pa do velikih, borbenih kiborga koji imaju veštačka, mašinski ojačana tela i neki od njih su remek-dela kombinovanja telesnih identiteta ljudi i paukova i izgledaju sjajno. Kad krene akcija, KENT voli da daje mnogo sitnih panela koji prikazuju detalje ali i ima oko (i ruku) za spektakularne spleš stranice. Jedan veliki deo drugog toma ovog stripa je produžena ulična borba Avidije protiv kiborških neprijatelja i ovo je izvrsno vođena, vizuelno moćna sekcija.

Osobenost Colorless je i u tome što je ovo crno-beli strip koji povremeno koristi kolor za dijegetčke akcente i to izgleda sjajno sa bljeskovima plavog pigmenta koji Avi koristi u borbi. Iako slutim da bi ovo izuzetno izgledalo i u anime varijanti, pitam se da li je trežište, pogotovo sa američke strane Pacifika spremno na crno-beli crtani film u kome će pojavljivanje kolora biti neka vrsta vizuelne nagrade.

Colorless je, dakle, vrlo spretno spravljen obrok od poznatih sastojaka ali stručno izmešanih i posluženih. Ovde imamo relaksiranu postapokalispu, opušteni noir i tipično japanski zaoštreni cyberpunk u priči sa interesantnom postavkom i prijatnim likovima. Avi je alfa-mužjak koji izbegava većinu klišea koje važe za popularne shonen protagoniste time što je stariji, ćutljiviji i nikada mu ne vidimo lice, pa je bliži zapadnjačkim palp arhetipima poput, recimo Shadowa, Kovetus je prirodno formatiran kao neko koga bi u filmu igrao Deni DeVito, a Chie je lepa, mlada i pita se šta joj se ovo dešava ali nije svedena na puki eye-candy niti na dejvu u nevolji bez mozga i ikakve sopstvene volje. KENT-ov crtež ima mnogo karaktera i solidnog pripovedanja a akcija je spektakularna i upečatljiva.

Dosadašnje dve kolekcije Amazon prodaje ovde i ovde, a Seven Seas treću najavljuje već za Decembar pa je sada veoma dobar trenutak da se upoznate sa ovim stripom i vidite koliko vam odgovara.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s