U nedelji u kojoj se desilo više loših stvari nego što jedna nedelja realno može da podnese, jedna uteha je velika količinanovih metal izdanja. Pa da se tešimo.
Blek metal za predjelo. Švedski Wékeras sviraju vrlo sirov, pankerski ali zapravo svirački pa i kompozitorski kompetentan black metal sa elementima death metala na demo snimku Pochwała Cienia. Ovo ima i rifčinu i mošerski gruv, ali i solidnu količinu atmosfere i s obzirom na jeftinoću produkcije, zvuči odlično. Tajno oružje je pevačica JRMR koja deluje bestijalno i opasno preko tih stamenih matrica. Plaćate koliko hoćete a dobro je:
https://wekeras.bandcamp.com/album/pochwa-a-cienia
Takođe iz Švedske su Hersir a njihov drugi demo, Hateful Draugar je takođe sirov i oštar. No, ovo je klasičniji skandinavski blek metal, bez death metala elemenata, prost, pravolinijski, hladan. Uprkos jeftinoj produkciji i jednostavnim pesmama, ovo zvuči vrlo solidno sa pevačem koji ima dovoljno harizme i energije i matricom koja je korektno atmosferična. Dobro je:
https://hersir.bandcamp.com/album/hateful-draugar-demo-2023
Lep je treći album jednočlanog danskog projekta Afsky, naslovljen Om hundrede år. Ole Pedersen Luk, koji je ovde autor i izvođač sve muzike je dobro ispekao zanat tokom pandemije i njegov melodični, atmosferični, blago depresivni blek metal je pun života, energije i jedne fine svežine. Ovo je producirano i srazmerno dobro za muziku o kojoj pričamo, jer ipak je izdavač poznati Vendetta Records i tih šest podužih pesama slatke tuge i ekstatične žalosti se lepo progutaju i svare:
https://vendetta-records.bandcamp.com/album/om-hundrede-r
Kanadski jednočlani Ferox Occulta se izdvaja od proseka jednočlanih blek metal bendova prvo time da ne snima album na svakih par meseci. Drugi album, Oneiric Citadel dolazi skoro tačno godinu dana nakon prvenca od prošlog proleća. Drugo je da je njegova muzika, uprkos sirovijoj produkciji, zapravo prilično zrela i interesantna. Oneiric Citadel spaja blek metal i gotik rok na prilično originalan i efektan način i mada ja čak i ne volim gotiku nešto posebno, ovo je ploča koju vredi čuti.
https://feroxocculta.bandcamp.com/album/oneiric-citadel
Vijetnamci Leukotomy na svom debi albumu, Eternal Path to Eden ombinuju dugačke pesme i brz tempo za jednu prilično hipnotičku celinu. Ova muzika pritom ne pripada onom uobičajenom, melodičnijem formatu savremenog blek metala koji je popularan svuda u svetu pa i u istočnoj Aziji, već ima mračniju, trešerskiju estetiku i mada ovaj album malo treba i da se izdrži, moram da primetim da je zanimljiv i vredan pažnje:
https://leukotomy.bandcamp.com/album/eternal-path-to-eden
Dablinski Verminous Serpent su negde između black, death i doom metala na svom debi albumu The Malign Covenant. Doom komponenta ovde se očitava u sporom tempu i dugačkim pesmama a Verminous Serpent i pored izrazite hermetičnosti ne zvuče odbojno. Ovo su dobro napisane, jednostavne a odmah prijemčive pesme opasne sirovosti i zavodljive tmine:
https://verminousserpent.bandcamp.com/album/the-malign-covenant
Jedončlani argentinski Nihtymne zvuči vrlo solidno na novm EP-ju, The Will to Transgress. Ovo je karakteran, emotivan ali ne sad nešto prenaglašeno melodičan blek metal, sa dosta spretnosti u pisanju pesama i prilično kvalitetnom produkcijom. Doduše, Fóranniht je ovde napisao samo jednu od tri pesme, a ostale dve su obrade, ali odlične obrade, tako da, poslušajte:
https://nihtymne.bandcamp.com/album/the-will-to-transgress
Kalifornijski black ’n’ roll kombo Corpus ima novi EP sa dve pesme, Beyond the Grave i, pa, ovo je korektno. Mislim, bend ima simpatičan gruv, jeftinu ali funkcionalnu produkciju i naprosto puno šarma. Ovo je muzika koja uspelo spaja hermetičnost ekstremnog metala sa prijemčivošću manje ekstremnih žanrova i lepo se sluša:
https://corpus3.bandcamp.com/album/beyond-the-grave
Hanoverski Downfall of Gaia sa svojim šestim albumom, Silhouettes of Disgust drže predavanje iz post-blek metala. Ovo je ploča sa tačno, matematički odmerenim odnosom melanholije, meditacije, agresije i energije. I mada bi to sve moglo da zazvuči beživotno i generički, naročtio uz jako komprimovan mastering, Downfall of Gaia imaju tačno toliko iskustva i znanja da se izdignu iznad pukog sviranja žanra i proizvedu album sa, jelte, dušom. Vrlo dobro:
https://downfallofgaia.bandcamp.com/album/silhouettes-of-disgust
Pređimo na stoner rok, psihodeliju, doom metal, sludge metal i hard rock. The Lancasters su Italijani ali sviraju kao da su Amerikanci. I to neki Amerikanci iz sedamdesetih koji spajaju klasičniji, melodičniji psihodelični rok sa faziranim, protopankerskim zvukom što upravo nadire preko barikada. Album Standard Family Size ima trinaest ugodno raznovrsnih pesama, sa bendom koji nudi izvrsne vokale, kvalitetnu svirku i zvuk koji, za promenu, žestoki rok ne shvata kao obavezu da sve kanale na mikseti otera u crveno već daje malo dinamike. Odlično:
https://thelancastersband.bandcamp.com/album/standard-family-size
Pa su tu onda španski Zålomon Grass sa konceptualnim albumom, Space Opera. Omot sa jedrenjakom koji jezdi kroz svemirska prostranstva skoro da me je naveo da očekujem nekakav mnogo više laid back, instrumentalni materijal, na tragu francuskih projekata poput Stoned Karma, Stone Rebel itd. ali ne, Zålomon Grass sviraju ljuti rokenrol. Dobro, ne MNOGO ljuti, nego onako, blago namršteni ali sa osmehom u uglu usana, pa je Space Opera kolekcija vrlo kvalitetnih hard rok pesama sa old school shvatanjem gruva (i uloge bas-gitare u njemu) i finim, hrskavim gitarama, te puno dinamike i u pisanju pesama i u produkciji. Jebem mu mater, ovo je odlično a ako imate godina kao ja i ložite se kada bend organski spaja bluz i hard rok, onda je još odličnije:
https://zalomongrass.bandcamp.com/album/space-opera
Isto iz Španije su i Santo Rostro čiji album Después No Habrá Nada nudi vrlo razigran, energičan a atmosferičan teži psihodelični rok. Ovo su pesme prilično visokog tempa i ekspresivne, glasne izvedbe ali atmosfera se uvek pažljivo održava tako da slušalac ima utisak da pluta negde u bestežinskom stanju a oko njega se odvijaju nekakvi nebeski događaji. Bend je melodičan ali bučan a pesme uglavnom ne predugačke i ekonomično aranžirane. Odličan album:
https://santorostro.bandcamp.com/album/despu-s-no-habr-nada
Lachlann mu dođu iz Izraela i mada EP Bliss in the Abyss nije sad nešto osobito originalan niti nudi nekakvu ubitačnu svirku, on svejedno ima simpatičnu atmosferu. Pričamo o stoner-doomu koji generalno pravi i svira jedan čovek – i to se čuje – ali ima i pevače pa to malo dodaje na dinamici. Ima ovde lepih tema i ideja, a projekat svakako treba još da sazreva. No, obećava:
https://lachlann666.bandcamp.com/album/bliss-in-the-abyss
Čikaški On The Sun vole klasičan teški rok iz sedamdesetih pa i šezdesetih pa je i njihov album Drag od vrha do dna ispunjen gruvom i rokanjem. Sad, naravno, bend je mlad, pa je i muzika upodobljena mladosti, sa niskim štimom, rifaškom osnovom itd. ali je pevač Derek prilično upečatljiv a kada se u gruv umešaju daire sve dođe na svoje mesto. Ako volite old school hard rock, ovo bi moglo da vam se dopadne:
https://onthesunchicago.bandcamp.com/album/drag
Nemački Dryad sviraju vrlo heavy, vrlo rifaški stoner rok. Ovde nema mnogo dimenzija u zvuku i album Y je sav in your face, energičan, napucan, ali i sa lepim, grandžerskim melodijama i dosta finom, gruverskom svirkom. Bend nije nesuptilan, ali je ta neposrednost u izrazu njihova najizraženija karakteristika:
https://dryadband.bandcamp.com/album/y
Francuzi Stone Valley imenom jasno sugerišu šta sviraju, mada meni album Heart of stone zapravo nije toliko stonerski koliko je to fino odmerena kombinacija stoner roka i modernog hard roka. Dakle, ima tu malo bumerske staromodnosti ali se ona lepo kombinuje sa modernijim hard-blues-stoner idejama pa se ploča pitko i lepo potroši:
https://stonevalleymusic.bandcamp.com/album/heart-of-stone
Red Mountain iz Belfasta su otmeni i odmereni na svom debi EP-ju, Earthbound. Ovo je psihodelični stoner/desert rock sa finim rifovima, stamenim ritmom, dobrim solažama, psihodeličnim melodičnim vokalima i generalno odličnom atmosferom. Ni previše heavy ni previše rasplinuti već baš gde treba, Red Mountain su prijatno osveženje ove nedelje:
https://redmountainband.bandcamp.com/album/earthbound-ep
Grub Nap su dva lika iz Lidsa na gitari i bubnju, sa kolekcijom sporih, teških, sirovih pesama nazvanom God Pile. Ma koliko ovo bio jednostavan setap, Grub Nap pišu kratke, efektne sludgecore komade i izvode ih sa ubeđenjem pa meni ovaj minialbum apsolutno radi posao. Udaranje za sve pare:
https://grubnap.bandcamp.com/album/god-pile
Berlinski muško-ženski trio Treedeon je vrlo ubedljiv na svom novom, trećem albumu, New World Hoarder. Treedeon prave pauze od po pola decenije između albuma ali ishod toga je da dobijamo vrlo dobro napisane, vrlo formirane ploče spore, mučne sludge/ doom muzike. Ovo su dugačke, ali ne sad nešto kompleksne pesme već kompozicije koje teksturu, šum, disonancu i ostale „parazitske“ elemente muzike čine svojim integralnim delom dok se sporo, mukotrpno valjaju unapred, praveći svoju poentu svakim bolnim udarcem. Odličan materijal, mada, naravno, dosta hermetičan, ali ne bez zaraznih rifova i sporog ali prijatnog gruva:
https://treedeon.bandcamp.com/album/new-world-hoarder-2
Heavy Psych Sounds records i ove nedelje imaju dva sjajna živa albuma u ponudi. Prvi su filadelfijski Ecstatic Vision koji su snimili svoj nastup na Dunajam festivalu prošlog Juna i Live at Dunajam je prosto izvanredan živi album. Već sam hvalio Ecstatic Vision za njihov ekspanzivni, moćni psihodelični teški rok a čuti sada kako oni sve to autoritativno rade i uživo je prvorazredno zadovoljstvo. Ovo je tvrdo, energično a istovremeno slojevito i suptilno, sa mnogo teksture, gruva i propisnog rokanja. Izvrsno:
https://heavypsychsoundsrecords.bandcamp.com/album/ecstatic-vision-live-at-dunajam
Prelazimo na thrash, speed, hardcore, grindcore i death metal. Teško je ne izrispektovati Ukrajince koji i dalje vredno prave muziku pokušavajući da sumanuti rat potisnu makar na neko vreme u pozadijnu svoje stvarnosti. Thrash metal duo Surgical Invasion ovo čini putem izdavanja EP-ja Malignant Devastation koji nudi dve ODLIČNE pesme a koje se pak bave adikcijom i kancerom kao društvenim fenomenima. Mislim, odgovorno! A i muzika je vrlo dobra. Surgical Invasion su kvalitetni, sa profi produkcijom odličnom svirkom i pesmama napisanim da se uklope uz ’80s klasike koje pamtimo i volimo. Izvrsno:
https://surgicalinvasion.bandcamp.com/album/malignant-devastation
Dead on Arrival su iz Viljnusa, iz Litvanije a njihov EP Lost Cause ima četiri lepe pesme thrash metala sa dosta pankerske DNK u svokjoj, jelte, genetici. Mislim, ovo je pa gotovo i krosover, sa vrlo razgovetnim pevanjem i dosta gruva. Dead on Arrivel sviraju dobro, imaju kvalitetan zvuk i mada im je muzika na momente preblizu groove metal formulama, meni tu ima dovoljno old school thrasha da se nauživam. Plaćate koliko hoćete:
https://deadonarrivalband.bandcamp.com/album/lost-cause
Dying Victims Productions ubedljivi ove nedelje sa izdanjem demo snimka Nocturnal Forces francuske speed metal ekipe Mälheür. Bend postoji od 2021. godine, ovo im je prvi snimak i čuje se tu ta mladalačka napaljenost i energija. Mislim, Mälheür proizvode toliko buke da na momente imate utisak da je čopor demonskih pasa ravno iz pakla izleteo na površinu dok nismo gledali, dohvatio instrumente i osnovao bend. Pesme su proste i ugodno primitivne ali dovoljno kompetentno napisane, snimljene i izvedene da to sve bude jako šarmantno i ložački, pa predlažem da odvojite vreme, a možda i novac za ove momke:
https://dyingvictimsproductions.bandcamp.com/album/nocturnal-forces
Shakma su iz Norveške a album On Tenebrous Wings, njihov drugi je kolekcija sirovog, vrlo old school uličnog thrash metala. Ovo je baš onako zlo i nestašno kako ja pamtim thrash iz prvog talasa, dovoljno brzo ali ne usredsređeno samo na sprint, sa odličnim zvukom, moćnom, autoritativnom svirkom i ugodnim hammer-horor senziblitetom u tekstovima. Jebanje:
https://shakma.bandcamp.com/album/on-tenebrous-wings
https://duplicaterecords.bandcamp.com/album/on-tenebrous-wings
Grčki bend Riffobia je svoj treći album nazvao po bendu, valjda da napravi snažan iskaz jer je od drugog albuma prošlo već sedam godina. I, sasvim je to korektno, jer album Riffobia nudi vrlo lep, klasičan thrash metal zvuk. Ko god da očekuje neke inovacije od benda i albuma koji se zovu Riffobia, naravno, treba da se malo zapita gde mu je pamet, a svi ostali će uživati u masi rifova, grubim vokalima, čvrstom, enrgičnom ritmu. Riffobia ne izmišljaju toplu vodu, ali su ubedljivi i moš-faktor ovog izdanja je devet. Molim lepo:
https://riffobia1.bandcamp.com/album/riffobia-riffobia
Distorted Evil iz Santa Fea su simpatičan, nekada jednočlani a sada četvoročlani blackened thrash kombo čiji najnoviji EP, Evil Invasion nudi i lepe rifove i i blek metalske atmosfere i trešersku energiju. Sve je to dosta sirovo, utemeljeno duboko u andergraund estetici ali svirka je moćna a rifovi preteći i meni je odmah leglo:
https://distortedevil.bandcamp.com/album/evil-invasion
Francuski Antagonism sviraju maštovit i svež thrash metal na svom drugom albumu, First in, First Out. Vokali prvi privlače pažnju jer zvuče kao da se James Hetfield jednog jutra probudio i odlučio da je Francuz, ali bend piše kompleksne a organski aranžirane pesme sa puno efektnih promena tempa i vrlo srčanom svirkom. Odlično:
Ramtha sa Floride su grupa prijatelja koja sa EP-jem Void Tyrant demonstrira zanimljiv pristup kombinovanju metal i pank uticaja. Ovo je u suštini krosover, sa thrash osnovom, ali Ramtha u ove četiri pesme ubaci dosta nestandardnog sadržaja pa se može govoriti i o doom i death uticajima. Sve to, srećom, dovoljno konzistentno funckioniše tako na gomili a i Ramtha dobro sviraju i imaju kvalitetnu produkciju pa je ovo vrlo jak debi. Ah, da, odlični ženski vokali PLUS ovo plaćate koliko hoćete. Ne propustite:
https://ramtha1.bandcamp.com/album/void-tyrant
Portugalci All Against su na drugom albumu, The Day of Reckoning ekstremno ubedljivi. Njihov thrash metal je i himničan, ložački, i tehnički kvalitetan, sa dobro, promišljeno napisanim pesmama i solidnom produkcijom. Istina je da ovde ima i malo groove metal momenata koji nisu baš moja šolja čaja, ali ima i blage koketerije sa death metalom, pa se to kompenzuje. Fino je:
https://allagainst.bandcamp.com/album/the-day-of-reckoning
Norveški Ghetto Ghouls su naši stari poznanici pa i EP Rats ne potrebuje neke velike preporuke. Mislim, ovo se preporučuje samo od sebe, jer pričamo o brzom, nestašnom thrash/ crossover zvuku sa tekstovima koji su na zlatnoj sredini između horora i komedije. Ghetto Ghouls su dobro i brzi, solidno producirani ali pre svega imaju karakter i odmah ih prepoznate. Odlično:
https://ghettoghoulscrew.bandcamp.com/album/rats
Phrozen su – prirodno – Kanađani a njihov debi album, Questioning Society’s Secrets, iako bend sebe vidi kao krosover sastav, zapravo kombinuje black i thrash metal na uzbudljiv, maštovit način. Ovo je vrlo ubedljiva, kvalitetno odsvirana ploča moćnih trešerskih rifova, propulzivnog tempa, ali i atmosfere i jedino što zaista vuče na hardkor i krosover su česte promene ritma. Odlično je to sve na gomili:
https://phrozen.bandcamp.com/album/questioning-societys-secrets
Bastard Machine iz Kalifornije za sebe kažu da sviraju Hardcore/Street Metal/Rock, pa da se nađemo negde između panka i metala gde se svi osećamo prijatno. Album (EP?) Bastard Machine je sirov, jeftin i dosta ložački sa sedam pesama jake, rifaške, energične i gruverske svirke i dosta etitjuda. Meni prijalo:
https://bastardmachine.bandcamp.com/album/bastard-machine
Lajpciški Cosmic Axe sviraju hardcore kao da je death-doom metal. Demo MMXXIII ima tri pesme superteške kategorije, sa mučnim, košmarnim gitarskim zidovima što kao da se zatvaraju oko slušaoca, ali i sa gruverskom svirkom i brutalnim vokalom koji ga malo trgnu iz depresije. Vrlo solidno, ovo sam propustio u preslušavanju prošle nedelje, nije mi delovalo interesantno na prvi pokušaj, ali mi je drago da sam mu se vratio jer KRLJA:
https://cosmicaxe.bandcamp.com/album/demo-mmxxiii
Venecijanci Confine trpaju odličan old school hardcore. Ovo ima u sebi i dovoljno metala i dovoljno klasičnog italijanskog zvuka da u meni uzburka emocije i pokrene me u nekakav kljakav ples na stolici. EP Homo Inhabilis ima šest pesama teškog zvuka sa puno krjlanja i mestimično i malo atmosfere. Odlično:
https://confinehc.bandcamp.com/album/homo-inhabilis
Vanvett // Wojna je split seveninčer između finskih Disrypt i poljskih Death Crusade i, pa, ovo je krastkor za sve pare. Oba benda imaju po dve pesme brutalnog D-beat hardcorea, sa superteškim zvukom i nezaustavljivim trpanjem. Disrypt su produkcijski nešto tanji, Death Cruasade nešto deblji ali i jedni i drugi pišu ubistvene pesme:
https://elitbolaget.bandcamp.com/album/vanvett-wojna
Sarin Reaper su iz Misurija i njihov death-crust-punk-metal je izdignut na nivo sveže sirovosti i nove nesreće na debi albumu Noxious Black Vomit. Ovo je prosta muzika, odsvirana sa krvoločnim apetitom i producirana organski pa je meni sve to jako lepo. Ako volite sirovost, primitivnost i spontanost ali ipak uz mrvu koncepta i teatra, Sarin Reaper su prava stvar:
https://dirtbagdistro.bandcamp.com/album/noxious-black-vomit
Fragile Masculinity su iz Danske i nije u pitanju nikakav „feminaci“ grrrrrrrl sastav koji bi vam ugrozio vaš, jelte, sopstveni osećaj krhke muškosti, nego hardcore/ powerviolence ekipa sklopljena od samih mužjaka a koji se očigledno svrstavaju na pravu stranu u savremenim kulturnim ratovima. Daddy Issues je demo sa osam pesama koje govore o incelima, edipovcima i raznim drugim savremenim društvenim stereotipima koji opterećuju muški identitet i zapravo ga guraju u te besmislene ratove. Kao i kod klasičnog hardkora iz moje mladosti, ovaj kritički lirički sadržaj je dobro naciljan i na mestu a uparen je sa prilično nemelodičnom, sirovom muzikom koja me malo asocira na kultni nizozemski Lärm. Dakle, sve preporuke:
https://fragilexmasculinity.bandcamp.com/album/daddy-issues-demo
80HD su iz Njujorka i njihov album Destabilize je kao da slušate nekakav hardkorpank iz 1983. godine. U najpozitivnijiem smislu, naravno, ovo su brze, kratke, jednostavne pesme, sve na istu foru, sve u istom tempu, ali to albumu daje osećaj usmerenosti i užurbanosti i ne uspeva da izazove monotoniju baš tako brzo. Bend je kvalitetan pa i pored toga što su pesme načelno jednostavne, izvedba svemu dodaje dovoljno mišića da slušalac uživa. Sirovo, ali ne presirovo, brzo ali ne prebrzo, glasno ali ne preglasno već baš kako treba, 80HD su užitak za slušanje:
https://80hdnyc.bandcamp.com/album/destabilize
The Tower, The Fool su iz Kalifornije i njihov hardcore je negde između powerviolence i moshcore formula. Koje su u mojoj glavi na sasvim, suprotnim stranama spektra, ali ovi ljudi uspevaju da to nekako prirodno povežu. Brain damage je EP sa četiri pesme, kvalitetne produkcije, jakih, mišićavih pesama koje imaju i delove gde ceo klub mora da slemuje u istom ritmu i izvikuje iste stihove a imaju i rafalne blastbitove. Prelepo, jebem mu.
https://thetowerthefool.bandcamp.com/album/brain-damage
Hot Load su iz Los Anđelesa i sa takvim imenom znate da od njih možete očekivati samo nekakav bezobrazni pank. I jeste, EP nazvan isto Hot Load ima četiri pesme koje su u osnovi pank ali sa dovoljno „metal“ i „hard rok“ elemenata da svi jednako uživamo. Naravno, Hot Load imaju u svom DNK dosta Motorheada, ali su pritom i odlični svirači, pišu kratke, energične pesme i imaju finu produkciju. Odlično:
https://paintedponyrecords.bandcamp.com/album/hot-load-ep
F.Y.M.F.F.Y.P. je, jelte, vrlo keči naziv kasete hardkor benda Living in Fear iz Atlante. Naslov zapravo znači Fuck You Music For Fuck You People a muzika je energični, poprilično old school thrashcore sa (očigledno) negativnim etitjudom i puno nervozne atnmosfere. Meni odlično:
https://kotprecords.bandcamp.com/album/f-y-m-f-f-y-p
Iz nekog razloga dopao mi se EP All the Worst denverskih What Becomes. A nisam očekivao jer je ovo nabadački hardkor smešten između beatdwon i deathcore formula, što nije, tradicionalno, ono što bih ja želeo od muzike. No, What Becomes su užasno heavy, imaju dobre rifove, zapravo prilično dobar zvuk i pesme im nekako lepo cure sa solidnim gruvom i dovoljno interesantnih ideja i varijacija da mi drže pažnju. Mislim, dobro je, jebiga:
https://whatbecomes.bandcamp.com/album/all-the-worst
Portugalci Peste Negra zvuče odlično na istoimenom debi EP-ju. Ovo je old school death metal obeležen jednostavnošću, spontanošću svirtke i aranžmana, sa grajnderskom neposrednošću u svojoj osnovi. Ali ne pričamo o tehnički siromašnom, loše produciranom materijalu. Istina, Peste Negra nemaju nekakav skup studijski zvuk, ali imaju ADEKVATAN zvuk a pesme ma koliko jednostavne bile, odsvirane su ne samo kompetentno nego MOĆNO. Što se kaže, ovo je PRAVI death metal, sa sirovošću ali i atmosferom koji su evokativni i slušaoca uvlače u materijal iz sve snage:
https://pestenegraband.bandcamp.com/album/peste-negra
Marseljski Per Momentum na novom EP-ju, Et Mortiis Salutem vraćaju se temama prvog svetskog rata koji, eto, više od sto godina kasnije ostaje masivna trauma u evropskom kolektivnom sećanju. Nekako me čudi da više srpskih metal bendova ne obrađuje ovu tematiku s obzirom na ulogu koju je Srbija odigrala u ovoj vojni ali i na ogormnu traumu nanesenu našoj, jelte, demografskoj stvarnosti, činove herojstva itd. Elem, Per Momentum lepo uklapaju svoju tematiku sa muzikom koja je teatralan, pa i epski, simfonijski death metal. No, on je i dobro napisan sa prilično jasnom idejom kako da se simfonijsko aranžiranje ne ispreči ispred kvalitenog mosh-friendly materijala. Produkcija prihvatljivo dobra i generalno vrlo solidna ponuda iz prijateljske Francuske:
https://permomentum.bandcamp.com/album/et-mortiis-salutem
Dreamlore iz Salvadora postoje već dvadesetak godina a treći album im je izašao pre deset, posle čega bend kao da je utihnuo. To se sada menja i novi album, Strength Beyond Death zvuči malo i kao manifest, sa tim naslovom ali i izvrsnim materijalom u ponudi. Ovo je je death metal koji je melodičan gde treba i koliko treba, bez skretanja u melodeath smeru, koji je energičan ali razgovetan i pitak, sa dobrim, pamtljivim rifovima i svirkom koja je impresivna ali ne razmetljiva. Dreamlore su dosta old school ali ne u smislu da zvuče hermetično i mrljavo, već najpre jer veruju da death metal treba da bude muzika obeležena kvalitetom svirke i promišljeno napisanim pesmama. Ovo je i odlično producirano – neki od članova benda se profesionalno bave snimanjem i inženjeringom zvuka – pa ako volite, recimo, Death i njihove ispisnike, neizostavno poslušajte ovaj odlični album:
https://dreamlore.bandcamp.com/album/strength-beyond-death
Hate Lord je iz Providensa na Roud Ajlendu i mada je ovo, slutim, jednočlani projekat, EP Y3K je impresivno produciran i zapravo vrlo solidno odsviran i napisan. Pričamo o metalu negde na razmeđi brutal death i deathcore stilova, sa tri pesme solidnih struktura, dobrih rifova i pravilnog omjera gruva i brzine. Zaista vrlo vrlo solidno a plaća se koliko želite:
https://hatelordri.bandcamp.com/album/y3k
Fatal Sacrament su iz Konektikata i njihov death metal u sebi ima dosta grindcore elemenata. Debi album, Execute the Weak, stoga, zvuči prilično old school i prljavo, što meni svakako prija. Nije ovo ni najnapucaniji ni najbrži death metal koji ćete čuti ove nedelje ali je pun gruva i šmekerskih dualnih vokala, zlih rifova i umrljanih solaža sa harmonajzerom. Ako volite stari Cannibal Corpse, Carcass i slične umetnike, Fatal Sacrament će vam prijati:
https://fatalsacrament.bandcamp.com/album/execute-the-weak
Slemčina iz Teksasa: State of Filth kažu za sebe da sviraju „dirty south slam“ a njihov EP Dehumanized je baš to: niska teških, jakih slemova ispresecanih blastbitovima. Nema ovde nikakvih iznenađenja, koketiranja sa deathcoreom ili beatdownom, ali ni preteranih silazaka u ponor opsesivnog fetišizovanja odvratnosti – State of Filth su čist, uredan slamming death metal sastav i ovaj EP je vrlo ugodnih desetak minuta za svakog ko voli baš to:
https://stateoffilth.bandcamp.com/album/dehumanized
Foretoken iz Virdžinije su u principu previše melodični za moj ukus, ali drugi album, Triumph je simpatična ploča melodičnog death metala kombinovanog sa okrestracijama. Sve je to onako, grandiozno, teatralno itd. ali prija, ne mogu da kažem:
https://foretoken.bandcamp.com/album/triumphs
Horror Pain Gore Death Productions ove nedelje odlični sa EP-jem Here You’re Born… Here You Die kalifornijskih Bred For Slaughter koji su u svojoj muzici iskombinovali brutalnost death metala sa oštrinom blek metala. Naravno da ovih šest pesama zvuči vrlo old school i dementno sa naslovima kao što su Gutted and Devoured ili Backyard Graveyard, ali naravno i da kroz njih dobijamo grdnu zabavu sa pretećim, zujećim rifovima, apsurdno brzim tempom svirke, solažama koje zvuče kao da se gitara topi i neljudskim vokalima. Kao nekakav izgubljeni dragulj iz ranih devedesetih u najboljem mogućem smislu. Obavezno štivo:
https://hpgd.bandcamp.com/album/here-you-re-born-here-you-die
Nemački duo Star Of Madness sa svojim drugim albumom, Into The Realm Of Cthulhu vrlo verno rekonstruiše klasični buzzsaw metal švedskih bendova poput Entombed, Dismember ili Bloodbath. No, to je samo pola posla, i klasični švedski death metal karakterišu i neke pamtljive melodije i ekspresivna svirka. Star Of Madness naravno nisu sad kreirali neki novovekovni klasik ali album ima lepih trenutaka, i mada je malo verovatno da će se progurati u baš sam vrh posveta švedskom death metalu, prijatan je za slušanje i ne treba ga zaobići (EDIT: Bend je album u međuvremenu ulonio sa Bandcampa jer izlazi tek osmog Aprila,ali evo podsećanja, pa se setite na vreme):
https://starofmadness.bandcamp.com/album/into-the-realm-of-cthulhu
Following the Path of Death je ime debi albuma brazilskih Deadnation i ovaj bend, aktivan već nekih sedam godina je dobro izbrusio svoj zvuk i pesme za prvi album, nudeći old school death čukanje u skandinavskm stilu. Deadnation, dakle, vole velike, jake rifove, jako nizak štim, horor atmosferu, ali i da tu proleti neka melodijica. Bend zvuči jako HEAVY a izbegao je baš ekstremnu kompresiju zvuka koju smo čuli kod gorepomenutih Star of Madness, pa je meni ovo baš prijatan, pitak album. Ne propuštajte:
https://deadnationdm.bandcamp.com/album/following-the-path-of-death
Čilenaci Sepulcrum su vam još jedan fenomenalni južnoamerički bend za koji nikada niste čuli. Ali da budemo fer, album Lamentation of Immolated Souls im je prvi, pa se nadam da će privući dovoljno pažnje. Jer, na meniju je ovde odličan death metal, sa puno atmosfere, old school rifova i solaža, napisan maštovito, odsviran iz sve snage i u svemu tome autentičan i bez poze. Sepulcrum su the real deal i pronose baklju undergroun death metala ponosno i sa puno gušta. Ne propustiti:
https://burningcoffinrecs.bandcamp.com/album/lamentation-of-immolated-souls
Opaki su i Šveđani Death Reich čiji prvi album, Disharmony nudi vrlo krljački death metal, manje karakterističan za švedsku, nešto više za, recimo Floridu. Ovo je muzika visokog tempa, trešerskih rifova, sa finim ’90s šmekom, producirana dobro, odsvirana furiozno. Ako preferirate death metal kada je razgovetniji i posvećen non-stop krljanju bez filozofije, Death Reich su kao destilat klasičnih Malevolent Creation, Morbid Angel i Monstrosity pa sa još malo rakije dodate u kazan. Sjajno:
https://non-serviam-records.bandcamp.com/album/disharmony
Dark Descent Records ove nedelje u ponudi ima prvi album islandskih Úlfúð. Of Existential Distortion ispada malo iz uobičajenog death metal programa ove firme, svojim black-death stilom, jelte, ali svakako se radi o kvalitetnoj, disciplinovanoj ploči koju vredi čuti. Úlfúð su prilično melodični i njihova muzika u sebi ima dosta melanholije, ali death metal komponenta ovog paketa uvek drži materijal sa prave strane linije dostojanstvenog i ne dopušta mu da se strmekne u ponor patetike. Simpatično:
https://darkdescentrecords.bandcamp.com/album/of-existential-distortion
Black death je u ponudi i na trećem albumu teksaških Venereal Baptism, nazvanom Reap the Reviled, ali ovde nema trunke melanholije ili tih nekih suptilnih emocija. Venereal Baptism, sada u kvartet postavi kidaju jako i moćno, smenjujući brze i još brže delove, ne smarajući sa nekakvim moš-delovima ili „atmosferom“. Ovo je zao, opak metal koji uspeva da ne bude monoton i pored insistiranja na visokom tempu i non-stop agresiji pa mu veoma vredi posvetiti malo ljubavi:
https://music-ascensionrecords.bandcamp.com/album/reap-the-reviled
Japanski Kruelty ima drugi album, Untopia, i ovo je nekomplikpovan, gruverski death metal negde između OSDM-a i hardcorea, vrlo siguran u to što radi i bez potrebe da se ikome pravda. Kruelty na ovom albumu bez mnogo filozofije iskidaju sedam opakih komada čukanja i gruva, uspevajući da zvuče old school a da ne imitiraju ni jedan partikularni bend, nudeći mnogo prostora za igru i zabavu. Vrlo lepo:
https://kruelty666.bandcamp.com/album/untopia
Ročesterski progresivci Contrarian su na sasvim suprotnoj strani spektra sa svojim petim albumom, Sage of Shekhinah. Naime, oni BAŠ vole da komplikuju. No, Contratiran su bend čije komplikacije uvek imaju smislenu dimenziju, nikada nisu puko muzičarsko poigravanje sa tehnikom ili teorijom pa je i ovaj album vrlo prijatan za uho već i na ime lepog miksa podešenog da omogući da se čuju svi ti kompleksni a komplementarni slojevi kompozicija. Contrarian su u odličnoj formi koju pandemija nije unazadila i ovo je izuzetno prijemčiv, ukusan album:
https://contrarianmetal.bandcamp.com/album/sage-of-shekhinah
Drugo izdanje Dark Descent records za ovu nedelju je EP Derangded dansko-turske postave Hyperdontia. Meni su i njihova prethodna izdanja prijala pa tako i ove četiri pesme lepo dođu da čovek pročisti uši. Naprosto, Hyperdontia voze vrlo strejtforvard, vrlo žanrovski jasan death metal koji zna šta su mu jake strane i na nih se oslanja. Naravno, ovde su uticaji Suffocation VEOMA izraženi ali, mislim, kome bi TO moglo da smeta? Hyperdontia su tehnički kvalitetni ali uvek imaju na prvom mestu kvalitet pesme i u ovom materijalu se uživa iz sve snage:
https://darkdescentrecords.bandcamp.com/album/deranged
I na kraju smo sa heavy metalom i kros-žanrovskim materijalom. I, evo, jesu li Norvežani ARV post-metal ili posthardcore postava? Pošto, jelte, tvrde i jedno i drugo? Šta god da su, EP Varmint ima tri lepe pesme sa malo vrištanja i malo meditacije, sve odlično odsvirano i producirano pa bez straha poslušajte. Verovatno će vam se dopasti.
https://arvband.bandcamp.com/album/varmint-ep
Kanađani Odinfist sviraju baš pravi heavy metal sa epskim temama i pominjanjem metala kako u nazivu albuma Remade in Steel tako i u tekstovima pesama (prva stvar se zove Riffmaster, druga Metalmancer itd.). Sve je to slatko ali i ostavlja utisak malo previše nerdovskog truda da se obradi tema umesto da tema bude nekako prirodnije upisana u muziku. No muzika nije loša – ovo je jednostavan ali prijemčiv heavy metal sa puno soliranja, rifova i napadačkog ritma, jeftinom ali baš zato simpatičnom produkcijom i mada Odinfist treba još da sazreva – mada im je ovo šest album – meni je to sve dopadljivo.
https://odinfist.bandcamp.com/album/remade-in-steel
Nemački Wardress su svoj drugi album nazvali Metal ’til the End, a što je u skladu sa činjenicom da je bend kratko radio polovinom osamdesetih a onda se ponovo aktivirao pre pet godina i evo, pošteno, u znoju lica svog proizvodi metal. Wardress su žestoki i brzi, negde na razmeđi NWOBHM i speed metal pristupa, sa klasičnim heavy rifovima i melodičnim temama, vokalnim harmonijama, ali sa visokim tempom. Tematski album se bavi metalom, motorima, zmijskim poljupcima i u sve uspeva da uglavi i obradu Ozzyjeve Mr. Crowley. Generalno vrlo zabavna heavy metal ploča za heavy metal publiku:
Debi album, grčkih epskih power metalaca Triumpher, nazvan Storming the Walls mi je onako. Konceptualno, ovo je vrlo okej, sa obilnim količinama cheesy tema i teatralno osmišljenim pesmama, ali mi je u finalnoj egzekuciji valjda falilo samo malo više energje. No, ja sam svakako budala, pa ako volite heavy metal kakav bi izvodila ekipa iz Gospodara prestenova da je imala pristup struji i pojačalima, poslušajte, ima ovde epike i svačega:
https://triumpher.bandcamp.com/album/storming-the-walls
Night Demon su kalifornijski heavy metal trio sa nekim članovima koji su svirlai u Cirith Ungol, Jaguar itd. Dakle, pedigre obećava a i treći album, Outsider jer sasvim korektan. Ovo je malo „komercijalniji“ heavy zvuk – bend uostalom objavljuje za Century Media – ali ima na ploči vrlo solidna količina propisnog rokanja i rolanja pa ako volite ’80s zvuk koji je imao ambicije da se čuje i na Top 40 listama, Night Demon su apsolutno za vas:
https://nightdemon.bandcamp.com/album/outsider
Kanađani The Astral Prophets još nemaju album ali novi EP, Anywhere But Here, koji govori o napuštanju Zemlje i otiskivanju u svemir je vredan pažnje. Bend lepo kombinuje komunikativniji heavy metal sa malo stoner rok elemenata i oslanja se na pevačicu Staci za upečatljivost. Meni sve to vrlo zdravo zvuči a i blago stonerizovana obrada Zeppelinove Immigrant Song mi je prijala:
https://theastralprophets.bandcamp.com/album/anywhere-but-here-ep
Ardent Nova iz Finiksa sebe nazivaju melodeath/ thrash bendom i, dobro, čujem šta hoće da kažu. Debi album, Ardent Nova je u suštini heavy metal album sa malo tvrđom produkcijom i promuklim death metal vokalom i ako vas loži melodičan, himničan heavy metal sa takvim pevanjem, Ardent Nova više nego isporučuju. Ima ovde baš dosta ajmo ruke gore momenata i generalno je pitko i prijemčivo:
https://ardentnova.bandcamp.com/album/ardent-nova
Blind Oath iz Tulse zvuče solidno i organski na istoimenom debi albumu. Ovo je tradicionalni heavy metal sa malo hard rock mirisa i jedina stvar koja se tu ne uklapa baš najkorektnije je dosta sirov, nemelodičan vokal. No, nije da u metal muzici takvih vokala manjka pa Blind Oath zavređuju pažnju na ime lepih gitarskih melodija, prirodne produkcije i srčane svirke.
https://blindoath.bandcamp.com/album/blind-oath
Die Like Gentlemen iz Portlanda su me oduševili svojim petim albumom, Hard Truths. Ova ekipa u principu svira dosta heavy, nisko naštimovan metal na tragu sludge formula ali sa dosta progresivnih elemenata pa ovaj album zvuči naprosto kao moćan, težak rok koji ne namerava da se zaogrće u hermetične velove već nastupa komunikativno i neposredno, bez obzira na dosta napredne ideje u samim pesmama. Vrlo dobro, vrlo intrigantno, vrlo prijemčivo:
https://dielikegentlemen.bandcamp.com/album/hard-truths
A Poljaci Entropia na svom albumu Total pokazuju prilično raskošno interesovanje za spajanje različitih muzičkih elemenata i žanrovskih uticaj au jednu skladnu celinu. Ovo je, recimo, post-metal, ali sa elementima progresive, pa i krautroka, album sklopljen od dugačkih pesama koje imaju i eksperimentalnu ambiciju. Neće to baš svakome biti po meri, Entropia nikud ne žuri i svoje pesme razvija postepeno i metodično, ali meni je bilo zanimljivo:
https://agoniarecords.bandcamp.com/album/total
Malo instrumentalnog progresivnog heavy groovea, možda? Ima! Duo Jaodae iz Toronta nudi tri lepe pesme na svom EP-ju Chimaera i pored mišićave, znojave svirke pokazuje da ima osećaja i za atmosferu. Sjajno:
https://jaodae.bandcamp.com/album/chimaera-ep
Drugo izdanje rimskih Heavy psych Sounds Records za ovu nedelju i album nedelje je živi album kalifornijskih The Lords Of Altamont. Ovi ljudi su snimili trinaest pesama u Utrehtu i To Hell With Tomorrow The Lords Are Now (Live in Utrecht) prikazuje kalifornijsku ekipu u nikada jačoj kondiciji. Njihova kombinacije ’60s i ’70s garaže i psihodelije ovde je uhvaćena u idealnoj formi sa zvukom koji je bogat i kvalitetan a ipak ima malo žive sirovosti, a pesme su naprosto fantastične. Bez ikakve sumnje ovde ćete čuti najbolji rokenrol koji danas planeta ima da ponudi:
Cveće zla i naopakog 