Film: The Accountant

Pogledao sam The Accountant i sad mi je zapravo drago da ga nisam gledao u bioskopu jer ovo vizuelno nije preterano atraktivan film i zapravo je direct to DVD produkcija maskirana u star vehicle. Ovim ne želim reći da mi je krivo što sam ga gledao, jer nije, ali The Accountant ima previše podzapleta za jednostavni centralni zaplet koji ima, premalo akcije, previše flešbekova i pozadinske priče i na kraju razrešenja koja se oslanjaju na verbalne infodampove.

No, opet, ima tu šta da se voli, John Bernthal oživljava ansambl, pogotovo jer Affleck mora sve vreme da izigrava Aspija i zapravo sam se ponadao nekom sociopolitičkom komentaru do kraja filma, ali to je izostalo. Ono što ostaje je interesantna ideja autizam-kao-supermoć, doduše već prilično izraubovana, ali sada u jednom high stakes okruženju, te par džonvikovskih akcionih scena koje su dobre. Anna Kendrick neiskorišćena, služi samo kao erotska motivacija, Cynthia Addai-Robinson služi samo da pogura zaplet i ima višak backgrounda koji joj i dalje ne daje personaliti, itd. Mislim, ja sad ređam zamerke, ali dopao mi se centralni lik i njegov svetonazor i žao mi je što se zapravo film više ne bavi njim. Umesto toga, film ide u previše nepotrebnih podzapleta, gomila detalje koji mu odmažu i ne uspeva da se fokusira na bitne stvari. Mislim, čak i naslov je pogrešan, jer ovo što glavni junak radi nije računovodstvo nego klasična revizija/ forenzička analiza finansijskog poslovanja ili, kako bi to lepo na srpskom rekli – odit. To je kao da ste film nazvali „Plaćeni ubica“ a onda kroz čitavu priču pratite detektiva koji pokušava da uhapsi plaćenog ubicu.

Što se tiče pitanja da li je ovo Batman flick in disguise, stvari su zapravo značajno komplikovanije jer je ovo film koji prikazuje šta bi bilo da Batman nije izgubio roditelje u crime alleyju već da su se razveli, otac sinove udario na surovi dril iz besa jer je control freak, pa se zbog toga jedan izmetnuo u Betmena, a drugi u Panišera, mada ovde Panišer ubija za pare a Betmen iz ubeđenja. Onda se Betmen primi na malu iz Tvajlajta a J. Jonah Jameson iz Spajdermena je tu da moralno relativizuje sve što Betmen radi jer ubijanje i pranje love je okej ako taj koji to radi povremeno prosledi neki tip koji vodi do hapšenja drugih ljudi koji ubijaju i peru lovu. Na kraju je tu, srećom, vanzemaljac u liku Dicka Solomona da se ukaže kako je ipak najgore kada se finansijska dokumentacija šteluje tako da imate dobar IPO kad izađete na berzu jer ćete time pomoći ljudima bez udova da ponovo hodaju, pa se, nakon što se ovaj zločin pravično kazni metkom u glavu sve može vratiti u uhodane tokove. Ko god da je pisao ovaj scenario – dakle Bill Dubuque – je imao vrlo složeno detinjstvo čitajući stripove, Twilight i gledajući 3rd Rock from the Sun. Ipak, kako Betmen u ovom filmu u svom pokretnom betkejvu pored zlatnih poluga i evara (koji su u američkom filmu sinonim za prljav novac) ima i prvi broj Action Comics u mint conditionu, koji je pre dve godine otišao za 3,2 miliona dolara na ibej aukciji, barem znamo da je Ben Aflek ovde radio reviziju i za neke surove gikove koji su istovremeno i kriminalci jer nisu mogli da ga plate novcem već robom – dakle jedino objašnjenje je da je istina da su ruski hakeri namestili rezultate američkih izbora. Fak!