Strip: Lepe naslovnice: Firestorm the Nuclear Man

Za ovo jutro bismo skočili do DC-ja. Firestorm je lik koji je objektivno B-kategorija, klasičan grejač klupe koga ubacuju u igru kad nema niko bolji, a što je meni uvek bila nepravda. Ne samo da su njegovo poreklo i priča zanimljivi, ne samo da su mu moći u principu jako impresivne (nuklearne, jelte), nego mu je i vizuelni dizajn koga je osmislio Al Milgrom veoma atraktivan. Gerry Conway, stari Spajdermenov hendler,  je od njega napravio street-level heroja, što nije možda intuitivno rešenje ali meni se dopada, kao i kod Nove preko u Marvelu, ta kombinacija izuzetnih moći, i jedne sasvim humanističke lične priče o superheroju sa ranjivostima i sumnjama. Evo nekoliko naslovnica iz drugog serijala započetog 1982. godine (prvi, iz sedamdesetih, je bio otkazan posle svega nekoliko brojeva) a koji je izgurao skoro do kraja decenije. Sve naslovnice radio Pat Broderick a tuširao Dick Giordano. Mislim, pa pogledajte taj genijalni dizajn!

A evo dalje i nekoliko naslovica iz malo kasnije faze istog serijala kada je crtež preuzeo filipinski majstor borilačkih veština Rafael Kayanan:

Novi serijal je rađen od 2004. godine, sa novim likom u glavnoj ulozi i tu naslovne nisu bile tako atraktivne, pa sam jedva probrao nekoliko:

Brian Steelfreze:

DC nije kreditovao autore naslovnica unutra pa sam morao da pretražim wiki da bih video da je ovo radio Pete Woods:

Pop Mhan:

Matt Haley:

Strip: Drage naslovne strane: Jackson „Butch“ Guice, Dick Giordano, Carmine Infantino

Vraćamo se malo Doktoru Strejndžu. Ovo je iz trećeg serijala, koji je počeo krajem osamdesetih (kasnije, u devedesetima, pisao ga je jedno vreme i Warren Ellis), a ovo je naslovna petog broja iz 1989. godine, koju je radio tadašnji crtač, Jackson Guice. Naravno, motiv naslovne je očigledno muškošovinistički wish fulfillment, a što je u skladu i sa crtežom u samom stripu (unutra je Strejndž crtan kao krupan, mišićav, alfa muškarac) ali kompozicija i osvetljenje su mi odlični:

Evo, dalje nečeg iz 1980. godine. Dick Giordano se taman vratio u DC i počeo svoje urednikovanje ali imao je vremena i da radi naslovne strane, pa i cele epizode tu i tamo. Legija Superheroja je u to vreme bila pod Lenom Weinom i ova naslovna strana je, mislim, sjajan primer kako je taj strip nastojao da naslovnicom praktično da ne samo osnovu zapleta epizode (skoro sve naslovnice iz tog perioda su bile rađene kao scene iz samog stripa) već i atmosferu i dinamiku koje nas unutra čekaju:

Pa onda da se bacimo još više u prošlost sa ovom naslovnicom Detective Comics broj 330 iz 1964. godine. Ovo je bio period kad je superherojski strip već počeo ozbiljno da se menja, srebrno doba je dobilo šut u dupe revolucionarnim radom Stana Leeja i Marvela pa je i DC reagovao i u ovoj epizodi, jelte, Betmen, sudeći po naslovnoj strani postaje prognanik, omražen od strane celog Gotama i svojih najbližih saradnika (naravno, posle saznajemo da je to bila samo forma specijalnog rata kroz korišćenje posebne droge od strane lica koja su kršila zakon a danas bismo ih nazvali teroristima…). Enivej, naslovna je sjajna, vrlo evokativna, a radio ju je legendarni Carmine Infantino. DC poslednjih godina objavljuje zaista neprocenjivo vredne kolekcije radova nekih ključnih autora u prilično luksuznim edicijama i mnogo mi je drago da danas možete da kupite Infantinove ili Aparove Betmene i divite se klasičnom crtežu u printovima dobrog kvaliteta:

I povratak u osamdesete, ponovo sa Jacksonom Guiceom, ovog puta 1987. godina i DC, naslovna strana novog Flash serijala koji je bio značajan jer je dolazio nakon Crisis on Infinite Earths u kome je dotadašnji Flash, Barry Allen, junački položio život za otadžbinu multiverzum i sa novim serijalom uveden je Wally West kao novi Flash. To je bila prilično riskantna odluka za ono vreme i Guiceova naslovna strana je očigledno imala zadatak da komunicira optimizam, energiju, brzinu i herojski senzibilitet koje će novi serijal doneti. Nepotrebno reći, Guice je više nego isporučio: