Pročitani stripovi: Grant Morrison’s 18 Days

U malom odmaku od Imagea, bacio sam se na čitanje serijala Grant Morrison’s 18 Days koji izdaje Graphic India, nova indijska firma sa nekim starim imenima. Razume se, jedan od osnivača (i jedan od kreatora ovog stripa) je Gotham Chopra, sin Deepaka Chopre, a koji je sam u prvoj deceniji dvadesetprvog veka bio jedna od kreativnih (i investitorskih) sila koje su se trudile da, uz pomoć kapitala i ekspertize Richarda Bransona, dovedu indijski strip na zapadnu scenu. Nije to bio sasvim strejt-nacionalistički projekat već interesantna i povremeno kreativno uspešna kombinacija autora sa zapada i iz Indije i mada je Virgin Comics na kraju stavio katanac na bravu, Gotham Chopra je posle slične stvari nastavio da radi kroz Liquid Comics, a Graphic India je, čini se najnovija inkarnacija ove ideje. U svakom slučaju, GI je za sada firma fokusirana samo na 18 Days i videćemo kuda će sve to da ode kasnije. Sudeći po dosadašnjim projektima, Chopre imaju dobru volju i investiraju u zaista dobre autore ali možda im fali marketinške sile da na kraju te stripove zaista izguraju na mesto na kome bi želeli da budu…

Elem, kako god da se okrene, Grant Morrison je Grant Morrison i iako ja sa mnogim njegovim stripovima ne uspevam da se lepo složim (pisao sam ekstenzivno o tome da su to ponekad naprosto eseji pod tankom krinkom eskapističke grafičke proze), sa dobrim delom njegovih stripova imam odnos potpunog obožavanja i kod kuće mi se police pošteno ugibaju od različitih njegovih superherojskih i nesuperherojskih radova. Pritom, čovek i dalje ima veoma funkcionalnu kreativnu žlezdu pa je u poslednjih par godina uradio izvrsnog Supermena u svom Action Comics ranu, pa interesantan Multiversity, te veoma dobar naučnofantastično-fantazmagorijski The Annihilator. Njegova verzija Mahabharate? Naravno da je to nešto što bih želeo da čitam.

Ovaj projekat je zapravo dugo vremena u inkubaciji. Ima pet godina otkada je izašao originalni Grant Morrison’s 18 Days hardkaver za Dynamite a koji je, kao „illustrated scriptbook“  bio više stejtment of intent nego priča sama po sebi. Ova knjiga je napunjena sjajnim koncept artom i scenarijom za priču ali sama priča se dugo vremena onda nije pojavljivala. No, prošle godine je Graphic India ovo reizdala u pripremi  za realizaciju ideje i sada Grant Morrison’s 18 Days izlazi kao normalan serijal u sveskama, sledeći smernice iznesene u scriptbooku.

I, svakako, ako je i jedna priča u istoriji čovečanstva prikladna za serijalizovanu naraciju u estetici koja pozajmljuje od mač-i-magija fantastike, naučne fantastike i superherojštine, onda je to Mahabharata. Morrison je uradio opsežnu pripremu za pretakanje ovog mita u uzbudljiv strip ispunjen dramom, akcijom, začudnošću, tragedijom i povremeno humorom i u velike mu se uspehe mora računati kako je jedan mit sa ogromnim brojem likova, socijalnih i verskih koncepata, pričica, vinjeta i tangenti koje odvlače narativ svaka na svoju stranu, uspeo da nekako smesti u koherentan narativ koji glupavog i neukog zapadnjaka poput mene ne odbija ni masom informacija koje treba savladati ni stranošću koncepata koji se ovde provlače. Imajući u vidu da je Morrison poznat, ney, ozloglašen po tome da voli da piše za ljude koji lome mozak oko napisanog, proučavaju gradivo i sekundarnu literaturu pa onda proizvode sajtove sa anotacijama za njegove radove, fakat da je ovde odoleo prirodnoj tendenciji predloška da iznedri baš ovakav narativ i potrudio se da pripovedanje bude čisto, jasno i lako za praćenje je velika stvar.

Pogotovo što ovo u dobroj meri uopšte ne piše Morrison. U ozbiljnom kolaborativnom naporu između Škotske i Indije, ovo ne samo da su stripovi crtani od strane indijskih crtača već je i narativ iscepkan na epizode od kojih mnoge nije pisao Morrison već Gotham Chopra, Sharad Devarajan, Samit Basu i još neki autori. Ali to se i dalo naslutiti: u strip-biznisu je praktično pravilo da kada već samo ime stripa nosi ime autora, taj autor najčešće ne radi direktno na tom stripu  :lol: Tako da činjenica da je Morison sa svojih deset prstiju napisao otprilike 40% do sada objavljenog materijala zapravo znači mnogo.

Elem, sama radnja se na Mahabharatu oslanja dovoljno verno da se ispoštuju osnovni motivi ali dovoljno slobodno da se mogu uneti elementi naučnofantastičnog i superherojskog i da se to ne sudara jedno s drugim na neki neprijatan način. Težište je ovde svakako na likovima i njihovim odnosima, na komplikovanom porodičnom sukobu koji se odvija u sumrak jednog kosmičkog/ istorijskog doba i u osvit novog, na promenu u sistemu verovanja među ljudima i tome kako se percipiraju i tretiraju (stari) bogovi. Pošto su dobar deo ovoga radili sami Indusi, i pored Morrisonovog stručnog pakovanja narativa u za zapad probavljiv format, taj je narativ i dalje bliži indijskom senzibilitetu nego što je, recimo, bio (meni vrlo drag) Gospodar Svetlosti Rogera Zelaznyja, jedna notabilna interpretacija Hindu mitologije kroz naučnofantastičnu prizmu. Drugim rečima, motiv porodičnog sukoba mi se čini tipičnije indijski, sa svim komplikovanim motivacijama likova za svoje postupke i tome odnosnm emocijama, od onog na šta je zapadna publika navikla kroz Game of Thrones paradigmu i to ovom stripu daje potrebnu svežinu. Takođe, sam ton je, bez obzira na to što se radi o interpretaciji jednog od najstarijih čovečanstvu poznatih mitova, prilično vedar a jezik jednostavan. Ovo ne umanjuje ozbiljne drame koje se ovde odvijaju niti težinu posledica koje postupci likova proizvode, ali im ne dopušta da strip odvuku u zamku puke refleksije na već ispričane i poznate priče, što je uvek opasnost kod ovakvih projekata.

Dobro, pomaže svakako i to što ja ne znam baš mnogo o Mahabharati.

Ali kako god, ovo je jedna velika priča koju priča mnogo glasova i često je krajnje brbljiva. Čitave sveske su posvećene flešbekovima i anegdotama iz mladosti likova koji nam se u datom trenutku ne čine toliko bitnim, dok se glavni narativ odvija praktično u svega nekoliko sati provedenih na bojištu i mada bi mi u nekim drugim okolnostima ovo možda smetalo, ovde je generalni kvalitet napisanog na povisokom nivou i nema se utisak da se igde ide na puko popunjavanje prostora. Sve tu, za sada ima svoje mesto, no videćemo kako će se serijal dalje razvijati.

Crtača za sada ima tri ali glavni od njih je Jeevan J. Kang kojeg pamtimo još iz Spider-Man India i nekih Virgin projekata pod Choprinom dirigentskom palicom. Ovo mu je za sada najbolji rad od svega što sam ja video i njegov čisti, jasni stil sa dobro upotrebljenim stilizacijama, ali bez naglašenog karikiranja diktira i rad ostale dvojice crtača pa serijal do sada ima ujednačen ton. Sama kombinacija tradicionalne Hindu estetike i nekakvog retrofuturističkog dizajna je interesantna a pošto je ovo strip prepun bogova, demona, legendarnih superratnika i dobar deo se odvija na bojištu na kojem ratuju vojske bukvalno sastavljene od miliona vojnika, treba istaći da u svemu tome pripovedanje ostaje kristalno jasno i efikasno. Strip kome vredi posvetiti malo pažnje.