Toplotna smrt hardvera i moždana smrt softvera

Danas je dobar dan da čovek bude besan na proizvođače konzola. Oh, naravno, u pitanju su bezdušne multinacionalne korporacije čiji je osnovni posao sticanje profita i uvećanje tržišnog udela (često po cenu profita, kao što nas uči činjenica da i Sony i Microsoft i dalje gube novac na svakoj prodatoj konzoli) a sve to u toj nekoj gorkoironično nazvanoj „industriji zabave“ (mislim, objektivno, da li možete na brzinu da se setite ciničnijeg termina koga hiljade ljudi svakodnevno koriste u sasvim neciničnom kontekstu?), no, ima dana kada prisećanje ove činjenice naprosto padne na čovekova prsa teže nego nekim drugim danima. (Uzgred, kunem se svim čitateljkama da sam za potrebe ilustrovanja ovog teksta u google image search ukucao „prelepi frajeri“ i da nisam dobio ni jedan jedini rezultat. Zato: Julia Ann!!!)

Podsmešljivci će reći da sam samo narogušen zbog toga što se moj Xbox 360 ponovo sapleo i preminuo, RROD-ujući mi prkosno u lice baš kada je intro za Mini Ninjas prošao, ali uveravam vas da nije to u pitanju. Ne samo to.

Ali da se osvrnem i na ovu činjenicu.

Svoj Xbox 360 kupio sam sa punom svešću o dobro dokumentovanim hardverskim problemima i visokom procentu kvarova koji su pratili rane modele ove konzole. Sačekao sam dve godine od lansiranja da bih kupio kasniji model uljuljkujući se u pomisao da će ovo na neki način da mi garantuje kvalitetniji hardver i manju sklonost kvarenju.

Mrka kapa, sinovi. Doduše, budimo pošteni, moj Xbox 360 je do prvog RROD-a potrajao čitavih šesnaest meseci, što je kad se sve sabere i oduzme duže nego većina modela iz vremena lansiranja koji nisu dočekali ni prvu godišnjicu u domovima svojih vlasnika.

Naravno samo je moj problem što imam flešovanu konzolu i time štedim puno para na igrama koje ne bih kupio ali volim da isprobam i što mi zbog ovoga Microsoft ne priznaje trogodišnju garanciju za potrebe koje je firma odvojila milijardu dolara i zamenjuje ljudima RROD-ovane mašine bez pitanja. Microsoft je jurio kao lud da mašinu izbaci na tržište pre konkurencije i uspeo da pretekne Sony za čitavih godinu dana ali, kako je sa više strana dokumentovano, po cenu generalno lošijeg kvaliteta hardvera i najvećeg procenta kvarova u istoriji konzola, a možda i consumer electronicsa uopšte.

Mislim, evo malo statistike: Gamasutra u ovom članku prenosi istraživanje Game Informera koje je urađeno na uzoru od 5000 ljudi i daje cifru od vrtoglavih 54.2 odsto. Ponovimo ovo polako: više od polovine svih Xbox 360 konzola su do sada pretrpele kvar koji ih je učinio potpuno nefunkcionalnim. Ako ovo ekstrapoliramo na globalni plan: za manje od četiri godine, preko petnaest miliona Xbox 360 konzola je umrlo u domovima svojih vlasnika, pretvoreno u hrpu silikona i metala koje se čak ni Microsoft nije potrudio da posle kao nešto popravlja već je samo ljudima poslao nove.

Ironija je zastrašujuća kad pomislite da je glavni uzrok RROD problema izgaranje lema kojim su za ploču pričvršćeni procesor i grafički akcelerator a koji uglavnom izgori zato što 1) se konzola preterano greje jer je mnogo jakih potrošača nagurano na malo prostora i jer 2) se u lemu ne koristi olovo, iz ekoloških razloga. Pomislite samo na planinu otpada koju je nema sumnje Microsoft sagradio od petnaest miliona konzola koje su mrtve stigle na njihovu adresu da biste shvatile kako je ekologija jedna interesantna ali u krajnjoj analizi izgleda ne sasvim egzaktna nauka.

Avaj, stvari stoje kako stoje pa ću i ja dati pare za novu Microsoftovu konzolu jer ih imam. Umesto da nahranim neku gladnu izbegličku porodicu ili platim nekom Romčetu školovanje, ja ću ponovo nahraniti pohlepnu korporacijsku mašineriju pokazujući da nikakvo školovanje – formalno ili životno – ne pomaže da glup čovek postane pametan.

Za ljude koji misle da se istina, pa čak ni mišljenje ne mogu izraziti prostim rečima, evo grafikona koga sam ukrao sa Gamespy (odavde) i koji pokazuje koliko je zapravo Microsoftov nemoral ogroman čak i kad se uporedi sa nemoralom tako hronično nemoralnih kompanija kao što su Nintendo i Sony.

Vidite to? Tužno u svemu je što je Microfot prištedeo na hardveru (na kome i inače gube novac) samo da bi onda uložio zastrašujuću količinu sredstava u tehničku podršku čiji je posao u osnovi samo da vam zamene pokvarenu konzolu novom. Ovaj način vođenja posla je siledžijski i odvratan.

Kad samo pomislimo da su u protekloj generaciji njihovi veliki konkurenti, Sony bili oni koje su optuživali za loš kvalitet hardvera. I to s punim pravom. Pa, mislim, Shinji Mikami lično je svojevremeno rekao da je prošao kroz pet pokojnih primeraka Playstation 2 pre nego što je seo i odlučio da Resident Evil 4 napravi za Gamecube. Sony je zasluženo zaradio reputaciju proizvođača prilično problematične tehnologije i barem su se u ovoj generaciji pokazali kao manje loši od konkurencije. Naravno, sa omalenim i veselim Wiijem se ne mogu takmičiti, ali u poređenju sa Microsoftom imaju znatno bolju hardversku bazu. I kod njih je veliki deo kvarova posledica pregrevanja (mada se najveći procenat kvarova kod Playstation 3, o ironije, odnosi na Blu Ray drajv – hipotetički najveću komparativnu prednost ove konzole), ali sa Playstation 3 makar imate osećaj da razumnim rukovanjem možete da sprečite ili odgodite neizbežnu toplotnu smrt hardvera do ulaska u sledeću hardversku generaciju. Kod Xbox 360ice  od ovoga nema ništa – moja mašina stoji na savršeno provetrenom mestu, u klimatizovanoj prostoriji, redovno je čistim od prašine i nikada se ne igram duže od 4-5 sati bez prestanka. I ona ipak umira sa zamornom preciznošću…

No, da ne ispadne da Sony hvalim dok Microsoft kudim, evo druge strane današnje medalje. Softver. Kod Microsofta bar vidite da se radi o pohlepi. Napravićemo niskokvalitetan hardver ali ćemo ljude osvojiti velikodušnim garantnim rokom i kvalitetnom tehničkom podrškom (tj. zamenom) i to će na kraju da nam napuni džepove. OK. Ružna simbolika, ali nekako prirodna, poznata.

Međutim, kod Sonyja u najnovijoj epizodi iz serije neobjašnjivih poteza, utisak je da se naprosto radi o ludilu.

Kako su javili svi bitniji igrački sajtovi (a evo, recimo linka za IGN), Sonyjev najnoviji apdejt za Playstation 3 firmware, apdejt po imenu 3.0 je uspeo u barem dve stvari:

  • Da ne donese korisniku ništa korisno
  • Da tom istom korisniku onemogući igranje nekih bitnih, ekskluzivno Playstation 3 igara.

Dopustimo ovim rečima da na trenutak u tišini zapljuskuju iznenađene polovine naših mozgova.

Zaista, koliko ošljarski treba da Sonyjevi softverski inženjeri rade pa da apdejt za firmware poremeti igranje igara poput Uncharted ili Killzone 2 (dva među najvoljenijim Sonyjevim ekskluzivnim naslovima) do te mere da se konzola zamrzne tokom njihovog igranja??? Prosto da čovek pomisli da je Microsoft potplatio ljude u srcu Sonyjeve imperije da sabotiraju stvari…

Ono što boli je to da je Sony ovaj apdejt 3.0 najavljivao sve udarajući u talambase kako je ovo poslednji veliki apdejt za ovu godinu, kako on donosi mnoge bitne stvari za korisnika… Da stavimo na stranu to da barem meni – mada dopuštam da sam možda samo ekstra džangrizavi matorac – izuzetno ide na jaja to što Sony ne dopušta da uopšte odemo onlajn pre nego što daunloudujemo njihove debilne apdejte, čak i ako samo hoćemo da igramo neku staru igru. Šta su uopšte te velike promene koje je firmware 3.0 doneo? Evo ih:

a)      Novi logo na spleš skrinu. Zapravo, stari logo. Spajdermen font je mrtav, živeo klasični Sony font!!! Zapravo… koga briga??

b)      Novi dizajn liste prijatelja koji, koliko se da utvrditi uzgrednim pregledom Internet foruma, mrzi barem 80% korisnika

c)      „What’s new“ kanal koji je najobičnija korporacijski blagoslovena adware platforma što korisnicima bučno saopštava šta novo mogu da kupe u Sonijevoj onlajn radnji, za slučaj da od jutros nisu još posezali za kreditnom krarticom. U načelu, ovo nije loša stvar jer vam pomaže da ostanete u toku… Naravno, mi iz manje impresivnih zemalja možemo da kupimo samo poruku „There is no PSN store for your country“. Ma, šta da kupimo, ovo obaveštenje nam Sony daje potpuno besplatno!!!

Jesam li samo ja osuđen na praćenje ovakvih vesti simfonijom lupanja šakom po sopstvenom čelu?? Gore smo pomenuli simboliku koja ide uz Microsoftovu trećinu-opljačkati-trećinu-silovati-trećinu-pobiti filozofiju, ali Sonyjeva simbolika je, ako je ikako moguće još grđa. Sony, iako sigurno predano radi na tome da otkloni greške u svom „poslednjem velikom firmware apdejtu za ovu godinu“ nam je gromoglasno – a istovremeno bez reči – saopštio da je njihov prioritet da nam ako je ikako moguće prodaju što više igara – pošto na hardveru ionako gube pare – ali da zapravo nije važno da li ćemo te igre na posletku zapravo moći i da igramo. Na konzoli. Parčetu hardvera nominalno naravljenom da nam njemu radite baš to – igrate igre.

Strpite se. Stisnite zube. Dok Sonyjevi softverski inženjeri predano rade na tome da vam obezbede nastavak programa, barem imate priliku da se zabavljate ovim novim, lepim reklamama. Na kraju krajeva, mislite da Microsoft nikad nije napravio ovakvo sranje? Voleo bih da imam vašu nevinost, neiskvarenost i mladalačku figuru.

P.S. Da predupredim dva komentara za koje mi je već jasno da će biti ponuđeni:

1) Nintendo nije bio mnogo bolji u vreme kada je držao oko 90% tržišta početkom devedesetih.

Nije bio mnogo bolji. Ipak, Nintendove konzole stare dvadeset godina i dan-danas rade. Miscrosoftove konzole stare po šest meseci umiru. Plus, naravno, Nintendo nije mogao da pucne prstima negde u Japanu i da vas spreči da se igrate čak tamo u Srbiji. Sony to, avaj može.

2) Današnje konzole nude mnogo više igraču nego one od pre dve decenije. Ne samo HD grafiku i 7.1 zvuk, bežične kontrolere i headsetove, već i besprekorno onlajn igranje, kupovinu direktno iz konzole, socijalne mreže i multimedijalni sadržaj. Šta se koji moj sad žalimo oko nekih… sporednih stvari?

Dok ovo zvuči donekle razumno, meni je teško da branim kompanije koje nam nude novo oduzimajući nam ono staro, koje bi moralo da se podrazumeva, ne samo u svetu konzola nego u svetu bilo koje trgovine. Ako konzole pored svih tih uzbudljivih sadržaja ne nude bazičnu funkcionalnost, dakle, osnovnu sigurnost da ću sledeći put kada upalim konzolu moći da igram igru koju sam skupo platio, a ne nude, onda smo svi mi na bilo koji način vezani za ovu industriju i dalje u velikom problemu.