Ring Ring 2010 – četvrto veče

Stigosmo i do četvrte večeri, posle svega u prilično dobrom raspoloženju. Doduše, neki su se svojski potrudili da nam ga pokvare… Neki od tih nekih bili su i na bini Kulturnog centra Rex.

Nećemo mračiti bezveze, već po zasluzi. Gledajući nastup istočno-zapadnog komboa Xu Fengxia/ Lucas Niggli u glavi mi se premetala moja stara teorija zašto zapadni improvizatori neobično vole da sviraju sa istočnjačkim muzičarima. Što su ti istočnjački muzičari bliži nekakvom tradicionalnom izrazu – to bolje. Naime, ide ta teorija, zapadni improvizatori bez obzira na to što svesno biraju da sviraju izvan tradicije i što se svesno odriču idioma, kapiraju da je istočnjački idiom nešto drugo i da tu ima neke imanentne duhovnosti i štajaznam, lepote koju zapadni idiomi nemaju. Tako onda računaju da je improvizacija uz istočnog muzičara koji svira u tom nekom duhovnom a harmonski i ritmički najčešće primitivnom (ili čistom ako više volite) idiomu prava stvar jer njihovu svirku – za koju računaju da se može uklopiti uz bilo šta jer je nevezana za tradiciju i formu – automatski čini duhovnijom i vrednijom a bez potrebe da se smaraju sa nekakvim taktovima i harmonijama koje bi ih čekale na zapadu. Naravno, greše a bez obzira na (ne)tačnost moje teorije, Lucas Niggli je večeras obilato pokazivao zašto i kako greše.

Xu Fengxia je Kineskinja koja već izvesno vreme živi u Njemačkoj i veliko je pitanje kakav je njen stvarni odnos prema tradicionalnoj kineskoj muzici. Kad uzmete da je neke od muzičkih komada večeras počinjala dramatičnim recitacijama na nemačkom jasno vam je da tu ima malo kabaretskog odmaka i samoironičnog šmeka. No, osnova njene muzike je ubedljivo kineska, od teatralnosti pekinške opere pa sve do narodnjačkih pesama odsviranih na gusengu i sanksianu.

Problemi nastaju kada postane jasno da Niggli uprkos ogromnom trudu koga ulaže niti razume njenu muziku niti ume da se u nju uklopi. Kada od dvoje improvizatora jedan insistira da svira samo svoju muziku, onaj drugi je neminovno u problemu, a kako Fengxia očigledno nije standardni improv najamnik koji će se rado dobacivati šačicama nota i zvukova sa bilo kime ko stoji s druge strane bine – samo da bi stavila koji krvavi dinar u džep – i rezultati njihove saradnje nisu baš najsvetliji. Fengxia svira svoje ritmove i svoje harmonije i da je svirala sama, to bi bilo ne samo sasvim dovoljno za publiku već i daleko upečatljivije. Ekspresivnost njene muzike dolazi kroz harmonsku jednostavnost, mnogo ponavljanja i suptilne promene u pevanju i kineski narodnjaci povremeno umeju da zazvuče kao najfiniji bluz u njenoj interpretaciji.

No, Niggli je ovde u užasnom problemu koga pokušava da reši hiperaktivnim sviranjem i popunjavanjem svakog milimetra kompozicija svojim zvukom. Ja sam intuitivno sumnjičav prema improv bubnjarima sa duplom bas pedalom jer im to najčešće omogućava mnogo zvuka sa malo truda i lenjost u slušanju i sviranju (verovali ili ne, najčešće sam mnenja da je manje u improvu – više) a Niggli pritom u svakom poštenom čoveku izaziva neprijateljstvo time što ima nešto dužu kosu koju tokom nastupa drži vezanu. Uvek sam se pitao zašto ljudi uopšte puštaju kosu ako ni tokom jebenog koncerta neće da je odvežu.

„Saradnja“ Fengxie i Nigglija je dakle zvučala kao sukob istoka i zapada u kome istok gleda svoja posla i radi nešto solidno lepo, a zapad insistira da on to kapira, može da dopuni, ume bolje. Niggli ne ume da se uklopi uz dugačke, horizontalno postavljene kompozicije koje Fengxia provlači, ne menjajući tonalitet i tempo, jer je njen izraz baziran na određenim idiomima koji opet imaju određena značenja u svom kontekstu. Kod zapadnih improv muzičara idiom se pojavljuje samo kao kratka referenca na postojeće muzike i ne sme da ima značenje da ne bi muzičara zaveo i odvukao od čistote neidiomatske svirke. Ergo, sve je zvučalo kao da Fengxia radi svoj posao kako zna i ume (a zna) (i ume) dok Niggli letucka oko nje zajebavajući se na svaku temu koju ona izbaci, neprikladnim i često neprikladno glasnim rešenjima.

U tišim delovima, kada bi Niggli samo pratio partnerku svedenijim ritmovima sve je zvučalo bolje (mada bi još bolje bilo bez njega), no njegovo insistiranje na promenama, ritmički, dinamičkim itd., stalno je bilo u sukobu sa postepenim i daleko suptilnijim razvojem Fengxiinog sviranja.

Plus, da se ne lažemo, njena teatralnost je bila u oštroj suprotnosti sa njegovim glumatanjem i upinjanjem da deluje kao da radi nešto zajebano opasno i napredno. I kad smo već kod toga, sve te silne činelice koje je nakačio oko sebe, ta zvona, zvečke, čegrtaljke i ostale sitne udaraljke, ma mislim, boli me kurac šta si sve kupio u fensi švajcarskim radnjama sa muzičkom opremom, prekini da namećeš svoj izdrkani bučni freetime muzici koja zahteva nešto daleko odmerenije. I to kažem ja koji a) obožavam freetime bubnjanje i b) obožavam buku, duplu bas pedalu i c.e.o. f.a.z.o.n. Ali sve ima svoje vreme i mesto.

A vreme i mesto da se čuje malo pravovernog free jazza bilo je baš večeras tokom drugog nastupa. The Rempis Percussion Quartet je, vele, okupljen tokom jedne čikaške žurke a kuriozitet je da smo sve njegove članove već gledali na Ring Ringu i pratećim programima u protekle dve godine, ali nikada u okviru istog orkestra.

Dave Rempis je prošle godine sa Michaelom Zerangom produvao salu Rexa moćnim free jazzom. Iste godine bubnjar Frank Rosaly je bio jedini interesantan deo nastupa sastava Fast Citizen. Godinu pre toga drugi bubnjar, Tim Daisy je ubijao svirajući duo sa Kenom Vandermarkom a kontrabasistu Ingebrigta Hakera Flatena smo gledali u Ring Ring + programu sa matičnim bendom The Thing.

U neku ruku, dakle, unapred smo znali šta da čekamo (dobro, slušali smo i album), no to ne znači da Rempis i ekipa nisu pružili jedan od najubitačnijih koncerata koje je Beograd čuo ove godine (ili bilo koje druge godine, kad smo već kod toga). Već sam početak, od nula do sto za pola sekunde, sa kontrabasom proteranim kroz pojačalo kako ubrzava puls, bubnjarima koji poleću vertikalno ka tavanici i Rempisovim prozivačkim alt saksofonom bio je dovoljan da shvatimo da večeras nema mnogo mesta kontemplaciji o tome šta je free jazz i kako ga prepoznati.

Rempisov free jazz je prepoznatljiv, jasan, te jasno omeđen tradicijom koju on sjajno razume i (doduše vrlo sporo) nadograđuje. Posle koncerta sam Džoniju rekao da se nadam da će i mene i Rempisa Alah da poživi tako da mogu da čujem šta će da svira za petnaestak godina jer je trenutno on saksofonista koji onaj ekspresivni, snažni free jazz svira savršeno ali se vidi da ima još puno prostora da razvija sopstveni glas u njemu.

No, na stranu moja opsednutost time da se u ovoj muzici mora inovirati, ovo je bio nastup skoro savršen u svojoj ubedljivosti. Iako se Haker Flaten sa mesta na kome sam ja sedeo čuo samo kao potmula tutnjava, to je bilo dovoljno da nosi pesme napred. Daisy i Rosaly su, dakako, ubitačna dvoglava mašina. Daisy je silovitiji, teži, sa više jakih udaraca i čestim preuzimanjem inicijative. Rosaly je lepršaviji, mekši, više zainteresovan za sitne zvukove koji se migolje između tonova Rempisovih duvaljki, ali istovremeno on užasno proživljava muziku koju svira. Dok Daisy ceo nastup provodi sa izrazom na licu kao da je pojeo prezačinjenu pljeskavicu i svoje bubnjeve i prateći asortiman udaraljki leši od batina, Rosaly je poeta zatvorenih očiju koji svira i prstima, laktovima, čak i stopalima. Njihova međuigra je potpuno opojna i na momente toliko glasna da jedva ima mesta za druge.

Ipak, te druge iz pozadine gura Flaten a predvodi Rempis koji ne dopušta da iko zaboravi koliko je saksofon zapravo nalik ljudskom glasu. Naravno, njegova svirka je melodična onoliko koliko je potrebno, sa mnogo ponavljanja fraza i lepim varijacijama, ali uletanja u piskave visoke registre i distorzirane pasaže su uvek iza ugla. U sporijim delovima, pogotovo na alt saksofonu, Rempis ume da odradi i sasvim pristojnu baladu (koju doduše ostatak benda po dužnosti minira apstraktnim sviranjem bez ritma i stvarne pratnje) i tada se može čuti kako nežan i kontrolisan njegov ton zna da bude. No, energična svirka, razrada klasičnih fraza na tenor saksofonu i uzletanje iznad prirodnog tonaliteta ovog instrumenta su ono što najjače ostaje u sećanju.

Posle dve dugačke kompozicije koje su se kretale od bučnog do urnebesnog, kao poslednji komad odrađena je jedna nežnija, kraća stvar, da bi na bis ceo kvartet dao sve od sebe zvučeći kao Napalm Death iz najboljih dana koji pokušava da projuri kroz celu istoriju džeza u pet minuta. Ko ovde nije čuo lepotu umotanu u decibele buke sigurno je sasvim gluv.

A evo i Džonijevih impresija.

Ring Ring Festival 2010: Najava!!!!!!!!

Ring Ring Festival

Broj 15

Međunarodni Festival Nove Muzike

Beograd

12.-16. Maj 2010.

 

Posle deceniju i po postojanja, stotina muzičara na njegovim binama i hiljada ljudi koji su učestvovali svojim čulima, emocijama, intelektima, glasovima i dlanovima, festival Ring Ring tek planira ulazak u svoje najbolje godine.

I ove godine odgovor na pitanje „šta je to nova muzika?“ neće biti lako dobijen, ali publika koja Ring Ring prati od polovine devedesetih zna da će put do odgovora biti vredan. Svako iznenađenje, svaka dilema i zapanjenost koje doživimo na Ring Ring festivalu deo su rešenja, nikada deo problema.

Ove godine možemo sa sigurnošću da kažemo da novu muziku čine ljudi. Neki od njih su novi ljudi, sa kojima se prvi put susrećemo, poput austrijske violinistkinje Mie Zabelke, što već godinama ispituje nove teritorije koje se mogu otkriti sviranjem violine. Osnivač klang.haus centra „za zvuk i interdisciplinarnu umetnost“, Zabelka je i sama organizator wein.klang festivala koji se događa čak četiri puta godišnje, a u svojim improvizacijama i istraživanjima nastupala je sa muzičarima kao što su Lukas Ligeti, John Zorn, Dalek ili Lydia Lunch. Na Ring Ring dolazi sa svojim novoosnovanim triom, u kome bubnjeve svira niko drugi do dobro nam poznati dragi gost prethodnih Ring Ring inkarnacija, češki perkusionist Pavel Fajt.

 

Branko Džinović, šabački harmonikaš koji je svojim sviranjem pokorio Austriju, trijumfovao sa dvadeset godina na svetskom kupu u Londonu i u svom repertoaru ima kompozicije nekih od najvažnijih savremenih kompozitora prikazaće se beogradskoj publici kroz nastup u kome će se između ostalih čuti muzika Johna Zorna i Toshia Hosokawe, a društvo će mu praviti najtransgresivniji učesnik  prošlogodišnjeg Ring Ringa, Beograđanin Lukatoyboy.

Od ljudi koje još nismo videli tu je i kineska pevačica i multiinstrumentalistkinja Xu Fengxia u duetu sa iskusnim švajcarskim perkusionistom Lucasom Nigglijem, čiji će nastup u čeonom sudaru spojiti tradicionalnu kinesku muziku, mongolsko grleno pevanje, jazz i slobodnu improvizaciju sa zvučnom poezijom, pa ko bude umeo da prepriča – nek priča. Klasični holandski anarho-pank bend The Ex je kroz svoju karijeru promenio mnogo muzičkih identiteta, sarađujući sa muzičarima kao što su Tom Cora, Han Bennink, Sonic Youth, Instant Composers Pool ili Hamid Drake, simajući albume sa Steveom Albinijem i radeći na filmu. Prvi put su u Beogradu, trideset i jednu godinu posle osnivanja.

 

A pre trideset i dve godine osnovan je korzikanski vokalni sastav A Filetta. Takođe po prvi put pred beogradskom publikom prikazaće svoju interpretaciju tradicionalnog višeglasnog pevanja ali i svoju strast ka inoviranju i osvežavanju te tradicije.

Ostale muzičare koji će nastupiti ove godine već poznajemo. Ali to njihovu muziku ne čini ništa manje novom. Razbarušena češka violinistkinja Iva Bitova je pre nekoliko godina do usijanja dovela publiku na festivalu svojom vrelom muzikom i ciganskom magijom. Ni ovog puta ne znamo šta od nje da očekujemo, osim vatre. Martin Küchen je pre tri godine sa svojim sastavom Exploding Customer pobrao ovacije za vrući jazz iz ledene skandinavije, a sada se vraća sa svojim sekstetom Angles koji svira „bagalu muziku za fiestu i kontemplaciju. Jazz i uopšte ne jazz!!“.

Tony Buck je prošle godine sa svojim matičnim sastavom The Necks zamrznuo vreli vazduh u festivalskoj dvorani, a ove godine dolazi sa sastavom [projekt] TRANSMIT u kome je lider. Smrzavanja će možda biti i ovog puta iako [projekt] TRANSMIT zvuči rokerskije i žešće od The Necks, bacajući nervozne gitare preko hipnotičke ritam sekcije.

Dave Rempis je prošle godine imao jedan od najžešćih nastupa na festivalu svirajući svoj tenor saksofon kao demon koga progoni poludeli bubanj Michaela Zeranga. Ove godine će morati da juri još brže jer će ga goniti dva bubnjara. The Rempis Percussion Quartet u svom sastavu ima kontrabasistu Ingebrigta Hakera Flatena, dobro nam poznatog sa furioznog nastupa norveških The Thing u okviru Ring Ring Plus programa pre dve godine, ali i bubnjara Tima Daisyja koji je iste godine Ring Ring publiku raspametio paklenim free jazzom u duetu sa saksofonistom Kenom Vandermarkom. Kvartet dopunjava Frank Rosaly čiji se mekši, više impresionistički stil sviranja savršeno uklapa sa Daisyjevom nadljudskom rafalnom paljbom.

 

Konačno, Ring Ring festival ima posebnu čast da po prvi put Beogradu predstavi solistički nastup kultnog tuvanskog tradicionalnog sastava Huun Huur Tu. Njihov član Kaygal-Ool Khovalyg opčinio je publiku 2000. godine nastupajući na festivalu uz Volkov Trio, da bi zatim ceo sastav nekoliko godina kasnije delio binu Centra Sava sa Moscow Art Triom i bugarskim horom Angelite. No, nezemaljska čistota tuvanske tradicionalne muzike, grlenog pevanja i starinskih instrumenata po prvi put će biti predstavljena bez dodatnih začina i aditiva. Pripremite se za koncert decenije.

A ko preživi sve to, u produžetku redovnog programa festivala, osamnaestog Maja čeka ga verovatno najbolji muzički program koji u Srbiji uopšte postoji. Svetlana Spajić je pre četiri godine sama na festivalskoj bini izvela pregršt tradicionalnih pesama i bez napora prošetala prepunu dvoranu od smeha do suza, pokazujući zašto je najvažniji izvođač tradicionalne muzike u ovoj zemlji. Za ovu godinu okupila je još tri pevačice (od kojih jedna usput svira i kaval, jedna zna karate a jedna je sa Svetlanom pre deset godina objavila kultni album Živa Voda kao polovina dueta Drina) i Pjevačka Družina Svetlane Spajić će zatvoriti festival onako kako dolikuje: bučno, moćno, glasno i emotivno.

 

Festival se ove godine posebno zahvaljuje na pomoći Opštini Stari grad, Sekretarijatu za Kulturu Grada Beograda, te Pro Helvetia-i, ambasadama Holandije i Svedske, a narocito  Francuskom kulturnom centru i banci Societe General.

Evo i konačnog kalendara nastupa:

12/5, KC Rex, cena karte 600 dinara

Branko Džinović feat. Lukatoyboy (Srb)

Iva Bittova (Cz)

13/5, KC Rex, cena karte 600 dinara

Angles (Swe/N)

The Ex (Nl)

14/5, KC Rex, cena karte 500 dinara

Mia Zabelka Trio (A/Cz/D)

[project] Transmit (Aus/Nl)

15/5, KC Rex, cena karte 500 dinara

Xu Fengxia/Lucas Niggli (China/CH)

Rempis Percussion Quartet (USA/N)

16/5, Kolarac, cena karte 1000 dinara

Huun Huur Tu (Tuva)

A Filetta (F)

18/5, KC Rex, cena karte 250 dinara

Pjevačka družina Svetlane Spajić (Srb)

12-15/5, KC Rex

Blind Tape Quartets

Blind Tape Quartets je projekat u kome mogu učestvovati posetioci festivala:

Uputstvo za snimanje Blind Tape Quartet-a

 

Četvorokanalni snimač biće spreman za tebe i 10 minuta tvog sviranja. Biće postavljen mikrofon i linijski ulaz. Nećeš znati ko je i šta pre tebe odsvirao, niti ko će svirati posle tebe. Dan posle snimanja, kaseta sa snimcima od prethodnog dana biće u prodaji u ograničenom tiražu.

 

•           ponesi svoj instrument

•           zamisli da sviraš u kvartetu, ali ne možeš čuti druge dok sviraš svoju deonicu

•           razmišljaj o svojoj dinamici kao nečemu što je deo kvarteta

•           Tišina može biti tvoj posebni prijatelj u ovoj prilici. Ne moraju svi u svakom trenutku svirati/pričati/pevati – ali rizik je samo tvoj

•           ako si muzičar koji koristi elektroniku, ograniči svoj izlaz na jedan instrument – možda nećeš biti jedini muzičar u kvartetu koji koristi elektroniku

 

Kontakt i prijave: blindtapes@gmail.com

Karte su u prodaji od 27. Aprila. Cena kompleta je 2500 dinara i uz njega se na poklon dobija i ulaznica za nastup Pjevačke družine Svetlane Spajić.

 

http://www.ringring.rs                                        ringringpromotions@gmail.com                        

Vidimo se na festivalu!!!