Ring Ring Festival 2010: Treće Veče

Prvo malo EPP-a:

Ako vas zanima koji je to najbolji zombi strip našeg vremena, a ne zove se The Walking Dead, obavezno pročitajte moju najnoviju UPPS kolumnu. Otvoriće vam se oči, a možda i drugi organi.

Drugo, za moje oficijelne utiske sa prve dve večeri ovogodišnjeg Ring Ring festivala, blagoizvolećete da odete do Džezina. Biću ljubazan da vam ponudim linkove:

Prvo veče

Drugo veče

Za treće veče se gazda Džoni pobrinuo sam i njegov prikaz je ovde, a evo kako sam sve to ja video (i čuo):

Pošto su prve dve večeri bile tako dobre kako sam napisao, bilo je jasno da treće veče mora doneti blagi pad kvaliteta, atmosfere, posećenosti, interesovanja i svega ostalog. Pala je malo i temperatura a uz zbilja nešto niži broj posetilaca u Rexu i uslovi u sali su postali sasvim podnošljivi (za razliku od, recimo nastupa Ive Bittove koga sam dočekao oznojen poput kakvog silovatelja van kondicije). Dušica se i dalje vajkala na ljude koji puše u prostorijama gde to nije dopušteno (ovog puta bila je u pitanju ekipa Radio Beograda), ali je makar kombinacija klima uređaja i umerenije posete učinila vazduh u dvorani prihvatljivim za disanje.

Od trija austrijske violinistkinje Mie Zabelke nisam bogznašta očekivao. Dekonstrukcija violine, obilna ispomoć elektronskih efekata i tako to, nije to loše u teoriji, ali nisam video kako bi se u to uklapao Pavel Fajt, bubnjar koji je pre par godina podigao Rex na noge svojim orkestrom Gathering of Drumers. Ne da sam bio u pravu nego je ovaj nastup bio jedan od najgorih u istoriji festivala.

Zabelka i kontrabasista/ bas gitarista Johannes Frisch su započeli nastup sami, proizvodeći mnogo buke svojim gudalima. Zabelkina električna violina i Frischov amplifikovani kontrabas su uz pomoć kavernozne akustike sale i štedro upotrebljenih prostornih efekata kreirali u vazduhu jednu ružnu, amorfnu masu odjeka, distorzija i isprepletanih talasa. Nije tu bilo baš mnogo elegancije, ali ružnoća zna da bude fascinantna i ovaj nastup je imao potencijala sve dok im se na bini koji minut docnije nije pridružio Fajt.

Nisam siguran da sam ovog čoveka ikada video manje raspoloženog za sviranje i jaz između njega i ostalih dvoje muzičara je tokom nastupa ozbiljno ugrožavao svrhovitost svirke. Ne da su Zabelka i Frisch uzleteli u neke specijalne visine nadahnuća. Njihova istraživanja naprednih tehnika sviranja dobrano su staromodna i odavno stavljena ad akta od strane nekih drugih muzičara, a njihovo sviranje u gestovima i praćenje ovih gestova čitavim telom delovalo bi ubedljivije da su im ideje iole svežije. Ovako, napor da se od razuđenih temelja kompozicija stigne do veličanstvene zajedničke građevine, ili barem do unisonog vriska nije dao preterano slatke plodove. Telesnost sviranja Zabelke i Frischa delovala je čak i pomalo usiljeno s obzirom na idejnu monotoniju koja je dopirala iz razglasa. Ni mikrofon i mnogo dileja na glasu i violini nisu pomogli da ovo zazvuči kao išta više od nekakvog psihodeličnog rok benda sa početka sedamdesetih koji pravi tek prve korake na slobodnoj teritoriji kraut roka i mračnije progresive.

Avaj, Fajt je sve još dobrano pojeftinio svojim krutim, nenadahnutim sviranjem. Inače sjajan kada ima ispred sebe plan program i, idealno, četvoročetvrtinski ritam koji može da varira, Fajt je skoro neupotrebljiv u improvizaciji ma koje vrste. Ne samo da mu je bilo izuzetno teško da se smisleno uključi i u najbolje momente koje su mu drugo dvoje muzičara dobacivali (čak i kada je sa bubnjeva prešao na asortiman kuhinjskog posuđa) već je i nervoznim insistiranjem na stalnim promenama i isforsiranim uletanjima u krešenda pre vremena kvario i ono malo satanskog gruva koji je klizio sa izmučenih žica instrumenata. Rekao bih da je barem ostalim dvoma muzičarima bilo zabavno dok su svirali, ali ovo je jedan od najmanje uspelih nastupa na ovom festivalu ikada i još jedno podsećanje na to da improvizovana muzika sa sobom nosi ogromnu količinu rizika.

Posle Zabelke i ekipe [project] Transmit je imao relativno lagan zadatak da oduševi još uvek solidno popunjenu salu. Tony Buck je prošle godine sa svojim matičnim bendom The Necks pružio apsolutno subliman nastup, no Transmit je drugačija priča, Umesto svedenog jazza ovde je na meniju atmosferični, svedeni rok ne predaleko od onoga što su u devedesetim godinama znali da rade kojekakvi čikaški i drugi sastavi… Tony Buck i grupa Nemaca u misiji spasavanja rok muzike od same sebe, pa da li je to moglo na dobro izađe?

Ako pitate Lukutoyboyja, ne. Već mi je tri dana unapred mračio objašnjavajući da je Transmitov album na Staubgoldu nepojmljivo loš, da se, kada je skinuo mp3jku pitao nije li to riperska grupa priredila lenjoj piratskoj publici nekakvu neslanu šalu itd. Meni preslušane pesme sa majspejsa nisu bile baš tako užasne, ali Transmit je tamo delovao pomalo uspavljujuće i nisam bio siguran šta da očekujem.

No, početak nastupa je bio više nego dovoljan da one najdublje strahove razvrgne. Buck i Brendan Dougherty su seli svaki za po jedan bubanj i osuli sa bine tešku, nemilosrdnu paljbu, za sekundu razvejavajući iluziju da ćemo gledati umiven, tih, sanjiv nastup. Posle nekoliko minuta ovakvog mitraljiranja, Buck je Doughertyju prepustio bubnjarske zadatke, opasao gitaru i krenuo sa svojom verzijom ekstatične rok muzike.

„Ništa gore od matorog džez bubnjara koji bi da bude rok gitarista“ mudrovao sam ja citirajući jednu od dokazanih životnih istina. „To je takoreći kao drugi pubertet“. Moj prijatelj Mićun se složio, primetivši kako će Buck verovatno na kraju završiti kao striper. Ipak, stvari uopšte nisu stojale tako rđavo. [project] Transmit nije preterano originalno preduzeće, ali njihova kombinacija kompulzivnog ponavljanja i strogo kontrolisane slobode je dovoljno potentna da zadrži pažnju i prouzrokuje odobravajuće klimanje glavom (i, ne, ne liči na Tortoise kakve sam upamtio…).

Nema tu mnogo filozofije, niti ičega što pre njih već nisu uradili razni Canovi, Velvet Undergroundi i drugi utemeljivači rok muzike ponavljanja i ekstaze i [project] Transmit ni slučajno nema jednaku revolucionarnu snagu kao navedeni umetnici, no za slušanje i kontemplaciju ovo je više nego pristojno. Solidno bučno, sa basistom Jamesom Welburnom koji je uz Doughertyja servirao stameni groove, prikladno i za mehanički, iznurujući ples, Transmitovo pričanje priče zasnovano je na mnogo ponavljanja i pažljivom građenju malih aleja slobode u bulevaru gruva (ili tako nešto). Klavijaturistkinja Magda Mayas se držala prilično povučeno – ili pored ostale trojice siledžija nije mogla da dođe do izražaja – farbajući muziku umesnim harmonijama, a Buck je za sebe rezervisao ulogu vodećeg glasa i bukača.

Njegova gitarska tehnika meni, primitivcu, jako prija. Buck zna vrlo malo ali to malo koristi baš kako treba. Svedenost njegove tehnike je prednost jer ga sprečava da upada u fraziranje i ukrašavanje koji bi prirodno došli nabiflanijem muzičaru, pa je tako njegovo grubo fraziranje i puštanje gitare da svira sama više nego pokoravanje njene volje svojoj dobro selo uz čvrstu ritmičku podlogu. Ne želim ovime da stvorim utisak da je Buck nekakav naturščik koji šestožičani instrument vidi prvi put u životu, ali je njegova tehnička jednostavnost u sadejstvu sa namerom da se bavi raspoloženjima i bojama više nego rifovima i frazama na kraju dala dobru muziku.

Malo manje mi je prijalo kada je pevao jer to naprosto nije zvučalo suviše uverljivo a muzici nije dodalo ama baš ništa značajno, no nekoliko sedanja za bubnjeve u toku svirke je dovelo do dobrodošlih energetskih uzleta. Do kraja nastupa publika se uredno osipala dok nije ostalo samo nekoliko desetina najizdržljivijih ali oni su makar dobili sasvim prijatan koncert svedene a moćne gitarske psihodelije.

Ring Ring Festival 2010: Najava!!!!!!!!

Ring Ring Festival

Broj 15

Međunarodni Festival Nove Muzike

Beograd

12.-16. Maj 2010.

 

Posle deceniju i po postojanja, stotina muzičara na njegovim binama i hiljada ljudi koji su učestvovali svojim čulima, emocijama, intelektima, glasovima i dlanovima, festival Ring Ring tek planira ulazak u svoje najbolje godine.

I ove godine odgovor na pitanje „šta je to nova muzika?“ neće biti lako dobijen, ali publika koja Ring Ring prati od polovine devedesetih zna da će put do odgovora biti vredan. Svako iznenađenje, svaka dilema i zapanjenost koje doživimo na Ring Ring festivalu deo su rešenja, nikada deo problema.

Ove godine možemo sa sigurnošću da kažemo da novu muziku čine ljudi. Neki od njih su novi ljudi, sa kojima se prvi put susrećemo, poput austrijske violinistkinje Mie Zabelke, što već godinama ispituje nove teritorije koje se mogu otkriti sviranjem violine. Osnivač klang.haus centra „za zvuk i interdisciplinarnu umetnost“, Zabelka je i sama organizator wein.klang festivala koji se događa čak četiri puta godišnje, a u svojim improvizacijama i istraživanjima nastupala je sa muzičarima kao što su Lukas Ligeti, John Zorn, Dalek ili Lydia Lunch. Na Ring Ring dolazi sa svojim novoosnovanim triom, u kome bubnjeve svira niko drugi do dobro nam poznati dragi gost prethodnih Ring Ring inkarnacija, češki perkusionist Pavel Fajt.

 

Branko Džinović, šabački harmonikaš koji je svojim sviranjem pokorio Austriju, trijumfovao sa dvadeset godina na svetskom kupu u Londonu i u svom repertoaru ima kompozicije nekih od najvažnijih savremenih kompozitora prikazaće se beogradskoj publici kroz nastup u kome će se između ostalih čuti muzika Johna Zorna i Toshia Hosokawe, a društvo će mu praviti najtransgresivniji učesnik  prošlogodišnjeg Ring Ringa, Beograđanin Lukatoyboy.

Od ljudi koje još nismo videli tu je i kineska pevačica i multiinstrumentalistkinja Xu Fengxia u duetu sa iskusnim švajcarskim perkusionistom Lucasom Nigglijem, čiji će nastup u čeonom sudaru spojiti tradicionalnu kinesku muziku, mongolsko grleno pevanje, jazz i slobodnu improvizaciju sa zvučnom poezijom, pa ko bude umeo da prepriča – nek priča. Klasični holandski anarho-pank bend The Ex je kroz svoju karijeru promenio mnogo muzičkih identiteta, sarađujući sa muzičarima kao što su Tom Cora, Han Bennink, Sonic Youth, Instant Composers Pool ili Hamid Drake, simajući albume sa Steveom Albinijem i radeći na filmu. Prvi put su u Beogradu, trideset i jednu godinu posle osnivanja.

 

A pre trideset i dve godine osnovan je korzikanski vokalni sastav A Filetta. Takođe po prvi put pred beogradskom publikom prikazaće svoju interpretaciju tradicionalnog višeglasnog pevanja ali i svoju strast ka inoviranju i osvežavanju te tradicije.

Ostale muzičare koji će nastupiti ove godine već poznajemo. Ali to njihovu muziku ne čini ništa manje novom. Razbarušena češka violinistkinja Iva Bitova je pre nekoliko godina do usijanja dovela publiku na festivalu svojom vrelom muzikom i ciganskom magijom. Ni ovog puta ne znamo šta od nje da očekujemo, osim vatre. Martin Küchen je pre tri godine sa svojim sastavom Exploding Customer pobrao ovacije za vrući jazz iz ledene skandinavije, a sada se vraća sa svojim sekstetom Angles koji svira „bagalu muziku za fiestu i kontemplaciju. Jazz i uopšte ne jazz!!“.

Tony Buck je prošle godine sa svojim matičnim sastavom The Necks zamrznuo vreli vazduh u festivalskoj dvorani, a ove godine dolazi sa sastavom [projekt] TRANSMIT u kome je lider. Smrzavanja će možda biti i ovog puta iako [projekt] TRANSMIT zvuči rokerskije i žešće od The Necks, bacajući nervozne gitare preko hipnotičke ritam sekcije.

Dave Rempis je prošle godine imao jedan od najžešćih nastupa na festivalu svirajući svoj tenor saksofon kao demon koga progoni poludeli bubanj Michaela Zeranga. Ove godine će morati da juri još brže jer će ga goniti dva bubnjara. The Rempis Percussion Quartet u svom sastavu ima kontrabasistu Ingebrigta Hakera Flatena, dobro nam poznatog sa furioznog nastupa norveških The Thing u okviru Ring Ring Plus programa pre dve godine, ali i bubnjara Tima Daisyja koji je iste godine Ring Ring publiku raspametio paklenim free jazzom u duetu sa saksofonistom Kenom Vandermarkom. Kvartet dopunjava Frank Rosaly čiji se mekši, više impresionistički stil sviranja savršeno uklapa sa Daisyjevom nadljudskom rafalnom paljbom.

 

Konačno, Ring Ring festival ima posebnu čast da po prvi put Beogradu predstavi solistički nastup kultnog tuvanskog tradicionalnog sastava Huun Huur Tu. Njihov član Kaygal-Ool Khovalyg opčinio je publiku 2000. godine nastupajući na festivalu uz Volkov Trio, da bi zatim ceo sastav nekoliko godina kasnije delio binu Centra Sava sa Moscow Art Triom i bugarskim horom Angelite. No, nezemaljska čistota tuvanske tradicionalne muzike, grlenog pevanja i starinskih instrumenata po prvi put će biti predstavljena bez dodatnih začina i aditiva. Pripremite se za koncert decenije.

A ko preživi sve to, u produžetku redovnog programa festivala, osamnaestog Maja čeka ga verovatno najbolji muzički program koji u Srbiji uopšte postoji. Svetlana Spajić je pre četiri godine sama na festivalskoj bini izvela pregršt tradicionalnih pesama i bez napora prošetala prepunu dvoranu od smeha do suza, pokazujući zašto je najvažniji izvođač tradicionalne muzike u ovoj zemlji. Za ovu godinu okupila je još tri pevačice (od kojih jedna usput svira i kaval, jedna zna karate a jedna je sa Svetlanom pre deset godina objavila kultni album Živa Voda kao polovina dueta Drina) i Pjevačka Družina Svetlane Spajić će zatvoriti festival onako kako dolikuje: bučno, moćno, glasno i emotivno.

 

Festival se ove godine posebno zahvaljuje na pomoći Opštini Stari grad, Sekretarijatu za Kulturu Grada Beograda, te Pro Helvetia-i, ambasadama Holandije i Svedske, a narocito  Francuskom kulturnom centru i banci Societe General.

Evo i konačnog kalendara nastupa:

12/5, KC Rex, cena karte 600 dinara

Branko Džinović feat. Lukatoyboy (Srb)

Iva Bittova (Cz)

13/5, KC Rex, cena karte 600 dinara

Angles (Swe/N)

The Ex (Nl)

14/5, KC Rex, cena karte 500 dinara

Mia Zabelka Trio (A/Cz/D)

[project] Transmit (Aus/Nl)

15/5, KC Rex, cena karte 500 dinara

Xu Fengxia/Lucas Niggli (China/CH)

Rempis Percussion Quartet (USA/N)

16/5, Kolarac, cena karte 1000 dinara

Huun Huur Tu (Tuva)

A Filetta (F)

18/5, KC Rex, cena karte 250 dinara

Pjevačka družina Svetlane Spajić (Srb)

12-15/5, KC Rex

Blind Tape Quartets

Blind Tape Quartets je projekat u kome mogu učestvovati posetioci festivala:

Uputstvo za snimanje Blind Tape Quartet-a

 

Četvorokanalni snimač biće spreman za tebe i 10 minuta tvog sviranja. Biće postavljen mikrofon i linijski ulaz. Nećeš znati ko je i šta pre tebe odsvirao, niti ko će svirati posle tebe. Dan posle snimanja, kaseta sa snimcima od prethodnog dana biće u prodaji u ograničenom tiražu.

 

•           ponesi svoj instrument

•           zamisli da sviraš u kvartetu, ali ne možeš čuti druge dok sviraš svoju deonicu

•           razmišljaj o svojoj dinamici kao nečemu što je deo kvarteta

•           Tišina može biti tvoj posebni prijatelj u ovoj prilici. Ne moraju svi u svakom trenutku svirati/pričati/pevati – ali rizik je samo tvoj

•           ako si muzičar koji koristi elektroniku, ograniči svoj izlaz na jedan instrument – možda nećeš biti jedini muzičar u kvartetu koji koristi elektroniku

 

Kontakt i prijave: blindtapes@gmail.com

Karte su u prodaji od 27. Aprila. Cena kompleta je 2500 dinara i uz njega se na poklon dobija i ulaznica za nastup Pjevačke družine Svetlane Spajić.

 

http://www.ringring.rs                                        ringringpromotions@gmail.com                        

Vidimo se na festivalu!!!