Pročitani stripovi: Karmen

Pročitao sam Karmen, veoma lepo nacrtani i veoma lični rad španskog crtača i scenariste, ali pre svega  crtača po imenu Guillem March. Karmen je, koliko sam u stanju da kažem, Marchov prvi zaista samostalni rad gde je sve napisao i nacrtao sam (pri kolorisanju je imao pomoć od momka po imenu Tony Lopez). Ovo je strip nastajao tokom pet godina, dok je autor radio na drugim evropskim ali i američkim projektima, a objavljen je za belgijski Dupuis prošle godine u formi dva albuma. Za razliku od velike većine savremenih evropskih stripova koje čitam u Engleskim prevodima, Karmen je dobila i papirnu verziju u SAD, sa digitalnim objavljivanjem putem Europe Comics inicijative početkom godine u dva albuma, ali zatim i sa digitalnim ali i papirnim izdanjem za Image Comics koje je išlo u pet delova između Marta i Jula ove godine.

Evropski autori vrlo retko dobijaju ovakav tretman u Americi, no, March je jedan od onih retkih Evropljana koji imaju paralelne i uspešne karijere sa obe strane Atlantika. Ovaj autor je sa Majorke i tokom godina je, kako i njegova zvanična biografija kaže, postao ilustrator koji radi maltene sve, od mangi, preko evropskih do američkih stripova, od ilustracija za dečije knjige do erotike. U Evropi March objavljuje uglavnom za Dupuis, a notabilni radovi su mu Monika (sa belgijskom scenaristkinjom Thilde Barboni) – koji je dobio i američko izdanje u publikaciji Titan Comics – i The Dream (aka Jude) koji je pisao iskusni Belgijanac Jean Dufaux. U Americi, pak, March je poznat pre svega po radu za DC i tamo je ekstenzivno radio najpre na stripovima vezanim za Betmena (Batman, Batman and Robin, Talon, The Joker, Batman Eternal), ali i Harley Quinn, Catwoman, Gotham City Sirens… Marchov distinktni, upečatljivi (i, da, erotični) stil i efikasan, brz rad obezbedili su mu puno posla za ovog izdavača ali, vidimo, i tu retku čast da mu autorski serijal koji je po mnogim elementima tipično evropski strip, bude objavljen za Image Comics.

March je crtač starog kova; kako i sam za sebe kaže, on radi na tradicionalan način, olovkom, na papiru, voli i da sam koloriše svoje radove i u njima se zaista vidi jedan ličan pristup, jedna ne samo strast nego i autentična ljubav kako za medijum tako i za likove. U Karmen je ovo posebno vidljivo jer je, kako rekosmo, strip nastajao pola decenije i u pitanju je, jasno, jedna intimna, lična priča koja i pored svojih fantastičarskih elemenata, te filozofske dimenzije, vrlo očigledno zahvata duboko u stvarni život i iz njega grabi mnogo detalja koji je oživljavaju, čine autentičnijom i uokviruju pomenute filozofske sadržaje na jedan prijemčiv način.

Američka promocija Karmen, pošto pričamo o državi koja zaista nikako da se otrese svog puritanskog nasleđa, udarila je dosta jak akcenat na „erotski“ element ovog stripa. Karmen se tamo reklamira kao fantazijski i erotski rad, što, da budemo fer, nije sasvim bez vraga. Ne znam koji su tačno Marchovi uzori bili u vreme kada je odrastao, ali već čitajući stripove koje je radio za DC sam bio prilično siguran da je Milo Manara jedan od umetnika koji su formatirali njegova interesovanja i senzibilitet. Utoliko, i Karmen ima tu dimenziju začudnog i snolikog fantastičarskog sadržaja izmešanu sa erotičnim, čulnim ženama koje provode dobar deo narativa bez odeće ili sa vrlo malo odeće na sebi (a gde ih ova druga varijanta čini, jelte, još erotičnijim).

No, treba biti jasan, Karmen NIJE erotski strip, naprotiv, ovo je strip koji se decidno ne bavi seksom iako je jedna od njegovih centralnih tema upravo ljubav između muškarca i žene i to jedna jaka, PRAVA ljubav koja traje godinama i decenijama i buja čak i kada oni koji su zaljubljeni sebi ne priznaju da su zaljubljeni. Utoliko, u Karmen nema seksa jer su likovi ili isuviše mladi za njega ili, kada više nisu mladi, imaju socijalne barijere koje ih sprečavaju da ga, jelte, uprazne, a umesto toga ima priče o seksu, neverstvima i slično. Ovde nema čak ni masturbacije mada ima priče o njoj no, valjda je za Amerikance i to dovoljno da strip vide prevashodno kao erotski rad – uz, svakako, činjenicu da je protagonistkinja Catalina dobar deo stripa gola.

Pričam o ovome jer se Karmen zapravo bavi mnogo težom temom nego što njegova erotsko-fantastička reklama sugeriše i video sam američke prikaze prve epizode za Image koji su bili šokirani pa i neprijatno iznenađeni činjenicom da u njoj gledamo glavnu junakinju kako izvršava samoubistvo. Utoliko, da bi bilo jasno: Karmen je strip koji se prevashodno bavi istraživanjem zašto socijalno neuklopljene jedinke dižu ruku na sebe, kakve to neposredne efekte ima na njihovo okruženje i tome šta je bilo posle.

Posle? Šta uopšte može da se dešava nakon što protagonistkinja umre iskrvarivši u kupatilu stana na Majorci koji deli sa dosadnom cimerkom? Well, upravo tu na scenu stupa titularna Karmen. Pošto je ovo, rekosmo, i fantastička priča i ona se bavi ne baš zagrobnim životom ali formom postojanja neposredno i nekoliko sati nakon smrti. Karmen je neka vrsta futurističkog anđela, ali manje sakralnog bića a više birokrate koji radi za komplikovanu onostranu administraciju što upravlja transferom duša u taj, jelte, zagrobni život. Karmen sama kaže da nema raja niti pakla, sve njene koleginice-anđeli su karijerni birokrati koji „izveštaje“ o dušama preminulih pišu forme radi i šalju dalje, prema Bogu koji, očigledno nije preterano zainteresovan za detalje sve dok sistem radi, a samu Karmen od drugih razlikuje to da se ona autentično brine za preminule koji su joj dodeljeni i oko njih se izrazito trudi, pomažući im ne samo da tranzicija bude manje stresna već, u retkim slučajevima, da dođu do neke vrste pomirenja pa i iskupljenja za stvari koje su pogrešno radili za prošlog života.

March ovde pažljivo pleše na ivici brijača, trudeći se da nam ne da mnogo sistematičnih detalja o zagrobnom životu i Bogu jer bi to stripu oduzelo na snazi metafore koju formira kroz narativ, prekrivajući sve logorejičnom ličnošću same Karmen koja je neka vrsta nepoćudnog službenika što voli posao koji radi i smatra ga važnim ali prezire obezljuđeni sistem unutar kog se taj posao obavlja. Karmen će tako pokojnoj Katalini objasniti da „greh“ ne postoji i da su to izmislili sami ljudi, kao i da je utemeljen nekakav sistem reinkarnacije, ali ovo su samo detaljčići između frivolnih opservacija i sarkastičnih komentara i širu sliku čitalac nikada neće zaista dobiti.

A što nije ni potrebno jer se strip prevashodno bavi Catalinom i njenim odnosom sa Xiscom, njenim drugom iz detinjstva sa kojim do duboko u dvadesete godine ima neprekidni odnos prijateljstva ispod kog se krije ocean erotske žudnje. Catalina i Xisco su u neku ruku i nerazdvojni iako on stalno ima neke druge devojke a kojima je često i neveran, mada ne sa Catalinom. March se ovde trudi da iz jednog – za popularnu kulturu nestandardnog – odnosa dvoje ljudi izvuče romantičnu komponentu potrebnu za narativ ovog stripa a da izbegne da se sudari sa toksičnim motivima koji bi ovde mogli da budu obrađivani. Na kraju krajeva, pričamo o ženi koja je socijalno neuklopljena, moguće i sa nedijagnostikovanim mentalnim problemima – u najmanju ruku depresijom koja je na kraju i dovede do samoubistva – ali i muškarcu koji je zaista cool i simpatičan ali koji ne zna šta hoće i u tom procesu kvari život i sebi i sebi bliskima…

Karmen je, na kraju, prilično ljubak i romantičan narativ i March se ovde služi vrlo standardnim narativnim formatom u kome pokojna protagonistkinja reevaluira svoj dotadašnji (i, jelte, okončani) život iz zagrobne perspektive a uz pomoć anđela koji joj pruža kontekst vječnosti i autor je, kao i sama protagonistkinja, sasvim svestan da se radi o reciklaži nečega što publika već dobro zna iz literature, filmova, stripova drugih autora, pa se neki notabilni pop-artefakti ovde i otvoreno citiraju.

I pošto svi znaju kako se ovakve priče završavaju – i upravo takav kraj i dobijamo – pitanje je samo koliko je March spretan pripovedač da u poznat i predvidiv narativ udahne dovoljno svežine i živosti da nam njegovih stošezdeset i kusur strana budu prijatne.

Ne bude to loše, mada je Karmen i primer stripa koji bi izrazito profitirao od agresivnijeg uredničkog rada. Ovo je priča što je mogla da stane na tri puta manje stranica i da ne izgubi ništa od svojih poenti ili karakterizacija. March je, radeći kao kompletan autor, ovde sebi pustio na volju i vidi se koliko je uživao crtajući table na kojima se ništa značajno za priču ne dešava već samo gledamo Catalinu kako „oseća“ začudnost zagrobnog života u kome može da leti ako veruje da može da leti ili da prolazi kroz zidove ako u to veruje.

S druge strane, količina teksta koju strip nudi je povelika u scenama u kojima ima dijaloga i utisak je da March možda malo i previše „objašnjava“ stvari čitaocu iako su stvari često dovoljno jasne i bez teksta. Da ne budem preoštar, sama Karmen je simpatičan lik i njene replike su kul, pa mi je možda i bilo žao da je na kraju ona iskorišćena pre svega kao literarna alatka a ne kao punokrvan, trodimenzionalni lik kakav strip kao da pokušava da od nje napravi, ali se usput malo izgubi.

Generalno, tempo pripovedanja jeste malo neobičan, sa smenjivanjem stranica koje su natrpane tekstom i stranica na kojima nema nikakvog teksta i Karmen jeste mogao da bude čvršće i disciplinovanije pripovedan rad.

Ono gde nemam nikakve zamerke je Marchov crtež koji je ovde, kako rekoh, rađen sa mnogo ne samo strasti nego i ljubavi. Od panorama Majorke koje su fantastične i pune karaktera – tu dolazimo do te lične komponente stripa – preko karakterizacije same Cataline – jedne prilično obične devojke koja provodi strip gola i ne pretvara se u pin-ap – preko same Karmen i njenih koleginica koje su veličanstveno začudne i, pa, generalno veličanstvene, pa sve do interesantne organizacije tabli, uspelih dekompresija i smelih ali efikasnih osmišljavanja putanja čitaočevog pogleda preko stranica, March je ovo očigledno radio natenane, promišljeno i uz želju da ni jednu tablu ne pusti u štampu pre nego što njome bude zadovoljan u potpunosti. Rezultat je strip koji zaista tokom celog trajanja izgleda vrhunski vitalno i toplo sa brojnim briljantnim idejama u kompoziciji, koloru, lejautu.

Dakle, ne pričamo o potpuno savršenom radu, ali Karmen jeste strip koji nudi mnogo toga prijemčivog: ličan, iskren glas, zanimljivu temu i nepatetičnu romantiku, te izvrstan crtež. Mislim da ovo svakako vredi nešto truda pa, ako ste za, evo Imageovog izdanja na Comixologyju.