Nije teško ne biti potpuna svinja

Slavoj Žižek je pre par godina na svom predavanju u beogradskom Kulturnom centru sa karakteristično razdraganim cinizmom (ili blago cinično obojenom toplinom, ne sećam se najbolje) primetio kako je industrija humanosti jedna gadna podmetaljka modernog sveta. Činjenica da možete svoj deo problema da pretvorite u deo rešenja putem daljinskog upravljača samo nam, kazao je on, otupljuje čulo za razmišljanje o korenu problema.

Koren problema je, recimo, svet, i njegov način da uvek prati odredbe Marfijevog zakona i sve loše situacije uređuje tako da budu još gore, a ljudi koji čine svet tome mnogo doprinose. Umesto da rešavamo koren problema, ljude, društvo, politiku, ekonomiju, sebe, tvrdi Žižek, mi se utapamo u liniji najmanjeg otpora i participiramo u rešavanju posledica problema tako što plaćamo nekog drugog da bude human u naše ime. Novac je izmišljen da bi bio univerzalno znamenje vrednosti i novac je ono što najbrže cirkuliše čak i kad je vrednost koju treba označiti poštovanje tuđeg života.

S druge strane, a šta da uradimo? Šta da uradimo kada serija zemljotresa ubije državu kojoj ni do tada nije išlo, ostavi iza sebe oko pedeset hiljada mrtvih za jednu noć, sa potencijalom da ubije još stotine hiljada? Šta da uradimo kada stotine hiljada gladuju, pale leševe da bi sprečile zaraze, ostaju bez pijaće vode, transporta, goriva i higijenskih artikala? Šta da uradimo kada nema ničega što možemo da uradimo za ljude koji su nam niko i ništa ali čija je tragedija toliko prečišćena, toliko destilisana da svaki otkucaj na tastaturi koji učinim odlaže mogućnost pomoći barem jednom od tih ljudi za nekoliko sati? Dana? Nedelja?

 

Kataklizma koja je zadesila Haiti je toliko velika, toliko medijski hiperrealna da filozofiranje o postinformatičkom društvu i opscenosti potrošačke tehnologije koja se stavlja u službu humanitarnog rada deluje kao cinična akademska stilska vežba. Da, možda davanjem novca Crvenom krstu odabirate da ostanete deo problema, da podržite hladnu nehumanost tržišne ekonomije podražavanjem tople humanosti koja je simbolisana sekjuriti kodom vaše kreditne kartice. Ali šta drugo?

I, da, svestan sam da međunarodni Crveni krst nije poznat ni po efikasnosti ni po prodornosti – ta radim za njega poslednjih osam godina – ali baš zato sam svestan da u ovom trenutku nema nikog drugog na planeti ko stotinama hiljadama ljudi osuđenim na umiranje i propast može da pomogne svojom mrežom logistike, metodologije, iskustva i prakse. Naravno, naravno, postoje mnogi drugi ljudi koji u ovom trenutku pate na ovom svetu, za koje nisu organizovani seksepilni fandrejzeri i one-click kampanje. Ali ovde ih ima stotine hiljada, a vi zaista možete da im pomognete.

Ako ste ikada naručili knjigu, DVD ili igru preko Interneta. Ako ste ikada trgovali na eBayju, Amazonu ili Play-Asia. Ako ste ikada otvorili PayPal nalog, onda je ovo napor koji vam je već poznat. A on može nekom da donese hranu, higijenu, odeću, čistu vodu ili ćebe. Čak i Žižek bi, siguran sam, potvrdio da je to ipak vredno tolicnog napora:

Donacija Međunarodnom Crvenom krstu za pomoć Haitiju