U nedelji u kojoj je Srpska pravoslavna crkva (ili makar jedan njen iguman) predvodila proteste protiv nastupa poljskog blek metal benda koji propagira pravoslavlje, uz optužbe da je u pitanju, citiramo, „satanizam“, bezbedno je reći da nikada nije bilo bogougodnije biti metalac. I gluplje biti pop. Ovo je bila nedelja bez „velikih“ izdanja (sem ako ne računamo povratnički album Sadusa) ali opet, nakupilo se mnogo manjih a notabilnih ploča od kojih su neke mnogo dobre.
Prvo pa blek metal! Konektikatski Ritual Clearing zvuče napaljeno i žustro na debi albumu, Penitence. Bend se već pre nekoliko godina oglasio dobro primljenim eponimnim demo-snimkom i album je sada logična nadgradnja. Pričamo o sirovom, vrlo mračnom i agresivnom blek metalu koji svoje melodije jedva pušta da se čuju kroz abrazivnu izmaglicu gitara i uraganskih bubnjeva. Primalno, oštro, znojavo i odlično:
https://eternaldeath.bandcamp.com/album/penitence
Njemački Belialed su premelodični za moj ukus, ali debi album, Beyond Resigned im je nesumnjivo dobar. Ekipa voli da se slika u Bathory majicama i njihova muzika svakako ima old school komponentu jer su ovo na kraju krajeva jednostavni aranžmani, pesme koje forsiraju nežne, setne ambijente melodičnih gitara preko prostih ritmova, uz produkciju koja je pre svega okrenuta toj setnoj, melanholičnoj dimenziji muzike.
Rusi Хандра su loše raspoloženi i ubedljivi na svom novom EP-ju С особой Ненавистью (tj. „S naročitom mržnjom“). Bend ima iza sebe dva albuma i ovde su zvuk i izvedba kvalitetni a muzika je otrovni koktel blek metala, thrasha i death metala, sa pesmama punim atmosfere ali i poštenog trešenja. Promukli vokal i satanizam se valjda podrazumevaju. Lepo je:
https://handra.bandcamp.com/album/with-special-hatred
Satanascui Hammer su iz Čilea a debi album, Where the Shadows Lie je u osnovi blek metal ali sa dosta heavy metal melodičnosti a onda i nešto death metal gruva u svojoj srži. Tako da pričamo o ploči koja vas neće ni oboriti s nogu agresijom niti je u pitanju najmračniji album ove nedelje. Satanascui Hammer su prosto simpatični, sa pesmama koje lepo cure i ugodne su za uho:
https://satanascuihammer.bandcamp.com/album/where-the-shadows-lie
King je blek metal projekat ljudi iz Fuck I’m Dead, Remains i još mase drugih australijskih bendova i Fury and Death im je treći album ali prvi koji ja čujem. I, mislim, nadao sam se nečem žestokom i brzom kad već imamo takav kolektivni CV i, da, album je brz, energičan i melodičan u idealnoj meri. Hoću reći, melodije su izražene, emotivne, SJETNE, ali s obzirom na činjenicu da ih bend baca preko urnebesno razaračke ritam sekcije, meni je to sjajno. King su i kvalitetno producirani, bliže thrash nego blek metalu sa čistotom i težinom zvuka koji, pak, sjajno pasuju njihovoj melodičnosti i žestini. Fantastično:
https://soulsellerrecords.bandcamp.com/album/fury-and-death
Malo andergraund blek metal veselja dobijamo na split albumu tri benda, uglavom iz Italije. Del Principio e Della Fine ima po dve pesme postava Astar, Giliath i Aramas, i ovde se da čuti dosta zanimljivih ideja koje blek metal umeju da pretvore i u post pank. Slatko je:
https://delprincipioedellafine.bandcamp.com/album/del-principio-e-della-fine
Postoje najmanje tri benda sa imenom Angrenost a ovaj koji nas danas zanima je iz Portugalije. Treći album postave koja radi još od 1995. godine zove se Magna Lua Ordem Mística i ovo je glasan, ekspanzivan, pa i pomalo epski blek metal koji pritom i pored sve ezoterične tematike i imidža zapravo dosta vuče na post-blek metal senzibilitet. Dobrim delom su tu zaslužni klin vokali koji uglavnom izgovaraju ili izvikuju tekst, dajući svemu malo egzistencijalne napetosti. Jer, sama muzika je agresivna. I meditativna, da, ali agresivna, sa puno brze i žestoke svrike i post-blek produkcijom koja sve razmazuje i čini da osetite da se na vas obrušavaju tone snega i da ćete naprosto zaspati i snevati zauvek. Lep album:
https://angrenost1.bandcamp.com/album/magna-lua-ordem-m-stica
Francuzi Obsidyen i sami jašu u smeru post-blek metal sutona a njihov drugi album, Litany of Iah je bučna, svemirska konceptualna ploča o drevnim astronautima. Obsidyen su se ranije bavili starozavetnom tematikom da bi sada skrenuli pravo prema Erichu Von Dänikenu, što, jelte, nisam siguran da je napredak, ali je Litany of Iah epski, solidan album, prvi u najavljenoj trilogiji, pa ako vam se ova bučna, atmosferična muzika dopadne, eto, radujte, se, biće još!
https://drowninginchaosrecords.bandcamp.com/album/litany-of-iah-2
Garden of Stillborn Idols je dosta zajebano ime za debi album ali švajcarski kvartet Dyssebeia ovo uspeva da isprati i dosta zajebanom muzikom. Kombinacija black i death metala ovde je urađena u vrlo progresivnom ključu, sa jasnim post-blek elementima ali i priličnom količinom svežih, originalnih rešenja. Pritom muzika je istovremeno agresivna i suptilna sa jako tvrdim zvukom (pretvrdim za moje nežne uši, naravno) ali i puno pažnje za male detalje u aranžmanima koji osvežavaju čitav program. Vrlo dobro:
https://dyssebeia.bandcamp.com/album/garden-of-stillborn-idols
Idemo sad na stoner rok, hard rok, doom metal, sludge metal i psihodeliju. Buzzhound iz Kentakija namerili su da vas sa svojim prvim albumom, Heathern Royalty, nateraju da se napijete, pijani napravite neko sranje i onda sutra, mučeni mamurlukom i glavoboljom sa osmehom pomislite da ste se u stvari okej proveli. Ovo je, shodno tome, neodgovorno zapaljiv, vrlo sirov stoner/ weed/ beer rock na granici anarhije, sa pesmama koje močvarni hard-blues sviraju značajno brže nego što zakon propisuje i produkcijom koja je demo-kvaliteta. Sve to albumu daje pravilnu količinu šarma pa, eto, probajte:
https://buzz-hound.bandcamp.com/album/heathern-royalty
Orphans Of Doom iz Kanzas Sitija su, iako imaju „doom“ u imenu zapravo spoj doom metala sa post rockom. Drugi album, Realms, je tako jedna melodična, pa i melanholična ploča teškog zvuka, energične svirke ali i eterične atmosfere. Taj spoj HEAVY gitara, nabadačkog bubnja i promuklog vokala sa postrokerskim kontemplacijama ne mora da funkcioniše za baš svakoga, ali mislim da je zanimljiv i vredi da se istraži:
https://orphansofdoom.bandcamp.com/album/realms
Norveški G.R.I.M. na svom drugom albumu pravi originalan, osoben doom metal koji ima prepoznatljivu nordijsku hladnoću ali je… drugačiji nego što očekujete. D’er uvist å vite kvar uvener sit je ploča sa samo četiri pesme ali one su između deset i trinaest minuta i nude mnogo raskošniji, bučniji program nego što je za doom standard. Svakako, ovo je sporo, tužno, setno, melanholično ali G.R.I.M. svoje pesme aranžiraju sa mnogo više baroknih ambicija na umu nego kolege. Plus to pevanje. Sjajno!
https://grimnorway.bandcamp.com/album/der-uvist-vite-kvar-uvener-sit
The Bloodletters iz države Njujork prvog Decembra izdaju novi album, Straight to Hell, ali naravno da je ceo materijal već nabavljiv na Bandcampu. Bend je u osnovi hard rok postava stare škole sa prijatnim ’70s mirisom i elementima bluza i gospela u svojoj muzici. Iako to može da deluje staromodno na papiru, u stvarnosti ovo je samo malo nostalgično a zapravo vitalno, sveže, razigrano, sa odličnim zvukom i autoritativnom svirkom. The Bloodletters su melodični, ekspresivni i puni prijatnih bluz rifova, pa ako volite teški rok, sa ovim nećete pogrešiti:
https://thebloodlettersband.bandcamp.com/album/straight-to-hell
Obično grčke stoner rok bendove hvalim za jedan izuzetno visok nivo kvaliteta i muzike i produkcije pa evo i trećeg albuma sastava Fuel Eater iz Patrasa a koji sve ovo iz sve snage potvrđuje. Echoes Of Absurdity je radio-friendly ploča kvalitetne produkcije, odlične svirke i aranžmana, sa bendom koji je na zlatnoj sredini između grungea i stoner rocka i refrenima koji će lansirati stotine upaljača i ekrana mobilnih telefona ka tavanici. Možda suviše „komercijalni“ za moj ukus, Fuel Eater su ipak isuviše dobri u pisanju pesama da bih ih tako lako otpisao. Poslušajte, vredi:
https://fueleater.bandcamp.com/album/echoes-of-absurdity
Portugalski Travo, pak, nude veoma ugodan psihodelični rok na svom albumu Astromorph God. Ovo je melodino i gruverski, a istovremeno drogirano i zagledano u svemir sa vrlo zdravom ambicijom da nam pobrka misli i uvede nas u nove dimenzije bitisanja. Energična svirka ritam sekcije se fino dopunjava sa gitarama prelivenim brojnim efektima a pametno aranžirani vokali podsećaju da osim Gizzarda ima još bendova koji razumeju koliko je ljudski glas zanimljiv instrument i koliko ga moderni teški rok retko koristi na interesantne načine. Travo su sa svojom kombinacijom late ’60s psihodelije i modernijeg, prljavijeg hard roka ODLIČNI i zavređuju pažnju i podršku:
https://spindarecords.bandcamp.com/album/astromorph-god
Samsation su Slovenci koji su se preselili u Trst u periodu između osnivanja 2020. godine i rada na istoimenom debi EP-ju. Ovo je pet pesama hard roka sa jakim ’70s ali i ’60s šmekom, puno bluza u osnovi, psihodelije u nadgradnji, prozračnim, dosta prirodnim zvukom (kome bi godio i malo dinamičniji mastering) i prominentnim klavijaturama u aranžiranju. Prijatno je:
https://samsation.bandcamp.com/album/samsation-ep
Stoner-doom koji sviraju Poljaci Mountain Of Misery se odlikuje pre svega melanholičnom atmosferom. Album In Roundness je heavy do besvesti, gitare su MASIVNE, a ritam sekcija monumentalna, no same teme su otmeno tužne, sa melodičnim, sanjivim pevanjem i jasnom ambicijom da čoveka uhvate na emociju i zavedu. Malo je to i grandžerski, jeste, ali je baš JAKO:
https://mountainofmisery.bandcamp.com/album/in-roundness-2
The Holy Nothing su tri lika iz Fort Vejna u Indijani i prva pesma na njihovom EP-ju Vol I: A Profound and Nameless Fear se zove Bathe Me. Heh! Ovo je jako zarazan spoj noise rocka i stoner/ sludge metala i pesme, komada pet, su kompaktne, ekonomične, pune atmnosfere ali i kompulzivnog gruva, baš kako treba. Zvuk prebudžen, uši otpadaju, ali pesme odlične:
https://theholynothing.bandcamp.com/album/vol-i-a-profound-and-nameless-fear
Ripple Music ove nedelje široko, sa dva lepa, nova albuma za ljubitelje teškog roka. Prvo su tu Britanci Ritual King i album The Infinite Mirror. Ovo je tipično izdašna, raskošna stoner/ desert rock ploča sa svega pet pesama ali kada već otvarač za album traje devet i po minuta znate da vam sledi, jelte, trip. Pričamo o toplom, gruverskim hard ’n’ heavy zvuku koji i pored oslanjanja na rifčine i tvrd ritam ima i prostora za melodije i voli da svoju čvrstu fasadu popravi sa malo atmosfere. Više nego ugodno!
https://ripplemusic.bandcamp.com/album/the-infinite-mirror
Drugi su Finci Terrormania, a koji su u osnovi i sami stoner ili desert rock ali je njihov album Nyctophobic MNOGO ekspanzivniji. Bend navodi Ghost, Lordi pa i Van Halen kao uzore i ovo je melodičan, himničan, „televizijski“ hevi metal sa čvrstom, zdravom hard rok osnovom i puno sintisajzera u zvuku. Glamurozno, popi i zabavno:
https://ripplemusic.bandcamp.com/album/nyctophobic
Zanima vas kako se nastavlja priča o slonu koga su nacisti vratili iz mrtvih a on se onda, znate već, okrenuo protiv njih? Oh, pa evo nam ga treći album britanskih anonimaca Bull Elephant, nazvan The Long War, a koji treba da zaključi priču. I, mislim, članovi benda su zapravo anonimni, ne znamo ko ovde svira, dakle, to nije bila nekakva pežorativna ocena važnosti ove postave, ali moram da kažem da mi je The Long War nešto manje impresivan od prethodnih izdanja. Solidan je, da ne bude greške, ovo je i dalje amtosferičan, kinematičan doom metal koji tu doom sonvou vrlo rado proširuje bacajući se sve do death metal i sludge metal agresije ali i usvajajući elemente teatra, no malo to sad sve već i očekujemo i nemam utisak da su Bull Elephant napravili primetan korak napred u svom komponovanju i aranžiranju. No, dobra vest je da su i dalje veoma dobri u spajanju svega što ih zanima u celine koje iako ne bi trebalo da rade, zapravo rade dosta dobro a dinamičan mastering uveliko pomaže da se ovaj album odvrne jako i sluša onako kako je zamišljeno: glasno!
https://bullelephant.bandcamp.com/album/the-long-war
Iako Belgijanci Modder sviraju sludge metal u nekakvoj svojoj suštini, njihov drugi album The Great Liberation Through Hearing počinje napaljenim blastbitom, čisto da vas upozori da ovde nema zezanja. Modder su tu da polome sve barikade, sve međe i predstave vam muziku koja je AGRESIVNA a istovremeno zarazna i neodoljiva. I, mislim, ta prva pesma traje preko osam minuta i to je osam minuta TAKVOG instrumentalnog gaženja da se posle nje pitate može li ovaj album uopšte da održi ovaj nivo agresije i zabave tokom svog popriličnog trajanja. Ispada da može. Modder imaju nekakve vokalizacije u muzici ali ovo je prevashodno instrumentalni, pomalo avangardni sludge metal koji hipnotiše i bije, ne odbacujući ni slučajno gruv komponentu sludge (i doom) muzike ali je koristeći da vas potpuno uvuče u ring gde će vas onda nokautirati nezadrživom serijom. A vi ćete se vratiti po još. Moćno!
https://modder.bandcamp.com/album/the-great-liberation-through-hearing
Novi album portlandskih careva Robots Of The Ancient World zove se 3737 – traje 37 minuta i 37 sekundi, naravno – samo učvršćuje strahopoštovanja vrednu reputaciju ove ekipe. Naime, ovo je veoma zreli, otmeni heavy psych/ stoner zvuk koji najbolje elemente teške psihodelije šezdesetih i sedamdesetih venčava bez greške sa modernim zvukom i tehnikama. Dakle, ovde ima i stoner rocka, i nosie rocka i „normalnog“ rocka, sve je jako gruvi i atmosferično, a rifovi samo valjaju odozgo. Plus, odlični vokali koji se savršeno utapaju u ovom cunamiju zvuka. Da je samo mastering manje glasan ovo bi bilo jebeno remek delo, a i ovako je remek delo:
https://robotsoftheancientworld.bandcamp.com/album/3737
Thrash i speed metal, hardcore i grindcore, pa death metal. To je sada na redu! Pretpostavljam da kalifornijski Haunter (a koji nisu isto što i teksaški Haunter koje poznajemo i volimo) misle da stavljanje korus efekta na gitaru i odvrtanje na jedanaest njihovoj muzici daje poseban karakter i prepoznatljivost ali mene posle pola minuta samo jebeno iritira. Demo/ EP Incantations through Dark Magick je zapravo vrlo dobar sa pet pesama okultnog black speed krljanja i bend svira odlično, a pesme su napisane raznovrsno i zanimljivo, pa je čak i zvuk hajde-de, okej, ali nešto što je trebalo da bude samo strateški iskorišćen efekat na par mesta preuzelo je čitav materijal i čini da zvuči pomalo detinjasto i amaterski. Ali možda vama to neće toliko smetati pa svakako poslušajte bend koji ima MNOGO potencijala:
https://haunter666.bandcamp.com/album/incantations-through-dark-magick
Grčki duo Venus manifestno svira naučnofantastični metal, a to je, kad se prevede u zvuk, progresivni thrash. I dobro to zvuči. Debi album, Obscured Until Observed ima oštar i napadački stav a onda i svu silu „tehničke“ svirke da zadovolji i životinju i čoveka u vama. Ovo je progresiva koja se drži thrash metal zvuka i teksture pa su progresivni elementi umućeni u generalnu agresiju i album zvuči čvrsto i energično ali istovremeno i maštovito, melodično, svakako sve vreme napaljeno. Lep debi:
https://venusscifi.bandcamp.com/album/obscured-until-observed
Cadaverous Night su Finci i njihova muzika je black-thrash metal/ thrash ’n’ roll koji ćete voleti. EP Devil’s Fire ima dve fine stufijske pesme, napisane i odsvirane simpatično, sa dobrom produkcijom i vrlo pristojnom, party atmosferom a tu su onda i tri žive pesme gde je party atmosfera još izraženija. Veoma pitko:
https://cadaverousnight.bandcamp.com/album/devils-fire
Kanađani Hyperia su snimili praktično jedini ovonedeljni strejt thrash metal album. Njihov treći, The Serpent’s Cycle, doduše i sam ima malo death metal prizvuka u svom nižem štimu i debljini zvuka, ali vokal pevačice Marlee Ryley je zarazno dobar a rifovi su pravoverna trešagija, pa kad na to dođu dobre solaže, sve bude na svom mestu. Bend ume da i zamelodiše i tu takođe dobro zvuči a album sa jedanaest pesama (od kojih je poslednja obrada Heart) ume da potraje, ali traje otmeno:
https://hyperiametal.bandcamp.com/album/the-serpents-cycle
Dobro, i Izraelci Nail Within sviraju pre svega thrash metal ali njihov album, Sound of Demise, drugi u opusu, sa prvim snimljenim pre ravno dvadeset godina, zapravo ima više elemenata melodeath zvuka u sebi. Ali je dobar. Vidi se da je ovo pisano godinama pa su pesme pune zanimljivih detalja i ideja. Nije sve od tog po mom ukusu, ali ako volite švedski melodeath urađen u nešto više thrash metal ključu, ovde nema mnogo toga što vam se neće dopasti. OK, produkcija možda, jer je sve nekako prekomprimovano, skučeno, ali pesme su okej:
https://nail-within.bandcamp.com/album/sound-of-demise
Urugvajci Confusión Masiva isto brane boje relativno čistog thrasha ali njihov EP, Especie En Extinción mori malo tamna produkcija. No, muzički, ovo je vrlo solidno, na razmeđi između čistog thrash metala i krosovera, onako kako u latinskoj Americi baš zna da bude dobro. Pet pesama, dosta energije, cena sitnica, tj. sami je određujete:
https://confusionmasiva.bandcamp.com/album/especie-en-extinci-n
Gasket iz Baltimora imaju album kratkih, agresivnih, vrištećih hardcorepunk pesama koji se zove Dull the Needle. Ni jedan komad ne dobacuje do dva minuta a muzika je takva, nervozna, negde između sludgecore i grindcore pristupa, sa lepljivim rifčinama i povremenim ispadima brzine. Pesme su više pretnjom privoljene na harddisk nego što je to neko sad seo i ozbiljno aranžirao ali to bendu daje autentičnost u izrazu a zvuk je solidan. Lepo to, jelte, sve na gomili bude:
https://gasketbaltimore.bandcamp.com/album/dull-the-needle-2
Bloodrhine su Kanađani i njihova kombinacija hardcorea i metala mi nekako vuče na ezoteričniji UK zvuk tipa Amebix, ili one neke keltske bendove iz devedesetih (Disaffect itd.) izmešan sa malo Hellhammer/ Celtic Frost uticaja. Nije loše na papiru a još je bolje na prvom EP-ju, isto Bloodrhine, koji ima pet pesama žestoke, a atmosferične svirke za krastkorovca u svima nama. Fino je:
https://bloodrhine.bandcamp.com/album/bloodrhine
Tu su negde i Šveđani Harmagedon čiji debi album smešta svoj zvuk negde između crustcorea, noise rocka, death metala i death ’n’ rolla kakav su, na primer, Entombed pa posle malo i Dismember radili devedesetih. Dystopian Dreams je kolekcija razumno kratkih, gruverskih i abrazivnih pesama koje imaju sav potreban groove da budu zanimljive stoner rok publici a svu potrebnu agresiju da budu hardcore. Master je, doduše, NEZAMISLIVO glasan što ne znam kako pomaže muzici koja je svirana i miksovana da ima jedan živ, organski dinamizam, ali pesme su dobre i ovo vredi da se posluša:
https://harmagedon.bandcamp.com/album/dystopian-dreams
Sadus su uvek bili solidna drugoligaška postava i, evo, i novi album, The Shadow Inside, snimljen sedamnaest godina nakon prethodnog održava tu drugoligašku reputaciju. Svakako, duo je promenio svoj zvuk i ono što je krajem osamdesetih i početkom devedesetih bio svedeni, zarazni deaththrash, sada je tehničkiji thrash metal koji kombinuje jake rifove, gruv i jednu čvrstu, disciplinovanu svirku za album uglavnom srednjetempaških trešera. Nije rđavo, nije fenomenalno, naprosto, prijatno je i ne probija nikakve nove puteve unutar svog odabranog žanra. Svirka je, očekivano, kvalitetna, a ako imam zamerke to je prvo na vokale Darrena Travisa koji vrišti ubedljivo ali, pa, monotono, a onda malo i na miks koji je bučan uprkos zapravo dinamičnom masteru. Ali, mislim, slušajte koliko je bubanj iskomprimovan, zaboga! No, kako god, Sadus ovde imaju nekoliko odličnih momenata – It’s The Sickness je, recimo, legitimno lepa krljačina – i vredni su svake pažnje:
https://sadusofficial.bandcamp.com/album/the-shadow-inside
Wastelander su iz Mičigena i njihov drugi album, Endless Survival je sav u postapokaliptičnom imaginarijumu na tragu Fallouta, Mad Maxa, Hokuto No Ken i tako tih maštovitih svetova koje znamo iz popularne kulture. Muzički, Wastelander su negde na tački dodira thrash metala, crustpunka i malko blek metala, a ovaj album je, pa, dobro raspoložen, namenjen provodu, žurkama, pijanom padanju po mošpitu i emitovanju piva kroz nozdrve, između ostalog. Mislim, zabavno je:
https://wastelander666.bandcamp.com/album/endless-survival
https://dystopiandogsrecords.bandcamp.com/album/endless-survival
Tornado iz Teksasa je ono kako biste najavili nekog profesionalnog rvača kada biste bili WWE konferansje koji od mamurluka ne može više da se seti ni jedne kreativnije dosetke, a to je istovremeno i beatdwon bend iz, jelte, Teksasa, koji se zove Tornado. Tornado Demo ’23 ima dve pesme i outro i ovo je plesni beatdown hardcore koji uprkos sobnom kvalitetu snimka zapravo nudi odličan gruv i respektabilan gangsterski štimung. Solidno.
https://tornadotx.bandcamp.com/album/tornado-demo-23
Davanje imena bendu je čin koji nosi sa sobom veliku odgovornost. Ništa gore nego kada bend ima DO JAJA ime a muzika je tunjava i nikakva. Otud sam sa dosta olakšanja zaključio da You Bastard iz Kalifornije svom imenu služe na čast jer je ovo baš onakav kikes hardkor pank kakvom sam se nadao videvši da se bend zove, jelte, You Bastard a EP You Died. Dakle, ova trojka TRESE baš za sve pare nudeći zapaljiv, ložački, moshpit-ready molotovljev koktel rifova, odličnog pevanja i brzog ritma. Ne mogu da zamislim da su koncerti ove ekipe išta drugo sem jedne proslave preterivanja u svakom smislu. Slušajte!
https://you-bastard.bandcamp.com/album/you-died
Boudicca iz Njukasla u Australiji su baš onakav dah svežeg vazduha kakav je potreban svakoj hardcore sceni. EP Uncouth ima sve što treba da ima jedna hardcore ploča: žestinu, agresivnost, pevačicu koja zvuči kao da bi mogla da pregrize Jugo Floridu ako se malo jače napregne, odličan zvuk, ali pre svega ima sjajne pesme. I to ne samo neke hardkorpank krateže, iako, da, ovde ima i kratkih pesama. No Boudicca baš umeju da se igraju i atmosferom i dinamikom, nudeći moćne rifove i evokativne melodije preko kojih pevačica Madeline Mitchell bljuje vatru poput nekakve najjače aždaje na južnoj hemisferi. Nekako je dragoceno naći hardcore bend koji ne beži od melodije a koji pritom nije zagledan u sopstveni pupak i smara vas svojim emocijama nego JEBE KEVE. Premoćno:
https://boudicca.bandcamp.com/album/uncouth
Pensilvanijski Massive Denial su bliži standardnom hardcorepunku iz osamdesetih, sa brzim, nervoznim tempom svirke i zapaljivim, keči rifovima i temama. Melodičnije pevanje je svakako način da se privuče više publike, i Massive Denial imaju i solidnu količinu The Queers/ Screeching Weasel punk rock formule pa je sve to vrlo lepo smučkano i posluženo. Album No Control ima dosta grubu produkciju ali to se i uklapa uz identitet benda. Lepo:
https://massivedenial.bandcamp.com/album/no-control
Tu su onda i Dissent sa Floride sa demo snimkom A Thirst For More. Ovo je pet pesama plus intro ozbiljno žestokog čukanja u stilu metaliziranog hardkora devedesetih. Ne skroz usporeni do moškor gruva, ali dovoljno blizu njega za vaše potrebe, Dissent se odlikuju dobrim rifovima, finim zvukom, kvalitetnom energijom:
https://dissentyourways.bandcamp.com/album/a-thirst-for-more
Rusi Umerla su nešto melodičniji, možda bliži posthardcore zamišljenosti, ali EP Скоропостижно je ubedljiv i snažan sa četiri pesme ozbiljne svirke i produkcije. Ovo je emotivno i ima tu neku očajničku energiju koja dolazi kroz spoj melodičnih, atmosferičnih gitara, glasnog, ekspresivnog pevanja i žestokog tempa a tekstovi na Ruskom su savršen detalj. Sve to a na kraju platite koliko hoćete. Odlično!
https://umerla.bandcamp.com/album/suddenly
Čikaški Racetraitor sam cenio i pre nego što sam video da gitaristkinja Andrea Black nosi Assuck majicu na promo slici, ali mislim sada? Apsolutni respekt. Ne smeta ni što im je novi album, Creation and the Timeless Order of Things jedna lavina zajebanog, apokaliptičnog blackened hardcore zvuka gde pesme u minut i po nabiju takvu tenziju, agresiju i melanholiju da posle njih trinaest ne treba da radite testove na depresiju bar 24 sata. Sjajno:
https://racetraitor-hc.bandcamp.com/album/creation-and-the-timeless-order-of-things-3
Portlandski Rank and Vile na debi albumu, Worship imaju grindcore i sludge u osnovi a pesme su im po minut i po i dva. Dakle, ekonomično, HEAVY, sa mnogo teškim, velikim gitarama i bez preterivanja sa tehnikom. Worship je pre svega album masivnog zvuka, dubokog štima, mikrofonije i rifa a tek onda demonstracija brzine i navežbanosti. Ali je dobar:
https://rankandvile.bandcamp.com/album/worship
Trocar su zanimljiv grindcore trio iz Arizone i DC-ja čiji novi EP, Piecemeal ima samo dve pesme ali su to komadi od po minut i po i, bogami, tri minuta. Bend „normalnu“ grindcore osnovu proširuje agresivnim digitalnim manipulisanjem zvukom i mada sve to deluje prljavo i jeftino, takođe je organski i nekako prirodno. Plaćate koliko hoćete a vredi da se čuje:
https://thetrocar.bandcamp.com/album/piecemeal
Dark Spire iz Portlanda su već imali EP ove godine a novi, Her Body of Water je brutalna mikstura grindcore, black metal i death metal elemenata sa shoegaze prelivom. Pesme su kratke, većinski ispod minut ali muzika je energična, abrazivna, emotivna pa i prilično maštovita i ovaj bend lagano osvaja teritoriju i sprema se za prvi album s punim pravom. A ovo plaćate koliko hoćete:
https://dark1spire.bandcamp.com/album/her-body-of-water
Innominate iz južne Kalifornije sviraju već duže od pola decenije i pripremali su debi album, Foreboding kroz nekoliko kraćih izdanja, uključujući živi album iz prošle godine. I, dobro, čuje se ovde posvećenost i trud da se ostavi utisak. Ovo je brutalni death metal koji surovo poliva blastbirom i ima disonantne, opresivne rifove a bend svira razigrano i sa puno entuzijazma. Produkcija je okej, ali je najvažnije svakako da su pesme napisane i aranžirane promišljeno sa MNOGO promena ritma i skretanja u druge strane, ali da sve to na gomili daje dosta smislene celine. Nije za neku širu javnost ali brutal death publika ovde ima da se nauživa u materijalu koji je kreativan i tehnički impresivan:
https://innominatedm.bandcamp.com/album/foreboding
Poljaci Khaöz zapravo mešaju melodični death metal i blek metal ali njihov demo The Messenger (The Great Shadow) zvuči tako zlo i besno da ga je milina slušati. Četiri pesme epskog prebijanja i melodija, sa najužasnijim vokalima koje ćete čuti sa ove strane reke Stiks:
https://rexdiaboli.bandcamp.com/album/khaoz-the-messenger-the-great-shadow-2
I Italijani Iron Flames mešaju black i death metal ali njihov demo Immortal Hero of Eternal Time je brutalniji time što deakcentuje melodije i forsira brzinu i agresiju. Zvuči solidno divljački ali kvalitetno a i pesme su dugačke i ambiciozno aranžirane. Lepo:
https://ironflames.bandcamp.com/album/immortal-hero-of-eternal-time
Najmanje dva člana nizozemskih Bloodphemy svirala su u Sinister pa i peti album ovog benda, Dawn of Malevolence ima dosta sličnosti u zvuku sa titanima nizozemske scene. Odlično je ovo ako volite sirov, old school death metal koji trese snažno, nemilosrdno a opet teče prirodno, organski i ukusno smenjuje tempo, ritam i teme. Mnogo je osvežavajuće čuti bend koji svira SVOJU muziku jer bez obzira na navedenu sličnost sa Sinister, pesme su na ovom albumu napravljene bez uvaljivanja oprobanih, generičkih brejkdauna i moš-delova, pa Bloodphemy, iako su VRLO old school zvuče sveže i neistrošeno. Odličan zvuk takođe:
https://non-serviam-records.bandcamp.com/album/dawn-of-malevolence
Australijski Carcinoid imaju jedan album iz 2019. godine iza sebe, te još dva split LP-ja, a novi EP, Encomium to Extinction će vam žestoko razgoreti glad za još. Nije da je ovo skroman materijal, pričamo o pet pesama u skoro pola sata muzike, ali Carcinoid imaju taj neki lepljiv, prijemčiv zvuk i uho za dobar gruv i čovek nikako da ih se nasiti. Dakle, ovo nije ni prebrzo ni preterano agresivno ali jeste primitivno, sirovo, kavernozno, sa old school srži i dobrom, kvalitetnom produkcijom. A još kad vidim da bend ima bubnjarku, milina:
https://mesacounojo.bandcamp.com/album/encomium-to-extinction
https://carcinoid.bandcamp.com/album/encomium-to-extinction
Brajtonski Body Asphyxiation Science snimili su novi EP, Heresy, i, imajući u vidu da je ovo solidno masivan produkt sa šest kvalitetnih death metal pesama, mislim da su više nego spremni da urade debi album i osvoje svijet. Duo je vrlo siguran, vrlo ubedljiv u svom science fiction death metalu koji visok tempo i agresivnost odlično uklapa uz futurističke atmosfere i nudi muziku koja je ZANIMLJIVA u prvom redu. Odlični rifovi, dinamično, nervozno aranžiranje i miks koji je, pa, prilično okej (mastering je, naravno, dosta glasan), sve su to kvaliteti izdanja koje osvaja i drži pažnju sa lakoćom:
https://bodyasphyxiationscience.bandcamp.com/album/heresy
Koliko razumem dostupnu enciklopedijsku građu, Befallen iz Klivlenda su svoj poslednji, treći, demo snimili još 2011. godine, onda su ćutali i sada se vraćaju sa EP-jem Before the Sun koji je odličan. Mislim, ne znam šta su radili 12 godina ali i mi bi trebalo da to isto radimo. Befallen nominalno sviraju melodični death metal, što i nije moj preferirani format ali njihova muzika je jednostavna, sa skoro ritualnim žarom koji komplikovanije aranžmane rado zamenjuje za srednjetempaški gruv uz koji se polako hipnotišete i hvatate napev da se pridružite proslavi. Odlična produkcija, lepa ploča:
https://befallencle.bandcamp.com/album/before-the-sun
Australijanci Deliquesce imaju debi album, Cursed with Malevolence i mada je njihov odabrani stil brutalni death metal sa dosta „tehničke“ svirke gde se mnogo i brzo menjaju tempo i smer kretanja, produkcija je, pa, skoro garažna. A što je zanimljiva kombinacija jer Deliquesce ostavljaju utisak virtuozne svirke koja nije rezultat studijskog peglanja i editovanja nego ljudske discipline i truda. Kad se još uleti u neki old school gruv, eto miline. Valjana prva ploča:
https://deliquesceau.bandcamp.com/album/cursed-with-malevolence
Impresioniran sam drugim, albumom projekta Alchemy of Flesh jer je ovo jednočlani death metal projekat (iz Atine u Džordžiji) koji uspeva da zvuči i tehnički ubedljivo ali i aranžmanski i produkcijski zrelo na nivou ne baš uobičajenom za projekte ljudi koji imaju masu jednočlanih projekata. No, Tim Rowland je talentovan i nudi zabavnu, agresivnu a dovoljno melodičnu death metal žurku na svom drugom albumu pod ovim imenom, By Will Alone i ovo vredi čuti:
https://alchemyofflesh.bandcamp.com/album/by-will-alone
Novi album kalifornijskih Condemned, nazvan Daemonium ne vodi njihov brutalni death metal u nekom novom, uzbudljivom, neistraženom smeru, ali nudi propisan slemerski/ tehnički program za ljubitelje. Ovo je, dakle, striktno za one koji vole kombinaciju srednjetempaškog gruva i blastbitova, neljudskih vokala, sa dosta tehničke ekspertize ali sa naglaskom na bolesnom, toksičnom gruvu. Produkcija, tipično za Unique Leader bendove, PREPUCANA do bola, a album neoriginalan ali sasvim solidan:
https://uniqueleaderrecords.bandcamp.com/album/daemonium
The Spiral Continuum je, sasvim moguće jednočlani sastav iz Bostona čiji debi EP, The Spiral Continuum nudi vrlo solidan, tehnički napredan i melodičan death metal. Nema ovde sad nekog predalekog iskakanja iz žanra, ni muzički ni produkcijski, ali je sve vrlo kompetentno, lepo napisano, sa dobrim korišćenjem melodije da se osveži tipično agresivan nastup i The Spiral Continuum sa svoje četiri pesme apsolutno vredi da se posluša:
https://thespiralcontinuum1.bandcamp.com/album/the-spiral-continuum
Foetal Juice je, da se dogovorimo, odvratno ime za bend ali ovi Britanci se u potpunosti iskupljuju kvalitetom muzike na albumu Grotesque, njihovom trećem za sedam godina. Kad se na stranu stave, jelte, groteskne teme pesama, Foetal Juice sviraju neodoljivo zarazan old school death metal koji misli da je i dalje 1990. godina i da se štimovanjem dva tona niže od thrash metala pravi death metal. I u pravu je, jebem mu. Mislim, naravno, ovo ima i blastbitove i death metalske harmonije koje nećete čuti u thrashu ali trešerska energija je NEPOBITNA. Prelepo:
https://foetaljuice.bandcamp.com/album/grotesque-cd
No, koliko mi se tek dopada drugi album Kanađana Ceremonial Bloodbath, to treba videti. Genesis of Malignant Entropy i dalje zadržava black-death formu po kojoj bend već znamo, ali je skretanje u smeru death metala u domenu samog zvuka vrlo čujno. Naime, ovo je HEAVY i tamno, a što DIVLJAČKU svirku ističe na poseban način. Ceremonial Bloodbath su, jelte, bestijalni u svojoj viziji death metala i ovde nema zajebancije sa gruvom, atmosferom i nekakvim kompleksnim aranžmanima. Ceremonial Bloodbath odu na nokaut, rodbino, i bolje bi vam bilo da držite taj gard jer pogađaju nepogrešivo:
https://ceremonialbloodbath.bandcamp.com/album/genesis-of-malignant-entropy
Nagađam da će najnoviji EP sastava Maul iz Severne Dakote biti poslednje izdanje za 20 Buck Spin za ovu godinu i ako bude, pensilvanijski izdavač će se ispisati iz 2023. u velikom stilu. Maul na Desecration and Enchantment imaju samo dve pesme ali ovo je PREBIJAČKI death metal sa ukusno i pametno iskorišćenim semplovima i sintisajzerima. Kao i većina 20 Buck Spin bendova, Maul su hermetični ali rade vrlo pošteno i znojavo i izbegavaju opšta mesta death metala a ove dve pesme kombinovano traju preko petnaest minuta i vredi da se čuju do poslednje note:
https://20buckspin.bandcamp.com/album/desecration-and-enchantment
Neurectomy je brutal-tech-death ekipa iz Njujorka u kojoj bubnjeve svira John Longstreth i čim znate taj podatak znate i da naziv debi albuma, Overwrgought, podrazumeva IZLUĐUJUĆE brzu i kompleksnu muziku. Mislim, ovo je pola sata tech death urnebesa za slušaoca kome su Origin isuviše konzervativni i očekujte samo najekstremniji, ALI DOBRO NAPISAN death metal gde su virtuoznost i agresivnost isto a vitoperenje žanrovskih pravila ide daleko preko granice „tehnike“ i zalazi u avangardu. Jebanje!!!!!!!!!
https://neurectomy.bandcamp.com/album/overwrought
I evo poslednje sekcije sa heavy metalom i krosžanrovskim smicalicama. Evo, na primer, blackened sludge koji sviraju francuski Celeste ima u sebi i malo metalcore glamura a što bi mene trebalo da u principu odbije, no, EP Epilogue(s) sa svoje tri pesme nekako časno i neposredno šalje svoju tešku emociju i kombinuje te pržeće gitare, meljuće ritmove i užasno bolan vokal za koktel koji mi prija. Prija!
https://celesteband.bandcamp.com/album/epilogue-s
Kanađani Obroa-skai su, recimo, progresivni, pomalo eksperimentalni a veoma bučni screamo sastav koji ekstremnu ekspresivnost svoje muzike pojačava prštećim, abrazivnim zvukom ali i piše iznenađujuće kompleksne, zahtevne a zarazne pesme. Mislim, ovo nije grindcore niti mathcore ali ima energiju i drskost i jednog i drugog, razgovetno je ali istovremeno jako hermetično i slušaoca stavlja na brojne testove snage istovremeno ga zavodeći ogoljenom emocijom. Pritom, album se zove Science Progresses One Funeral at a Time što je dodatno kul!
https://obroa-skai.bandcamp.com/album/science-progresses-one-funeral-at-a-time
Ima masa bendova sa imenom Palehorse pa nisam siguran zašto su Finci Amendfoil svoje jedinstveno ime promenili u manje jedinstveno Palehørse, ali hajde, muzika je ostala dobra, zanimljiva, progresivna i maštovita. Drugi album ove ekipe pod ovim imenim nazvan je Hunting Grounds i ima deset pesama ekspanzivnog, rokerskog i hardrokerskog metala koji ne haje previše za žanrovske klasifikacije jer se oseća odlično u svojoj koži i zna da će ga svuda prepoznati. Palehørse su na ovoj ploči i melodični i agresivni, svakako uzbudljivi, nudeći muziku koja će se dopasti i „alternativcima“ i „tehničarima“ jednako. Sjajno:
https://palehrse.bandcamp.com/album/hunting-grounds
Ima li nerdovskijeg postupka do da pesme na svom demo snimku nazovete tako što ćete napraviti dve direktne reference na Konana, ali tako da se prva bavi jednom od najpoznatijih Howardovih priča o popularnim Simerijancu, a druga jednom od najpoznatijih RPG kampanja vezanih za ovog junaka? Evo, ja ne mogu da se setim. Pritom, Erlking iz Ohaja sve to rade uz omot koji je apsolutni ripof ne Konana nego Princa Valijanta, pa moram da se zapitam da nije ovaj bend samo nekakva halucinacija mog deliričnog mozga! Elem, Demos 2023 ima te dve pesme i ovo je herojski, melodični heavy metal snimljen u sobnom setingu. Slatko je.
https://erlkingmetal.bandcamp.com/album/demos-2023
Heh, Hard Excess je tako nekako… pitomo ime za bend koji hoće da se zakiti bad boy imidžom bliskim metal i hard rok publici a da ipak ostane pristojan i prijemčiv i za mame te publike. Mislim, „Teško preterivanje“, sure, buddy, kako da ne. Enivej, bend je iz Austrije pa se možda može prihvatiti da ljudi ne kapiraju koliko im je ime smešno, ali debi album, The Nations Dust je jednako smešan ali u pozitivnom smislu. Mislim, ovo je zabavan, glasan rokenrol na tački susreta glam roka i hair metala, i ima tu vrlo lepih rifova i dobrog rokenrol gruva. Naravno, bend i tu ide malo preko crte pa neki momenti deluju blago karikirano, ali opet, meni se to DOPADA. Gruv je dobar, svirka energična a pevanje propisno visoko u registrima, gitaristi povremeno iz bluzerskih rifova ulete u neoklasičarske, jelte, ekscese i nekako bude to jako simpatično do kraja:
https://hardexcess.bandcamp.com/album/the-nations-dust
Nijemci Savage Blood su svoj drugi album nazvali Wheel of Time, a za šta ne znam je li direktno vezano za uticajni serijal fantazijskih romana, no, ovo bez sumnje idealno paše uz njihovu muziku. Jer, da, ovo je epski, fantazijski hevi metal sa himničnim melodijama, melodičnim vokalima i puno pozitivne energije. Jeste to mrvicu previše cheesy čak i za mene, ali je dobro, kvalitetno napisano, odsvirano i producirano:
https://savagebloodmetal.bandcamp.com/album/wheel-of-time
Treći album belgijskih Thorium je vro ambiciozan komad melodičnog heavy/ power metala pod nazivom Extraordinary Journeys Pt. I. ov, naravno, sugeriše da će biti i nastavka, a sa pedeset minuta muzike koja je prepuna melodičnih krešenda, energične svirke i heroizma, nije da ovde nismo dobili pun obrok, sa dva dezerta. Thorium su kao (novi) Iron Maiden na steroidima, radeći sve što očekujete da čujete na novim Maiden albumima ali duplo brže i sa duplo više proggy ambicije u aranžmanima, pa iako je njihova muzika u teoriji preslađena za moj ukus, ne mogu da kažem da mi ne prija:
https://thoriumband.bandcamp.com/album/extraordinary-journeys-pt-i
Klivlendski Olathia su na osetljivom mestu između heavy metal pravoverja, power metal gizdavosti i metalcore ekstrema. Nisam mogao znati, pre prvih par taktova njihovog trećeg albuma, The Forest Witch, da li to meni može da se svidi ali ispostavlja se da itekako može. Ovo je žestoka, a melodična muzika sa dosta dobrim odnosom heavy metal ortodoksije i metalcore drame, a pevačica Chris Emig je vrlo dobra u svojoj ulozi gromobrana i predvodnika navale. Raznovrsno, dobro napisane pesme, bučna ali funkcionalna produkcija i album koji vredi poslušati:
https://olathia.bandcamp.com/album/the-forest-witch-digital-album
Destructor iz Ohaja cepaju, s prekidima, od 1984. godine i, mislim, respekt za bend koji posle bezmalo četiri decenije karijere zvuči ovako napaljeno. Peti album, Blood, Bone, and Fire njihovu kombinaciju epskog heavy metala i trhash metal agresivnosti vozi sa puno ubedljivosti, smeštajući se negde između Raven i Overkill pristupa metalu, a to je, da se ne lažemo, jebeno dobro mesto da se na njemu bude. Album ima svu prefinjenost veteranskog produkta ali spakovanu u od energije pršteću formu koja bi pristajala nekom srednjoškolskom sastavu. Pa, eto, ne propustite:
Album nedelje? Dolazi iz Italije! Rogue Deal su toliko old school u svom tradicionalnom heavy metal izrazu da im već druga pesma na debi albumu, Escape from Justice, pokupi čitav početni rif od Ritchieja Blackmorea (konkretno iz pesme Spotlight Kid) i bezobrazno se pravi kao da se ništa nije desilo. Ali, mislim, prašta im se jer su Rogue Deal, što bi rekli Amerikanci REAL DEAL. Mislim, ovo je manje Rainbow a više NWOBHM cepačina sa epskim refrenima, raspevanim gitarama i pevačem koji obožava da prži falseto. Bend sam navodi Tokyo Blade, Iron Maiden i Diamond Head kao uzore i ovo je baš ta kombinacija ulične, mangupske poze i melodičnog, fentezi metala koji sanjari o Noćnim rendžerima, Ogledalima zvezda i Uličnim borcima. Sve je to propisno producirano i odsvirano sa mnogo šmeka pa da kažemo da bi Rogue Deal, da su ovo objavili pre 40 godina danas bili navođeni kao uzori i mesije, a danas možemo da nesputano uživamo u lepoj rekonstrukciji zvuka koji smo tada voleli:
https://roguedeal.bandcamp.com/album/escape-from-justice
Cveće zla i naopakog 